ima li neko infrormaciju, zbog koje usluge ljudi najčešće dolaze u banku?

 

plaćanje? podizanje keša? dobijanje informacija? sačinjavanje ugovora?

Mislim da je plaćanje i podizanje keša, i sa tim banke nisu baš oduševljene, jer im je tu zarada manja u odnosu na uložene resurse. Zato svi polako dižu provizije da bi odbacili te klijente. Mada mislim da bi im bilo bolje da malo ulože u e-banking, koji bi morao da funkcioniše glatkije ili da pritisnu komunalne kuce da omoguce on-line plaćanje.

pre će bogataš u raj nego penzioner na bankomat

  On 11. 12. 2014. at 20:24, pacey defender said:

ima li neko infrormaciju, zbog koje usluge ljudi najčešće dolaze u banku?

 

plaćanje? podizanje keša? dobijanje informacija? sačinjavanje ugovora?

 

Po mom iskustvu (ulazim u banku recimo jedanput nedeljno), gledajuci ljude oko mene:

 

1) placanje racuna, rata za kredit/karticu, podizanje para (cini mi se cesce deviza jer to ne moze na bankomatu)

 

2) uzimanje kredita (najcesce kes krediti i to)

 

Inace ja sam frapiran koliko je los e-banking domacih banaka. Em su zakukuljili proceduru (masa njih trazi da upisujes neki komplikovani kod svaki put kada hoces da izvrsis placanje, kod Intese npr. svaki uz sifru moras ubaciti i neki CD - pola novih kompjutera danas nema CD drajv!), em su im tehnicki uslovi idiotski (moja banka, npr. ne dozvoljava pristup iz firefoxa! ej firefoxa), npr. svaki taj e-banking koji sam video zavisi od Jave ( ), pa onda ako nemas pravu verziju, ne funkcionise, a naravno pristupanje sa bilo kog operativnog sistema a da je nije Windows (ne mislim na android m-banking aplikacije, toga ima sve vise) je misaona imenica.

ma budalastina je to sa bankama. banka u kojoj imam tekuci racun nije u stanju da mi automatski skida sredstva za placanje racuna za mobilni telefon. 

Bankarski lobi vol.2.

 

 

Reveal hidden contents

Donošenjem Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ( „Službeni glasnik RS“, br. 36/11) prvi put je na jedan celovit način uređena ova oblast i omogućena zaštita svim kategorijama korisnika finansijskih usluga. Dakle, osnovni cilj Zakona jeste uređenje zaštite korisnika bankarskih usluga, usluga finansijskog lizinga i korisnika finansijskih pogodbi. U pokušaju postizanja ove zaštite, reguliše se i ustupanje potraživanja banke u članu 39. Zakona, a koji član je usled nepreciznosti samog teksta podložan različitim tumačenjima.

Tumačenje člana 39. Zakona dato je u formi Mišljenja Narodne Banke Srbije, Sektora za kontrolu poslovanja banaka broj VII-1741/2/11MB u vezi sa njegovom primenom, dana 27.07.2011. godine. Navedenim Mišljenjem NBS, u skladu sa članom 39. Zakona, banke mogu potraživanja, kako dospela tako i nedospela, od fizičkih lica ustupiti samo bankama. Navedeno tumačenje stvara problem koji ima više pravnih nedoslednosti, nanosi štetu finansijskom sistemu Republike Srbije, a ne donosi nikakve pogodnosti za korisnike finansijskih usluga iz više razloga:

1. Tumačenje odredbe je protivustavno, u smislu člana broj 21. Ustava, da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki. Ako se zaštita korisnika finansijskih usluga po tumačenju NBS izražava kroz zabranu ustupanja dospelih i nenaplaćenih potraživanja banke, onda ni svi korisnici finansijskih usluga nisu u istom položaju. Naime, korisnici finansijskih usluga su i korisnici kartica izdatih od nebankarskih finansijskih institucija – kao što je Dajners, a ovaj se član nikako ne može primeniti na nebankarske institucije.

 

3. Tumačenje takođe ograničava mogućnost inostranih kompanija koje imaju svoja predstavništva u Srbiji i koje se bave otkupom potraživanja da u finansijski sistem Srbije investiraju značajna novčana sredstva iz inostranstva na ime kupovne cene za potraživanja banaka prema fizičkim licima i time pozitivno utiču na likvidnost srpske privrede.

 

4.Tumačenje direktno šteti bankarskom sistemu Srbije, jer indirektnom zabranom prodaje potraživanja, banke moraju da vode sudske postupke u cilju naplate svojih potraživanja od fizičkih lica, što znači da su u obavezi da investiraju značajna novčana sredstva u sudske postupke naplate potraživanja, da bi možda nekada, uspele da naplate sporna i rizičina potraživanja koja u tom trenutku više nisu sastavni deo bilansa banke.  Jedna banka gotovo i da nema motiva da kupi sporna i rizična potraživanja druge banke, što rezultira time da čak i ukoliko bi jedna banka želela da ustupi svoja potraživanja (umesto da investira novac u naplatu istih) ona na tržištu nikada neće naći kupca. Disparitet ponude i tražnje (ukoliko se ikada pojavi banka koja želi da kupi sporna i rizična potraživanja druge banke) negativno će uticati na vrednost tih potraživanja i ići na štetu banke koja želi da ustupi svoja potraživanja.

 

 

 

Naravno, pošto sad ne mora samo bankama, može i raznim agencijama koje će građanima da uteruju dug (isto kao i kratak, samo malo teže) Ja se nadam da će država uzeti u obzir ovakvo obrazloženje kad bude menjala Zakon o porezu na dobit pravnih lica, pa da onda izbaci odredbu po kojoj su preduzeća u obavezi da pokrenu sudske postupke i ulože značajna sredstva da bi, možda nekada, uspela da naplate sporna rizična potraživanja - da bi im se otpis potraživanja priznao kao rashod u poreskom bilansu. A i, ono, ne bi bilo loše da država zajebe da građane tera na sud, nego da uvedemo licenciranog javnog šerifa (Selaković approved) da deli pravdu.

 

 

Republica

Edited December 11, 201410 yr by Tribun_Populi

Intesa vec bar dve godine ima online banking bez CD-a, koji onda moze da se koristi iz bilo kog OS-a, browsera. Jednom sam morao da podignem pare bas u banci i cekao 20 minuta red, zena ispred je imala makar 10 racuna. Procaskao malo sa zenom na salteru i kad sam je pitao jel bas nema sanse da se predje na online placanje, samo je eksplodirala: NECE! Nudimo im online placanje, telefonom (ne znam tacno kako), da im se automatski skida s racuna, NECE! Mada ok, razumem da ovo s automatskim skidanjem tesko moze da prodje u Srbiji.

Automatsko skidanje tj. trajni nalog postoji odavno (može i u Komercijalnoj recimo) ali se ne odobrava svakome. Moraš da imaš redovan prihod (da si stalno zaposlen ili penzioner). Moja majka je htela da uplati recimo 1000 evra na račun i da napravi trajne naloge da joj se skidaju automatski računi (s obzirom da u Srbiji boravi mesec dana godišnje, 1000 eura više nego pokriva godišnje troškove), ali pošto ne živi i ne radi u Srbiji i ne prima na taj račun platu, ne može da napravi trajni nalog.

 

Inače Intesa naplaćuje 60 din. po transakciji u e-bankingu što je po meni neviđena pljačka. Da znam da je na šalteru tipa 100, al 60 din. u e-bankingu? Daj. Eurobanka naplaćuje 10.

 

 

  On 11. 12. 2014. at 23:39, Venom said:

Intesa vec bar dve godine ima online banking bez CD-a, koji onda moze da se koristi iz bilo kog OS-a, browsera. 

 

To je lepo znati samo ne znam zašto su mojoj majci ove godine dali tu varijantu sa CDom ali ako i dalje treba Java da bi stvar šljakala (i bez CDa), onda je opet glupost. To kažem ja, čovek koji živi od softvera pisanog u Javi.

U intesi je na šalteru provizija 30 dinara za imaoce njihovog računa.

Ako je e-banking po transakciji 60 dinara, jasno je zašto su na šalteru gužve.

Moguce da su opet promenili, ne koristim vise. Te varijante sa CD-om sigurno nisu izmislili sami. U Belgiji sam video slicno 2005. i to je jos bio floppy , mislim da je bio relativno rasprostranjen metod, pa su samo iskopirali.

 

edit: ranije je bilo dzabe online za prvih pet placanja ili nesto slicno.

Edited December 12, 201410 yr by Venom

Erste ima ok ebanking, bez jave i cd-a. Samo imaš neke tablice, pa te pita random broj iz njih.

NBG(vojvođanska) ima javu.

e-banking znači manje zaposlenih po bankama, a veći profit vlasnicima

 

neću da radim protiv broja zaposlenih

  On 12. 12. 2014. at 0:03, Venom said:

Moguce da su opet promenili, ne koristim vise. Te varijante sa CD-om sigurno nisu izmislili sami. U Belgiji sam video slicno 2005. i to je jos bio floppy , mislim da je bio relativno rasprostranjen metod, pa su samo iskopirali.

 

edit: ranije je bilo dzabe online za prvih pet placanja ili nesto slicno.

I dalje ima cd, samo ga ne trazi kada prebacujes sa i na sopstvene racune. Inace je lose i zastarelo resenje ali verovatno su pukli dosta para kada su ga kupili od Sage pa jos ne razmisljaju da ga menjaju. Placanje telefonom je jednostavnije.

Ne bih da branim Intesu ili bilo koju banku u Srbiji ali bezbednosne protokole za online banking verovatno nisu izmislili zaposleni u Srbiji nego se tu primenjuje neki standard koji je centrala usvojila. E-banking sistemi banaka su 24/7 na meti ozbiljnih međunarodnih kriminalnih udruženja, tu se neprekidno vodi rat između njih i IT ekipa u bankama. Ništa manje na meti nisu ni individualni korisnici čiji podaci i pristupne šifre se kradu na sve moguće načine (obaška što i oni sami tome doprinose kada npr. u novčaniku drže ceduljicu za zapisanim svim šiframa i PINovima jer ne mogu da ih zapamte). U Turskoj, recimo, e-banking uopšte nije moguć bez SMSa jer da bi se uopšte logovao moraš da se potvrdiš kodom koji dobiješ SMSom nakon što uneseš svoj korisnički broj i šifru. Za online plaćanja važi ista priča. HSBC je u jednom trenutku imao upad gde je ekipa nekako uspela i da pokrade korisničke podatke i da se prikači na sistem koji generiše SMS kodove. Posle toga su uveli tokene koji generišu šifre i koje klijenti moraju da imaju kod sebe svaki put kada požele da osete čari e-bankinga. To je igranka bez prestanka i biće sve komplikovanija u godinama koje dolaze.      

  On 12. 12. 2014. at 7:26, beowl said:

Posle toga su uveli tokene koji generišu šifre i koje klijenti moraju da imaju kod sebe svaki put kada požele da osete čari e-bankinga. To je igranka bez prestanka i biće sve komplikovanija u godinama koje dolaze.      

Da, tokeni su novije resenje, ja sto sam video to je usb koji moras da nosis sa sobom. Inace slazem se za bezbedonosne procedure, mora tako.