Kriza banaka u Srbiji - zatvaranje filijala, otpuštanja..

[aram]

nije upuceno tebi, a odnosi se na konkretan slucaj koji je covek naveo - placa odrzavanje racuna a naplacuju mu proviziju da podigne sopstveni novac sa sopstvenog racuna. bezocna i bezobrazna pljacka.

[radisa]

+1

 

kao i svuda, postoje izuzeci, ali su ti izuzeci napravljeni da eliminisu masovnost u smislu da svako ko ima 100+ EUR viska dodje u banku i trazi prevremenu delimicnu otplatu, smanjenje roka i sl. sto zahteva administrativni rad, izradu aneksa... Npr. ako se radi o stambenom kreditu, za prevremenu otplatu preko 5.000 EUR ne naplacuje se penal.

 

Kao i u svakoj bransi, uvek postoje losi primeri naplate svega i svacega. S druge strane, postoje male banke koje gomilu stvari ne naplacuju jer rade po pravilu pridobijanja svakog klijenta a velike banke se tako i ponasaju, kao velike i uvek je klijent tamo samo broj.

 

Paradoks cele situacije je da je tamo gde je najveca provizija za uplatu najveca guzva. Ljudi teze inerciji, jednostavno tako. Istrazivanje je pokazalo da fizicko lice kontaktira jednu ili nijednu banku pored svoje maticne prilikom informisanja u vezi sa uslovima za podizanje kredita.

Ne znam u kojoj ti banci radiš, ali u onoj u kojoj sam godinama radio, još se naplaćuje 2% od ostatka duga. Naplatili su mi prošlog meseca 200+ evra, na dug od oko 11000. Tako da, još se to lepo naplaćuje. U SG su mi isto uzeli neke pare, za otplatu auta, ali je bilo relativno sitno pa se ne sećam tačno.

 

Tako da to da se ne naplaćuje penal, miožda negde i postoji, ali mene nije zakačilo.

[Venom]

Pokušao sam kroz primer sa podizanjem gotovine da prikažem tu stranu medalje, da imate veliki broj ljudi u celom procesu, uglavnom visokokvalifikovane, fiksne troškove i još koješta što se krije iza gotovine na šalteru kao krajnjeg proizvoda. Kod prevremene otplate s jedne strane dobro je što je kredit vraćen, s druge strane menja se struktura plasmana/depozita/prihoda, menjaju se izveštaji, projekcije, rade se anexi a iza svega toga stoje neki ljudi koji to rade. I to košta i to se naplaćuje. Kao bilo koji drugi posao. A sad nastavite da se zajebavate.

 

Naravno da kosta, zato se i placa odrzavanje racuna. Ako im se ne svidja da neko plati 300 dinara, a dolazi u banku 10 puta dnevno, neka se sete da ima i onih koji ne dodju nikad, legne im plata jednom mesecno i onda je podignu na bankomatu.

[pacey defender]

Praksa je da se uvek ide na opcije dogovora, reprograma, grace perioda itd. tj. da se iscrpe sve opcije pre nego se dodje do tuzbe, raskida ugovora i plenidbe. Kad se dodje dotle, cak i onda postoji varijanta da se nadje neki kompromis - delimicna otplata glavnice, restruktuiranje, komplet otplata uz oprost zatezne kamate (mozda u medjuvremenu klijent nadje novi posao, desi se nesto pozitivno u finansijskom smislu...).

 

Da parafraziram MMF - najgori klijent je mrtav klijent, od njega se sigurno necete naplatiti. Sve ostalo je bolje od toga.

Ovo je super u odnosu na ono što je bilo ranije. 

 

Nego, kakva su vaša iskustva u pogledu pregovora sa bankama u momentu kada sklapate ugovor? Da li je neko bio u prilici da kaže, ovu odredbu ugovora promenite tako da glasi __________ ili odoh drugde, a da to uspe?

[vookela]

 

Nego, kakva su vaša iskustva u pogledu pregovora sa bankama u momentu kada sklapate ugovor? Da li je neko bio u prilici da kaže, ovu odredbu ugovora promenite tako da glasi __________ ili odoh drugde, a da to uspe?

 

mislim da je to samo kod corporate firmi, sve ostalo je tipski ugovor

Edited December 14, 2014 by vookela

[vookela]

Ne znam u kojoj ti banci radiš, ali u onoj u kojoj sam godinama radio, još se naplaćuje 2% od ostatka duga. Naplatili su mi prošlog meseca 200+ evra, na dug od oko 11000. Tako da, još se to lepo naplaćuje. 

 

Zar kao zaposleni nisi bio oslobodjen svih provizija, kako za obradu tako i za prev. otplatu ?

[radisa]

Zar kao zaposleni nisi bio oslobodjen svih provizija, kako za obradu tako i za prev. otplatu ?

Hah, ni kad sam uzimao kredit, nisam imao neke povoljnosti, a pošto sam u međuvremenu otišao, tak posle nisam imao nikakve pogodnosti.

 

Za jebenu brisovnu dozvolu sam potezao veze, jer sam je čekao 2 nedelje, sve, kao nije problem. A onda mi je dokurčilo, pa sam zvao neke direktore i dozvola se pojavila u roku od pola sata. Srbija, zemlja bezobrazluka i bahatosti. I veza.

[April]

U vezi analogija - ako se prihodi banke nalaze u uslugama filijala a ne u zoni plasmana i investicija, onda ni analogija sa pekarama nije dovoljno banalna. U tom slučaju više asocira na trafiku.

 

A u vezi trudbeništva viskokvalifikovanih, potresen sam, zaista. U praksi, moja lična bankarka, gospođa B., svaki put me pita za iste keš kredite, isti dozvoljeni minus na firmu i ja je svaki put pitam - gospođo B:, da li Vi znate prolaze sredstava po mojim računima? Šta će meni dozvoljeni minus ili keš kredit? - i ona naravno svaki put ne zna, jer se za sastanak nikad ne priprema. 

 

E, kad se ja interesujem za uslove kreditiranja mašina, opreme ili uvoza repromaterijala, gospođa B. mi daje flajere. Ja ih svakim put ostavim na stolu da joj stavim do znanja da me takav angažman ne zanima, ali gdja B. ne drži do suptilnosti.

 

Ovo o čemu Radiša priča, odnos prema klijentu na nivou provincijskog Doma zdravlja:

 

 

Za jebenu brisovnu dozvolu sam potezao veze, jer sam je čekao 2 nedelje, sve, kao nije problem. A onda mi je dokurčilo, pa sam zvao neke direktore i dozvola se pojavila u roku od pola sata. Srbija, zemlja bezobrazluka i bahatosti. I veza.

 

 

je inače praksa, a ne izuzetak, i to zna svako ko je prevremeno vraćao kredite. Ali će kašnjenje od petsto dinara za održavanje nekorišćenih debitnih kartica koje vam uvaljuju čim otvorite račun(kakav danak neiskustvu), ažurno proslediti Kreditnom birou.

 

Tako smo stvorili tipičnu srpsku situaciju - kad kupujem, mene kreditiraju dileri mašina i materijala; kad prodajem, ja kreditiram moje klijente. Banke ni u naznakama ne ulaze u taj krug. Probali smo ih, i ne rade posao.

[hazard]

Čime su te uslužili? Obezbedili su ti da u svakom trenutku možeš da dođeš kod njih, 100 metara od gajbe i uzmeš svoj novac koji si im poverio. Ti i hiljade drugih koje su im poverile svoj novac. Da bi to bilo moguće u nekom centralnom trezoru sede ljudi po ceo dan broje novac. Verovatno je malo ukopan, možda i namenski sagrađen, obezbeđen i sve po redu. Pakuju novac i transportuju, plaćaju obezbeđenje i osiguranje. Onda ovi u filijali primaju, broje, isplaćuju.Puno ljudi, puno plata, sve u svemu. E to košta 600 dinara. Na 127k. Manje od pola procenta. Apoenska struktura po želji - bez naknade.

 

Lep opis banke iz 1950. Nego, danas je ogromna vecina novca kojem banke barataju (ne znam tacan procenat za Srbiju jer to zavisi od zakona i propisa NBS, ali sam prilicno siguran da je preko 80%) potpuno virtuelna, ne postoji kao papir, niti kao kovanica, vec samo kao brojka u kompjuteru. Ja dobijem platu, odmah platim preko e-bankinga ili putem naloga za prenos porez, racune, kartice, narudzbine ovo-ono, novcanice i novcici za te iznose ne postoje niti ce ikada postojati. Elem, vecinu brojanja radi kompjuter, a ono sto ima fizicki da se broji, i za to postoje masine (koje stoje na svakom salteru u banci).

 

Nego ajde ti meni objasni zasto se uopste transakcije naplacuju kao % sume umesto univerzalne fiksne cifre? Koje je tacno razlika u troskovima za banku izmedju toga kada ja platim racun za struju od 2000 dinara i racun za struju od 15000 dinara? Za prvi cu platiti 65 dinara provizije, a za drugi 150. A opet, ne vidim gde je tu vise nego "dupli posao" ni za radnika na salteru koji odradjuje moju uplatu, ni za banku za koju on radi, ni za banku koju uplatu prima. Sama cinjenica da postoji minimalna provizija (pa je na 2000 dinara tih 65, a ne 20, kako bi bilo procentualno) pa i maksimalna (pa je na 100000 dinara 500, a ne 1000) mi govori da tu postoji zapravo fiksan trosak za obradu svake uplatnice, a ovo ostalo je samo dranje.

[Shan Jan]

Naravno da je fiksna cena transakcije. Bole kurac kompjutor da li ti prebacujes 10 ili 10 miliona dinara.

[Frank Pembleton]

Eeeee "novac je roba a nije isto da li je necega 3 kg ili 300kg"     

BTW,

Zelim sve najgore menadjerima u Banca Intesa i njihovim idejama o radnom vremenu ekspozitura.U blokovima sve rade od 9 do 16.30 jednim danom do 19h.

Pa kad mislite da ljudi obave poslove.

Sad bio da odnesem papir iz firme o proseku plate.

Uzeo broj za "savetnika".Naravno visok broj al rekoh dobro dve su jeste da sam knap sa vremenom.Stici cu.

E onda je krenulo defilovanje klijenata sa "..poslala me vasa koleginica iz druge ekspoziture.Cica znate je..."Pa se ode u drugu kancelariju na 20 minuta...

Naravno pokazalo se da nikad nemate dovoljno vremena za obavljanje nekog posla u banci.Naravno morao sam da palim jer me cekaju druge obaveze.

I kad da dodjem sledeci put?

U 9 sam vec na poslu u 16.30 se jos nisam vratio...

[vookela]

 

 

Za jebenu brisovnu dozvolu sam potezao veze, jer sam je čekao 2 nedelje, sve, kao nije problem. A onda mi je dokurčilo, pa sam zvao neke direktore i dozvola se pojavila u roku od pola sata. Srbija, zemlja bezobrazluka i bahatosti. I veza.

Na zalost, kao i svuda, lakse dobijes na bezobrazluk nego na finjaka.

 

Poslato iz dalekog svemira uz pomoc Tapatoka

[radisa]

Inače, po zakonu su dužni da je izdaju istog dana kada otplatim kredit.

[Strucnjak]

U intesi je na šalteru provizija 30 dinara za imaoce njihovog računa.

Ako je e-banking po transakciji 60 dinara, jasno je zašto su na šalteru gužve.

na njihovim terminalima za elektronsko placanje je bez provizije. Znam da ih ima u ekspoziturama u Z. Djindjica i Goce Delceva, stoje pored bankomata. Nema guzve

[Singer]

iznenađen sam da je PPP u mejnstrimu banke su lopovi i čitaj sitan tekst jerbo će te prevare stereotipu