Jump to content

Jugosloveni, odnosno zapadnobalkanci...


namenski

Recommended Posts

Znacke i ostalo je radio "IKOM" Zagreb.

Odvozih u medjuvremenu cirka 50 km po terenutm i nemogadoh da se setim, pojedoh se :D

Svaka cast.

 

Slavka Rodica, usput, treba pamtiti i po, cini mi se, prvoj Yu pisacoj masini, nisam siguran.

Ali zato Digitron Buje... 

 

 

Izvini, nisam shvatio da se jurimo oko firmi sa pretezno namenskom proizvodnjom: sta god i kako god, radilo se o sistematski i ozbiljno, na dugu stazu razvijanoj proizvodnji koja je u mnogim oblastima bila dostigla zapadnetm standarde.

Jedna od mega steta koje je Zapadnom Balkanu naneo onakav raspad bilo je - svaka novonastala drzava za sebe i svakoj sve najbolje - unistavanje ogromnog potencijala svake vrste koji je tu postojao.

Od pre svega ljudskog, kadrovskog sto bi se reklo, preko tehnoloskog, pa na dalje.

 

A, opet, sam izraz namenska je jedna od najnesrecnijih kovanica ondasnjeg birokratskog i soldacijskog duha: namena  :isuse:

 

Interesantno bi takodje bilo poigrati se, malo i kopati samo da ima ko, oko izvoza: od haubica 105 mm za San Salvador pa na dalje, sve u svemu to je bila industrija koja je - zahvaljujuci sticaju mnogih okolnosti - imala ogroman izvozni potencijal, konkurentan i politicki i tehnoloski i ekonomski, trzisno...

Link to post
  • Replies 283
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • namenski

    114

  • Meazza

    18

  • Peter Fan

    13

  • pasha

    13

Top Posters In This Topic

Popular Posts

A kako je ispitnoj komisiji sve to delovalo seljacki, pa su poceli da se smeskaju i gurkaju, mladjani Lukic je bez pardona upitao da li gospoda hoce da slusaju odbranu na engleskom francuskom ili nema

Istina. Ima jedna zanimljiva anegdota o njemu, prema kojoj je dolazeći na fakultet u Tašmajdanskom parku primetio mladića koji je čitao neku knjigu. Seo je na klupu pored njega nakon što je dotični po

Пантелија Панта Јаковљевић   Gradjevinac. Inzenjer i to rasni, jedan od u svetskim razmerama velikih inzenjera u doba kada svet nije oskudevao velikim inzenjerima. Sto se Zap

Posted Images

Odvozih u medjuvremenu cirka 50 km po terenutm i nemogadoh da se setim, pojedoh se :D

Svaka cast.

 

Slavka Rodica, usput, treba pamtiti i po, cini mi se, prvoj Yu pisacoj masini, nisam siguran.

Ali zato Digitron Buje... 

 

 

Izvini, nisam shvatio da se jurimo oko firmi sa pretezno namenskom proizvodnjom: sta god i kako god, radilo se o sistematski i ozbiljno, na dugu stazu razvijanoj proizvodnji koja je u mnogim oblastima bila dostigla zapadnetm standarde.

Jedna od mega steta koje je Zapadnom Balkanu naneo onakav raspad bilo je - svaka novonastala drzava za sebe i svakoj sve najbolje - unistavanje ogromnog potencijala svake vrste koji je tu postojao.

Od pre svega ljudskog, kadrovskog sto bi se reklo, preko tehnoloskog, pa na dalje.

 

A, opet, sam izraz namenska je jedna od najnesrecnijih kovanica ondasnjeg birokratskog i soldacijskog duha: namena  :isuse:

 

Interesantno bi takodje bilo poigrati se, malo i kopati samo da ima ko, oko izvoza: od haubica 105 mm za San Salvador pa na dalje, sve u svemu to je bila industrija koja je - zahvaljujuci sticaju mnogih okolnosti - imala ogroman izvozni potencijal, konkurentan i politicki i tehnoloski i ekonomski, trzisno...

Ne jurimo se, vec to ja postavljam malu memorijsku vjezbu.

 

Glede namjenske industrije, slazem se da tu je izgubljena ogromna sinergija (ovaj termin koristim bez imalo sarkazma), jer jer su svi oni zajedno bili daleko vise nego suma pojedinacnih dijelova. Doduse, ne znam da li bi takav sustav mogao djelovati na cisto trzisnim principima. Mislim da je upliv politike kao vrhovnog arbitra neophodan, a to je i u SFRJ bilo veoma tesko. Plus, neke stvari su bilo moguce samo kao rezultat politicke odluke (pravljenje domacih aviona i tenkova).

Link to post

Ne jurimo se, vec to ja postavljam malu memorijsku vjezbu.

 

Glede namjenske industrije, slazem se da tu je izgubljena ogromna sinergija (ovaj termin koristim bez imalo sarkazma), jer jer su svi oni zajedno bili daleko vise nego suma pojedinacnih dijelova. Doduse, ne znam da li bi takav sustav mogao djelovati na cisto trzisnim principima. Mislim da je upliv politike kao vrhovnog arbitra neophodan, a to je i u SFRJ bilo veoma tesko. Plus, neke stvari su bilo moguce samo kao rezultat politicke odluke (pravljenje domacih aviona i tenkova).

Nema spora, narocito ovaj deo o politickom; nema vojnoindustrijskog kompleksa bez politike.

Samo sam se osvrnuo na izgubljen potencijal svake vrste: tadasnja visokokvalifikovana radna snaga i takozvani visokostrucni kadar, osposobljen da - politika na stranu - razvija i proizvodi poprilicno slozene tehnoloske sisteme je bogatstvo koje je, bojim se, nepovratno nestalo sa ovih prostora.

Po kvalitetu i strucnosti bili su na korak, ako ne i u korak sa ondasnjim takozvanim razvijenim svetom, ravnopravni partneri jednoj Svedskoj na primer.

Link to post

Svedska je bila ispred. Ipak smo mi od njih uvozili Boforse i protubrodske sisteme, a ne obratno. Ja bih rekao da smo bili tu negdje malo iza Cehoslovacke, a mozda i Poljske. Sto uopste nije lose drustvo.

Link to post

Svedska je bila ispred. Ipak smo mi od njih uvozili Boforse i protubrodske sisteme, a ne obratno. Ja bih rekao da smo bili tu negdje malo iza Cehoslovacke, a mozda i Poljske. Sto uopste nije lose drustvo.

+1

 

Ma zlo i naopako da sam i pomislio na poredjenje sa Svedskom: imao sam na umu ex-Yu industriju koja se osposobila da saradjuje i sa jednom Svedskom, 1 velesilom sto se toga tice.

Mislim da ti poredjenje/rangiranje stoji, ali cenim da je ex-Yu negde recimo u prvoj polovini 80-ih nadmasila Cehe i Poljake u prvom redu tehnoloskim mogucnostima stecenim kakvom-takvom saradnjom sa Zapadom; Cesi i Poljaci su uopste uzev tu negde poceli da placaju cenu tehnoloske povezanosti/zavisnosti od posustajuceg CCCP-a.

Mada, to je tu negde, kao sto kazes: za jednu zemlju kojoj su svi, pa i ona sama, radili o glavi nimalo los rezultat kada se stavi u kontekst danas tesko shvatljive i zamislive zaostalosti i stepena razaranja u WW2.

Link to post

A, da:

 

 

Jugoslovenski Lloyd A.D, inace najvece parobrodarsko drustvo prve Jugoslavije nastalo je decembra 1928. spajanjem Atlantske plovidbe Ivo Račic, dubrovacke kompanije osnovane jos 1910. i Jugoslovensko amerikanske plovidbe, osnovane 1924. godine...

Akcionar sa najvecim udelom, 39%: Srpska banka A.D, Zagreb, Jugoslavija.

Link to post

te velike firme su se osamdesetih otimale za vojne poslove, bukvalno su direktori povlacili sve moguce veze kod vojske i "struktura" kako bi dobili neki pogon namenske industrije. to je bio siguran izvoz i sigurne devize.

Link to post

carica_milica.jpg

 

evo malo secanja vaneta Ivanovica o Bozi Bancu :)

 

https://www.hkv.hr/izdvojeno/vai-prilozi/a-b/bai-ivo/12045-sjeanje-na-gospara-bou-banca.html

 

 

 

mada je meni ovaj deo bio zanimljiv :D

 

U samom našem poslu najinteresantniji detalj za mene bila je potpuno neizbježna korupcija Argentinaca s kojima smo imali posla. Sve su luke i lučki uređaji bili u državnim rukama. Kako je državno činovništvo bilo mizerno plaćeno, rad državnih činovnika smatran je jednostavno kao 'usluga' našoj agenciji. Te su usluge imale prešutno utvrđene tarife. Ako je npr. za nas bilo važno završiti ukrcaj broda do pet sati poslije podne petkom da brod ne bi čekao u luci do ponedjeljka, valjalo je već petkom izjutra plaćati prekovremeni rad lučkih radnika i 'usluge' državnih inspektora koji bi posvjedočili da brod nije prekrcan; drugih činovnika da brod ima kompletnu posadu; da remorkeri budu pripravni; da su teretnice u redu potpisane, itd, itd. Naravna stvar da je sve to u petak poslijepodne bilo skuplje nego, recimo, u srijedu. Sredinom tjedna mitom bismo otpremili brod na putovanje dan ranije, ali u petak mitom dobili bismo najmanje dva i pol dana dragocjenog brodskog vremena.

Na taj način, država Argentina otvoreno je priznavala da je to efikasniji način ubiranja poreza od običnoga. Ali stranci također koriste državi nadoknađujući male argentinske plaće dok primatelji specijalnih nagrada ne plaćaju porez na ovaj njihov 'tajni' dodatak. Vukovi su bili siti, a koze su dulje živjele. Stranac, poslovni čovjek koji se privremeno nalazi u Argentini, nema ni pobude, a ni prava da lokalnim ljudima drži prodike ili očitava lekcije. On vrši svoj posao. Pustivši (dakle) moral na stranu, ovo je, sve u svemu, najefikasniji sistem praktičnog poslovanja s državnim ustanovama. U drugim zemljama gdje se neke ljude može podmititi, a druge nikako, uvijek ima nepremostivih i delikatnih problema kada se želi nešto brzo i efikasno riješiti. A na zemlje sasvim bez korupcije, s djevičansko čestitim činovništvom, još nijesam naišao.

 

 

ovo boldovano, tako savremeno zvuci :D

Edited by Pontijak
Link to post

"Bratstvo" Pucarevo, "Igman" Konjic, "Vitezit" Vitez, "Prvi Partizan' Uzice, "Djuro Djakovic" Sl. Brod, "Prva Petoletka" Trstenik, "Zrak" Sarajevo, "Sloboda" Cacak, "Rudi Cajavec" Banja Luka. Ko jos bio tzv. 1st tier, ne racunajuci "TAM", "FAP", "Tigar", "RIZ" i ostale koji su imali vecu civilnu proizvodnju?

taj zrak je bio mrak firma

 

proizvodili nišanske sprave za vojnu industriju iraka (između ostalog), kažu poznavaoci da su bili na nivou karl cajsa

 

mnoge projektantske firme su radile projekat (svih faza) kompletnog vojno-industrijskog kompleksa ''kol'' u iraku, milionski ugovori ''onih'' dolara bili

mašinske instalacije držali slovenci, neprikosnoveno

Link to post

"Bratstvo" Pucarevo, "Igman" Konjic, "Vitezit" Vitez, "Prvi Partizan' Uzice, "Djuro Djakovic" Sl. Brod, "Prva Petoletka" Trstenik, "Zrak" Sarajevo, "Sloboda" Cacak, "Rudi Cajavec" Banja Luka. Ko jos bio tzv. 1st tier, ne racunajuci "TAM", "FAP", "Tigar", "RIZ" i ostale koji su imali vecu civilnu proizvodnju?

Gorazde, Bugojno, Valjevo, razni remontni zavodi(Orao, Hadzici, Cacak...)
Link to post
  • 1 month later...
  • 2 weeks later...

Dva Luneta.

 

Lune_01.jpg

Dragutin Jovanović, cetovanje po Makedonijama, ratovanje po Srbiji, legenda za zivota, 3 Karadjordjeve zvezde, francuski ukrasi, svasta nesto, posleratna politika i namesteno ubistvo na zeleznickoj stanici u Niskoj banji kada je osamario zandarma koji ga je uvredio zahtevom da mu pretrese kofer i koji - slaze se vecina izvora - puca i ubija heroja srpskih ratova, coveka koji je, na primer i izmedju ostalog, 1914. sam zarobio cirka 300 KuK soldata, sa nesto oficira pride, kao bonus...

Koji se, opet primera radi, 1918, nekoliko meseci pre dolaska srpske vojske, dokopao Zeljina i Goca, da bi tamo bio partizan i radio sta treba da bi nasimatm bilo lakse kad stignu...

Prek covek 1 recju...

 

Lune_02.jpg

Miodrag Milovanović, opet Lune, nadničar, zamenik komandanta 2. proleterske brigade, jedan od onih koji su 1941. iz Srbije krenuli da se u Srbiju vrate, poginuo 1944, prakticno na kapiji rodne kuce, sahranjen zajedno sa bratom Ljubodragom, takodje izginulim partizanom.

Danas skoro zaboravljen, doduse ni onaj prvi Lune nije bolje prosao, ostavio je za sobom citanja vredan Dnevnik.

I, sasvim sigurno, ni jedan ni drugi nisu imali, vasljivatm balkanska sorta uostalom, nimalo smisla ni razumevanja za nijanse saradnje sa okupatorom i ostale pravnicke burgije, bas kao ni narod koji je nadimcima rekao sve sto je trebalo da se kaze.

 

Link to post
  • 3 weeks later...

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...