maheem Posted July 31, 2017 Share Posted July 31, 2017 nije istina ja sam to izgleda sanjao :D verovatno sam pogresno protumacio "ovde stajem" misleci da neces vise ucestvovati na ajronmenu, a ti si mislio da neces u jos teze discipline. sad sam video da si i znacajno popravio vremena. za skoro sat vremena Quote Link to comment
Djuro Posted July 31, 2017 Author Share Posted July 31, 2017 vreme iz 2015. sam popravio za sat i 10 minuta ;) (7 minuta plivanje 30 min bajk i oko 34 min maraton.) to mi je posebno drago i znacajno, zato sto sam u maju 2016. imao tesku operaciju kolena. od toga sam se oporavljao do decembra, kada sam krenuo ponovo sa treningom - od nule. Quote Link to comment
kud u maglu Simoviću Posted July 31, 2017 Share Posted July 31, 2017 vreme iz 2015. sam popravio za sat i 10 minuta ;) (7 minuta plivanje 30 min bajk i oko 34 min maraton.) to mi je posebno drago i znacajno, zato sto sam u maju 2016. imao tesku operaciju kolena. od toga sam se oporavljao do decembra, kada sam krenuo ponovo sa treningom - od nule. ako sam dobro razumeo za cca 8 meseci si uspeo da od 0 dođeš do iron man-a? Quote Link to comment
Djuro Posted August 1, 2017 Author Share Posted August 1, 2017 pa, da. ali imao sam iskustvo od proslog puta i sigurno neku opstu kondiciju koja nije potpuno iscezla, a koja se kumulativno stvarala godinama. od maja do decembra sam se bavio iskljucivo fizioterapijom i jacanjem noge. u decembru sam seo sa trenerima pa smo napravili okvirni plan treninga za narednu godinu. prvo - probno- takmicenje (polu-ironman) smo planirali za maj i dogovorili, ako sve prodje kako treba, da se tek tada prijavim za ironman (koji je krajem jula). isto tako, dogovoreno je da ove godine ne jurimo nikakva vremena vec da cilj bude samo zavrsiti trku. tokom decembra i januara sam imao 3 plivacka treninga nedeljno, i 3 spininga (iskljucivo lako okretanje pedala, kao deo rehabilitacije kolena). trcanje je bilo zabranjeno do februara. onda sam u februaru postepeno dodavao treninge hodanja, umesto trcanja. od marta je vec sve islo normalno. Quote Link to comment
I*m with the pilots Posted August 1, 2017 Share Posted August 1, 2017 (edited) Ti si Djuro lud covek. Kao i svi koji idu na te ajronmene i trijatlone. Ali - svaka cast! :) za maraton bih verovatno vise prepesacila ali bih uspela iz inata. a bajs nikako i to 180km! ne znam bas koliko ima od malibua do marine del ray...al sam se danima oporavljala od voznje, plus sto bas mrzim bajs. volim rolere Zasto bi ti (ili mislis da bi ti) bicikli isao teze nego trcanje? Zato sto inace trcis pa si u kondiciji za to, ili...? Edit: sad vidim da pises da mrzis bajs. Edited August 1, 2017 by I*m with the pilots Quote Link to comment
Zli Gli Posted August 1, 2017 Share Posted August 1, 2017 Ja juce isao od Mitrovice do jezera Beli kamen, 20+ kilometara, pa preplivao par puta jezero, znaci 150m x 3 recimo, i onda se vratio 20+ km bajsom kuci. Pozdravite biatlonca Quote Link to comment
mustang Posted August 1, 2017 Share Posted August 1, 2017 dok sam bila mladja trcala sam al sam prestala svaku aktivnost otkako je metabolizam ubrzao posle 30te. tesko mi je da budem normalne tezine a vrlo lako gubim kilazu. a kad sam kost i koza (iako se dobro osecam) imunitet mi opadne i kao da sam lepak za streptokoke sportske sam gradje anyway. i lako ulazim u kondiciju. bajs vrtis one pedale, boli te dupe od sedista, drzis ruke za volan... Quote Link to comment
SNARC Posted August 1, 2017 Share Posted August 1, 2017 bajs vrtis one pedale, boli te dupe od sedista, drzis ruke za volan... Ljubi te deda, kupis si bolji sic. Ja sam pazario neko gelirano cudo, sedim kao u fotelji. Svako vece odradim 25-30 km. Stizem Djuru do neke 2034. godine. Sent from my Lenovo P1ma40 using Tapatalk Quote Link to comment
I*m with the pilots Posted August 1, 2017 Share Posted August 1, 2017 bajs vrtis one pedale, boli te dupe od sedista, drzis ruke za volan... Imas tapacarine lone a posle nekog vremena se guza malo i navikne. Mozes i da ne sedis nonstop, pogotovo je zgodnije da stojecki vrtis kada si na kracoj uzbrdici. Just sayin' ;) Quote Link to comment
Filozof manijak Posted August 1, 2017 Share Posted August 1, 2017 Imas tapacarine lone a posle nekog vremena se guza malo i navikne. Mozes i da ne sedis nonstop, pogotovo je zgodnije da stojecki vrtis kada si na kracoj uzbrdici. Just sayin' ;) Zgodnije za koga? Za nju ili neutralnog posmatrača sa strane iza? Quote Link to comment
I*m with the pilots Posted August 1, 2017 Share Posted August 1, 2017 Zgodnije za koga? Za nju ili neutralnog posmatrača sa strane iza? Za oboje ;) Ozbiljno, kada je uzbrdica u pitanju, nesto te prirodno pokrene da se podignes i tako predjes taj deo. (Radi dobro kada je kraci deo, ne znam sad bas za 1km uzbrdice.) Ili je do mene. Ma nije, i moj momak koji radi redovne ludacke ture po planini to radi dosta, isto i na spiningu. Quote Link to comment
mustang Posted August 1, 2017 Share Posted August 1, 2017 samo se vozikajte :) ja cu da vas posmatram sa zadovoljstvom i pijuckam :) Quote Link to comment
Djuro Posted August 4, 2017 Author Share Posted August 4, 2017 (edited) What a Day That Was treninzi su ove godine bili nesto blazi nego pretprosle: 116km plivanja, 1400km trcanja i 4700km bicikla. morao sam promeniti mnogo toga zbog operacije kolena koju sam imao lani. trcao sam manje nego u 2015. ali sam vise plivao i vozio bajk. trenirao sam 10 do 15 sati nedeljno, sto je osetno manje nego ranije. verovao sam da ce to biti dovoljno za pristojan rezultat ali, kako nisam imao trcanja duza od 25km, plasio me je maraton. manje sam se takmicio u 2017.: istrcao sam jednu trku od 25km, jedan polumaraton i zavrsio jedan polu-ironman (1.9km, 90km, polumaraton). ove godine sam vecu paznju posvetio regeneraciji, ishrani, odmoru i mentalnoj pripremi. D-Day https://youtu.be/2dlHljeYjtc?t=1m28s plivanje je bilo as usual. start je uvek interesantan zato sto 650 ljudi ulece u vodu, na nekih 30 metara sirine i svi plivaju prema istoj bovi. imam osecaj da izgledamo kao oni sarani u Tempu: svuda prskanje i preplivavanje jedan preko drugog. plivanje je bilo iz dva jednaka kruga, izmedju kojih je trebalo istrcati na obalu. na kraju prvog kruga sam video da mi je vreme sasvim pristojno (37min za 1.9km). drugi krug je bio dosadan, sto i nije tako lose na jednom ironmanu. pazeci na tehniku i pevuseci "just keep swimming", jedva sam cekao da ga zavrsim i skocim na bicikl. swim: 1:17 (u poseku 1:52/100m) (GPS pokazuje da sam plivao cak 350m duze od 3.8km. slabo sam se orijentisao u vodi, previse sam plivao u cik-cak i to je nesto sto bi trebalo da ispravim u buducnosti.) bajk je bio bez greske. tu sam bio samouveren i znao sam da cu znatno popraviti raniji rezultat (5:48). redom sam preticao ostale, cak i one koje nikada nisam uspeo da pobedim na triatlon takmicenju. vozio sam sasvim oprezno, pazeci da mi puls ne izadje iz planirane i utrenirane zone. mogao sam ici i puno brze ali snagu sam morao sacuvati za maraton. jelo i pice je islo kako treba. jedini problem je bio bol u ledjima (kao posledica aero pozicije) ali sam znao da ce se sve namestiti na pocetku trcanja. bike 5:18 (u proseku 34km/h) istrcao sam na stazu. brzo sam u glavi napravio presek stanja: noge u redu, stomak u redu, ledja bole, sunce mi je ispeklo ramena i vrat, koleno super. odmah sam popio jedan gel sa malo vode i krenuo u prvi od 8 krugova (5.25km svaki). "samo mali ciljevi", mota mi se po glavi. mnogo je bolje koncentrisati se samo na trenutni ili sledeci krug, nego razmisaljti o tome kako je 42km jezivo puno. naravno da je puno, da je suludo, nerazumno i da nikakvog smisla nema... ali zato smo tu: bas zato sto je tesko. na jednoj od stanica dobijamo kesice sa ledom. oh, kako prija... prvo je stavljam na glavu, onda na vrat, zatim hladim ruke a na kraju probusim kesu i pijem ledenu vodu. prava pomoc na ovu vrucinu. tempo je ujednacen, gotovo svaki krug trcim istom brzinom. nema grceva, nema mentalnih rupa - samo surova egzekucija. :) maraton 3:49 (prosli put 4:24) Tears and Fears and Feeling Proud ulecem u ciljnu ravninu i, na nekih 50m do cilja, stajem. ne zbog umora vec da bi ovaj trenutak trajao sto duze. spiker me "proziva" i tera da ponovo potrcim. pozdravljam navijace, deca mi preko ograde pruzaju ruke. prvi put sad vidim i sat sa rezultatom - 10:38. ne mogu da verujem. prosli put sam isao 11:48 a ni u najludjim snovima nisam pomislio da bih mogao ici ispod 11 sati. usporavam pred ciljnom kapijom, visoko dizem ruke a suze mi liju niz lice. dok mi stavljaju medalju oko vrata, moji stizu i grle me, ljube. i Sta Sad? cim se setim ulaska u cilj, lice mi prekrije osmeh od uveta do uveta a srecu osecam kako preplavljuje svaki milimetar moga tela. smejem se na glas, bez obzira na to sto je vec 6 dana proslo od trke. ko lud na brasno. upravo zbog tog osecaja se bavim ovim prelepim sportom. zato, nemojte nikada reci sebi "ja to nikada ne bih mogao". i ja sam tako mislio pre samo 3 godine. nije tu rec samo o triatlonu/ironmanu, vec o bilo cemu drugom. postavi sebi cilj i idi prema njemu ma koliko ti se cinio dalek i neverovatan, ma koliko ti se cinilo da je nemoguce uspeti. na kraju svega, sta ce najvise da te tisti? samo ono za sta nikada nisi skupio snage da probas. Edited August 4, 2017 by Djuro Quote Link to comment
mustang Posted August 4, 2017 Share Posted August 4, 2017 zato, nemojte nikada reci sebi "ja to nikada ne bih mogao". i ja sam tako mislio pre samo 3 godine. nije tu rec samo o triatlonu/ironmanu, vec o bilo cemu drugom. postavi sebi cilj i idi prema njemu ma koliko ti se cinio dalek i neverovatan, ma koliko ti se cinilo da je nemoguce uspeti. na kraju svega, sta ce najvise da te tisti? samo ono za sta nikada nisi skupio snage da probas. djuro c/p da se ne zaboravi. ogroman naklon covece!!! mnogo si jak! Quote Link to comment
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.