Igr(ic)e su umetnost ili nisu, nastavlja se

[yolo]

nisam znao ko je branio za barsu u tom finalu.

[Braća Strugacki]

da li je nekom poznata igra za android koja je klon panzer generala, očekuje me dosta sedenja na suvozačkom mestu, zahvalan sam za bilo koji tip

[Vapad]

Sandbox - strategy and tactics?

Igrao je jedared, sa našima, mislim da sam posle teških borbi tukao komp, nije loša, probaj.

[renne]

1941 Frozen Front

[Vapad]

da li je nekom poznata igra za android koja je klon panzer generala, očekuje me dosta sedenja na suvozačkom mestu, zahvalan sam za bilo koji tip

 

 

Sandbox - strategy and tactics?

Igrao je jedared, sa našima, mislim da sam posle teških borbi tukao komp, nije loša, probaj.

 

 

1941 Frozen Front

 

 

A da nema neko neku Heroes of Might and Magic 3 klon igru za droida (pa i za win, ali tablet izdanje)

Edited November 1, 2015 by Vapad

[ToniAdams]

oces da bude bas bas igra ili umetnost-igra?

[Прслин]

Имате Уметност, па се тамо распитујте о играма, ово је Зид плача.

[ToniAdams]

opa, to praslin izgleda postao moderator?

[Takeshi]

oces da bude bas bas igra ili umetnost-igra?

 

zavisi kakav procesor i graficku imas, umetnost je zahtevna.

[Прслин]

Ах, сигурно се овако осећао и Ђордано Бруно, само у његовом срцу није било оволико самилости за спаљиваче пошто је био римокатолик.

[radisa]

A da nema neko neku Heroes of Might and Magic 3 klon igru za droida (pa i za win, ali tablet izdanje)

Ima hmm 2, ali meni se mehanika nešto nije sviđala. I moraš da imaš i na pc-u, odatle se kopiraju neki fajlovi...

[Braća Strugacki]

hvala na preporukama :)

[Прслин]

Молим, и други пут.

[Miralem]

ja sam igrao homm 3 na ipadu, ali to je neka ziljava verzija sa 3 mape i autenticnom grafikom.

 

inace izaso homm 7 i kazu da je neopevano djubre. missim, jer tolko tesko uzeti trojku, malo je pimpovati, i dodati gomilu novih (balansiranih) mapa? zasto moraju da dodaju dimenziju vise i svakakve svetlucajuce mrdalice, a useru se u gameplay?

[Lord Protector]

Kompjuterske igrice same po sebi nisu umetnost...

 

 

Današnji kompjuter (kao i svi budući do kraja vremena i kosmosa) je univerzalna tjuringova mašina i to je maksimum koji se u koncepcijskom i praktičnom smislu može izvući iz tog matematičkog pojma. Dakle, kompjuter će biti i brži i bolji u tehničkom smislu ali što se tiče teorijskog modela ne može da radi neke stvari koje prevazilaze model univerzalne tjuringove mašine.

Kad se kaže da je računar univerzalna tjuringova mašina mi u stvari tvrdimo da je on univerzalni simulator drugih tjuringovih mašina. Tjuringova mašina može biti i hardver i softver, to je model mašine koji nije ograničen implementacijom samog modela. Pošto su kompjuterske igre programi ograničićemo se samo na softver. Programi koji se nalaze u memoriji računara mogu da budu tjuringove mašine, ali dosta njih nije. Postoje jasna pravila da bi nešto bilo tjuring kompletno, to jest da li je to tjuringova mašina. Ta pravila uopšte nisu nešto komplikovano i inteligentno, mogu se svesti na proste operacije zbira dva broja u svesci koji radi učenik prvog razreda osnovne škole (od ovog modela prostog računa na jednom papiru je sve i krenulo 1936. godine, Tjuring se upravo poslužio njime da bi pokazao šta je izračunljivo u matematičkom smislu). Dakle, tjuringova mašina je poprilično glupa i to je maksimum koji programi mogu da dostignu. Najpametnija igrica bi bila ekvivalentna tjuringovoj mašinini, i takve igrice postoje. Jedna od njih je čuveni Game of life koju je osmislio britanski matematičar Conway https://en.wikipedia.org/wiki/Conway%27s_Game_of_Life . Najverovatnije da su većina današnjih igrica tjuring kompletne, ali ne znam da li se neko bavio time. Nebitno za ovu priču, prag je isuviše nizak, lako ga je preskočiti, ali tu i leži kvaka: prag je u isto vreme i maksimum. 

 

Pošto smo videli šta računar može, treba videti šta on ne može. Postoji čitava klasa problema koji prevazilaze snagu univerzalne tjuringove mašine i koji su nerešivi u okviru tog modela, može se slobodno reći da je većina nerešiva u okviru istog i da nikad neće ni biti mašinski rešiv i izvodljiv. Kompjuter je ograničen koncept, programi (pa tako i igrice) su ograničen koncepti i postoji čitav spektar intelektualnih problema koji ne mogu da se reše i simuliraju u okviru njih.

 

Umetničko i stvaralaštvo spada u tu klasu problema koji prevazilaze moć simulacije kompjutera. Ogroman deo matematike takođe transcendentira snagu kompjutera  i stvar je matematičke intuicije i nadahnuća neuhvatljivog za računare. Kompjuterska igrica može da bude deo umetničkog performansa ali sama po sebi ne može da bude umetnost. Dakle ako je igrač umetnik onda je igrica umetnost zato što umetnik igra tu igricu a ne zato što je igrica sama po sebi umetničko delo. Umetnik može da blagoslovi igricu svojim umetničkim nadahnućem ako je uključi svesno u performans ali igrica ne može da simulira umetnika i umetničko delo. To je jednosmerna ulica.

 

Dakle to što je Praslin umetnik ne znači da je sama igrica umetničko delo. Umetnost može da bude samo Praslinovo igranje i to isključivo ako je nadahnuto umetničkim muzama.

 

Edited November 1, 2015 by slow