Jump to content
miki.bg

Ekonomija za decu

Recommended Posts

jezovuk

@Ayatollah

 

Ja sam u sličnim istraživanjima trenutno.

 

Opcije koje razmatram:

 

Priv penzioni fond - fond je u vlasnuštvu ulagača, nema rizika od gubitka ako pukne upravljač (banka ili osig društvo), zakonski ograničena minimalna starost za izlazak, uplata po želji kad i koliko hoćeš (neki iznos mesečno oslobođen poreza). Mora u dinarima (mada fond može da ulaže u šta god, uplata/isplata/index vrednosti je u din). Nema garancije dobiti (može da ful pukne).

 

Životno osiguranje - ugovara se na fixan period, može u eur, vezano za sudbinu osig kuće. Dinamika uplate striktna (moguće neko kašnjenje/odlaganje/privremena pauza, ali ne i obustava - gubi se deo uplaćenog). Osiguran si od smrti/povrede (višestruki iznos finalne sume) dok traje. Garantovan dobitak na kraju (ulog + mala fixna dobit + varijabilna dobit zavisna od poslovanja osig).

 

 

Razni drugi investicioni fondovi kod nas - sličan koncept kao penzioni, fleksibilniji ulaz/izlaz. Razne politike ulaganja. Većina nije posebno profitabilna poslednjih par godina osim dinarskih keš (ulažu u oročenja i short term bonds) koji su na 3-5% godišnje. Pregled fondova kod nas: http://www.mojnovac.rs/fondovi.1.html

 

Svi svuda uzimaju procenat na uplatu i/ili isplatu (fondovi i osiguranja - taksa za upravljanje ili sličan harač) plus porez.

 

Generali nudi osiguranje od doživljenja (ili tako neka formulacija) - jednokratni eur ulog na fixan rok. Po isteku roka vraća se ulog + fixna dobit (veća nego kod životnog, zavisi od perioda, osiguranika, sume - ja video primer 10k eur na 10 godina 7%) + var dobit. U slučaju smrti pre roka vraćaju ulog naslednicima. Prevremeni izlaz skup. Verovatno i drugi imaju sličnu ponudu.

 

Obveznice RS - već je pomenuto da postoje aukcije. Više cimanja nego fond koji ulaže u obveznice, veća kontrola. Prinos bolji od oročenja, ali manji nego pre.

 

Pare u banku - eur/usd/chf mix. Neoročeno, da se nađe za hitne potrebe.

 

Akcije - već rečeno više nego što ja znam. 

 

Zlato - srebro/platina, poluge/listići, ne nakit. Kod nas se može kupiti u par menjačnica. Plaća se pdv (u eu ne), velika razlika kup/prod cene. Gde čuvati? Sef u banci isto košta nešto (ne znam koliko). Ne znam da li je moguć uvoz iz eu? Kontam da carina nadoknadi pdv (osim ako se šverca...).

 

Nekretnine - teško i sporo se likvidira, traži angažman i trošak - održavanje itd. Potrebna veća suma na gomili ili kredit. Prvi stan je druga stvar, već rečeno.

 

Zemlja - njiva, pašnjak, šuma. Laički zvuči kao pametna long-term investicija, slabo se razumem.

 

Nekretnina / zemlja u inostranstvu - slovenija, grčka. Osiguranje od raspada kod nas. Nezgodan menadžment na daljinu. Strani propisi, strano tržište, nezgodno.

 

BTC i ostale igre na sreću - možda neki mali % uložiti u neki crypto ili neke rizične akcike ili šta već, "možda me usere". Zahteva aktivno praćenje i analizu tržišta. Svodi se na kocku.

 

E sad, ja i gospoja već uplaćujemo priv penziju i životno osiguranje i sad gledam šta dalje. Najbliži sam inv fondovima (keš/obveznice), ostalo je u bluru.

 

Ako sam nekom pomogao super. Ako neko pomogne meni savetom, još bolje :)

Share this post


Link to post
jezovuk

.

Edited by jezovuk
dupli

Share this post


Link to post
mozzer
14 hours ago, jezovuk said:

@Ayatollah

 

Ja sam u sličnim istraživanjima trenutno.

 

E sad, ja i gospoja već uplaćujemo priv penziju i životno osiguranje i sad gledam šta dalje. Najbliži sam inv fondovima (keš/obveznice), ostalo je u bluru.

 

Same here.

 

U Privatnom penzionom Fondu (Rajf Futura) sam imao neku 4-digit sumu na koju sam imao solidan prinos od 2011.-2016. (skoro 75%). Takvi prinosi se, mislim, ne mogu vise ocekivati jer su izmenjeni prinosi na drzavne hartije i obveznice (sigurne investicije) u koje ulazu ovu Fondovi. Ali ostavicu da se krcka do 53.god kada imam pravo da podignem.

 

Zivotno osiguranje/ stednja - isto kao i ti. Kod mene Uniqa. Naravno postoji rizik da Osiguravajuca kuca bankrotira ali ovde sam spreman da podnesem taj rizik.

 

Ostalo... imam neku investiciju u neke placeve na jednoj Planini ali to je na dugackom stapu (ocekivao sam da se daleko brze pokrene)...

 

Razmisljam o nekom low-investment privatnom poslu ali nista pametno mi ne pada na pamet... za poljoprivredu treba min. 50k (realno 100k ako hoces ozbiljno)... razmisljao sam o Igraonici, da se udruzim sa nekim auto majstorom/ limarom da zajedno drzimo firmu za to i sl... ali ne usudjujem se za sada... naravno, uvek moze Consulting za ovu delatnost koju ja radim, o tome razmisljam...

Share this post


Link to post
jezovuk

Hehe, RF i Uniqa i kod nas. Od 2013, promašili glavno ludilo 2011-12. Gledam prinose iz tog perioda i plače mi se. Realno, uvek mogu da povećam uplatu u penz ako ne smislim ništa bolje (ili čak krenem sa drugim fondom paralelno). Isto do 53. god i kod nas :)

Share this post


Link to post
jezovuk

Sad vidim da je zapravo bilo ok do prošle god. Šta ja gledam...

Share this post


Link to post
noskich

Idemo dalje. Do kolapsa.

 

Aconcerted push is underway in South America that could see one of the world’s largest reserves of fresh water soon fall into the hands of transnational corporations such as Coca-Cola and Nestle. According to reports, talks to privatize the Guarani Aquifer – a vast subterranean water reserve lying beneath Argentina, Brazil, Paraguay, and Uruguay – have already reached an advanced stage. The deal would grant a consortium of U.S. and Europe-based conglomerates exclusive rights to the aquifer that would last over 100 years.

 

https://www.mintpressnews.com/coca-cola-nestle-to-privatize-worlds-second-largest-aquifer-in-brazil/238082/Nestle Near Ownership of World’s Second Largest Aquifer

 

Share this post


Link to post
noskich

Za to vreme u Meksiku:

https://www.buzzfeed.com/karlazabludovsky/parts-of-mexico-city-have-already-run-dry?utm_term=.hdW3V3OYeJ#.xd12n2bNMw

 

These Women Are The Only Reason Some People In Mexico City Get Any Water

In some places, taps have been dry for over a year. People bathe their children with bottled water. A group of women has taken over water distribution from the city authorities. The future feared by millions of people across the world has already arrived in Mexico City.

Share this post


Link to post
miki.bg

Istraživanje domaće fondacije o načinu akumulacije kapitala internet imperije

 

Quote

U članku Share Laba objavljenom o ovom istraživanju, kao i u drugim tekstovima, jasno se može nazreti na čemu počiva ova ljudska piramida i enormna akumulacija kapitala. Pored uglavnom outsoursovanog robovskog rada, koji stvara i održava hardversku podlogu svih IT poduhvata, i koji ne spada direktno u Facebookovu osnovnu delatnost, ova megakorporacija se oslanja na još dva potporna stuba. Besplatan rad korisnika koji je, možemo zapaziti, ispod robovskog (jelte, radna snaga je uvek nešto koštala, ali su u korisnicima svojih servisa internet korporacije konačno dosegle džekpot vladajućih klasa tokom cele istorije, radnu snagu koja radi zaista za džabe) i rad u vidu dostavljanja i sistematizovanja robe, koju čine njihove lične informacije koje se kasnije prodaju u marketinške svrhe. Korisnici to rade pisanjem statusa, tagovanjem, kačenjem slika i uopšte svim svojim aktivnostima na Facebooku (i van samog Facebooka, ali to je priča za drugi put). Drugi, takođe besplatan vid angažovanog rada jeste algoritamski rad, gde algoritmi putem analize podataka koje su korisnici tako voljno predali, stvara ogromne količine metapodataka koji su od još veće važnosti za poslovanje kompanije u advertising biznisu. Share Lab je tokom godina obavio veoma obimna, kvalitetna i faktografski bogata istraživanja vezana za Facebookovu (zlo)upotrebu rada korisnika i algoritama, ali ćemo se na to osvrnuti drugom prilikom, pošto smo ograničeni prostorom i tematikom.

 

Quote

Aristokratija nižih slojeva piramide


Gro istraživanja Share Laba predstavlja analiza LinkedIn profila 1000 ljudi zaposlenih u Facebooku, što predstavlja veoma reprezentativan uzorak, s obzirom na to da prema njihovim saznanjima Facebook zapošljava oko 12000 ljudi u Sjedinjenim Državama i manji broj u ostalim zemljama u kojima ima kancelarije i podružnice. Rezultati analize su zatim sumirani da pokažu mesto porekla, obrazovanje, bivša radna mesta i na kraju poziciju u Facebooku i mesto kancelarije u kojoj su zaposleni. Rezultati pokazuju da su zaposleni u Facebooku velikom većinom iz Amerike, dok su skoro svi ostali vezani za Sjedinjene Države kao mesto tercijarnog obrazovanja, bivšeg zaposlenja ili trenutnog angažmana u nekoj od Facebookovih američkih kancelarija. Velika većina je obrazovana na vrhunskim univerzitetima, najčešće američkim. Većini zaposlenih koji se bave IT poslovima, prethodna stanica u karijeri bila je neka druga od top 20 IT kompanija, pa iako se Facebook ponosi snažnim timovima za istraživanje i razvoj, samo mali broj zaposlenih su na te pozicije došli iz naučnih institucija. Zaposleni na pozicijama vezanim za ljudske resurse, marketing i slično, takođe se odlikuju generalnim trendom školovanja na prestižnim američkim univerzitetima i, iako su im poslovne karijere raznolikije nego njihovim kolegama – softverskim inženjerima, takođe se može primetiti učestalost zauzimanja sličnih pozicija u drugim velikim korporacijama.
 

Iako se Zakerberg i PR tim Facebooka trude da korporaciju predstave kao globalnu kompaniju koja ceni različitosti i razume svoje korisnike sa svih meridijana, iz rezultata istraživanja Share Laba se jasno vidi da struktura zaposlenih ne odražava strukturu korisničke baze ni po jednom pokazatelju, već njom, više nego ubedljivo, dominira privilegovana američka elita.

 

Quote

We are the sultans...
 

Iako je dominacija američkih elita izražena u ukupnom korpusu zaposlenih, taj fenomen naročito dolazi do izražaja kada se pogleda struktura samog vrha piramide, koju su istraživači Share Laba ograničili na pripadnike upravnog odbora i dva najviša sloja menadžmenta. Ogromnom većinom Amerikanci, pripadnici ove elitne skupine su se školovali na svega nekoliko najelitnijih privatnih univerziteta u obalskim državama SAD (prednjače pitomaci Harvarda, Kolumbije i Stanforda). Situacija postaje zaprepašćujuća kada se pogleda njihova radna biografija, pri čemu je poznata kovanica revolving door jedina prigodna odrednica. Revolving door je prvenstveno američki izraz koji označava fenomen kadrovske povezanosti vrha društveno-političkog establišmenta sa vrhom korporativne lestvice, uglavnom u negativnom smislu, upozoravajući na epidemiju lobiranja i personalnih veza između vlade i korporacija, koja korodira demokratiju i štetno deluje na život običnih građana. Prominentni primer te prakse je recimo član Facebookovog upravnog odbora Erskin Bouls (Erskine Bowles), bivši šef Klintonovog kabineta i bivši kopredsednik vladine agencije za fiskalnu odgovornost, čije je osnivanje isposlovao kod Obame. Boulsovo radno iskustvu je obogaćeno i radom u Morgan Stanley banci, nakon čega je osnovao sopstvenu investicionu banku. Značajan primer je i Šeril Sendberg (Sheryl Sandberg) koja je radila u Sekreterijatu finansija SAD i koja vodi ili učestvuje u radu nekoliko nevladinih organizacija, instituta i think-tankova, i nalazi se u upravnim odborima Facebooka i Walt Disney kompanije, dok je prethodno bila i u upravnom odboru Starbucksa. Veze sa vladom SAD ima i Piter Til (Peter Thiel), član upravnog odbora Facebooka, svima poznatiji kao osnivač PayPala, nekoliko IT investicionih fondova i kompanije Palantir Technologies koja je contractor većeg broja američkih obaveštajnih službi. Vidimo da se u višim ešalonima uprave Facebooka nalaze ljudi sa jakim vezama u politici, finansijskim gigantima i korporacijama van IT sektora, kao i da je interkonekcija između IT megakorporacija zaprepašćujuća. U prilog tome govori i prisustvo u Facebookovom upravnom odboru ljudi kao što su Mark Andresen (Marc Andreessen), Zakerbergov blizak saradnik, koji je kao partner u investicionom fondu Andreessen Horowitz povezan kao ulagač sa većim brojem internet korporacija, kao što su Skype, Twitter, eBay (u čijem je Andresen upravnom odboru) i Rid Hejstings (Reed Hastings), osnivač i CEO Netflixa. Sve to govori u prilog tezi Share Laba da je sam vrh piramide i upravljačka elita nove digitalne i algoritamske ekonomije već definisana i da mobilnost iz nižih slojeva IT aristokratije praktično ne postoji.

 

Duopol na internet
 

Iako su elitne strukture na pozicijama moći u svetskoj IT industriji neverovatno povezane, Share Lab u svom istraživanju navodi da su Facebook i još jedna kompanija povezani čak tešnje nego što je slučaj sa ostalim gigantima. Ta kompanija je, kao što ste mogli da zaključite iz dosadašnjeg upadljivog odsustva u tekstu, nijedna druga do Google (Alphabet Inc. ako ćemo da cepidlačimo). Od 1000 zaposlenih u Facebooku koji su bili tema istraživanja, skoro 70 njih je radilo u Googlu, što daleko premašuje brojeve iz drugih kompanija, dok je stvarni broj i razmera, kao i međusobna povezanost zaposlenih na nižim nivoima dve kompanije, izvan opsega istraživanja. Povezanost je više nego uočljiva u vrhu kompanija. Šeril Sendberg je bila potpredsednik globalne online prodaje i operacija u Googlu, kao i Dejvid Fišer (David Fischer), trenutni potpredsednik sektora za poslovna i marketinška partnerstva Facebooka, zatim Šant Oknajan (Shant Oknayan), direktor prodaje za Bliski istok, koji je i u Googlu držao sličnu poziciju i Tom Stoki (Stocky), direktor Facebookovog odeljenja za pretragu, koji je na tu poziciju došao sa mesta direktora product managementa. Na osnovu ove ogromne personalne povezanosti između dve kompanije, Share Lab tvrdi da, uprkos nizu antitrust zakona koji zabranjuju takvo ponašanje, postoje naznake da Facebook i Google u stvari sarađuju u konkurentskom odnosu. Kretanje ljudi između ove dve korporacije pokazuje enorman nivo transfera znanja i tehnologije, i pokazuje određeni vid kartelizacije u segmentu internet servisa, te se čini da ove dve kompanije nameću kontrolisani monopol. Iako podaci kojima raspolažu ne mogu da dokažu postojanje namere da se trustom ove dve megakorporacije uzurpira tržište internet servisa, iz Share Laba tvrde da rezultati istraživanja ukazuju da za to postoji mogućnost.



https://labs.rs/en/

Edited by miki.bg

Share this post


Link to post
djeneralche
Quote

dominira privilegovana američka elita.

Super, samo neka sada neki klinac od 12 godina procita i i imamo Hitlera za 30ak godina.

Koliko su glupi ljudi koji pisu ove clanke, brutalno. Glupi u smislu da ne razumeju o cemu pisu, tj razumeju delimicno pa vezuju, ne u kontekstu posledica, zezam se malo gore.

Kako bese onaj termin, socijalna uslovljenost.

Share this post


Link to post
katamaran

Jel moguce danas naplatiti obveznice SR Srbije iz 1990. godine?

 

Imam 6 obveznica po 100 dinara i sa kamatama bi mozda moglo da bude zanimljivo...

 

Dospevale su na naplatu 1994-1999.

 

3-obveznice-od-100-din_slika_L_68196227.

slika je sa neta al to je to

 

http://www.podaci.net/_z1/2125837/Z-zprsrs03v8925-9105.html

 

Spoiler

 zajam u iznosu od 600.000.000 dinara u iznosu devizne protivvrednosti od 1.000.000.000 USA dolara.

Ovo je verovatno neka greska. Ispade da je dinar bio jaci od dolara.

 

edit: koliko guglam $ je tad bio 6-8 dindzona. Fali gore jedna nula kod dinara.

Edited by katamaran

Share this post


Link to post
jms_uk
6 minutes ago, katamaran said:

Jel moguce danas naplatiti obveznice SR Srbije iz 1990. godine?

 

Imam 6 obveznica po 100 dinara i sa kamatama bi mozda moglo da bude zanimljivo...

 

Dospevale su na naplatu 1994-1999.

 

Zar ne bi inflacija ponistila sve te kamate?


ETA: a i zastarelo je

 

Član 6.

Potraživanja po izdatim obveznicama zastarevaju u roku od 5 godina od dana dospelosti za naplatu.
 

ETA2: nisu to te ako su po 100 din:

 

Član 20.

Obveznice će se izdavati u apoenima od 500 dinara, 1.000 dinara, 10.000 dinara.

Edited by jms_uk

Share this post


Link to post
katamaran

Upravo to nadjoh :)

 

Da nije zastarlo zanima me sta bi bilo sa tim.

Share this post


Link to post
jms_uk
1 minute ago, katamaran said:

Upravo to nadjoh :)

 

Da nije zastarlo zanima me sta bi bilo sa tim.

 

SBBKBB, niko nece da pozajmljuje kintu bez roka vracanja sa ogromnom kamatom.

Share this post


Link to post
jms_uk

Imam i ja stednu knjizicu s pocetka 90-ih sa nekim desetinama hiljada din upisanih - kolika god kamata bila, ona inflacija iz druge polovine 93-ce je to obezvredila.

 

A i Beobanka je otisla u stecaj :D

 

Jedina vrednost tih tvojih papira je kolekcionarstvo...

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×