Laguna, prevođenje i izdanja

[Caligula]

E pa qrtz. Trebao sam lepo na kupindu da trazim ali mi se ovo cinilo jednostavnije. Dgjbm, mozda crnogorski prevod nije los, procitacu par strana

[slepa živana]

Dgjbm, mozda crnogorski prevod nije los, procitacu par strana

nećeš da umreš

[Caligula]

:D

 

edit: ma da ne presavijam divan povez u slucaju da odlucim da zamenim

Edited April 24, 2015 by Caligula

[bigvlada]

0,12 za reč izvornog teksta nije prosek za eng-srp ni u ludilu, to što je možda prosek za eng-fra ili de-fra ne znači ništa za nas. Softver pomaže kod tehničkih tekstova, kod književnosti slabo ima rečenica koje se ponavljaju.

 

/Neka neko splituje ovaj jezički deo sa par zadnjih strana ako može/

 

U Srbiji ne, napolju da. Ne pomaže samo kod celih rečenica, uglavnom se koristi za specifične izraze koji moraju biti isti u celoj knjizi (jezovuk, hrastoštit :)).

 

http://search.proz.com/?sp=pfe/rates  Sada je 0,11 USD, na uzorku od 341 prevodioca. Hrvatski je takođe 0,11 (324) dok je bosanski 0,12 (193). Ne znam za bolji uzorak. 

 

ovo boldovano jednostavno nije tačno.

profesionalno prevođenje je zanat kao svaki drugi i baš kao i kod svakog drugog zanata i prevodioci mogu odabrati da se specijalizuju u nekoj oblasti. ako pričamo o ozbiljnom klijentu, on će svakako prevod dati na lekturu stručnjaku iz date oblasti, ali to da za stručne tehničke prevode treba diploma iz date oblasti je glupost na kvadrat. prevodilac treba da prevede, ne da razume. mistifikacija terminologije je bulšit čisti - ona se da naučiti kao i sve ostalo. uostalom, svaki iole ozbiljan prevodilac, neko koje odabrao tot oblasti za specijalizaciju, ima nekoga iz struke ko će mu objasniti stvari koje mu nisu jasne. to je slučaj u tzv svakodnevnom tehničkom prevođenju. kada je reč o prevođenju udžbenika npr, izdavačka kuća je ta koja će, ako je ozbiljna, uvek imati ljude iz struke koji će lektorisati tekst, ali oni sami neće raditi prevod. 

 

problem je u tome što "neprevodioci" prevođenje shvataju kao nešto što se radi sa strane, zbog čega su prevodioci percipirani kao nekakvo nužno zlo i polukorisne budale koje "ne znaju nešto kao što ja znam", dobri su za blabla tekstove - ali eto, guraju se da rade. da sam dobila euro svaki put kad su mi eksperti iz neke oblasti (igrom slučaja ugl medicinari i inženjeri) poslali "već preveden tekst" koje je trebalo "samo da pogledam" - pisala bih ovaj post sa nekog tropskog ostrva u vlasništvu. jako se retko dešava da je neko stručan za oblast xy, zna strani jezik dovoljno dobro da prevodi sa njega/na njega, zna svoj jezik dovoljno dobro da se jasno izrazi. jebiga, žao mi je, ali je tako: većina tih "gotovih samo za proveru" prevoda je dobra kao terminološka baza i ništa više jer se uglavnom ne kapira da li je stent ugrađen pacijentu ili pacijent stentu, otprilike. ali fala bogu svi su carevi kad je engleski u pitanju. a i nemački im onako solidno ide...

 

pitanje jedno - jel se ti vlado baviš prevođenjem profesionalno, u smislu da živiš od toga?

 

I beg to differ, bar kada se radi o zamašćenim^tm primerima. Količina stručnih termina je tolika da jednostavno moraš da imaš diplomu. Sama TM sa prevodima termina koje daje naručilac posla nije uvek dovoljno da bi prevodilac razumeo tekst pri čemu je verovatnoća da pogrešno razume suštinu mnogo veća nego kod neke opšte kulture. Kako će npr. neko ko nije lekar da prevodi tekstove iz hirurgije objavljene u nekom stručnom časopisu? Za farmaciju, pravo, generalno medicinu i razne oblasti inženjerstva postoji dovoljno ljudi koji su lagano iz oblasti kojima se bave prešli u prevođenje. 

 

Evo ti jedan primer, crossrange; termin se jako često koristi u tekstovima (članci na sajtovima namenjeni široj publici) o orbitalnim letelicama. Neinženjer bi potrošio dosta vremena da istraži dotični termin pa da onda pokuša da ga opisno prevede (pri tom nije siguran da li je shvatio značenje termina). Kada imaš par takvih koski to je ok. Kada ti se 40% teksta sastoji od takvih termina ti jednostavno ne možeš to da prevedeš kvalitetno u nekom razumnom vremenskom roku. Nisi konkurentan. 

 

Shvatam tvoju poziciju, i za ostale parove je teško naći prevodioca koji se specijalizovao za neku oblast a ima i diplomu iz nje. Zato se dešavaju komične scene kada se par prevodioca prepire (to nikada nisu svađe, svima je u interesu da se nađe dobar termin koji će se posle koristiti) o delu broda koji služi da se u njemu nakupi voda sa palube ili o pravilnoj upotrebi termina ratna dnevnica. :D

 

Ta percepcija o polukorisnim budalama verovatno proističe iz toga što npr. diplomirani anglicista nije specijalizovan u nekoj oblasti pa mu treba vremena da uhvati korak sa ljudima iz branše. Zato je uvek plus imati neki hobi. :)  

 

^_^

[Weenie Pooh]

Evo ti jedan primer, crossrange; termin se jako često koristi u tekstovima (članci na sajtovima namenjeni široj publici) o orbitalnim letelicama. Neinženjer bi potrošio dosta vremena da istraži dotični termin pa da onda pokuša da ga opisno prevede (pri tom nije siguran da li je shvatio značenje termina). Kada imaš par takvih koski to je ok. Kada ti se 40% teksta sastoji od takvih termina ti jednostavno ne možeš to da prevedeš kvalitetno u nekom razumnom vremenskom roku. Nisi konkurentan. 

 

Wow, dosta vremena? Za 15 sekundi možeš da pročitaš na vikipediji da je crossrange pridev koji znači da je nešto pod pravim uglom u odnosu na putanju kretanja/emitovanja. Ne znam da li je teže shvatiti ili opisno prevesti. 

 

Super je ako inženjer dovoljno dobro zna jezik da sam prevede tekst i pritom upotrebi sve adekvatne stručne izraze. Problem je u tome što će češće inženjer umisliti da zna jezik nego što će neinženjer umisliti da se dovoljno razume u struku.

[Time Crisis]

U Srbiji ne, napolju da. Ne pomaže samo kod celih rečenica, uglavnom se koristi za specifične izraze koji moraju biti isti u celoj knjizi (jezovuk, hrastoštit :)).

 

http://search.proz.com/?sp=pfe/rates  Sada je 0,11 USD, na uzorku od 341 prevodioca. Hrvatski je takođe 0,11 (324) dok je bosanski 0,12 (193). Ne znam za bolji uzorak. 

 

I koliko si reči preveo po toj tarifi? Ne mora tačan broj, otprilike? :)

[Joshua]

dugačko je i dosadno

 

.

TL;DR tagovi: prevođenje kao profesija ne kao hobi, nemogućnost bivanja aleksandrom vučićem, perica, opravdanost postojanja raznih profesija, životni vek kao ograničen resurs.

vlado, jel čitaš ti šta ja pišem?
mislim, navodiš mi primer ultra stručnog termina koji se "stalno koristi" u divulgativnim tekstovima. pa, brate mili, ako sam rešila da se koncentrišem na orbitalne letelice, pa valjda ću ga naći i proveriti prvi put (da, za to treba malo više vremena) i onda ga zapamtiti zajedno sa tim mističnim kontekstom i normalno ga ubacivati svaki sledeći put. ne, nego ću se iznenađivati i tiltovati svaki put kad ga vidim.
ako odaberem neku specijalizaciju, pa valjda ću to uraditi sa minimumom svesti - na osnovu interesovanja, kontakata, izvora. jok, nego ću da srljam ko budala i onda ću se iznenađivati, sve bivajuć nekonkurentnom po par sati u cugu, svaki put kad ustanovim da termin x u računovodstvu znači jedno, u finansijama drugo a u razgovoru s mamom treće.

prevodilac NE MORA da zna zašto baš taj šraf ide gde ide i zašto se baš taj skalpel koristi za tu i tu intervenciju - on treba tačno da prevede naziv šrafa, skalpela i intervencije. i zdravo. ako zna, super - more power to him, ali ne-mo-ra.

zamisli, diplomirani anglicista nije specijalizovan u nekoj oblasti. šta, a nuklearni fizičar se rodio sa engleskim i nemačkim na usnama, pa samo može da "sklizne" u prevođenje? da "zgodno je imati hobi" i njime se voditi u odabiru specijalizacije, ali samo zato što se lakše i brže uči nešto što te zanima. ali, guess what - uopšte ne mora ni da te zanima. kako ono beše, da bi postao profi treba jedno par hiljada sati da drljaš nešto. evo info bombe: na prevodilačkim fakultetima (ne filološkim* nego baš za prevođenje) se drljaju upravo te prevodilačke procedure: odakle počinješ, na šta obraćaš pažnju, kojim redosledom radiš, kako rešavaš probleme, kako tražiš rešenja, kako organizuješ izvore, kako uklapaš delove, kako kontrolišeš na kraju. i kad izdrljaš te procedure par hiljada sati, internizuješ ih i postanu ti rutina, što znači da možeš da ih primenjuješ na šta god hoćeš. e onda tek na red dolaze hobiji i odlučivanje na šta ćeš ih primeniti.
nije prevođenje najzajebanija profesija na svetu, daleko od toga, ali nije ni da ne postoje baš nikakve procedure i pravila, već se šlif da pokupiti na ulici. kao i većina drugih profesija i prevođenje se usavršava na upornost i praksu.

*da me ne shvate pogrešno filolozi, dobri profesori to rade i tokom studija na filološkom, ali, bar koliko se ja sećam, dobar deo vremena ide na samo učenje jezika a nauštrb tehnika drljanja, pa je malo teže posle jer osoba treba baš da se zainati i da jasno zna kuda hoće dalje u životu.


poslednje - to da u svakoj struci "postoji dovoljan broj ljudi koji bi lako mogao da pređe u prevođenje". to je toliko ofrlje da ne znam ni zašto polemišem, ali ajde. poslednjih 5 godina radim gotovo isključivo sa raznim lekarima, pa ću se koncentrisati na to, da ne bih, jel, pričala napamet. da bi neko postao stručan za neku oblast, pogotovo kada je o medicini reč, on mora ceo život da drlja samo tu oblast, vremenom zapostavljajući druge oblasti, osim opštih crta. ginekolog je u čitanju EKG-a stručan koliko ti i ja. neretko se fokusiraju samo na jedan organ. i sad će taj neko da reši da u slobodno vreme, za nula ili smešne pare, prevodi i još da zna da prevede, ne 'misli da zna' nego 'zna', i još će pored svog posla, koji već obavlja na vrhunskom nivou, što znači da mu na njega ide ogroman deo vremena, da sedne i da prevodi koliko ga vetar nosi i koliko mu tržište traži, iz medicine, tako en general?, pošto smo odlučili da je medicina jedan homogeni blob kome se pristupa kad ukucaš pin ištampan na poleđini diplome. s tim što su hirurzi alfe - oni sve znaju.

i još jedna finesica - mi sve vreme trubimo o prevođenju tuđeg teksta. ne pričamo ovde o stručnjaku koji piše članak o nečemu što je radio poslednjih x godina sa namerom da ga pošalje stranom stručnom časopisu. već sam pomenula to - čak i pored toliko olakšavajućih okolnosti - bez zezanja, jako retko se potrefi da neko ko misli da zna da piše na stranom jeziku to stvarno i zna i da taj tekst izgleda kao da ga je napisao neko kome je taj jezik maternji. i, ne uvek, ali uglavnom je reč o ljudima koji su tot godina proveli na specijalizaciji napolju, potiču iz dvojezičnih porodica i šta znam. njihov broj je mizeran. ne pokušavam ja ovde da kažem da su ovi moji™ lekari čobani budale, daleko od toga - većina njih se snalazi s engleskim dovoljno dobro da odsluša/održi neko predavanje sa nekim zadovoljavajućim procentom razumevanja i razumljivosti (iz svoje specijalizacije), ali možda dvoje od 50 neće zatiltovati kad počne da piše članak na engleskom. jedno je idem u inostranstvo i u stanju sam da naručim teletinu i da malo slušam malo ne slušam kolegu na kongresu i da otprilike ukapiram što je on to inovirao, i da mu otprilike objasnim šta sam ja inovirao, a drugo da sednem i jasno napišem nešto. ponavljam - članak o svojoj specijalizaciji. neki su sujetni ili ih je iz nekog razloga sramota pa neće da traže pomoć, pa ih časopisi serijski odbijaju ne zbog fuš metodologije već zbog toga što se metodologija uopšte ne može ni ukapirati. neki pomisle da mogu, probaju, vide da ne mogu i traže pomoć prevodioca. neki nemaju živaca ni da se cimaju, već odmah zovu prevodioca. big dil: jel iko od njih manje stručan zbog toga? - nije; jel iko od njih dužan da zna engleski ili francuski do minimum c1? - nije. baš kao što ni ja nisam dužna da znam sve o vezivnim sposobnostima hemoglobina da bih prevela laboratorijski nalaz. napišem hemoglobin i ćao. ne moram ni referentne vrednosti da mu znam. da li će se moj prevod tabele razlikovati od prevoda koji je uradio hematolog? - hoće, ali malo sutra.

da se vratimo na misteriju, kako neko ko nije hirurg (koji hirurg, btw?) može prevesti članak za endokrinolodži tudej, npr? sedne, pročita, izdvoji problematične termine, nađe šta može, nedoumice zapiše, zove (pazi sad!) lekara xy, pita, lekar kaže znam! i odgovori, ili kaže ne znam, ček da zovem kolegu endokrinologa!*, popuni rupe, prekontroliše sam, prekontroliše sa endokrinologom, odgovori na pitanja ako ih ima i - voila.

sledeći put će manje vremena trebati za članak iz tog domena i biće manje pitanja za endokrinologa i sve će biti vrlo konkurentno i ekonomično i niti će endokrinolog postati hirurg, niti će prevodilac postati endokrinolog, niti će hirurg postati prevodilac i generalno nikome kruna sa glave neće pasti jer je tražio pomoć za nešto što ne zna.

i znaš koliko vremena izgubim da bih sa stručnjakom proverila da li se ono što se nastavlja na ono drugo iznad ne znam ni ja čega na engleskom/italijanskom kaže ovako ili onako i da li je to stvarno to? onoliko koliko mi treba da otkucam sms ili mejl. da li sam izgubila sate tražeći termin? - nisam. da li je endokrinolog klijent na onih svojih 15 sati na odeljenju izgubio još 3 zapitan o misterijama upotrebe pasivne konstrukcije i sledećeg dana još 3 kontemplirajući red reči u rečenici u engleskom? - nije. da li je prevod završen na vreme? - jeste. da li je časopis prihvatio članak? - jeste. da li smo mi svi aleksandri vučići i nadnaravni carevi? - nismo, jbg, samo raspodelili aktivnosti po profesijama. da li sve funkcioniše? - funkcioniše.

*ovo je duža varijanta, u slučaju da se prevod radi npr za agenciju koja se uvek iz petnih žila trudi da se klijent i prevodilac ne sretnu. ako je kontakt direktan, cimneš osobu koja je pisala članak.

oni poslednji pasusi u kojima se benevolentno smeškaš čitajući postove jurodivih prevodilaca na prozu, koji, jadni, nisu pomorsko-nautički inženjeri koji u slobodno vreme predaju krivično pravo a vikendom rade gastrički bajpas komšinici, sve pričajući na 4 jezika istovremeno, pa pitaju u nadi da će možda neko specijalizovan  za to (na način opisan gore) da im odgovori je super. kad iz tog stava "razumeš moju poziciju" onda je život mnogo lakši. hvala onoliko i gde čuo i gde ne čuo.

 

ovaj post je mogao biti još gori i duži da smo u priču uveki i insistiranje na nejtiv spikerima koje je, u slučaju stručnih prevoda, tupavo koliko i insistiranje na diplomi + čitavu tiradu opravdanosti usmenog prevođenja na stručnim kongresima. sva sreća pa nismo.

 

pored pitanja iz prethodnog posta imam još jedno: na osnovu čega tvrdiš da "u svakoj profesiji ima dovoljan broj ljudi koji laganini može da se prešalta na prevođenje" i koji to hoće da uradi? jel bilo neko istraživanje? ne pratim, pa pitam.

 

 

@ luba

ej, kad sam rekla neprevodioci mislila sam na klijente, korisnike usluga, kako god. kad je timecrisis već pomenuo ajtijevce - meni se bez zezanja čini da su prevodioci i oni u istom košu što se percepcije njihovog posla sa strane tiče. resetovao sam komp - haker programer car ćaća na hala9000! u slobodno vreme, razume se. isto tako: imao sam peticu iz engleskognemačkogfrancuskog - prevodim! samo što je prevođenje do zla boga dosadno pa nikad materijala za sitkom otoga.

 

i potpuno je druga stvar prevođenje beletristike, za to osim drljanja stvarno treba i šlifa i nikad nije gotovo i uvek može bolje i nikad ne znaš da li je to stvarno to i grozno je subjektivno i mora se nadvlačiti oko drugačijih stvari sa drugim setom ljudi, ali pošto sam samu sebe smorila neću dalje. btw, stvarno sad više nisam u stanju da upakujem ovo da ne zvuči kao da ja, kao fultajm car, tebi kao dajem kao dozvolu da prevodiš sa strane - nije, časna reč :D plus su moja dosadašnja iskustva u prevođenju beletristike jedna anomalija za medalju, tako da osim iznošenja detalja iz ličnog iskustva nemam bog zna kako da doprinesem.

[Time Crisis]

Ma skoro pa besmislena rasprava. Neće niko upisivati mašinstvo sa idejom da kasnije postane prevodilac uputstva za upotrebu brusilice. Ne tvrdim da ponegde nema i takvih, ali to je zanemarljiva manjina.

[luba]

ih, dzosua, zezam se, ali delom i jeste, posto mi je ovo ipak uvek bila samo tezga ili deo posla. sto mi nekad dodje zao, jer je ova "moja"vrsta prevodjenja neki moj skoro pa drim dzob, minimalan kontakt uzivo, kopas po knjigama/netu, uvek imas izgovor da kupujes nove knjige/stripove da budes u toku, samo kad bi bila malo pristojnija kinta, ojha.

ja sam se petljala uglavnom sa tzv drustvenim naukama i nesto malo prirode za nac.geo, pa sam za te strucne stvari tanka sa iskustvom, ali potpisujem sve sto pises kako ide. imala sam neku kracu seansu u hagu na sudjenjima i trazili nam da dodjemo ranije, kao da se pripremimo. ja puna sebe, sta ima oni mene da pripremaju, pa znam sve to sto ce da pricaju, a za forenziku mi gil grisom nije ravan, ortak me cetiri godine gusio da naucim vojne i oruzane titule i termine, prevode se najvise svedoci, a oni su obican svet, i sve tako nos u oblake.

kad ono, pored nekih psiholoskih radionica koje su bile nevidjeno korisne, svaki dan po par sati obuka, pa spisak uporednih prevoda formulacija, pa gde sta da naglasis... brate, ona riba koja mi je predavala prevodjenje na faksu je trebalo da se pokrije usima. a ja sebi rupu da iskopam ko onaj magarac. i sto je najludje, sa tim "strucnim" izrazima nisam imala nikakvu frku, ali mi je obican narod jebo kevu :D

ali ova skaska nije zbog prevodjenja nego zbog strucnjaka - recimo, oni su krivi za omasovljavanje budalastina u jeziku. na primer, jebeno procesuiranje. pravniku je ta rec bitna zbog nijansi, citaocu novina nije. obrada podataka je sasvim dovoljna da opet taj obican narod razume o cemu se radi, ali ne, ajde da se pravimo pametni. i tako onda cujes procesuiranje paprika za ajvar. besmislica. jednako kao sto je besmisleno insistiranje na elektronskim porukama kad cak i moja komsinica koja nema komp kapira sta je imejl.

moja rak rana su lektori, jedna mi je izvolela saopstiti da je aorist nepoznat srpskom jeziku, druga mi je bez pitanja ispravila rod jer nije mogla da prihvati da je mandi zensko ime, i to je tako izaslo u knjizi (valjda je gledala cikago houp, pa joj je to bila jedina referenca) treca mi je ubacivala pasiv uz dodatak od strane... i sve to sa tako bogovskih stanovista jer su one, valjda, jedini pravi znalci jezika posto su polagale srpski kod onog radikala sto je bio dekan filoloskog. i tako.

kod beletristike i "obicnog" prevoda ce svaka susa da ti kenja, to je neminovno, jer je svako strucan. meni je draza ona skola da prevod bude sto uskladjeniji sa jezikom na koji se prevodi, da se ne drzis originala kao pijan plota, ali imam utisak da je u poslednje vreme ta skola u zapecku, narocito u non-fiction prevodima. poslednjih par meseci sam cesto sa druge strane, tj uzimam prevode. i imam trenutno trojicu prevodilaca, od kojih je jedan los ali ne mogu da ga se resim jos uvek. najludje mi je kad citaci dzvankaju zbog prevoda, to skoro nikad nije za njegove :D

televizija je takodje izvor svakakvih zadovoljstava. em moras da uglavis dva titla sa max 32 mesta u tri sekunde na ekranu, em vremenske baze, pa udri po spejsu do besvesti, a sve to za neku cenu koja ti cini dnevnicu jedva blizu dva dvocasa dnevno. to, naravno, nije opravdanje za katastrofalne prevode, ali se ne moze ocekivati previse entuzijazma prevodilaca.

laguna, uz sve primedbe i mane, cini se kao da malo uvodi red u to prevodjenje. ne previse, jer je zarada ipak na prvom mestu, ali u poredjenju sa drugim izdavacima, a oprobala sam ih jedno pet-sest, nije bas najgora danas. za ovo ostalo ne znam, dizajn i sl.

[gospa buba]

 Super je ako inženjer dovoljno dobro zna jezik da sam prevede tekst i pritom upotrebi sve adekvatne stručne izraze. Problem je u tome što će češće inženjer umisliti da zna jezik nego što će neinženjer umisliti da se dovoljno razume u struku.

ih, pa svaki inzenjer zna sve :D

Edited April 25, 2015 by gospa buba

[Braća Strugacki]

mi više ne dajemo ništa na prevođenje zato što nam niko nikad ništa nije preveo dobro

[gospa buba]

mi više ne dajemo ništa na prevođenje zato što nam niko nikad ništa nije preveo dobro

ja nisam ni probala nikad ^_^

 

(dodushe u konkurenciji kineskih inzenjera anglista, ja sam dzejn ostin, glavom :p)

Edited April 25, 2015 by gospa buba

[smorenko]

@Joshua:  dve generacije studenata su u srbiji prosle program koji je radjen u saradnji sa francuskim ESIT-om. upravo ovo o cemu ti pises, prave studije prevodjenja na poslediplomskom nivou.

[Sludge Factory]

moja rak rana su lektori, jedna mi je izvolela saopstiti da je aorist nepoznat srpskom jeziku, druga mi je bez pitanja ispravila rod jer nije mogla da prihvati da je mandi zensko ime, i to je tako izaslo u knjizi (valjda je gledala cikago houp, pa joj je to bila jedina referenca) treca mi je ubacivala pasiv uz dodatak od strane... i sve to sa tako bogovskih stanovista jer su one, valjda, jedini pravi znalci jezika posto su polagale srpski kod onog radikala sto je bio dekan filoloskog. i tako.

 

kod beletristike i "obicnog" prevoda ce svaka susa da ti kenja, to je neminovno, jer je svako strucan. meni je draza ona skola da prevod bude sto uskladjeniji sa jezikom na koji se prevodi, da se ne drzis originala kao pijan plota, ali imam utisak da je u poslednje vreme ta skola u zapecku, narocito u non-fiction prevodima. poslednjih par meseci sam cesto sa druge strane, tj uzimam prevode. i imam trenutno trojicu prevodilaca, od kojih je jedan los ali ne mogu da ga se resim jos uvek. najludje mi je kad citaci dzvankaju zbog prevoda, to skoro nikad nije za njegove :D

 

Meni ovo nikad nece biti jasno. Kako neki urednik moze ovo da dozvoli? Mora valjda da postoji neka saradnja, koordinacija, konsultovanje i dogovaranje. Cuj mene, mora. Nista ovde ne mora :P ali eto, te neke stvari, rekao bi covek nije toliko komplikovano o tome voditi racuna. Jeste npr. Laguna hiperprodukcija i nije lako (pre)malom broju zaposlenih da o svemu vodi racuna istovremeno, pa prolaze razne stavri, ali opet, ja da sam prevodilac, ne znam kako bih ovo istrpeo.

 

Inace, Laguna je danas otprilike ono sto je bila Nardona knjiga, samo sto izgleda ima vise sanse da opstane duze i razvije se, prvo zbog stanja na trzistu generalno, u odnosu na ono vreme, a mozda i zbog ozbiljnijeg radu (o tome bi mozda neko mogao vise da kaze, koje upoznat).

[Joshua]

ja sam se petljala uglavnom sa tzv drustvenim naukama i nesto malo prirode za nac.geo, pa sam za te strucne stvari tanka sa iskustvom, ali potpisujem sve sto pises kako ide. imala sam neku kracu seansu u hagu na sudjenjima i trazili nam da dodjemo ranije, kao da se pripremimo. ja puna sebe, sta ima oni mene da pripremaju, pa znam sve to sto ce da pricaju, a za forenziku mi gil grisom nije ravan, ortak me cetiri godine gusio da naucim vojne i oruzane titule i termine, prevode se najvise svedoci, a oni su obican svet, i sve tako nos u oblake.

 

kad ono, pored nekih psiholoskih radionica koje su bile nevidjeno korisne, svaki dan po par sati obuka, pa spisak uporednih prevoda formulacija, pa gde sta da naglasis... brate, ona riba koja mi je predavala prevodjenje na faksu je trebalo da se pokrije usima. a ja sebi rupu da iskopam ko onaj magarac. i sto je najludje, sa tim "strucnim" izrazima nisam imala nikakvu frku, ali mi je obican narod jebo kevu :D

 

ali ova skaska nije zbog prevodjenja nego zbog strucnjaka - recimo, oni su krivi za omasovljavanje budalastina u jeziku. na primer, jebeno procesuiranje. pravniku je ta rec bitna zbog nijansi, citaocu novina nije. obrada podataka je sasvim dovoljna da opet taj obican narod razume o cemu se radi, ali ne, ajde da se pravimo pametni. i tako onda cujes procesuiranje paprika za ajvar. besmislica. jednako kao sto je besmisleno insistiranje na elektronskim porukama kad cak i moja komsinica koja nema komp kapira sta je imejl.

 

moja rak rana su lektori, jedna mi je izvolela saopstiti da je aorist nepoznat srpskom jeziku, druga mi je bez pitanja ispravila rod jer nije mogla da prihvati da je mandi zensko ime, i to je tako izaslo u knjizi (valjda je gledala cikago houp, pa joj je to bila jedina referenca) treca mi je ubacivala pasiv uz dodatak od strane... i sve to sa tako bogovskih stanovista jer su one, valjda, jedini pravi znalci jezika posto su polagale srpski kod onog radikala sto je bio dekan filoloskog. i tako.

 

kod beletristike i "obicnog" prevoda ce svaka susa da ti kenja, to je neminovno, jer je svako strucan. meni je draza ona skola da prevod bude sto uskladjeniji sa jezikom na koji se prevodi, da se ne drzis originala kao pijan plota, ali imam utisak da je u poslednje vreme ta skola u zapecku, narocito u non-fiction prevodima. poslednjih par meseci sam cesto sa druge strane, tj uzimam prevode. i imam trenutno trojicu prevodilaca, od kojih je jedan los ali ne mogu da ga se resim jos uvek. najludje mi je kad citaci dzvankaju zbog prevoda, to skoro nikad nije za njegove :D

 

televizija je takodje izvor svakakvih zadovoljstava. em moras da uglavis dva titla sa max 32 mesta u tri sekunde na ekranu, em vremenske baze, pa udri po spejsu do besvesti, a sve to za neku cenu koja ti cini dnevnicu jedva blizu dva dvocasa dnevno. to, naravno, nije opravdanje za katastrofalne prevode, ali se ne moze ocekivati previse entuzijazma prevodilaca.

 

šta će mučeni stručnjaci, moraju nekako da se izraze...  ^_^  sad me podseti da mi je jednom jedna ženska pričajući o sinu nekog lika s kojim je išla u školu rekla "šta ćeš, genitalije su genitalije". jbg, genitalije su duže od gena, pa zvuče pametnije. :D

 

i ja sam za taj duh jezika, samo što mi to uvek izgleda kao špacirung po tankom ledu, uvek mi je frka da iz prevoda ne skliznem u parafraziranje, pa sto puta čitam i menjam i pretumbavam. sećam se jednog njakanja sa nekim lektorima iz nekog književnog časopisa u srbiji. moj prevod od pre sto godina, uhvatili se za jednu rečenicu koja jeste bila bangava, ali namerno bangava da iskače iz celog teksta. nije bila književnost već neki esej. 10 mejlova da objasnim da znam da je na tri ćoška, ali da je to namerno i da će cela konstrukcija da se razleti ako maknem samo jedan zarez. još su izdavaču poslali mejl sa tekstom tipa "prevedena verzija teksta iz pera tog-i-tog"... iz pera, elektronska poruka je mila mater opuštenosti u poređenju s tim  ^_^

 

što se srpskog tiče, radila sam par puta lekturu za jednog malog izdavača, više je bio drugarski dil nego poslovno. jbt, prevod jednog lika koji je tad ili završavao ili taze završio doktorat iz filozofije - ja nepismeniji tekst u životu videla nisam, sve je bilo crveno na kraju, a baš nisam triger hepi. uvek intervenišem samo kad je neka gramatika u pitanju ili kada je evt rečenica nejasna, uvek sve objasnim u komentarima pored. gde da menjam tekst ako nemam original pod nosom... ali taj put je bilo stvarno zlo - 200 strana u kojima se ne zna ko koga + filozofija neka. zlo na kvadrat.

 

ali bilo je i super tekstova, dva-tri tipfelera na 150 strana i to je to. plus je i prevod bio odličan, pravo uživanje - prevod nekog antičkog teksta, ne sećam se više kog. taj prevod mi je ostao u sećanju kao bio klasični pandan prevodu autostoperskog vodiča kroz galaksiju, mislim da ga je radio neki profesor latinskog iz unutrašnjosti, čovek koji se nikad zvanično nije njakao prevodima. odličnost jedna. :D

 

nisam nikad prevodila beletristiku na srpski. potpuno apsurdno, prva je bila na jezik koji mi nije maternji. sad naručili još jedan roman, 700 strana. sva sreća pa imam nejtiva koji me iz nekog razloga voli a i zna znanje, pa mi je profesionalno dupe za sada na sigurnom. za sada...  a što se kinte tiče - nama su u ovoj školi u prvih 48 sati rekli da je jedini koji se leba najeo od književnog prevoda lik koji je preveo ime ruže na engleski. od onda nisu zabeleženi drugi slučajevi...  ^_^

 

 

smorenko, on 25 Apr 2015

 

@Joshua:  dve generacije studenata su u srbiji prosle program koji je radjen u saradnji sa francuskim ESIT-om. upravo ovo o cemu ti pises, prave studije prevodjenja na poslediplomskom nivou.

to je super. i jel fercera u praksi, tj u traženju i nalaženju posla? jel to u nekoj saradnji sa filološkim ili je esit organizovao nešto?

 

mi više ne dajemo ništa na prevođenje zato što nam niko nikad ništa nije preveo dobro

bedak. a koliko ste puta probali, jeste sa agencijama ili frilenserima, na šta su im ličili kurikulumi, prethodni klijenti i cene? ne pokušavam da te nahvatam na samistekrivi, pitam ozbiljno, ne vem kako kod vas funkcioniše ta potraga... 

Edited April 26, 2015 by Joshua