Jump to content
Gospodin Slucaj

egzistencijalni rizici

Recommended Posts

Gospodin Slucaj

ova tema pripada pdfu futurizam ali pošto ga nema onda ovde

 

 

https://www.ted.com/speakers/nick_bostrom

http://www.existential-risk.org/ 

http://immortality-roadmap.com/

 

pođimo od ove mape na primer http://immortality-roadmap.com/naturalrisks11.pdf

ona vam prikazuje sve scenarije prirodnih katastrofa koje bi zbrisale čovečanstvo 

od eksplozije supernove i supervulkana do ekološkog kolapsa

 

još mapa https://www.scribd.com/document/292241686/Double-scenarios-of-a-global-catastrophe

 

pa se ja pitam sledeće

da li se možemo zaštiti u kapitalizmu ako je nevidljiva ruka tržišta jedini zakon? da li možemo osmisliti kao vrsta STRATEGIJU preživljavanja odnosno odbrane? ako i inženjere i naučnike danas uče da se ponašaju tržišno i markentiški?

možeemo li to uraditi u demokratiji gde masa iracionalno bira između zlog i goreg medijskog manipulatora? a taj izbor onda ne dovodi do defragmentacije u društvu niti do definisanja egzistencijalnih rizika

smetaju li nam eshatološke religije da uzmemo sudbinu u svoje ruke? umesto da čekamo spasenje

 

koju vrstu razvoja vi vidite kao neophodnu da bi se izborili sa rizicima?

 

jer nije pitanje da li će se desiti mass-extinction (opet!) već kada će i šta će biti uzrok

 

ja tipujem na veštačke viruse btw

toliko smo beznadežni kao vrsta

Share this post


Link to post
Hella

ložio sam se na ovo kad sam imao 17 godina kupio knjigu primicanje katastrofa od isaka faking asimova iščitao je  ocenjujući najavljene užase poenima od 1 do 10 strpljivo čekao dve nedelje ništa se nije desilo pa sam rešio da proživim svaki dan kao da mi je poslednji i spičkao pare za ekskurziju na flipere ženske i pivo preporučujem ti taj pristup nije loše sem što su me ribe izradile pa nisam dobio 3 velika ništa zauzvrat ali nema veze sad za kaznu izgledaju ko da su mi keve :fantom:
 

Share this post


Link to post
Gospodin Slucaj

lepa je to zamisao ali ja sam malo osujećen da ne kažem osakaćen kada je u pitanju društveni i ljubavni život

ne smeta mi to sve dok osećam uzbuđenje saznavanja i dok sam izložen vizijama

najozbiljnije

 

PRIMICANJE_KATASTROFA_vremensih_kosmicki

PRIMICANJE_KATASTROFA_vremensih_kosmicki

 

 

knjiga je stara 37 godina ali bi je vredelo pročitati

 

 

Share this post


Link to post
Gospodin Slucaj

Why should I be concerned with existential risk?

 

A case can be made that our altruistic moral motivation should be focused on existential risk mitigation. To assess the value of reducing existential risk, we must assess the loss associated with an existential catastrophe. Hence we need to consider how much value would be realized in the absence of such a catastrophe. It turns out that the ultimate potential for Earth-originating intelligent life is literally astronomical.

Even confining our consideration to the potential for biological human beings living on Earth gives a huge amount of potential value. If we suppose that our planet will remain habitable for at least another billion years, and we assume that at least one billion people could live on it sustainably, then the potential exists for at least 1016 human lives. These lives could be considerably better than the average contemporary human life, which is so often marred by disease, poverty, injustice, and various biological limitations that could be partly overcome through continuing technological and moral progress.

However, the relevant figure is not how many people could live on Earth but how many descendants we could have in total. One lower bound of the number of biological human life-years in the future accessible universe (based on current cosmological estimates) is 1034 years. Another estimate, which assumes that future minds will be mainly implemented in computational hardware instead of biological neuronal wetware, produces a lower bound of 1054 human-brain-emulation subjective life-years. (See "Existential Risk Prevention as Global Priority" and "Astronomical Waste" for references and some further details.)

Even if we use the most conservative of these estimates, and thereby ignore the possibility of space colonization and software minds, we find that the expected loss of an existential catastrophe is greater than the value of 1016 human lives. This implies that the expected value of reducing existential risk by a mere one millionth of one percentage point is at least ten times the value of a billion human lives. The more technologically comprehensive estimate of 1054 human-brain-emulation subjective life-years (or 1052 lives of ordinary length) makes the same point even more starkly. Even if we give this allegedly lower bound on the cumulative output potential of a technologically mature civilization a mere 1% chance of being correct, we find that the expected value of reducing existential risk by a mere one billionth of one billionth of one percentage point is worth a hundred billion times as much as a billion human lives.

Consequently, one might argue that even the tiniest reduction of existential risk has an expected value greater than that of the definite provision of any “ordinary” good, such as the direct benefit of saving 1 billion lives. One might also argue that the absolute value of the indirect effect of saving 1 billion lives on the total cumulative amount of existential risk — positive or negative — is almost certainly larger than the positive value of the direct benefit of such an action.

These considerations suggest that the loss in expected value resulting from an existential catastrophe is so enormous that the objective of reducing existential risks should be a dominant consideration whenever we act out of concern for humankind as a whole. ...

http://www.existential-risk.org/faq.html

Share this post


Link to post
Hella

lepa je to zamisao ali ja sam malo osujećen da ne kažem osakaćen kada je u pitanju društveni i ljubavni život

 

ništa ne propuštaš znaš koji debili hodaju ulicama a čak i ljudi koji su nekad bili ok su odlepili od šupljoglave zabave alkohola fejsbuka cajtgajsta venus projekta kemtrejlsa šarlatanske psihologije hrono ishrane manjka vojske te aktivnosti u prirodi i izmišljenih radnih mesta s fiksnom platom :fantom:

 

knjiga je stara 37 godina ali bi je vredelo pročitati

 

aha naročito deo gde predviđa da će 1992 nestati nafte i početi sveopšti atomski rat  :(

Edited by Hella

Share this post


Link to post
Gospodin Slucaj

ništa ne propuštaš znaš koji debili hodaju ulicama a čak i ljudi koji su nekad bili ok su odlepili od šupljoglave zabave alkohola fejsbuka cajtgajsta venus projekta kemtrejlsa šarlatanske psihologije hrono ishrane manjka vojske te aktivnosti u prirodi i izmišljenih radnih mesta s fiksnom platom :fantom:

pazi kad ti sve verujem :D

 

 

aha naročito deo gde predviđa da će 1992 nestati nafte i početi sveopšti atomski rat   :(

 

 

e vidiš to su ona pitanja koja sam ja postavio

kako treba da izgleda drš uređenje koje je u stanju da predvidi i preživi ovu vrstu rizika?

jer u sadašnjem stanju ili možda sadašnjem stupnju - niko se ne bavi s tim

par filosofa i vizionara opšte prakse

nema ozbiljnih naučnih radova nema proračuna nema para nema strategije nema šanse 

[naive]umesto da su apsolutno svi inžinjeri i naučnici upregnuti u razmišljanje o materiji možda kroz neka predavanja na faksu ili pdf futurizam na ppp :D[/naive]

Share this post


Link to post
noskich

Tipujem na dva ishoda, i iz ove perspektive mi izgleda verovatnije da ce se oni desiti, nego da nece. Prvo je nuklearni rat, nebitno ko ga pokrene, jednom kada krene nema dalje. Drugo je nestanak zivota zagadjenjem  i ovo mi je izglednija varijanta, mada ni prva nije potpuno iskljucena. Problem sa tehnologijom kao deus ex machina koja resava sve probleme zagadjenja jeste sto je tehnologija (kao i sve ostalo) instrumentalna kapitalizmu. Prema tome ako tehnologija nije kratkorocno profitabilna niko nece ulagati u nju. Zbog toga tapkamo u mestu u pogledu istrazivanja i kolonizacije svemira od kraja hladnog rata jer nema vise politickog motiva za iste, a naravno da nema motiva profitabilnosti uopste.

 

Prva i osnovna strategija za umanjivanje egzistencijalnog rizika jeste kolonizacija van Zemlje. Tu imamo Mesec i Mars kao za sada jedine kandidate.

Pored kolonizacije kao osnovna zastita protiv meteora trebao bi jedan solidan raketni sistem koji bi mogao da presretne meteor i rasprsne ga pre nego sto udje u atmosferu.

 

A dugorocno, umanjivanje egzistencijalnog rizika na Zemlji je prica u skladu sa onim o cemu uglavnom pisem na forumu, decentralizacija, direktna demokratija i samoupravljanje, open source tehnologija, odrzivost...

Share this post


Link to post
noskich

Da se nadovezem, mislim da oba rizika proisticu iz danasnjeg statusa quo koji je sasvim ocigledno neodrziv: finansijski sistem zasnovan na dugu i kamati na isti zavisan od privrednog rasta, a uz ogranicene resurse i ekstremno nepravednu raspodelu istih. Tu nema ni stabilnosti ni odrzivosti. One se mogu postici jedino u pravednoj drustvenoj organizaciji, kada svi imaju pristup neophodnim resursima i autonomiju da samoorganizuju svoje i zivote zajednice u kojoj zive.

Share this post


Link to post
Gospodin Slucaj

giphy.gif

 

slažemo se oko kapitalizma i oko uloge tehnologije u njemu 

sigurno si čitao da zbog tog consumer-driven razvoja naučni i tehnološki razvoj USPORAVA poslednjih decenija 

http://www.gwern.net/the-long-stagnation

 

jedino što ja ne bih stavio nuklearni rat i zagađenje baš prvi vrhu liste

veliki igrači su našli način da se međusobno obračunavaju koristeći male zemlje + negde sam čitao da je priča o nuklearnoj zimi prenaduvana te da bi ekosistem preživeo tih nekoliko stotina nuklearki koje bi zapravo eksplodirale

a zagađenje je nešto oko čega postoji konsenzus i velika mobilizacija zasnovana na činjenici da je lako predstaviti posledice zagađenja svi vidimo i znamo da nešto nije u redu

e sad je pitanje da li su nam akcije protiv sprečavanja eko kolapsa okrenute u dobrom pravcu?

 

a ko će da se mobiliše oko tako nekih apstraktnih stvari poput supernove 

čak nam su nam i stenčuge oko planete suviše apstraktne iako za njih još i postoji saglasnost da su već prouzrokovale masovno izumiranje i počeli smo da ih katalogiziramo

 

biološka kolonizacija sunčevog sistema jeste rešenje za neke rizike ali nije rešenje za sve

na primer da bi se spasili od supernove trebalo bi na drugi kraj galaksije da odemo (višu dimenziju? paralelni svemir?)

to su stvari koje ni soft sf nije dobro predstavio

a i kako da kolonizujemo sunčev sistem (makar njega) kada nemamo ništa ni blizu panacee? ne možemo ovako ranjivi daleko od kuće

 

i opet dolazimo do današnjeg kapitalizma i do zainteresovanosti takvog sistema za suštinske inovacije

a zatim dolazimo i do mog pitanja kakav sistem omogućava ostvarenje tih 'astronomskih potencijala' naše vrste? kako do takvog društva?

jasno je meni o čemu pričaš kada kažeš open source tehnologija kao i održivost ok i direktna demokratija (ne razumem doduše tu decentralizaciju i samoupravljanje)

ali ima li pravedna drš organizacija ime? ima li ime slobodan pristup neophodnim resursima? 

Edited by Gospodin Slucaj

Share this post


Link to post
Time Crisis

 

Prva i osnovna strategija za umanjivanje egzistencijalnog rizika jeste kolonizacija van Zemlje. Tu imamo Mesec i Mars kao za sada jedine kandidate.

Pored kolonizacije kao osnovna zastita protiv meteora trebao bi jedan solidan raketni sistem koji bi mogao da presretne meteor i rasprsne ga pre nego sto udje u atmosferu.

 

To jedino ako su nam referenca holivudski filmovi. :) Do sada niko nije "kolonizovao" (niti će u bližoj budućnosti) okeane ili npr. pustinje u Africi, Aziji ili Australiji, a u pitanju su super gostoljubiva i pristupačna mesta u poređenju sa svemirom.

Edited by Time Crisis

Share this post


Link to post
noskich

a ko će da se mobiliše oko tako nekih apstraktnih stvari poput supernove 

 

a i kako da kolonizujemo sunčev sistem (makar njega) kada nemamo ništa ni blizu panacee? ne možemo ovako ranjivi daleko od kuće

 

i opet dolazimo do današnjeg kapitalizma i do zainteresovanosti takvog sistema za suštinske inovacije

a zatim dolazimo i do mog pitanja kakav sistem omogućava ostvarenje tih 'astronomskih potencijala' naše vrste? kako do takvog društva?

jasno je meni o čemu pričaš kada kažeš open source tehnologija kao i održivost ok i direktna demokratija (ne razumem doduše tu decentralizaciju i samoupravljanje)

ali ima li pravedna drš organizacija ime? ima li ime slobodan pristup neophodnim resursima? 

 

Za dobar deo rizika u svemiru poput supernova uopste nemamo sposobnost da ih izbegnemo niti cemo ih imati u skoroj buducnosti.

Ali je zato neprihvatljivo da nemamo mehanizme za rizike za koje smo sposobni da razvijemo odbranu poput meteora.

 

Kolonizacija je stavljanje jaja u jos jednu korpu. Ako se glavna korpa ispusti onda (mozda) postoji verovatnoca da ljudska vrsta prezivi. Ovako bez kolonizacije nema te verovatnoce. A kolonizacija je nesto o cemu vec mozemo da pricamo, za razliku od izbegavanja supernove. Imamo tehnologiju potrebnu za kolonizaciju, problem je novac, to jest neprofitabilnost. Naravno da ne mozemo daleko, zato su jedini kandidati koje sada imamo Mesec i Mars. 

 

Da bi oslobodio kreativni potencijal covecanstva moras omoguciti svima da ne moraju da provode najveci deo svog zivota u obezbedjivanju zadovoljenja osnovnih potreba (smestaja, hrane, prevoza, odece, medicine...). Tako da geniji umesto sto sada gledaju kako da navode ljude da klikcu na reklame, kako da optimizuju trgovinu opcijama i ostalim finansijskim instrumentima i slicno da rade na necemu zaista korisnom. A za to ne sme postojati intelektualna svojina, sve mora biti open source, obrazovanje ne sme biti indoktrinacija, ne mozes imati sadasnji finansijski sistem niti svodjenje zivota na proizvodnju i potrosnju. 

Ako mene pitas, ime je anarhizam: https://en.wikipedia.org/wiki/Post-Scarcity_Anarchism 

 

https://libcom.org/files/Post-Scarcity%20Anarchism%20-%20Murray%20Bookchin.pdf 

Edited by noskich

Share this post


Link to post
Gospodin Slucaj

To jedino ako su nam referenca holivudski filmovi. :) Do sada niko nije "kolonizovao" (niti će u bližoj budućnosti) okeane ili npr. pustinje u Africi, Aziji ili Australiji, a u pitanju su super gostoljubiva i pristupačna mesta u poređenju sa svemirom.

poenta je da izmestimo potrošnju energetskih resursa van planete kako je ne bi više uništavali

na primer da bi imali koloniju u sahari moramo da 1. desaliniziramo vodu 2. a to traži previše struje 3. i na kraju dovodi do dodatnog zagađenja

Share this post


Link to post
Time Crisis

poenta je da izmestimo potrošnju energetskih resursa van planete kako je ne bi više uništavali

na primer da bi imali koloniju u sahari moramo da 1. desaliniziramo vodu 2. a to traži previše struje 3. i na kraju dovodi do dodatnog zagađenja

 

Tehnologija za "izmeštanje potrošnje van planete", odnosno neki vid onoga što u naučnoj fantastici zovu teraformiranje je udaljena najverovatnije hiljadama godina, ako ne i stotinama hiljada, nisam siguran koliko ima smisla uopšte i razmišljati o tome. :)

Share this post


Link to post
Gospodin Slucaj

pa ne znam zašto to misliš 

hiljade godina?!

 

po meni će se prvi kolonizatori naseliti u ovom veku jer ne moramo teraformirati druge planete

možemo živeti u građevinama koje ne bi izgledale drugačije od današnjih stakleno-metalnih megalopolisa

uostalom nije biološko kolonizovanje jedino rešenje možemo slati robote da nam dovlače resurse 

možda ja živim u popsci balonu ali vidim mnogo napretka u osmišljavanju mogućeg kako biološkog tako i robotizovanog kolonizovanja

evo danas baš čitam da jedan privatnik inženjer šalje u svemir svoj em drive da proveri radi li

 

imamo mi solidnu naučnu i tehnološku osnovu na kojoj možemo da baziramo sve poduhvate opisane u scifi

problem je ovo što noskich govori

umesto da genijalci rade na kolonizovanju solarnog sistema na primer (ili slanju ekspedicije na proxima b) oni su zarobljeni u kapitalizmu radeći na optimizovanju trgovinom opcijama i ostalim glupostima koje su consumer-driven i/ili služe finansijskom sistemu i nevidljivoj ruci (lol)

 

i ako želimo da budemo spaseni za 50-100 godina moramo već danas početi da razmišljamo o tome 

to je moja poenta

ali kako napraviti strategiju i dodeliti resurse u ovakvom kapitalizmu i ovakvoj demokratiji?

Edited by Gospodin Slucaj

Share this post


Link to post
Time Crisis

Kakvi kolonizatori u ovom veku - u ovom veku eventualno ćemo videti iskrcavanje na Mars tamo negde 2030-2050 u najboljem slučaju, ako bude bila neka istraživačka stanica postavljena u narednih 100-ak godina kao što postoji na Antartiku puna kapa, ali to nije kolonizacija. :)

Edited by Time Crisis

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...