Azra, Stulic, Petar Petrovic i tako to

[Hamlet Strašni]

To će zavisiti od njegovih naslednika, tj naslednika autorskih prava.

[kipo]

Pricamo o liku koji ne dozvoljava da na stranicama s akordima stoje njegovi tekstovi 

[אַף אֶחָד]

Upravo okacio, 15 minuta, 1000 pregleda za 40 godina staru stvar. Koliko su ga ljudi zeljni jebote.

 

Meni Kao i jucer jedan od Azrinih all-time favorita uprkos tim cudnim gitarama. Dugo me zanimalo kako bi zvucalo da je snimljena u kontekstu Plocnika, recimo sa Bencicevim saksofonom, ovim basom na klaviru i, naravno s onom dvojicom. Gotovo neverovatno zvuci da je izmedju snimanja dve ploce proslo manje od godinu dana. Tekst verovatno i dolazi iz tog vremena. Leta 1982 je izasao i onaj singl, E pa sto/Gluperde/Sloboda - zajedno sa Kao i jucer, Kad fazani lete i Plavim golubom - to je moguce bila osnova nekog izgubljenog i nikad snimljenog nastavka Plocnika. Kao sto nikad nije snimio ni onaj pominjani studijski album sa desetak novih pesama s Ravno do dna. Ko zna sta mu je sve prolazilo kroz glavu tad. Citavi Fazani odisu nekom zurbom koja se granici sa otaljavanjem. Odjedom, umesto briljantnih zavrsetaka pesama, skoro svaka odlazi u fade-out. A s druge strane, pesnicki je citav album mozda i najozbiljnije i najzrelije sto je proizveo s Azrom.

 

 

[Gojko & Stojko]

 

...

 

A onda smo došli do te stare Johnnyjeve stvari koja se zvala Kao i jučer, za koju je aranžmane uradio barba Duje. Probali smo je samo jednom tog prepodneva, ali brzo smo se usvirali, znajući da sve to treba prepustiti trenutku. A taj čas je kucnuo nakon dva sata svirke, kada su se svetla u kinu Tesla skoro sasvim utulila, a upalila se bočna, mutna svetla koja su nas sa pozornice pomakla u dubinu, oduzimajući nam prave obrise. Nismo čak mogli da vidimo ni jedni druge na sceni, ostali smo povezani samo preko zvuka, u tempu koji su u dugom intru diktirali Nik na gitari i Duje na klarinetu. Usledio je kontrabas, pa bubnjevi. Saksofon je morao da čeka periode između dve i po strofe koje je pevao Duje, najpre tako što je stihove govorio svojim dubokim glasom, bez pretenzija, onako kako se to čini na ulici, ili u pošti pred šalterom, na autobuskoj stanici, pred trafikom, na obali, kao da se obraća za pomoć jer se na tren izgubio u sopstvenom gradu i ne može nikako da pronađe put do Bačvica, kuda je odlazio milion puta, ali odjednom mu je, eto, sve postalo nepoznato, pa je zato i počeo prisećanjem na to da su mu ruke bile slani pijesak dok je sanjao, bile su mu na oltaru mnogo godina, a sada, kada više nije mogao da otkrije put do kuće, zbog čega je i molio prolaznike da mu odgovore na to jednostavno pitanje, za kojim je tragao čitav svoj život, shvatio je jednostavnu istinu da svjetlost zapravo počinje tihim mijenjanjem naših pobuda.

 

Gromoglasan aplauz odjeknuo je kinom Tesla, izgledalo je da nikada neće prestati. Muzika je za trenutak otišla u pozadinu, da bi se potom vratila još snažnije, obuzimajući svakoga ko se pitao zašto taj svet iz kog smo dolazili više ne postoji i zašto ovaj trenutak ne bi potrajao večno. U stvari, bio je to samo početak, shvatio sam kasnije dok smo u kombiju odmicali sve dalje od Splita, početak jednog tihog rasipanja energije koja je te večeri na sceni – gde su do pre nekoliko nedelja svirale i plesale žabe – kroz Johnnyjeve stihove, muziku reptila iz potonulog sveta i Dujin glas, načas u svima nama oživela poraženu Jugoslaviju. Stajao sam na peronu ljeta gospodnjeg, pevao je Duje iza dimne zavjese dok se muzika zahuktavala polako ka opštoj kakofoniji udaraljki, gitare, kontrabasa i saksofona, moglo je biti prošlo stoljeće.

 

Share & Enjoy

[אַף אֶחָד]

3 hours ago, Gojko & Stojko said:

 

...

 

A onda smo došli do te stare Johnnyjeve stvari koja se zvala Kao i jučer, za koju je aranžmane uradio barba Duje. Probali smo je samo jednom tog prepodneva, ali brzo smo se usvirali, znajući da sve to treba prepustiti trenutku. A taj čas je kucnuo nakon dva sata svirke, kada su se svetla u kinu Tesla skoro sasvim utulila, a upalila se bočna, mutna svetla koja su nas sa pozornice pomakla u dubinu, oduzimajući nam prave obrise. Nismo čak mogli da vidimo ni jedni druge na sceni, ostali smo povezani samo preko zvuka, u tempu koji su u dugom intru diktirali Nik na gitari i Duje na klarinetu. Usledio je kontrabas, pa bubnjevi. Saksofon je morao da čeka periode između dve i po strofe koje je pevao Duje, najpre tako što je stihove govorio svojim dubokim glasom, bez pretenzija, onako kako se to čini na ulici, ili u pošti pred šalterom, na autobuskoj stanici, pred trafikom, na obali, kao da se obraća za pomoć jer se na tren izgubio u sopstvenom gradu i ne može nikako da pronađe put do Bačvica, kuda je odlazio milion puta, ali odjednom mu je, eto, sve postalo nepoznato, pa je zato i počeo prisećanjem na to da su mu ruke bile slani pijesak dok je sanjao, bile su mu na oltaru mnogo godina, a sada, kada više nije mogao da otkrije put do kuće, zbog čega je i molio prolaznike da mu odgovore na to jednostavno pitanje, za kojim je tragao čitav svoj život, shvatio je jednostavnu istinu da svjetlost zapravo počinje tihim mijenjanjem naših pobuda.

 

Gromoglasan aplauz odjeknuo je kinom Tesla, izgledalo je da nikada neće prestati. Muzika je za trenutak otišla u pozadinu, da bi se potom vratila još snažnije, obuzimajući svakoga ko se pitao zašto taj svet iz kog smo dolazili više ne postoji i zašto ovaj trenutak ne bi potrajao večno. U stvari, bio je to samo početak, shvatio sam kasnije dok smo u kombiju odmicali sve dalje od Splita, početak jednog tihog rasipanja energije koja je te večeri na sceni – gde su do pre nekoliko nedelja svirale i plesale žabe – kroz Johnnyjeve stihove, muziku reptila iz potonulog sveta i Dujin glas, načas u svima nama oživela poraženu Jugoslaviju. Stajao sam na peronu ljeta gospodnjeg, pevao je Duje iza dimne zavjese dok se muzika zahuktavala polako ka opštoj kakofoniji udaraljki, gitare, kontrabasa i saksofona, moglo je biti prošlo stoljeće.

 

Share & Enjoy

 

Odakle je ovo? Ko su Nik i Duje?

 

U svakom slucaju, odlicno ide uz taj moj dojam da je Kao i jucer nekako najvise osakacena novim hard-rock (wannabe) zvukom Fazana. Trebalo bi to neko da snimi kako valja. A opet, Dzonijev glas je tu... uhh... nezamenljiv.

 

Gledam sad tekst... svasta je on tu napakovao, verovatno prepuno referenci na ono sto je citao u to vreme, neuhvatljivo, a opet ubitacno sastavljeno i slozeno.

 

Otkud osjećaj da gubiš pouzdano zaleđe
Umjetnost te čini jačom nego što pretpostavljaš

...

Gledaj kako konci aluzije prodiru u svijest
Ni tjeskoba kao nijemi svjedok ne vrijedi suviše
Stajao sam na peronu ljeta gospodnjeg
Moglo je biti prošlo stoljeće

[John Coltrane]

Meni je Kao ti i ja broj 1. Milslim da sam već pisao o mojoj fascinaciji pesmom domaćeg autora sa tako moćnim bluz solima i to na tri različita instrumenta. A tek tekst koliko je "tripozan"...

 

Od promocije Ivačkovićeve knijge sam više pažnje posvećivao pesmi Fleš i sve ćešće je vrtim (za koju je 1 od sagovornika iz publike rekao da mu je omiljena pesma a Ivačković potvrdio da imaju isti ukus). Uvek me je privlačio mračan početak bas linije, ali mi je uvek smetao refren koji je razvukao kao da peva u kafani i uvek sam imao neki osećaj kao da je, posle onakvog intra i strofe, pesma morala da se završi drugačije.

Isto kao Little green bag npr. Previše mi je refren tra la la

 

[Gojko & Stojko]

8 hours ago, chandra said:

Odakle je ovo? Ko su Nik i Duje?

Iz romana "Pas i kontrabas" Saše Ilića, stavio sam link na odlomak sa Peščanika na vrh ali se ne vidi najbolje. Imaš kontekst ovde.

 

SaE

[אַף אֶחָד]

https://ravnododna.com/sud-potvrdio-da-je-stulic-bio-u-pravu-croatia-records-otudila-snimke-u-privatizaciji-ali-ne-samo-njemu/

 

he he sto bi se reklo, nisam zloban, ali me veseli... naravno, ovo je samo pocetak za koji im je trebalo 30 godina. pomrece gadovi iz jugotona pre bilo kakve pravosnazne presude, a pomrece i junaci 80-tih, ali eto makar jedan gol za ovu stranu, pa makar bio i samo pocasni zgoditak.

[Moonwalker]

On 8.3.2021. at 10:21, chandra said:

Upravo okacio, 15 minuta, 1000 pregleda za 40 godina staru stvar. Koliko su ga ljudi zeljni jebote.

 

Meni Kao i jucer jedan od Azrinih all-time favorita uprkos tim cudnim gitarama. Dugo me zanimalo kako bi zvucalo da je snimljena u kontekstu Plocnika, recimo sa Bencicevim saksofonom, ovim basom na klaviru i, naravno s onom dvojicom. Gotovo neverovatno zvuci da je izmedju snimanja dve ploce proslo manje od godinu dana. Tekst verovatno i dolazi iz tog vremena. Leta 1982 je izasao i onaj singl, E pa sto/Gluperde/Sloboda - zajedno sa Kao i jucer, Kad fazani lete i Plavim golubom - to je moguce bila osnova nekog izgubljenog i nikad snimljenog nastavka Plocnika. Kao sto nikad nije snimio ni onaj pominjani studijski album sa desetak novih pesama s Ravno do dna. Ko zna sta mu je sve prolazilo kroz glavu tad. Citavi Fazani odisu nekom zurbom koja se granici sa otaljavanjem. Odjedom, umesto briljantnih zavrsetaka pesama, skoro svaka odlazi u fade-out. A s druge strane, pesnicki je citav album mozda i najozbiljnije i najzrelije sto je proizveo s Azrom.

 

 

 

Ne videh ovo kad si postovao. Je li ovo Dzoni "pustio" na YT?

 

Meni najdrazi njegov uradak.

[Moonwalker]

1 hour ago, chandra said:

https://ravnododna.com/sud-potvrdio-da-je-stulic-bio-u-pravu-croatia-records-otudila-snimke-u-privatizaciji-ali-ne-samo-njemu/

 

he he sto bi se reklo, nisam zloban, ali me veseli... naravno, ovo je samo pocetak za koji im je trebalo 30 godina. pomrece gadovi iz jugotona pre bilo kakve pravosnazne presude, a pomrece i junaci 80-tih, ali eto makar jedan gol za ovu stranu, pa makar bio i samo pocasni zgoditak.

 

Nek je ziv i zdrav i neka ih oljusti koga god moze.

 

 

Edited August 4, 2021 by Moonwalker

[אַף אֶחָד]

2 hours ago, Moonwalker said:

 

Ne videh ovo kad si postovao. Je li ovo Dzoni "pustio" na YT?

 

Meni najdrazi njegov uradak.

 

Jest, sa njegovog kanala

[אַף אֶחָד]

Evo i Dzonija - https://ravnododna.com/branimir-stulic-moje-krpice-da-mi-se-vrate-i-da-mi-se-plati-cetrdeset-godina-ilegalne-eksploatacije-mojeg-posjeda/

[ragasto]

Razvaljuj Džoni, i ne uzimaj zarobljenike

Ovo bi značilo da sad svako ko je imao isti ugovor sa CRom može da ih tuži i verovatno dobije na sudu...?

[villiem]

11 minutes ago, chandra said:

Evo i Dzonija - https://ravnododna.com/branimir-stulic-moje-krpice-da-mi-se-vrate-i-da-mi-se-plati-cetrdeset-godina-ilegalne-eksploatacije-mojeg-posjeda/

 

A ja se spremio da citam, uz kafu, kad ono sve kul 

 

[dragance]

16 minutes ago, ragasto said:

Razvaljuj Džoni, i ne uzimaj zarobljenike

Ovo bi značilo da sad svako ko je imao isti ugovor sa CRom može da ih tuži i verovatno dobije na sudu...?

ne, nego svi koji su imali sa Jugotonom.