Jump to content

Japanski model zapošljavanja


Zaz_pi

Recommended Posts

Kako kad, nekad da nekad ne.

 

Dok sam živeo u US of A imao sam kolege Kineze, Japance, Koreance i Vijetnamce i u roku od 10 dana sam naučio da ih razlikujem. Bilo je nekad nekih zbunjivanja, uglavnom sa Koreancima, ali je virtuelno nemoguće pomešati Japanca i Kineza, npr.

Link to post

Dozvoliću Jojogiju da progovori iz mene: pre bilo kakve analize, treba znati da su Japanci viša rasa.

U pravu je covek, ne? Kao i uvek uostalom...

Link to post

Dok sam živeo u US of A imao sam kolege Kineze, Japance, Koreance i Vijetnamce i u roku od 10 dana sam naučio da ih razlikujem. Bilo je nekad nekih zbunjivanja, uglavnom sa Koreancima, ali je virtuelno nemoguće pomešati Japanca i Kineza, npr.

 

+1

Link to post

Delimicno si u pravu, Japan je od sredine '80ih poceo da napusta svoj model razvoja koji ga je doveo da bude jedna od najjacih ekonomija sveta. To je velikim delom uradjeno pod pritiskom SAD koje su vodile trgovinski rat sa Japanom '80ih i bilo je prilicno napeto. Japan je poceo da sve vise primnjeuje zapadni liberalni model i onda je pukao :lolol: Ne salim se uopste. Japanska ekonomija od '50ih do sredine '80ih je velikim delom ratna ekonomija koja ne proizvodi tenkove vec automobile. Bila je posvecena puno merkantilizmu kroz razlicite zastite i manipulacije poput Jena. To je negde i razumljivo kada se zna da su ljudi koji su vodili Japan od '50ih velikim delom isti oni koji su bili u Caristicko-militaristicko vreme prisutni na funkacijama poput premijera Nobosuke Kisija 1957-1960. Njegova pozicija za vreme  Drugog sv. rata je bila ekvivaletna Speru u Nemackoj samo sto je Nobosuke bio nadlezan i za robovski rad za vreme Drugog sv. rata. I dok je Sper gulio kaznu Nobosuke je vodio Japan.

 

 

Ah, tu je Zaz sa svojom vecitom bitkom kontra ekonomskog liberalizma.

 

Ajde nam objasnio sta je to Japan zapadno i liberalno poceo da primenjuje pa je pukao zbog toga?

 

Nije ti mozda palo na pamet da je Japan pukao upravo zbog svog ,,nezapadnog neliberalnog" modela? Npr. ,,burazerskog" odnosa banaka i velikih korporacija koji je doveo do toga da banke dele pare a ne gledaju pazljivo sta i kako, sto je dovelo do mehura na trzistu tokom 80ih koji je onda pukao i prouzrokovao ,,izgubljenu deceniju"? Nije ti takodje palo na pamet da ,,pucanje" Japana ima veze i sa demografijom tj. starenjem njihovog drustva? Japan se razvio do vrlo visokog nivoa, medjutim populacija je pocela da stari (Japan je jedno od ,,najstarijih" drustava na svetu: cetvrtina stanovnistva ima preko 65 godina, prosecan Japanac ima 46 godina, broj stanovnika opada iz godine u godinu, na 1000 ljudi ima 8,07 novorodjenih naspram 9,38 umrlih, stopa radjanja je samo 1,4 dete po zeni) sto je ogranicilo domacu potraznju i potrosnju, dok su se sa druge strane na izvoznim trzistima pojavili novi konkurenti (Juzna Koreja, Tajvan).

 

Verujem da ce Budja ili MayDay daleko bolje objasniti sve od mene...

Link to post

Par razmisljanja ™ na datu temu: ja sad vec skoro tri mjeseca radim za jednu japansku kompaniju, i bio sam u Japanu samo jednom, tako da nisam detaljno upoznat sa makro prilikima ili politikom zaposljavanja u globalu. Ali, ono sto sam vidio u mojoj firmi i sto znam kroz 15-godisnje iskustvo iz poslovnih odnosa sa kooperantima uopste nije impresionirajuce. Doduse, moja iskustva su sa manjim i srednjim firmama (moja firma ima godisnji obrt od ~$4 milijarde), ali mislim da je ilustrativno i indikativno za "siru sliku".

 

Uglavnom se radi o okostalim i skleroticnim organizacijama, gdje glavnu rijec vode stariji ljudi koje je vrijeme pregazilo. Za razliku od recimo korejskih i kineskih ( a i americkih i njemackih) pandana, koji su mnogo dinamicniji. Nacin odlucivanja je veoma kolektivistican i zbog toga veoma trom. I za najmanje sitnice je potrebeno nekoliko nedelja da bi dobio jasan i nedvosmislen odgovor, a i veliki su robovi birokratije. Ja dok sam radio za americki ogranak jedne engleske firme koja je imala znacajno prisustvo u Indiji imali smo obicaj da kazemo "the British invented bureaucracy, but the Indians perfected it", ali bogami ni Japanci ne zaostaju.

 

Kadrovska politika je da se radnici rotiraju na zaduzenjima svake 2-3 godine, tako da nigdje nema kontinuiteta i da su svi "novi" na svojim pozicijama, sto dodatno otezava komunikaciju i unazadjuje ekspeditivnost. Naravno, ta lojalnost ima prednosti i za firmu i za zaposlene, ali mislim da je gubitak veci od dobitka, jer se tako provlace i kadrovi koji realno ne zasluzuju mjesto na tim pozicijama. Daleko da zagovaram forced rankings, the GE style, ali ni ovo nije dugurocno dobro za firmu. Poslovi nabavljacima se veoma cesto daju po "rodjacko-zemljackoj" liniji, a ne na osnovu konkuretnosti. Pri tom mislim na davanje poslova firmama koje su na neki nacin vlasnicki povezane (a skore sve jesu :-)), tipa Mitsubihi ima ownership stake u Hitachiju i onda Mitsu narucuje odlivke od Hitachija, iako negdje drugdje ima bolje/jeftinije/brze.

 

Generalno su firme tolerantnije prema mediokretskim rezultatima, pa cak i gubitcima, nego americki pandani. Primjera radi, dok se u mojim prethodnim firmama 'svjetlo za uzbunu' palilo na oko 10% net profita, a na 5% je "burning platfrom mode" i reogranizacije su vec uveliko u toku, ovdje se 5% prihvata kao dobar rezultat. Gubitci su tolerisu u ime tzv. "dugorocnog sagledavanja/pozicije/strategije, itd.", a zapravo je to izgovor za inertnost i insistiranje na promasnom pristupu.

Sve to ima za posljedicu da firme gube konkuretnost (barem u Americi, a vjerovatno i EU), tako da je pitanje koliko dugo takav sistem jos moze da prezivi, pogotovo ako se zna da je unutrasnji kapacitet Japana da subvencionise takav sistem presusio (200%+ debt to GDP, negative individual savings rates, slab Yen koji cini uvoz energije izuzetno skupim, negativna demografska piramida, itd).

 

Ovim ne zelim reci da je Japanu vec sad odzvonilo, jer za svaki SONY postoji barem jedna Toyota, i za svaki Mitsubishi postoji jedan FANUC, ali morace se promijeniti, inace ce nastaviti da gube ekonomski znacaj, ako prije toga ne dozive demografski krah.

Edited by Peter Fan
Link to post

Heh, Mitsubishi je osnovan još u 19 veku odmah posle Meiđi restauracije, ne mogu ni da zamislim koliko su kruti tamo. :)

Link to post

Vertikalni kejrecu. Jedan od osnovnih razloga mocne japanske ekspanzije, proucivana u SAD kao uspesan model. Inace, Micubishi je osnovan kao zajbacu ali su oni rastureni posle Drugog sv. rata od strane SAD kao glavnih pokretac japanske ekonomije te tako i ratnih napora Japana. Medjutim, tokom burnih '50ih i zbog straha od komunizma SAD dozvoljavaju ponovno stvaranje takvih kartela pod nazivom kejrecu.

Link to post

Ah, tu je Zaz sa svojom vecitom bitkom kontra ekonomskog liberalizma.

 

Ajde nam objasnio sta je to Japan zapadno i liberalno poceo da primenjuje pa je pukao zbog toga?

 

Nije ti mozda palo na pamet da je Japan pukao upravo zbog svog ,,nezapadnog neliberalnog" modela? Npr. ,,burazerskog" odnosa banaka i velikih korporacija koji je doveo do toga da banke dele pare a ne gledaju pazljivo sta i kako, sto je dovelo do mehura na trzistu tokom 80ih koji je onda pukao i prouzrokovao ,,izgubljenu deceniju"? Nije ti takodje palo na pamet da ,,pucanje" Japana ima veze i sa demografijom tj. starenjem njihovog drustva? Japan se razvio do vrlo visokog nivoa, medjutim populacija je pocela da stari (Japan je jedno od ,,najstarijih" drustava na svetu: cetvrtina stanovnistva ima preko 65 godina, prosecan Japanac ima 46 godina, broj stanovnika opada iz godine u godinu, na 1000 ljudi ima 8,07 novorodjenih naspram 9,38 umrlih, stopa radjanja je samo 1,4 dete po zeni) sto je ogranicilo domacu potraznju i potrosnju, dok su se sa druge strane na izvoznim trzistima pojavili novi konkurenti (Juzna Koreja, Tajvan).

 

Verujem da ce Budja ili MayDay daleko bolje objasniti sve od mene...

 

Ne borim se ja protiv liberalizma, stavise. Pitam samo: kako je Japan sa tako neliberalnim ekonomskim sistemom postao druga ekonomija sveta a danas je treca(toliko o tome kako je strasno pukao, pre ce biti znacajno usporio, videcemo kako ce ici dalje)? Ja licno smatram da u idelanom slucaju liberalni model je dobar ali nekako mi se cini da je to prilicna utopija.

Tokom '80ih SAD cine veliki pritisak na Japan sto se tice ekonomije. Nije to samo sto su ih naterali da izvrse apresijaciju Jena, sto je velikim delom izazvalo balon nekretnina i nagli skok cene zemljista sa kraja '80ih, sto je uvelo Japan u izgubljenu deceniju kada demografiju nije vrsila takav pritisak na japansku ekonomiju kao danas. Nego i gomila sporazuma koja je menjala unutrasnju ekonomsku strukturu Japana. Poput Omnibus Foreign Trade and Competitiveness Act ili SII(Structural Impediments Initiative). Takodje, BoJ je poceo da biva punjen ljudima koji su pod jakim uticajem SAD i poceli su da menjaju ratni ekonomski sistem, ukljucujuci liberalizaciju finansijskog sistema jer je Japan bio jako restriktivan u tom pogledu. Onda su preduzeca pocela da izlaze napolje i zaduzuju se na stranim finansijskim trzistima umesto kod japanskih banaka. Sto je isto jedan od razloga balona sa kraja '80ih Poceli su da pustaju stranu konkurenciju u maloprodaju(to je jedan od delova SII) koja je pre toga bila strogo kontrolisana, telekomunikacije itd. Ali sve to nije dovelo do ponovnog rasta vec je Japan imao izgubljenu deceniju.

 

PS

Omnibus Foreign Trade and Competitiveness Act je donesen 1988 u SAD i sluzio kao cista protekcionisticka mera

 

During the 1970s, the American trade surplus slowly diminished and morphed into an increasing deficit. As the deficit increased through the 1980s, the blame fell on the tariffs placed on American products by foreign countries, and the lack of similar tariffs on imports into the United States. Workers, unions and industry management all called for government action against countries with an unfair advantage.

The Omnibus Foreign Trade and Competitiveness Act started as an amendment proposed by Rep. Dick Gephardt (D-MO) to order the Executive branch to thoroughly examine trade with countries that have large trade surpluses with the United States. If the trade surpluses continued, the offending country would be faced with a bilateral surplus-reduction requirement of 10%. Because of its style of zero-sum game thought, it is considered by economists to be a modern form of mercantilism. The act was signed into law by President Reagan, slightly less strict than proposed, as the Omnibus Foreign Trade and Competitiveness Act of 1988.

 

Regan, sampion liberalizma :lolol:

 

https://www.youtube.com/watch?v=zMfuTKXOhRA

Edited by Zaz_pi
Link to post

@peter fan

 

Zanimljiv post. U sustini, iz ono malo licnog iskustva sa Japancima (npr. Mitsubishi) mogu da potvrdim to oko nedostatka fleksibilnosti. U stvari, ono sto je meni zapalo za oko je neka vrsta izolovanosti njihovog sistema rada od uticaja spolja. Recimo, kada dve kompanije saradjuju dugo godina, interni procesi obicno prodju kroz razne iteracije prilagodjavanja jednih drugima, od standarda u izradi i razmeni dokumenata i projektne korespondencije do izvestavanja itd. Taj mi je utisak ostao najjaci, mecku ces da rodis dok ih nateras da nesto promene usled takvih nekih spoljnih uticaja. A pogotovo ces da sanjas neke (cesto potrebne) ad hoc odluke na licu mesta bez detaljne konsultacije nadredjenih bez obzira koliko sitne bile. Obzirom da sam licno pobornik onog DoD-ovog Power To The Edge koncepta i vidjenja menadzmenta kao cestog uskog grla u tim dnevnim operativnim procesima, tu krutost sam smatrao za manu.

 

Onda mi je palo na pamet da Kaizen prvo ne funkcionise bez stroge discipline, a drugo, ne ljubi red nastao iz haosa jer svaku potencijalnu priliku za poboljsanje neko mora prvo uredno da zabelezi, kategorizuje, pa analizira, pa tek onda i predlozi kao buduci standard. Samim tim, svaki proces uporno iznova prolazi kroz iste korake menjajuci se dozlaboga sporo, bez obzira na cupanje kose sa druge strane stola.

 

Donekle bih time i objasnio ovo oko tolerancije mediokritetskih rezultata. Moguce da si mislio na ukupni fin. uspeh kompanije (tu vec ne bih da ulazim), ali cini mi se da upravo pricas o timovima ili cak individualnim ucincima. Ako bih bas filozofirao na temu, kada je cilj ekstremna fleksibilnost, kao u slucaju zapadnih kompanija koje se brzo prilagodjavaju i povijaju za trzistem, cesto menjaju klijente, partnere, itd. (izmena strategija u hodu) onda se Proces upravo oslanja na vrhunski ucinak pojedinaca i taj sprinterski duh (100% odmah i sad). Sa druge strane, usvajanje duuugoricnih strategija (ne ulazim u to sta je bolje) podrazumeva dugorocnije sagledavanje rezultata, pa samim tim i citave generacije koje "slepo" prate usvojena nacela i trce maraton uz optimalno opterecenje koje ume da amortizuje (pa cak i dovoljno ceni) i mediokritetske rezultate. Na kraju, mediokritet mu dodje sredina jbg, nije neophodno negativan pridev. Pogotovo u kulturama koje ne neguju i ne forsiraju individualizam.

Edited by urkozamanje
Link to post

Da, ja sam prvenstveno mislio na finansijske rezultate, mada to moze biti i proxy za kvalitet kadrova (iako naravno na rezultate utice mnogo vise faktora nego samo kadrovi), tako da mislim da tvoja ocjena stoji. Isto tako, izoliranost je vrlo dobar opis. Tu se slazemo.

Samo, ja se ne slazem da je mediokritet (prosjecnost) kadrova garancija bilo cega na duze staze, ako si to mislio da kazes. Tim vise sto je u ovo doba post informacijske revolucije, long term sve samo ne neka datost. Sta je long term u recimo consumer electronics? Gdje su sad JVC, Sharp i drugi? Nokia, Motorola, RIM, Nortel? Uslijed informacijskog buma product life cycle je daleko kraci nego nekad, i to generalno vazi za cijelu ekonomiju, tako da ono sto je danas standard for quality/perfomance/cost, sutra je vec prevazidjeno. To znaci da su brzina donosenja odluka i spremnost da se preuzme rizik, kako na individualnom, tako i na nivou organizacije, kljucne karakteristke opstajanja na trzistu.

Dakle one organizacije koje su dinamicne i agilne mozda prezive, one koje su okoshtale nece sigurno ( znam da otkrivam toplu vodu i da to naravno vazi za sve, a ne samo za Japance). A prilgodjavanje znaci i promjena pristupa u kadrovskoj politici, nacinu donosenja odluka, itd.

I time se vracamo na pocetak: tradicionalni japanski sistem jednostavno nema sanse da se odrzi.

Link to post

 

Samo, ja se ne slazem da je mediokritet (prosjecnost) kadrova garancija bilo cega na duze staze, ako si to mislio da kazes. 

 

A ne, ne, nisam mislio to da kazem. Pogotovo ne da je prosecnost u izvedbi neka garancija icega.

 

Vise je pokusaj nekog objasnjenja (sebi) sta bi mogao biti razlog za pojavu "mediokriteta" (sa aspekta zapadnjacke kulture) i eventualnog prihvatanja nizih kriterijuma individualnih i timskih ucinaka. A i to je sve upitno. Kao sto nikad nisam primetio isticanje bilo kog clana tima (nema zvezda, ono young guns i taj neki rad) i iskakanje iz okvira via exceptional work, tako se ni ne secam nekih brutalnih zajeba sa njihove strane. Poslove i projekte koje su gubili (kad jesu), gubili su dugo i polako :) 

Link to post
×
×
  • Create New...