Jump to content
Sign in to follow this  
Bujodrag

Samoubistvo ili ne?

Recommended Posts

Bujodrag

Baš kao što naslov kaže, je l' samoubistvo društveno prihvatljivo ili nije?

 

 

 

Ne znam kako  se pravi pool, ali ako moderatori znaju, nek me posavetuju.

Još nemam jasan odgovor na pitanje iz naslova.

Share this post


Link to post
foto

Bujo, tvoje teme u poslednje vreme bas ne valjaju. Mozda bi mogao da porazgovaras sa nekim strucnijom o ovim dilemama koje te muce. Dobar je ovaj nas forum ali nije bas strucan.

Izvini, ne zelim da te uvredim. I sam u teskim trenucima porazgovaram sa dr, mr, fr... i bude mi bolje ili jasnije. 

Sve najbolje

Foto

Share this post


Link to post
pbg12345

"da bi odgovorili na to pitanje, najpre treba odgovoriti na pitanje sta je drustvo..." :) 

 

razmisljajuci o samoubistvu, uvek sam dolazio do toga da je neprihvatljivo, jer  jbg ime laze, nema tu niceg "samo"

dok god ima neko, na ciji zivot to utice to nije (samo) licni cin

 

a i nekako, za to uvek ima vremena :)

ako se covek na to odluci danas, sutra vec nece biti u prilici

ako danas odustane, uvek su tu sutra, prekosutra

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Mil@n

Moraš nam reći - samoubistvo kojim povodom?

 

Ovako iz čista mira, svakako ne :)

Share this post


Link to post
precog

svako malo se neko ubije iz cista mira.

Share this post


Link to post
čekmeže

Jednog jutra sam izlazeći iz stana zatekao prvog komšiju koji se obesio o gelender. Mračan prizor.

Share this post


Link to post
pbg12345

^+1

dal zapaliti cigaru ili se obesiti?

da li zakuvati kafu ili se razneti bombom?

da li odmah skociti iz kreveta ili se samougusiti jastukom?

 

dan i ne pocne, a coveku se vec roji hiljadu misli (iz cista mira)

Share this post


Link to post
pbg12345
1 minute ago, čekmeže said:

Jednog jutra sam izlazeći iz stana zatekao prvog komšiju koji se obesio o gelender. Mračan prizor.

zaklonio izvor (dnevnog) svetla?

 

 

 

 

 

:Jova:

Share this post


Link to post
čekmeže

Više u smislu da mi je ta slika ostala u nekim nijansama crne.

 

Ne, nema svetlarnika. I nije se obesio preko gelendera nego na stepeništu, dupe mu bilo malo iznad stepenika. Koliko je umirao ne smem ni da pomislim

Share this post


Link to post
pbg12345

a ti si ozbiljan. verujem da ti je ostalo urezano

za nepozeleti bilo kome

 

ja sam od najranijeg detinjstva ziveo sa pokusajima samoubistva

blizak clan porodice je pokusao samoubistvo u nekoliko navrata

tesko se nositi sa tim

pogotovo od onog trenutka kad mi je lekar specijalista kao tinejdzeru saopstio "da se po pravilu kod takvih slucajeva uvek i zavrsi samoubistvom"

 

nije se zavrsilo tako

 

 

 

 

 

izvinjavam se na glupim upadicama malopre i pokusajima "sale", mislim da tema neizbezno odlazi u tom smeru posle milanovog posta

a pridruzujem se foto-u, jer i uz najbolje namere, nije forum mesto gde se ozbiljno moze razgovarati na ovu temu

Share this post


Link to post
Vapad

hm...

 

Sreo sam se sa tri suicida u životu, jedan u srednjoj školi i dva u porodici, kasnijih godina. To su strašne stvari koje ostavljaju traga na kompletnom okruženju i ne mogu se nikako izbrisati. Svaki od tih suicida je imao jasan motiv, ali šta god da se završilo time u životima svih koji su osobu imali u nekom od svojih krugova nastala je jedna mračna i teška praznina koja je ipak mnogo drugačija od toga kada neko umre, makar to bila i potpuno iznenadna smrt ili nesreća. Ja razumem cilj bežanja u smrt, jer je ponekad život jako težak. Ali, ako voliš nekoga, na bilo koji način, ne bi mu trebao tako nešto načiniti.

 

Dugo sam mislio da postoji momenat, neki zamišljeni i udaljeni, kada nema nade, kada si teret, kada je lakše, tebi i druima. Ali nije. Gledajući kako mi ćale dve godine jako polako, teško i tužno vene, nestaje i umire skontao sam da nema tog momenta, da je svaki tren, svaki sekund, bitan. Svaka reč. Pogled. Tanani stisak ruke. Ne bih menjao ni za šta. Nije dobro završiti bez toga. Možda bi neko mogao diskutovati nešto o dostojanstvu toga da sam sebi oduzmeš život svojom rukom i izborom, da ne bi bio siromašan, gladan, bolestan, nepokretan, u pelenama... ali... ne znam. Duboko se ne slažem. Treba živeti, težiti besmrtnosti ako je moguće. Jer, nema drugog života. I nema ničega posle njega.

 

 

Share this post


Link to post
pbg12345

+1

upravo sam to pokusao reci daleko siromasnijim recnikom (samoubistvo nikad nije samo licni cin)

uvek ostavlja velike posledice na najblize okruzenje, nekad i kroz generacije

Share this post


Link to post
Mil@n
31 minutes ago, pbg12345 said:

mislim da tema neizbezno odlazi u tom smeru posle milanovog posta

 

Ja se nisam šalio, iako sam stavio smajli.

 

Uzrok pomišljanja na samoubistvo je jako bitan da bi mogli o tome da pričamo.. Iako sam naravno protiv, postoje životne priče i situacije u kojima mogu da razumem da neko  razmišlja, pa i odluči se za to. 

Share this post


Link to post
ToniAdams
1 hour ago, Mil@n said:

Moraš nam reći - samoubistvo kojim povodom?

 

Ovako iz čista mira, svakako ne :)

Najjače da postoji povod za samoubistvo.

Ne može o tome tako (racionalno) da se raspravlja. 

To je prosto bežanje od bola koji u jednom momentu ne može da se hendluje. 

Share this post


Link to post
Mil@n
Just now, ToniAdams said:

Najjače da postoji povod za samoubistvo.

Ne može o tome tako (racionalno) da se raspravlja. 

To je prosto bežanje od bola koji u jednom momentu ne može da se hendluje. 

 

Pa ne može racionalno da se raspravlja isto tako kako ta neka osoba u toj boli ne može racionalno da razmišlja.

 

Naravno da postoji povod/uzrok, ta bol ne dolazi sama od sebe ili iz dosade, nešto trigeruje verovanto. Nije da sam bio u situaciji, ali predpostavljam da je tako.

 

Share this post


Link to post
Guest
This topic is now closed to further replies.
Sign in to follow this  

×