Blade Runner 2049 (2017)

[Bujodrag]

da, jos je samo falio bog.

Da, jbt, on uvek nadje načina da se svuda ugura  :D

[Meazza]

Na ovo prvo ne umem da odgovorim, kao ni jedan filozof do sada.

No, u samom filmu, za nas, gledaoce, Dekard, kao primer umornog, razočaranog ljudskog bića, služi da nam pokaže kako su te definicije ljudskosti maglovite i neprecizne i kako je to, i dalje, vrlo otvoreno pitanje. 

Po mom ličnom mišljenju, to opsolutno treba i mora ostati otvoreno pitanje.

 

Da, to je slicno onome sto je Toni napisao, taj razlog mi je vec razumljiv.

[3opge]

Ja sam inace gledao samo jednu verziju, ne znam o kojoj se verziji radi, ali ona zaista navodi na zakljucak da je verovatno i Dekard replikant. Nisam ni znao da postoji vise verzija.

 

postoji bar 5 verzija ne racunajuci prototype i sneak preview:

• 1 US theatrical release (1982)
• 2 International theatrical release (1982)
• 3 US broadcast version (1986)
• 4 The Director's Cut (1992)
• 5 The Final Cut (2007)

Edited December 21, 2016 by 3opge

[Bujodrag]

Kakve veze ima bog? Bar bi ti, materijalista, morao da verujes u iluziju slobodne volje. :)

 

Pa, nije slobodna volja neki jednostavni, materijalistički, koncept. Ako sam jutros ustao i odlučio da skuvam kafu da bih je popio, je li to moja slobodna volja, kulturološko uslovljavanje, isprogramiranost marketingom proizvodjača kafe  ili zapovest mojih materijalnih gena?

[Bujodrag]

Da, to je slicno onome sto je Toni napisao, taj razlog mi je vec razumljiv.

 

 

Pa da, to je film, obraća nam se filmskim jezikom. Nije to neki filozofski doktorat koji je objavila Francuska Akademija Nauka

[Meazza]

Pa da, to je film, obraća nam se filmskim jezikom. Nije to neki filozofski doktorat koji je objavila Francuska Akademija Nauka

 

Pa upravo o tome i pisem. U filmu se vec videlo da su to bica slicna nama i da nije potrebno Dekardovo vestacenje da ih takvim prihvatimo, a Toni je posle dao drugi argument, da je za poentu filma bitan kontrast izmedju pravog coveka i replikanta, i taj drugi argument mi je smislen za razliku od prvog.

Edited December 21, 2016 by IndridCold

[Meazza]

Pa, nije slobodna volja neki jednostavni, materijalistički, koncept. Ako sam jutros ustao i odlučio da skuvam kafu da bih je popio, je li to moja slobodna volja, kulturološko uslovljavanje, isprogramiranost marketingom proizvodjača kafe  ili zapovest mojih materijalnih gena?

 

Necemo sad o tome ovde, mada na metafizici sto da ne. :)

[3opge]

Necemo sad o tome ovde, mada na metafizici sto da ne. :)

 

hvala ti, bio bih puno zahvalan.

[Meazza]

hvala ti, bio bih puno zahvalan.

 

O, nema problema, vidis da znam i sam kad da zacepim. ^_^

[mustang]

nisam gledala final cut...ali jesam directors cut. ima li nekog da je gledao oba i po cemu se razlikuju?

[Bujodrag]

Necemo sad o tome ovde, mada na metafizici sto da ne. :)

 

Naravno :)

[Radoye]

nisam gledala final cut...ali jesam directors cut. ima li nekog da je gledao oba i po cemu se razlikuju?

 

Otprilike je isto, s tim sto je final cut baziran na internacionalnoj (necenzurisanoj, vise nasilja) verziji a director's cut na US (cenzurisanoj) verziji originalnog izdanja filma iz 1982.

[mustang]

merci

[Bujodrag]

Pa upravo o tome i pisem. U filmu se vec videlo da su to bica slicna nama i da nije potrebno Dekardovo vestacenje da ih takvim prihvatimo, a Toni je posle dao drugi argument, da je za poentu filma bitan kontrast izmedju pravog coveka i replikanta, i taj drugi argument mi je smislen za razliku od prvog.

 

Kao i svako uspešno (umetničko) delo, i Blejdraner ima više slojeva, otvoren je za tumačenja. Ta slojevitost je, po mom mišljenju, glavna osobina svih dobrih dela. Eto, Duda i ja se, veerovatno, u potpunosti slažemo u tumačenju, ali, bio bih budala kad bih tvrdio da je to jedino ispravno tumačenje, ili, još gore, kad bih tvrdio da je to ejedino tumačenje.

[vathra]

Onda je definitivno nisam čitao, ništa od toga  se ne sećam. Koliko god da sam duvao tad, nisam toliko zaboravan ;)

 

Napravljeni su. I  po definiciji, i te ličnosti su im napravljene. Dakle, reklo bi se  da nisu slobodni, da su isprogramirani, kao neke mašine. I zato je Dekardov čin, ako je on čovek, toliko značajan. On briše te razlike. Da li je isprogramiranost problem? Da li smo i mi, ljudi, na neki način isprogramirani. Da li isprogramiranost uopšte postoji. Da li se život radja u postupcima a ne u prostoj materiji. Da li su Dekard, Bati i Rejčel živi na isti način. 

 

А можда си читао роман написан по филму, било је и тих акција.

 

Код човека (а репликанти ипак јесу људи, иако модификовани и вештачки направљени) постоји велик степен насумичности у реакцијама. Сви смо учили у школи ствари из исте књиге, а опет нема двоје које ће да их исто тумаче. Програмирање у данашњем смислу ипак има ужи избор реакција.