Jump to content
slow

Balkan

Recommended Posts

Facundo Orellana

SLOVENSKA DEMOKRATSKA STRANKA - SDS 216.907 25,03% 25

LISTA MARJANA ŠARCA 109.316 12,61% 13

SOCIALNI DEMOKRATI 86.233 9,95% 10

SMC - STRANKA MODERNEGA CENTRA 84.448 9,74% 10

LEVICA 79.889 9,22% 9

NOVA SLOVENIJA - KRŠČANSKI DEMOKRATI 61.885 7,14% 7

STRANKA ALENKE BRATUŠEK 44.346 5,12% 5

DeSUS – DEMOKRATIČNA STRANKA UPOKOJENCEV SLOVENIJE 42.561 4,91% 5

SLOVENSKA NACIONALNA STRANKA - SNS 36.414 4,20% 4

 

NARODNI SKUPNOSTI 2 (HUN i ITA)

 

Rezultati izbora u Sloveniji. SDS Janše pobedio, ali teško da može da formira vlast, fragmentirani levi centar je osvojio više mandata, ali će biti komplikovano formiranje vlade.

Ludi Zmago Jelinčić se vraća u parlament posle 2011. godine, Lista Marjana Šarca najjača na levom centru, SMC premijera Cerara ima bolji rezultat od anketa, SD, DeSUS,NSi i Levica očekivano, za mene je iznenađenje i da je stranka Alenke Bratušek preskočila cenzus.

 

Levi centar- LMŠ+SD+SMC+Bratušek 38

Desni centar- SDS+NSi 32

 

DeSUS je bio na vlasti i sa jednima i drugima, Levica neće sa ostalim partijama levog centra, a mahniti Zmago baš nije potreban ni jednom od dva bloka.

Možda NSi priđe levom centru, ali će to biti preširoka koalicija, ili Janša proširi svoj slabašni koalicioni potencijal.

 

P.S. Nije baš pravi Balkan, međutim stvarno nisam znao gde da napišem ovo.

Edited by Facundo Orellana

Share this post


Link to post
dillinger

Tako ćemo i mi kad počnu da podrivaju pravno obavezujući sporazum :fantom: 

Share this post


Link to post
slow

turkish-stream-2.jpg

 

Quote

 

Расписан тендер за закуп капацитета „Турског тока”

Поучене неуспехом са „Јужним током” и пасивним односом према том пројекту, бугарска и српска влада овога пута заузимају активну позицију
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићуторак, 25.12.2018. у 22:00
bdvori.jpg
Чвориште „Банатски Двор” (Фото З. Анастасијевић)

Бугарска, с којом Србија треба да гради други крак гасовода „Турски ток”, расписала је крајем прошле недеље тендер за закуп капацитета преко овог будућег цевовода, којим би годишње требало да се транспортује око 15,3 милијарди кубика гаса.

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, потврђује за „Политику” да се расписује тендер за дугорочни закуп капацитета за овај велики гасовод. Наша земља ће се у том смислу синхронизовати с комшијама, а циљ је да се види колико има стварно заинтересованих да користе гас из гасовода који ће ићи из Бугарске преко Србије до Мађарске и Аустрије.

Претходни необавезујући тендер који је расписао „Гастранс” потврдио је да има више него довољно интересената за 15 милијарди кубних метара гаса, колико ће бити достављано кроз ту цев.

То значи да би и српско-руско предузеће „Гастранс” ускоро требало да распише тендер за дугорочни закуп капацитета. Део бугарске трасе, како је планирано, биће искоришћен за транспорт гаса из „Турског тока”, односно за руски гас, а део из ЛНГ терминала, односно за природни течни гас. Како је планирано, Бугари граде првих 40 километара гасовода.

У европском енергетском миксу природни гас је све траженији, јер је чист и по цени повољан енергент и упркос притиску Беле куће и Брисела на европско тржиште да смањи гасну зависност од Русије, „Гаспром” бележи стални пораст испорука. Осим тога, САД је и сама потврдила да јој за исплативост испорука ЛНГ треба цена нафте од око 105 долара за барел, а црно злато се у петак на берзи продавало за 57 долара.

tok.jpg

Анализа Међународне агенције за енергетику показује да ће Европи до 2030. године бити додатно потребна 81 милијарда кубика гаса, што „Гаспром” може да обезбеди, каже Сергеј Комљев, руководилац за уговоре о гасу и цене у „Гаспром експорту”.

Упитани да ли смо пожурили с расписивањем овог тендера, с обзиром на то да Србија још чека одговор Енергетске заједнице за реализацију овог пројекта, др Срећко Ђукић, стручњак за гасне прилике у Србији, одговара да, поучене неуспехом са „Јужним током” и пасивним односом према том пројекту, бугарска и српска влада овога пута заузимају активну позицију и не желе ништа да препусте случају.

– То охрабрује да ће се аргументовано и на основу европске праксе и правила Србија и Бугарска борити за гас из новог гасовода, толико потребан и једној и другој земљи, њеним привредама и домаћинствима – наводи он.

На опаску, шта у случају да ЕУ поново оспори цео пројекат, Ђукић наглашава, да њихова одлука у последњој инстанци никако не би смела да буде негативна, упркос америчком негативном ставу.

– Обавезујући тендер показаће колико су велике потребе наше земље за гасом, да у том сегменту далеко заостајемо за Европом. Да ће нам бити потребно још гаса и гасовода да је сустигнемо, те да гас не сме да нам буде ограничавајући фактор привредног развоја и тешке еколошке ситуације, нарочито у ове зимске дане – каже Ђукић.

Додаје да је уверен да у разговорима са нашим партнерима у ЕУ нарочито помаже језик аргумента, а он је недвосмислено на нашој страни.

Војислав Вулeтић, председник Удружења за гас Србије, наводи да би волео да све буде по плану и да избегнемо сценарио по оној старој „ми вртимо ражањ, а зец још у шуми”.

– Уопште ме не би изненадило да Енергетска заједница и Европска комисија без икаквог оправданог разлога крену с постављањем нових и нових услова како би отежали почетак радова на „Турском току”. Живи доказ тога је притисак САД и бриселске администрације да се прекине градња „Северног тока 2” – каже Вулетић.

 

 

Edited by slow

Share this post


Link to post
desboj

Tužna struktura hrvatske emigracije u Irsku:

 

Spoiler

Od 2013. do 2017. godine Hrvatima su izdata 17.274 PPS broja, od toga 10.534 ili 61 posto muškarcima i 6.740 ili 39 odsto ženama. U isto vreme PPS je dobilo i 1.995 dece mlade od 15 godina, što je cinilo 11 odsto svih doseljenih iz Hrvatske u Irsku, dok je onih uzrasta od 15 do 24 godine koji su dobili PPS bilo 3.985, odnosno 23 posto. 

Ubedljivo najviše - čak 10.332 ili 60 posto - bilo je useljenika iz Hrvatske starosti od 25 do 44 godine, svega 980 ili šest odsto bilo je doseljenika od 45 do 64 godine, dok stariji od 65 godina u iseljavanju iz Hrvatske u Irsku učestvuju u beznačajnom broju - njima su izdata tek tri PPS broja. 

U analiziranom razdoblju pet od šest doseljenih Hrvata bili su deo mlađeg i srednjeg radnog stanovništva, odnosno od 15 do 44 godine. 

Više od jedne polovine (52 odsto) doseljenika iz Hrvatske čine mladi i sredovečni muškarci (15-44). 

I žene istih godina, od 15 do 44 godine, iako ih je dosta manje nego muškaraca, sa 31 odsto čine značajan deo doseljenika iz Hrvatske.

 

Share this post


Link to post
Radoye

Kakva je inace struktura ekonomskih emigranata pa da su ovi podaci cudni? Tako je otkad je sveta i veka, u pecalbu idu radno sposobni u punoj snazi, pogotovo oni mladji koji imaju vremena da zapocnu sve od nule i izgrade sebi zivot, i sa sobom vode svoju decu ako ih imaju. Eventualno kad se tamo snadju za 10-15-20 godina povuci ce i svoje roditelje i to je to.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...