Najbolji albumi 2014.

[yolo]

Kraj godine, vreme za ofiranje sta ste voleli da slusate ove godine.

 

Ja sam imao malo kraci fitilj nego obicno i nisam se bas nesto posebno primio na puno toga. Zapravo, tesko i da imam nekog favorita. Aphex Twina novog nisam jos ni cuo.

 

Ovako, od jazza su mi iskocile tri ploce, barem u smislu duzine rotacije u plejeru.

 

Heliocentrics ft Melvin van Peebles - sa ovim ortacima inace imam problem preterane perfekcije i utapanja u formu (recimo na abumu sa Mulatu Astatkeom) ali ovde je nekako sve leglo dobro. Dobar pastish.

 

Nils Petter Molvaer & Moritz Von Oswald - 1/1 - ovo nisam siguran da je 2014 a ne neki kraj 2013 ali sam je otkrio u vreme njihovog koncerta na Bg Jazz Festivalu. Kapiram da je znak starenja, krenuo sam da se vracam herojima od pre 20 godina (moritz). Ploca je inace prilicno ziheraska ali realno funkcionise kao neki cyber easy listening.... Samo to i nista vise, sem sto dojajno svira na svakom boljem sound sistemu, ima neke dobre bas frekvencije kojima moze da se razbija kamen u bubregu.

 

Hiromi - Alive - ovo nista nisam skapirao na prvih 5 slusanja, onda su krenuli da se ljusti slojevi pirotehnike u nekakav sumanuti, egzorcisticko spiritualni performans. Sad bi dao 100e da ovo gledam uzivo. Mozda ploca godine....

 

Gitare i ostalo:

 

The War on Drugs - ovo mi svojim poigravanjem sa mediokritetstvom leglo ko dupe na nosu. Volim kad ljudi priznaju svoje gresne strasti i lose ukuse, ovde se cuje da su ovi svasta slusali kao klinci, i Chris Rea i slican grdan mejsntrim.

 

Jack White - Lazaretto - seljak sam, meni ovo strava. Volim radijske ploce. Samo toliko.

 

Demian Jurado - sa Americanom nemam puno srece u poslednje vreme, a ovo mi je bilo najbolje za slusanje u kolima na otvorenom putu. Voleo bih da mogu to da kazem za novi Nickel Creek, koji je bas da proberes sta valja a sta ne, uzasno iritira ili odusevljava od pesme do pesme. Ipak, Americana album godine mi je:

 

First Aid Kit - grleni glasovi dve sestre, pedal steel i fingerpickin gitara, songwriting da ti zavrti plafon oko glave ako ne pazis dok ovo slusas. Mnoooogo dobro. Album godine u ovom fahu i kosmicka pravda da je najbolja americka ploca 2014. dosla iz Svedske.

 

Pocasnu nagradu Haim za 2014 odnose Future Islands, koliko im je genijalan ovaj singl. Album sam skinuo nocas i na prvo slusanje mi se svidja, ima adrenalin i lozanu da se zadrzi duze u plejeru. Stavljam i to na listu. Inace njihov nastup kod Lettermana mi je najurnebesnijih 5 minuta ove godine....

 

A vi, kako te?

Edited December 8, 2014 by yolo

[Ryan Franco]

Ryan Adams, pobednik u svim kategorijama.

[Malkmus]

Swans mi najbolji, razbijaju otkad su se okupili.

 

Morisija iz poštovanja ne stavljam na dno liste, mada mi je ovaj album mnogo bolji od prethodna tri - njih i ne mogu da slušam. Kad bi moglo, na prvom mestu bi bila njegova autobiografija. Nije tek tako Penguin prvi tiraž knjige stavio direkt pod klasična izdanja.

 

Boba Moulda sam ubedljivo najviše slušao. 

 

Hitovi godine:  Gruff Rhys - American Interior i Bob Mould - Low Season

 

................................................................................................................

 

 

 

 

Swans – To Be Kind

 

 

 

Gruff Rhys - American Interior

 

Caribou - Our Love

 

Bob Mould - Beauty & Ruin

 

Lana Del Rey - Ultraviolence

 

 

 

Jessie Ware - Tough Love

 

Mark Lanegan Band - Phantom Radio

 

Murcof & Eric Truffaz - Being Human Being

 

Rosanne Cash - The River & the Thread

 

Pixies - Indie Cindy

 

The War on Drugs - Lost in Dream

 

Neneh Cherry - Blank Project

 

Shellac - Dude Incredible

 

J Mascis - Tied to a Star

 

Bruce Springsteen - High Hopes

 

Roddy Frame - Seven Dials

 

Thalia Zedek Band - Six

 

Plaid - Reachy Prints

 

Royksopp - The Inevitable End

Edited December 8, 2014 by Malkmus

[yolo]

Aaaa 

 

Ladno sam zaboravio Jesse Ware  , Swans i Karibu.

 

I oni ludjaci Flying Lotus, obavezno.

 

Ryan Adams - mnogo sam slusao neke ranije ploce pa me nije uhvatio ali se slazem da mora biti pomenut na ozbiljnoj listi. Verovatno i Beck a tek to mi se nije slusalo.

 

J Mascis - super je bio onaj singl sto ga je vrtela Ceca Djolovic, taman je zvucao onako kao.... J Mascis 20 godina kasnije :). Sad se podsetih da to nikad nisam skinuo.

 

Ko zna cega jos treba da se setim da je bilo lepo ove godine.....:(

Edited December 8, 2014 by yolo

[dzonibgd]

Sta reci? Koju posluku porati? - Sve ovo zacementirano vec par meseci na plej listi,uz proverene staritete;)))

 

1 Ryan Adams-Ryan Adams

 

 

2 Nick Waterhouse-Holly

 

 

3 Allah-Las-Worship the sun

 

 

4 Warpaint-Warpaint

 

 

5 The War on Drugs - Lost in the Dream

 

 

6 The Men-Tomorrows hits

 

 

7 Hollie Cook- Twice

 

 

8 Tv on the radio-Seeds

 

 

9 Merchandise-After the end

 

 

10 Homeboy Sandman- Hallways

[dzonibgd]

Jbg,moz se spomene i sledece:) Eels,Damon Albarn,Beck,Serengeti,Sun kill moon,Ought...

[Joe D]

I oni ludjaci Flying Lotus, obavezno.

jedan ludjak, valjda. mene je malo razocarao album, kao i the growlers koje sam valjda previse iscekivao. j mascis preljep album, jedan od slusanijih.

 

od gore nepomenutih 'manipulator' ty segallla, timber timbre, 'pinata' madliba i freddie gibbsa, sto mogu da se setim na prvu.

[Sludge Factory]

Favoriti ove godine:

 

Brody Dalle - Diploid Love

Jack White - Lazaretto

Left Lane Cruiser - Slingshot

Manic Street Preacher - Futurology

Mark Lanegan - Phantom Radio / No Bells on Sunday EP

Nikki Lane - All or Nothin'

Robert Plant - Lullaby and... The Ceaseless Roar

Ryan Adams - Ryan Adams

 

 

Jos nisam slusao (ali hocu):

 

Pink Floyd - The Endless River

Radio Moscow - Magical Dirt

Thom Yorke - Tomorrow's Modern Boxes

Tom Petty and the Heartbreakers - Hypnotic Eye

 

Recimo razocaranje ("recimo" zato sto nisam bas ni ocekivao mnogo):

 

Royal Blood - Royal Blood

 

 

Apsolutni pobednici godine (jbg, izjednaceno je, dobro, malcice mozda dusa vise naginje na jednu stranu :D ):

 

 

[Guest]

Maheem & Aram, koji slusaju malo drugaciju muziku, da izruce svoje lepe liste, molicu lepo.

[Indy]

Jos jedan glas za ovo novo od Lanegana... ja sam ionako otplovio kuci, u elektroniku:) Drago mi je da nam je i on prisao.

 

Top of the pops: The King Gizzard... (I'm in Your Mind Fuzz), Tinariwen, St. Vincent s/t, Neneh Cherry, Neil Young Storytone (samo solo verzija), Morrissey, Les Claypool+Bryan Kehoe, Damaged Bug, Anna Calvi (Strange Weather EP - bozanstveno)

 

Od synth-manijaka, John Foxx (2 albuma: Evidence of Time Travel, B-Movie), Brian Eno & Karl Hyde (takodje oba albuma)

[Ryan Franco]

Zaboravio sam Becka. Novi Thurston takodje sasvim dobar. Isto vazi i za novog Neila Younga.

[Sludge Factory]

Jos jedan glas za ovo novo od Lanegana... ja sam ionako otplovio kuci, u elektroniku:) Drago mi je da nam je i on prisao.

 

 

Meni je lego ko budali samar, iako nisam u tom fazonu. Nenametljivo, nepretenciozno, lagano dobar. Bas uzivanje. Seventh Day i Death Trip to Tulsa (posebno ova druga) su me posebno odusevile. A skroz su Laneganovske (hocu reci, nema tu sad ne-znam-kakavih iznenadjenja, osim sto me svaki put iznenadi kako sazreva i kako je nasao svoju meru u jednostavnosti). 

 

 

Dodajem Becka i Younga na listu jos ne slusanih. 

[aram]

evo, sad se prisecam i ovo se otprilike najvise slusalo kod mene:

 

Afghan Whigs - Do to the Beast

 

Skeewiff - Ghetto Latin & Broken Ballroom i Skeewiff - Skeewiff in Brasil

 

Freddie Gibbs & Madlib - Pinata

 

Matthew Halsall & Gondwana Orchestra - When The World Was One

 

Anna Calvi - Strange Weather

 

Otis Brown III - The Thought Of You

 

Imed Alibi - Safar

 

Adrian Younge & Souls of Mischief - There is Only Now

 

VA - Power Bossa Remixed

 

Guts - Hip Hop After All

 

Tony Allen - Film of Life

 

Criolo - Convoque Seu Buda

 

Emicida - O Glorioso Retorno De Quem Nunca Esteve Aqui

 

Seun Kuti + Egypt 80 - A Long Way To The Beginning

 

Sarah Jane Morris - Bloody Rain

 

Djazia Satour - Alwane

 

 

a garant sam kojesta i zaboravio...

[Timmi]

The War on Drugs - ovo mi svojim poigravanjem sa mediokritetstvom leglo ko dupe na nosu. Volim kad ljudi priznaju svoje gresne strasti i lose ukuse, ovde se cuje da su ovi svasta slusali kao klinci, i Chris Rea i slican grdan mejsntrim.

 

zabezeknuo sam se kad sam vidio da je ovaj album top na bukvalno svakoj godisnjoj listi, ne zato sto je los, vec sto mi nikad nije licilo da nesto sto ce tako biti prepoznato. ne pamtim album u kom sam toliko uzivao u pojedinim pjesmama i preskakao druge. suffering sam posteno prepatio svako slusanje.

 

¿lanco, sta ti cekas s listom?

[yolo]

zabezeknuo sam se kad sam vidio da je ovaj album top na bukvalno svakoj godisnjoj listi, ne zato sto je los, vec sto mi nikad nije licilo da nesto sto ce tako biti prepoznato. ne pamtim album u kom sam toliko uzivao u pojedinim pjesmama i preskakao druge. suffering sam posteno prepatio svako slusanje.

 

to je zato sto ta ploca na nevidjeno lucidan nacin komunicira sa razlicitim stratumima publike. za moju generaciju koja je u muzici sa godinama prerasla kurcenje i sada bi da najradije ispravi nepravde kojima je kumovala, to je slepo crevo mejnstrima osamdesetih koji je preziveo cudnu vrstu pozitivne evaluacije 20 godina kasnije (pomenuti chris rea) ili pak onog njegovog dela koji ni u jednom trenutku nije mnogo gubio na kredibilitetu (waterboys, world party).

 

sa druge strane, ti evidentni trash momenti mislim da zesce rajcaju publiku sa velikim bradama, velikim hlacama od somota i strikanim dzemperima. njima je to sooooo cool zato sto se cuje emocija a ne intelekt. radiohead su so yesterday!

Edited December 8, 2014 by yolo