Jump to content
Sign in to follow this  
Nesh

Stari Niš kad je bio malo mladji!

Recommended Posts

bigvlada
20 hours ago, hazard said:

Ja nekad imam utisak kao da su te posleratne arhitekte mrzele te gradove u kojima su gradile, pa su tako namerno htele da ih unakaze

Radili su to i pre. Npr. palata Zora (zgrada gde je ranije bila američka čitaonica a danas institut Servantes) je pre rata izgubila jedan sprat i ukrase. 

Share this post


Link to post
Nesh

26231152_543751729294433_682200916019305

 

1917. godina,  Saborna crkva i desno mali hram Crkva Sv. Arhanđela Mihaila.

 

Share this post


Link to post
Nesh

21430390_495840314085575_579941516380950

 

Prvi svetski rat, pijaca - levo je ulica Obilicev venac, a na mestu pijace danas se nalazi benzinska pupma.

Share this post


Link to post
Nesh

21616021_496614277341512_228574867638381

 

Prvi svetski rat, pogled iz pravca danasnjeg Trga kralja Aleksandra prema Ulici kneginje Ljubice. Na sredini slike, na uglu sa današnjom Ulicom Nikole Pašića (preko puta danasnje zgrade Armije) za vreme okupacije nalazio se Nemački vojnički dom.

Edited by Nesh

Share this post


Link to post
Nesh

21462974_496617647341175_673735416838186

 

Prvi svetski rat, Nemacki vojnicki dom (ugao danasnjih ulica Nikole Pasica i kneginje Ljubice, preko puta Armije).

Share this post


Link to post
Nesh

21761935_497697073899899_777686586544748

 

Prvi svetski rat, Ulica Dvorska, danas Ulica 7. jula. Levo je park preko puta danasnje Gradske kuce,  desno se danas nalaze Gradska kuca i hotel Park.

Edited by Nesh

Share this post


Link to post
Nesh

21559086_498983287104611_149050440807660

 

Prvi svetski rat.

Share this post


Link to post
Nesh

21617856_499762990359974_360706303991441

 

Prvi svetski rat, unutrasnjost Tvrdjave, pogled iz pravca Stambol kapije.

Share this post


Link to post
Nesh

21686363_500577433611863_166102822888182

 

Prvi svetski rat, ugao Lesjaninove i Kneginje LJubice, zgrada gradjena oko 1905. za potrebe Niske banke, danas obnovljena, videcemo  sta ce biti namena.

Share this post


Link to post
Nesh

19554873_500578403611766_584461699669724

 

Ista zgrada, pogled prema Trgu kralja Milana, s desne strane se vidi Islam-agina dzamija.

Edited by Nesh

Share this post


Link to post
Ras
25 minutes ago, Nesh said:

21761935_497697073899899_777686586544748

 

Prvi svetski rat, Ulica Dvorska, danas Ulica 7. jula. Levo je park preko puta danasnje Gradske kuce,  desno se danas nalaze Gradska kuca i hotel Park.

Ovaj deo grada ni danas ne izgleda loše. Gradska kuća lepo izgleda, levo do Nišave je ostao park, duž ulice je ostao drvored a da se niko nije vezivao za drveće, a kvart počev od kuća koje se vide u dnu fotografije, omeđen Nišavom sa jedne i saobraćajnicama sa druge strane oduvek mi je bio jedan od lepših.

Edited by Ras

Share this post


Link to post
Nesh

Na danasnji dan, pre 140 godina:

 

1024px-Srbi_ulaze_u_osvojeni_Ni%C5%A1.jp

 

Српска војска на челу са кнезом Миланом улази у ослобођени Ниш, илустрација Феликса Каница објављена у великом ислустрованом календару „Орао“ (1879).

 

 

ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ТУРАКА

11.1.1878. год.
Ниш је ослобођен од Турака и после скоро пет векова робовања, припојен матици Србији

Борбе за ослобођење Ниша отпочеле су средином децембра 1877. године, када су Ибарска, Моравска и Дунавска дивизија прешле српско-турску границу и заузеле положаје северо-западно од града, приближивши му се на пет до осам километара. Ибарска дивизија је продрла и јужније и пресекла везу између Ниша и Лесковца. Потом је српска војска освојоила Пирот и Белу Паланку, онемогућивши везу турског гарнизона у Нишу са трупама у Софији и избила на планину Селичевицу затворивши обруч око Ниша и са јужне стране. Укупне српске снаге имале су 15.000 војника и 102 топа, а турске 5.000 војника и 267 топова.

Главни напад на Ниш, под командом пуковника Јована Белимарковића, извршио је Шумадијски корпус са обронака планине Селичевице, која је сматрана “капијом за улазак у Ниш”, јер је јужни део града од стране Турака најслабије утврђен.

Већ у првим нападима, освојени су Марково кале, Ћурлински висови, и Велика камара, а уз снажно дејство артиљерије и садејство других јединица, угрожена су и последња утврђења на Горици.

Истовремено српске снаге, под командом пуковника Милојка Лешјанина, нападале су и са северо-запада.

Када су на град почеле да падају прве гранате, турске старешине града, после извесног тактизирања и оклевања у ишчекивању помоћи, коначно су потписале Конвенцију о предаји Ниша.

У ослобођеном Нишу, примопредаје града, српску заставу на Стамбол капији нишке трвђаве поставио је Нишлија Тодор П. Станковић, члан тајног комитета за ослобођење. У борби за Ниш погинуло је 120 српских војника, а 791 је рањено.

Кнез Милан Обреновић, врховни командант српске војске, свечано је ушао у Ниш, само неколико дана по ослобођењу. Борбе за ослобођење и других крајева југоисточне Србије убрзо су успешно окончане, а Кнез Милан и српска влада наставили су дипломатску активност да се новоослобођени крајеви припоје Србији, што је и учињено на Берлинском конгресу.

Кнез Милан ће потом купити кућу у Нишу, а на његов захтев, Ниш ће бити место честих заседања Народне скупштине (нарочито у периоду 1883-1886) и српске владе, и тако постати друга престоница Србије.

 

Edited by Nesh

Share this post


Link to post
Yoyogi

Moram da priznam da sam uživao u slikama. Šta sam navrh toga još (dobroga) mogao da kažem, bolje ne.

Share this post


Link to post
Nesh

stari-nis-kazandzijsko-sokace-pocetkom-x

 

Levo je danasnja ulica Nikole Pasica (pogled prema "Opstini"), desno Kazandzijsko sokace (zvanicno Kopitareva ulica), slikano oko 1920. godine.

 

Kazandzijsko sokace 70tih:

 

Spoiler

kazandzijsko-sokace-pre-skoro-polaveka.j

 

 

Share this post


Link to post
Nesh

O nazivima niskih naselja:

 

Kako su niški krajevi dobili imena

 

Niš je zbog zanimljivih naziva svojih naselja i njihovog položaja, u internom žargonu nazvan Titanik. I stvarno, kad se pogleda iz pravca Niške Banje prema centru, grad počinje naseljem pod nazivom Brzi brod, a završava se na Ledenoj steni. Miodrag Anđelković Daja, niški akademski slikar i hroničar, kaže
da Brzih brodova ima mnogo u Slavoniji, a zapravo označavaju mesto gde se najbrže reka može preći jer je na tom mestu najplića. Niški Brzi brod je, zaista, s jedne strane opasan Nišavom, a na jednom mestu meštani ovog dela potvrđuju i to da se kod visećeg mosta odvajkada prelazila
reka.

“Ledena stena je dobila ime po tome što je tamo nekada bila gradska ledara, a proizvodnja leda je bila smeštena baš u tom delu Niša jer je izuzetno podložan udarima vetra. Često se ljudi pitaju za značenje imena naselja Broj 6. Tu je bila šesta karaula Nemaca u Drugom svetskom ratu gde su se čuvali mostovi od diverzanata, pa otud i ime. Na sadašnjem Kalač brdu su se nekada sukale sablje. Kalač na turskom jeziku znači sablja. Zanimljivo je da su baš na tom mestu Srbi probili bedem Turaka 1878. godine kada smo se oslobodili. U Šinter-mali je bila nekadašnja kafilerija, a na Trošarini se naplaćivao ulaz u grad”, objašnjava Anđelković.

Niško naselje Delijski vis nije dobilo ime po navijačima Crvene zvezde već po tome što su na tom mestu Turci ubijali učene i važnije Srbe iz Niša i okoline. Naselje Crvena zvezda takođe nema veze s navijanjem, ako se izuzme stadion ZFK Mašinac koji se tamo nalazi. To je jedno od novih naselja odakle se pruža sjajan vidik na Niš.

Krive livade na sadašnjem delu Bulevara Nemanjića dobile su naziv po utrinama koje su bile ukrivo parcelisane. Beograd-mala nosi ime po kapiji na Tvrđavi koja gleda ka Beogradu, pa tako postoji i Stambol (Istambul) kapija. U naselju Duvanište se sadio duvan, a Kovanluk je bio pčelarski kraj. Interesantna značenja imaju nazivi naselja Jagodin-mala, Crni put, Durlan, Šećer-mala, Bubanj
i Jorgovan-mala.

“Jagodin-mala se ne nalazi na putu za Jagodinu, a ipak je po tom gradu dobila ime. Turski poreski sistem je jedan od najboljih u istoriji. Nišlije koje su tamo nekada živele nisu bile baš redovni poreski obveznici pa su ih zato Turci iselili i poslali u nekadašnji Tatar pazar u Bugarskoj, a na njihova imanja su dovedeni Jagodinci. Slično se dogodilo i sa današnjim Matejevcem na čije su mesto nekada dovedeni meštani sela Matevce iz Kumanovskog sreza”, objašnjava Anđelković.

On kaže da je Šećer-mala dobila naziv po tome što na turskom jeziku šećer znači nešto toplo. Mada se ovo, jedno od najlepših niških naselja, naziva I Gospodin-mala.

Na Crnom putu je bila prva železnička radionica za servisiranje vozova I lokomotiva u Srbiji. Mnogo je bilo blata u tom kraju grada pa je na putu do radionice prosipana šljaka od uglja tako da je staza bila skroz crna. Kada je svojevremeno Mehmed, direktor turskog arhiva, prvi put došao u Niš pitao je
zašto se jedan od lepših delova Niša zove Durlan kada na turskom tako nazivaju đubrište. Čalije na tom jeziku označavaju gusto trnje kojim su nekada Nišlije znale da opasu obore ovaca.

“Jorgovan -mala. U tom kraju su nekada bili velelepni ružičnjaci koje su zalivale lepe gospođice. Od Ureda (najveća raskrsnica u centru grada) do Hipi doline (korzo sedamdesetih godina), nije moglo da se prođe Ulicom Svetozara Markovića, a da se ne očešete o neki jorgovan, zato se ceo taj kraj sada naziva Jorgovan-mala. Niš je bio grad ove lepe biljke. Bubanj je dobio ime po čistoj srpskoj reci. Na Bubnju je nekada postajalo takozvano guvno, vršalica za žito. Konji su išli u krug i mleli žito. To je podsećalo na bubanj i zato je naselje tako i dobilo naziv. Naselje Markovo kale bilo je odbrambeni bedem, a deo grada Crveni pevac dobio je ime po limaru koji je na tom mestu imao radionicu, a kao vetrokaz je postavio pevca ofarbanog u crvenu boju”, priča Anđelković.

U sadašnjem naselju Rasadnik nekada se prodavao najbolji rasad cveća i drugog bilja, kao i na mestu koje se danas zove Devet borova. Današnji Stočni trg nekada je bio takozvani at pazar, ali i običan buvljak. Kada se pođe od današnjeg Trga kralja Aleksandra prema Železničkoj stanici dođe se do dela grada koji se naziva Kičevo, ali ne samo po nazivu dragstora koji je tu nekada postojao, već po Makedoncima koji su se nekada doselili i tu držali ascinice (narodne kuhinje ili kafane s ukusnom hranom).

Najlepši park u Nišu, Čair, dobio je ime po turskoj recči koja označava livadu, a Ada Ženeva zbog najlepšeg krajolika u gradskom toku Nišave koji podseća na jezero u istoimenom švajcarskom gradu. Apelovac je ime zasluzio po Jozefu Apelu koji je na tom mestu otvorio prvu pivaru u južnoj Srbiji.

“Palilulu ima svako veće naselje u Srbiji, pa tako i Niš. Turske kasabe su se gradile od japija, drvenih greda, pa je postojala opasnost od požara. Zato se samo u jedno vreme na mestu današnje Palilule mogla pusiti lula. Margeru je nadenut taj naziv po kafani gde je gazda markirao pića, pa je od termina marker vremenom nastao Marger”, objašnjava Anđelković

Niš ima i ono sto možda niko u Srbiji nema - Beverli hils. To je ekskluzivno naselje koje je zbog stila gradnje i visoke cene kvadrata nazvano i Deviznim naseljem II. Zanimljivo je da je Stara železnička kolonija do pre desetak godina izgledala ruinirano dok je sada jedno od “najveselijih“ delova grada jer je svaka zgrada nadograđena, renovirana i ofarbana različitim bojama. A u knjizi o naselju Komren, autora Marjana Radakovića saznajemo da je ovo naselje dobilo naziv po istoimenom vizantijskom bogu.

Pantelej je dobio naziv po crkvi posvećenoj Svetom Pantelejmonu. Sadašnja crkva je podignuta 1878. godine od priloga srpskih porodica odmah po oslobođenju Niša od Turaka. Stotinak metara iznad postojećeg hrama nalaze se ostaci prvobitne crkve koju je podigao Stefan Nemanja, a bila je posvećena Sv. Vračima, Kozmi i Damjanu, koji su takođe kao i Sv. Pantelejmon, bili lekari. Ispred crkve Sv. Pantelejmona postoji visoki zvonik iz 1928. dar kralja Aleksandra I Karađorđevića. U samoj crkvi, bočno, nalaze se paraklisi Sv. Petke i Sv. Jevanđeliste Marka. Na zidovima je sačuvano nekoliko fresaka iz 1910. godine mada ima i ostataka živopisa iz perioda gradnje. Postojeći ikonostas izgrađen je 1905. u tri zone i deluje impozantno. Oko crkve postoji nekoliko izvora za koje se veruje da su sveti i čudotvorni. Ova crkva u narodu poznata kao Pantelejska, zabeležena je u istoriji po jednom važnom događaju. Naime, ovde su se 27.7.1189.g. sastali Stefan Nemanja i nemački car Fridrih Barbarosa koji je vodio Krstaše u pohod na Jerusalim. Ostao je dokument koji je Stefan Nemanja potpisao, a Barbarosa na njemu ostavio otisak palca.

 

 

Edited by Nesh

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×