Jedna mapa govori vise od rijeci

[Jumanji]

Današnja markažvaka se baš uklapa u ovu priču.

 

 

Koliko je ovo dobro i koliko smo mi od bilo kakvog napretka, sve nesposobni poltroni i neznalice sede gde treba o necemu da se odlucuje, menja...e cuj da se ide napred..mehh birokrate i tupsoni

 

 

[Desmond Bojčinski]

On 21.2.2019. at 13:20, crtamOrasi said:

Današnja markažvaka se baš uklapa u ovu priču.

 

 

Ne bi li se tih 5,6 hiljada evra koliko bi uložila u bateriju vratilo relativno brzo, godinu, dve? Puni danju, troši noću ili sutradan kad je oblačno, sve u smislu da lakše raspoređuje i više troši proizvedeno i manje se oslanja na EPS, tj ima manje glavobolje sa njima?

[б1lme3]

pa retko ko u srbiji ima mesecnu potrosnju preko nekoliko hiljada dinara, odnosno nekoliko  desetina eura

[gone fishing]

+1

totalna glupost, dala je 3k € što bi joj se isplatilo za 16 godina kada bi mogla da koristi pun potencijal tih panela, da leti vraća struju u mrežu, ovako ni njena deca neće da dožive da im se isplati ovo ulaganje

- jedino da ništa od te opreme neće da crkne za 16 god. a pitanje je da li će tamo neke 2035 uopšte moći da nađe rezervne delove...

- ako je prosečan mesečni račun da kažemo 5k dinkića iliti 500€ godišnje, a baterije su 5k€ uz to gube kapacitet vremenom pa se postavlja pitanje mogu li uopšte i da traju toliko dugo da bi se "isplatila" njihova kupovina....

 

[Desmond Bojčinski]

10 minutes ago, gone fishing said:

dala je 3k € što bi joj se isplatilo za 16 godina kada bi mogla da koristi pun potencijal tih panela, 

Jel ovo (približno) tačna računica? Ako je, to stvarno gubi na smislu, bar u sadašnjoj situaciji.

[gone fishing]

tako je ona izračunala...

[hazard]

1 hour ago, pbg12345 said:

pa retko ko u srbiji ima mesecnu potrosnju preko nekoliko hiljada dinara, odnosno nekoliko  desetina eura

 

Ovi ljudi se greju na struju (tako kažu u videu), imaju kuću, dakle njima je struja (bez panela) zimi verovatno preko 15k mesečno, možda i 20 zavisi od jačine i ekifasnosti grejača, izolacije fasade, temperature koje drže u kući i spoljne temperature.

 

Etažno grejanje na struju nije tako retka stvar (cela moja zgrada npr., meni je prošlog meseca za stan od 32kvm stigla struja 13,5 hiljada). U takvim slučajevima paneli itekako imaju smisao.

[б1lme3]

da, ali nije bilo govora o isplativosti panela, vec o isplativosti dodatnog troska od 5000e za bateriju koja bi akumulirala proizvedenu struju

 

i to o cemu ti pises se opet odnosi na grejnu sezonu, ostatak godine je pretpostavljam dosta nize

 

[gone fishing]

kakav smisao kada daju 200-300W snage, tj 10x manje nego što je potrebno za 1 ta peć, norveški radijator ili šta već imaju, za tih 8-9 sati dnevne svetlosti ti paneli mogu da im daju 2kW od potrebnih 20 koliko treba za grejanje dvosobnog stana

[hazard]

1 hour ago, desboj said:

Ne bi li se tih 5,6 hiljada evra koliko bi uložila u bateriju vratilo relativno brzo, godinu, dve? Puni danju, troši noću ili sutradan kad je oblačno, sve u smislu da lakše raspoređuje i više troši proizvedeno i manje se oslanja na EPS, tj ima manje glavobolje sa njima?

 

Pa nije 5-6 hiljada evra nego 5-6 + 3 koliko su bili paneli, dakle 9, možda skoro 10. Puni danju troši noću znatno produžava period povraćaja investicije, jer je noćna tarifa jako jeftina (zavisno od zelene, plave ili crvene zone, je otprilike 4-8x jeftinija), pa tako manje štediš u odnosu na potrošnju. Sad uveče (pre 12), sutra kada je oblačno, ima smisla. Dugotrajnost baterija tu onda postaje pitanje. Panel, elektronika, sve će to da radi bez problema 20+ godina, za baterije nisam baš siguran, tj. da li će uspeti da dočekaju da budu isplaćene.

 

Pritom, sve i da se isplati, nema baš svako love da to iskešira. Možda ljudi nemaju 5 soma evra za to.

 

Najefikasnije, sa sistemskog gledišta, jeste vraćanje u mrežu. Solarni paneli proizvode najviše kada je velika potražnja za energijom i mogu dosta da pomognu (da ne mora da se pali dodatna elektrana i sl. - kada bi ih bilo dovoljno naravno, što je bio slučaj u Nemačkoj, gde ih ima na svakom drugom krovu, pa leti ,,peglaju" vrhunce dnevne potrošnje). To je obrnuto od vetra, koji ume da piči noću i da proizvodi struju koja nema gde da se potroši (pa mora ili da se isključi vetrenjača ili da se skladišti nekako).

[hazard]

2 minutes ago, gone fishing said:

kakav smisao kada daju 200-300W snage, tj 10x manje nego što je potrebno za 1 ta peć, norveški radijator ili šta već imaju, za tih 8-9 sati dnevne svetlosti ti paneli mogu da im daju 2kW od potrebnih 20 koliko treba za grejanje dvosobnog stana

 

Maksikum je 2 kW kaže u videu, trenutne proizvodnje (ne 200-300, to je bila proizvodnja koje se pravila u tom trenutku i koja je bila iskorišćena, jer je invertor limitiran zbog nemogućnosti slanja struje u mrežu, imaš u klipu kada uključe rernu pa displej skoči na preko 400 W). 

[hazard]

59 minutes ago, gone fishing said:

 

- jedino da ništa od te opreme neće da crkne za 16,  god. a pitanje je da li će tamo neke 2035 uopšte moći da nađe rezervne delove...

- ako je prosečan mesečni račun da kažemo 5k dinkića iliti 500€ godišnje, a baterije su 5k€ uz to gube kapacitet vremenom pa se postavlja pitanje mogu li uopšte i da traju toliko dugo da bi se "isplatila" njihova kupovina....

 

 

Oprema neće da crkne za 16 godina najverovatnije. To su kućne instalacije koje sa rade da traju 20+ godina, nije to potrošačka elektronika. Koliko često menjaš brojilo, razvodnu tablu, i sl.? Sve to traje godinama, decenijama. Isto i ovo. ,,Rezervni delovi" u suštini ne postoje, nema tu ništa mehanički. Panel će crći ili neće crći, invertor će crći ili neće crći. Ako u invertoru pukne nešto minorno tipa kondenzator, to se lako da zameniti. Ako se sprži elektronika (poluprovodnik tj. tranzistor), i onako mora da se menja sve. Mnogo je verovatnije da će desiti ovo drugo ako invertor crkne pre svog predviđenog vremena.

 

Za baterije se slažem, one su problematične i sumnjam da bi trajale 15 godina. Mislim moguće je kupiti i dobre baterije (u smislu hemije) sa dobrim sistemom za upravljanje koji će da pazi na pražnjenje/punjenje i tako očuva kapacitet ali to sve podiže cenu. Ne znam tačno koje su te baterije za 5-6 hiljada evra (Litijumske? NiMH? NiCad? Neke druge? Teško je onda reći je li to niža ili viša cena).

[pasha]

Solarni paneli ne moraju da proizvode kada je najvise potrebno. Ja znam da je u Nemackoj usred zime bilo dana kada nema vetra a sunca slabo i proizvodnja iz oba izvora je mala. Onda se pale TE.

I to je najveci problem sunca i vetra kao izvora energija koji jos tehnoloski nije resen po povoljnoj ceni. Nekada kada ti treba el. energija nje nema a nekada ima previse da moze da ti spali mrezu. Nemci onda teraju kod Poljaka u mrezu pa nastane haos.

Srbija ima prlicne rezerve lignita i to bez Kosova gde su ogromne rezerve. Sa ovim rezervama mozemo da teramo jedno 70ak godina na danasnjoj potrosnji, koja nije efikasna, minimum . Srbija je medju najvecim proizvodjacima uglja u Evropi.

Problem je zagadjenje tj. nase stare TE koje moraju da se obnove kako zbog bolje iskoriscenosti uglja, tako i znacajnog poboljsanja vazduha. Mislim da bi nase TE mogle da povecaju efikasnost za 20-30% sa sadasnjeg nivoa.

Problem je sto to kosta par milijardi $ a u EPS i EMS-u se obilato krade.

Od kopova, gde Palma dominira, pa kroz ceo sistem.

 

Nama lignit daje jeftinu struju sto je jedna od retkih komparativnih prednosti Srbije da bi mogla da fomira neku idnustrije i privuce ulaganja.

Cena struje igra veliku ulogu u takvim odlukama.

Edited February 23, 2019 by pasha

[gone fishing]

da tada je izašlo sunce i skočilo je na 346W, abitno u proseku ti paneli zimi daju 1,5-3kW struje dnevno, od 30+ koliko ona troši

edit

ulaganje od 3k € bi joj se isplatilo za 16 godina, dakle bez baterija, a po sadašnjem sistemu za 57 godina, 10:20 na videu priča o tome

Edited February 23, 2019 by gone fishing

[pasha]

Srbija i Beogradu imaju veoma povoljnu klimu tokom leta za panele.

Tokom zime to se dosta menja. Broj suncanih dana i sati se dosta smanjuje.

Postoje velike oscilacije.

Ipak je situacija bolja nego li u Nemackoj. Nesto malo losija od sredisnje Italije.

Doduse jug Srbije bi mogao da bude dobar izvor narocito sa klimatskim promenama. Samo sto ce te promene isusiti ceo jug.

Ali to je neka druga tema gde tzv. male hidrocentrale dodatno pomazu da situacija bude teza u buducnosti.

 

Vetra ima u juznom Banatu i Istocnoj Srbiji.

Juzni Banat je narocito pogodan zbog ravnog terena i mreze koje moze da se izgradi. Zato je u J. Banatu vec napravljeno nekoliko vetro-generatora.