Jump to content
Tribun_Populi

Advokatura

Recommended Posts

Aće

Teško mi je da se odredim prema ovom štrajku, izmiču mi neke stvari, tipa - da li je istina da je Komora zapretila sankcijama advokatima koji ne učestvuju u štrajku...ako je tako, to je povreda ustavom zagarantovanog prava na rad i u velikoj  meri obezvređuje celu priču.

 

to nije strajk u pravom smislu, posto oni nemaju poslodavca. 

Share this post


Link to post
Аврам Гојић

obustava rada, sta god. niko ne sme da ti preti sankcijama zato sto si odlucio da radis, to je elementarna stvar.

Share this post


Link to post
Uskebasi

obustava rada, sta god. niko ne sme da ti preti sankcijama zato sto si odlucio da radis, to je elementarna stvar.

Advokatska komora regulise ko i pod kojim uslovima moze da radi kao advokat. Isto tako komora propisuje sta je razlog za iskljucenje iz komore.

Share this post


Link to post
Аврам Гојић

Advokatska komora regulise ko i pod kojim uslovima moze da radi kao advokat. Isto tako komora propisuje sta je razlog za iskljucenje iz komore.

 

Ipak mislim da postoje neka zakonska i ustavna ogranicenja suvereniteta Advokatske komore u ovoj stvari.

 

Ako ne postoje, to je onda veliki problem.

Edited by Грешни Василије

Share this post


Link to post
Uskebasi

Ipak mislim da postoje neka zakonska i ustavna ogranicenja suvereniteta Advokatske komore u ovoj stvari.

 

Ako ne postoje, to je onda veliki problem.

Postoje ogranicenja, kao i za sve ostalo. Ako si nezadovoljan odlukom komore, ili smatras da ti je naneta steta imas pravo da u odgovarajucem postupku stitis svoja prava.

Evo npr. upisnina u imenik advokata je bila 2000e, pa je pokrenut postupak ocene ustavnosti te odluke i posle par godina je odluka Komore ocenjena kao neustavna. Kao odgovor na to doneta je nova odluka koja je propisivala upisninu od 5000 evra, protiv koje je opet pokrenut postupak ocene ustavnosti i ista posle par godina ocenjena kao neustavna. Kao odgovor na to je doneta nova odluka koja propisuje upisninu od 4000 evra. Za par godina ce i to biti ocenjeno kao neustavno. Iako su te odluke bile ocigledno neustavne, kao sto je neustavna i ova koja je sad na snazi, svi koji su zeleli, ili danas zele da se bave advokaturom moraju da plate taj iznos koji je komora propisala.

Share this post


Link to post
Tribun_Populi

Ipak mislim da postoje neka zakonska i ustavna ogranicenja suvereniteta Advokatske komore u ovoj stvari.

 

Ako ne postoje, to je onda veliki problem.

 

Postoje, u Ustavu i njegovim temeljnim pravilima, kao i načelima Zakona o advokaturi. Ali advokatura Ustavni sud, njegove odluke i naročito obrazloženja tih odluka ne ferma ni 2%. Moglo im se u prethodnom periodu, i to žestoko.

 

Postoje ogranicenja, kao i za sve ostalo. Ako si nezadovoljan odlukom komore, ili smatras da ti je naneta steta imas pravo da u odgovarajucem postupku stitis svoja prava.

 

ZAKON O ADVOKATURI

("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US)

 

IX ZAŠTITA PRAVA

 

Pravo na pravni lek

Član 84

 

U postupku koji vodi advokatska komora kad rešava o pravima, obavezama ili pravnim interesima, primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.

Protiv svih prvostepenih odluka advokatske komore dozvoljena je žalba Advokatskoj komori Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Izjavljena žalba odlaže izvršenje prvostepene odluke, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Podnosilac zahteva može podneti žalbu i u slučaju da o njegovom zahtevu nije doneta odluka u roku utvrđenom zakonom.

 

Pravo na upravni spor

Član 85

 

Protiv drugostepene, odnosno konačne odluke Advokatske komore Srbije, može se pokrenuti upravni spor.

Nema nepravilne primene propisa u donošenju odluke advokatske komore kojom je rešavano po slobodnoj oceni, na osnovu, u granicama i u skladu sa ciljem propisanih ovlašćenja i protiv ovakve odluke ne može se voditi upravni spor pune jurisdikcije.

Pravo iz stava 1. ovog člana postoji i ako drugostepeni organ nije doneo odluku o žalbi u zakonom propisanom roku.

 

Verujem da znaš šta znači ovo. Zakonsko ograničavanje Upravnog suda da ne može rešavati u sporu "pune jurisdikcije" tj. prevedno na laički jezik - da ne može svojim presudama menjati odluke administrativnih, disciplinskih i drugih organa Advokatske komore koje su donete na osnovu slobodne ocene. Ako te komora najuri iz članstva, jedini preostali pravni put je ustavna žalba, koju pretrpani Ustavni sud reši posle 3 godine.

 

Evo npr. upisnina u imenik advokata je bila 2000e, pa je pokrenut postupak ocene ustavnosti te odluke i posle par godina je odluka Komore ocenjena kao neustavna. Kao odgovor na to doneta je nova odluka koja je propisivala upisninu od 5000 evra, protiv koje je opet pokrenut postupak ocene ustavnosti i ista posle par godina ocenjena kao neustavna. Kao odgovor na to je doneta nova odluka koja propisuje upisninu od 4000 evra. Za par godina ce i to biti ocenjeno kao neustavno. Iako su te odluke bile ocigledno neustavne, kao sto je neustavna i ova koja je sad na snazi, svi koji su zeleli, ili danas zele da se bave advokaturom moraju da plate taj iznos koji je komora propisala.

 

Budući da se pravo na bavljenje advokaturom stiče donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve i da advokatske komore, na osnovu javnog ovlašćenja, odlučuju o zahtevu za upis u imenik advokata, a da je polaganje advokatske zakletve uslovljeno uplatom troškova upisa u imenik advokata čiju visinu, kao povereno ovlašćenje, određuje Advokatska komora Srbije, to proizlazi da uplata troškova upisa u imenik advokata, iako nije uslov za bavljenje advokaturom, već je uslov za polaganje advokatske zakletve, postaje de facto uslov za bavljenje advokaturom (i kao takva saglasno članu 12. Zakona dovodi do poništaja odluke o upisu zbog neispunjenja uslova za upis, a ne do izvršenja odluke o visini dugovanja kao verodostojne isprave saglasno članu 72. stav 4. Zakona).

Zakon nije odredio najviši iznos troškova upisa u imenik advokata, niti je utvrdio način određivanja visine tih troškova koji bi obavezivao advokatsku komoru pri donošenju akta o visini ovih troškova, a uz to osporenim odredbama čl. 1. i 2. Odluke visina troškova upisa u imenik advokata za advokatske pripravnike i advokatske pripravnike volontere različita je ne samo od visine troškova upisa ostalih kandidata, nego i u zavisnosti od toga da li je advokatski pripravnik, odnosno volonter celokupan pripravnički staž proveo u advokaturi ili ne.

Budući da je inicijativama, u suštini, postavljeno pitanje dokle seže sloboda advokatske komore kao imaoca javnog ovlašćenja u uređivanju visine troškova upisa u imenik advokata, a da ovlašćenje zakonodavca iz člana 97. tačka 6) Ustava da uredi sistem obavljanja pojedinih delatnosti i utvrđena mogućnost u odredbi člana 137. Ustava da se zakonom povere javna ovlašćenja u pojedinim delatnostima, podrazumeva i Ustavom utvrđeni cilj poveravanja tih ovlašćenja, te da su po Zakonu o advokaturi, advokatske komore nadležne za vršenje javnih ovlašćenja i obavljanje poslova od opšteg interesa, Ustavni sud nalazi da ovo ovlašćenje podrazumeva da Advokatska komora Srbije i u uređivanju visine troškova upisa u imenik advokata, kao poverenog ovlašćenja, navedeno pitanje uredi na opšti i jasan način, a u funkciji jednakosti pred zakonom svih koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji.

Donosilac osporene Odluke se u odgovoru nijednim navodom nije izjasnio o načinu na koji je odredio visinu troškova za upis u imenik advokata, a te troškove u odgovoru naziva "upisninom".

Stoga se pred Ustavni sud postavilo pitanje pravne prirode "upisnine", odnosno troškova upisa u imenik advokata, odnosno da li su troškovi upisa u imenik advokata na način kako su određeni u osporenim odredbama čl. 1. i 2. Odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije definisani tako da predstavljaju dodatni uslov za obavljanje advokatske delatnosti.

Iz odredaba Zakona o advokaturi proizlazi da su u pitanju "troškovi upisa u imenik advokata" što znači, po oceni Ustavnog suda, da "upisnina" može predstavljati samo stvarne troškove upisa u imenik advokata i po svojoj prirodi nije namenjena za finansiranje drugih delatnosti advokatske komore, za razliku od članarine i drugih sredstava stečenih u skladu sa zakonom koji su, prema članu 72. Zakona o advokaturi, takođe sopstveni prihodi advokatske komore. Stoga je nesumnjivo, po oceni Suda, da "trošak" upisa nikako ne može biti prihod, odnosno izvor finansiranja sveukupnih delatnosti advokatske komore, niti rada organa koji odlučuje o upisu u imenik advokata.

Takođe, Ustavni sud smatra da visina troškova upisa u imenik advokata mora biti zasnovana na određenim objektiviziranim kriterijumima i da to moraju biti stvarni troškovi upisa u imenik advokata, a ne da deluje kao da je visina troškova upisa arbitrerno određena. Ukoliko to nije slučaj, troškovi upisa, kao što je već rečeno, dobijaju težinu i značaj dodatnog uslova za bavljenje advokatskom delatnošću, koji Zakon ne poznaje, čime se dovodi u pitanje smisao i suština poverenog javnog ovlašćenja, što zapravo ima značenje njegovog prekoračenja.

Imajući u vidu da se osporenim odredbama člana 2. Odluke određeni troškovi upisa u imenik advokata u visini od 5.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, ne zasnivaju na objektiviziranim kriterijumima koji bi se mogli dovesti u vezu sa pravnom prirodom i svrhom troškova upisa u imenik advokata, a isključili proizvoljnost, te polazeći od toga da je za advokate bavljenje advokatskom delatnošću ostvarivanje prava na rad, Ustavni sud ocenjuje da osporene odredbe člana 2. Odluke nisu saglasne načelu vladavine prava u smislu pravne sigurnosti i Ustavom zajemčenog prava na rad iz člana 60. st. 1. i 2. Ustava. Ovo stoga što ekonomska moć obveznika u najširem i najopštijem smislu, počiva na opštim ekonomskim prilikama u zemlji, a ekonomske prilike u Republici, po nalaženju Ustavnog suda, nesporno su takve da objektivno troškove upisa u imenik advokata u iznosu od 5.000 evra čine ograničavajućim uslovom za jednaku dostupnost obavljanja advokatske profesije. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da se ovako propisani iznos troškova upisa ne može prihvatiti kao ustavnopravno utemeljen, budući da neprimerenost visine postaje uslov koji, u suštini, vodi onemogućavanju onih koji žele da se bave advokaturom, a ispunjavaju sve druge uslove za upis u imenik advokata, odnosno čini im ta radna mesta nedostupnim zbog visine troškova koji su enormno određeni i postaje ograničavajući uslov sa stanovišta dostupnosti svakog radnog mesta pod jednakim uslovima i zabrane diskriminacije po osnovu imovnog stanja.

 

Odluka Ustavnog suda broj IUo-684/2012

 

Uprkos ovome, donosi se odluka da su troškovi upisa 4.000 evra. Što znači da se zloupotrebljavaju preneta javna ovlašćenja da bi se štitio privatni materijalni interes tj. sprečavala konkurencija.

 

_______

 

Par objašnjenja, položaj advokature u pravnom sistemu Srbije je takav da je ona samostalna i nezavisna služba koja pruža pravnu pomoć građanima i pravnim licima. Istovremeno, ona je, ako izuzmemo opštinske službe za pružanje besplatne pravne pomoći socijalno ugroženim licima, jedina profesija koja je uopšte ovlašćena da pruža usluge pravne pomoći uz naknadu. Niko drugi, ko nije advokat, iako ima iste formalne kvalifikacije (završen pravni fakultet i položen pravosudni ispit) ne može da se bavi poslovima koji spadaju u pružanje pravne pomoći i da to naplaćuje, a ako to radi onda čini krivično delo nadripisarstva iz člana 342. KZ.

 

Branilac okrivljenog u krivičnom postupku može biti samo advokat. Po Ustavu i ratifikovanim međunarodnim ugovorima svako lice ima pravo na branioca, a ako ga ne može priuštiti ima pravo na besplatnog branioca. Po Zakonu o krivičnom postupku lice koje je zadržano ili pritvoreno ima pravo na branioca od momenta pritvaranja/zadržavanja a besplatnog branioca mu postavlja sud ili tužilaštvo, sa spiska advokata koji dostavlja Advokatska komora. Po Zakonu o advokaturi advokat ne sme da odbije pružanje pravne pomoći ako ga za branioca postavi sud, osim ako postoje opravdani razlozi za odbijanje određeni zakonom (ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku, ako je u istoj stvari postupao kao sudija, tužilac ili sl; ako su interesi okrivljenog u suprotnosti sa njegovim ličnim ili interesima njegovih članova porodice, srodnika i sl.).

 

Kad se sve ovo pogleda, ispada da advokatura potpunom obustavom rada krši zakone, zloupotrebljavajući svoju ulogu u pravnom sistemu da ucenjuje državu. I sve to radi ostvarenja sopstvenih ciljeva koji, moglo bi se reći uzevši u obzir šta su njihovi zahtevi, i nisu baš na liniji sa opštim interesom.

 

Kao što već rekoh negde, u svemu tome nema nevinih.

Edited by Tribun_Populi

Share this post


Link to post
Tribun_Populi

 

Advokati nastavljaju štrajk sa novim zahtevima
Tanjug | 16. 10. 2014. - 17:22h |

 

Advokatska komora Srbije odlučila je, da posle mesec dana obustave rada, proširi svoje zahteve i nastavi sa štrajkom.

 

Upravni odbor Advokatske komore Srbije odlučio je na jučerašnjoj sednici da se sa tim vidom protesta nastavi u neizmenjenom obliku do ispunjenja zahteva koje je proširila tražeći promene u još nekoliko zakona, pored četiri koji uređuju nadležnost javnog beležništva.

UO je AKS je na toj sednici odlučio i da pokrene pitanje razrešenja predsednice Ustavnog suda Srbije Vesne Prelić Ilić zbog njenih javnih saopštenja, a kojima preko medija dala svoje lično mišljenje u ime Ustavnog suda da advokati treba da prekinu obustavu rada, navodi se u saopštenju AKS.

Pred Ustavnim sudom u toku je postupak za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o javnom beležništvu, kao i izmena i dopuna Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o overi potpisa prepisa i rukopisa, a nezavisno od toga advokatura traži izmenu aktuelnih rešenja u tim zakonima kojima se notarima daje monopol na sačinjavanje ugovora o promeni nepokretnosti i druge beneficije.

Advokati su u saopštenju naveli da će radi zaštite pravnog poretka osim tih zakona tokom pregovora sa nadležnima tražiti i izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Zakona o javnom pravobranilaštvu, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o advokaturi, kao i da se iz procedure povuče Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Predlozi advokature za izmene i dopune tih zakona, kako se navodi, dostavljeni su 12. oktobra Ministarstvu pravde.

Upravni odbor AKS je odlucio i da ne prihvati predloge sa sastanka u Ministarstvu pravde u petak 10. oktobra, navodi se u saopštenju i podseća da je Ministarstvo te "predloge" objavilo kao "dogovor".

"Ovim iracionalnim potezom stvoren je nepremostivi jaz nepoverenja izmedu advokature Srbije i Ministarstva pravde", smatra UO AKS i dodaje da je nepoverenje dodatno produbljeno angažovanjem advokata koji ne mogu da predstavljaju stavove AKS.

Takođe se dodaje da je advokatura Srbije otvorena za pregovore i odmah će im pristupiti ukoliko dobije zvaničan predlog državnih organa, potpisan od strane ovlašćenih lica u kojem će biti jasni odgovori na zahteve protesta advokata.

Upravni odbor AKS je odlučio da se održi veliki protesni skup ispred zagrade Vlade Srbije u ponedeljak, 20. oktobra.

Sutra, 17. oktobra se navršava mesec dana kako je advokatura Srbije u štrajku.

Beogradski advokati rad su obustavili 10. septembra.

Share this post


Link to post
Аврам Гојић

ovo prelazi u gubitak vitalne funkcije društva.

Share this post


Link to post
Frank Pembleton

Postoje neke indicije da bi Vučić možda mogao da pusti selakovića niz vodu.Problem je što bi to ovaj problem samo prolongiralo.Ono novi ministar pa dok se upozna ovo-ono...

 

Poslato sa WC šolje by BVK

Share this post


Link to post
Uskebasi

Selakovic je gotov. Verovatnoca da ce on ostati ministar se meri promilima. Povukao je previse losih poteza i ne vidim kako bi mogao da ostane na funkciji.

Share this post


Link to post
Tribun_Populi

Ministar pravde Nikola Selaković više nije prihvatljiv sagovornik za advokate, odlučio je juče Upravni odbor Advokatske komore Srbije. Prema rečima Dragoljuba Đorđevića, predsednika AKS, nakon “grube zloupotrebe poverenja” od strane ministra Selakovića, bilo ko drugi iz Vlade Srbije može da učestvuje u pregovorima, ali ne i on.

 

Razlog za ovako kategoričnu odluku Komore leži u činjenici da je Ministarstvo pravde, tvrdi Đorđević, posle sastanka održanog u petak, prekršilo načelan dogovor i unilateralno izašlo u javnost sa saopštenjem o postignutom rešenju za obustavu rada advokata.

 

Mi smo, u nameri da pronađemo izlaz iz krize, prešli preko odluke Skupštine AKS o zabrani razgovora sa ministrom Selakovićem i u petak se susreli sa predstavnicima Ministarstva pravde. Sastanku su posredovali advokati Borivoje Borović, Dragan Palibrk i Nemanja Berić, a u ime profesije smo prisustvovali Slobodan Šoškić, predsednik Advokatske komore Beograda, i ja. S druge strane je bio celokupan kabinet ministra Selakovića – kaže Đorđević.

 

Prema njegovim rečima, sastanak je počeo konstruktivno i pronađeno je rešenje za deo zahteva advokata koji se odnosio na visinu poreske osnovice.

– Postigli smo saglasnost da povećanje poreskih obaveza u 2014. godini ne može da bude veće od 41,17 odsto. Takođe, dogovorili smo se o jedinstvenim korektivnim faktorima, čijom primenom povećanje poreza u odnosu na 2013. godinu ne može biti veće od 10 odsto. Istovremeno, odlučeno je da advokatima koji su platili porez po staroj računici taj višak bude uračunat kao akontacija – navodi Đorđević.

 

On dodaje da se sa konstruktivnim delom sastanka prestalo kada je tema razgovora postalo pitanje javnih beležnika i njihovo, za advokate neprihvatljivo, ekskluzivno pravo sastavljanja i overe ugovora kod prometa nepokretnosti.

 

Ministar Selaković je predložio da do odluke Ustavnog suda o oceni ustavnosti Zakona o javnim beležnicima i srodnim zakonima advokati okončaju protest, a da se u međuvremenu oformi radna grupa koja bi se bavila pronalaskom obostrano prihvatljivog rešenja. Ja sam rekao da mogu da odem pred organe Komore sa tim predlogom, ali da nisam previše optimističan povodom izgleda da će oni to da prihvate. Odlučili smo da ja to i učinim i da, bez obzira na ishod, izađemo u javnost sa zajedničkim saopštenjem i svakako nastavimo pregovore – kaže predsednik AKS.

 

Prema njegovim rečima, mimo tog dogovora, Ministarstvo pravde izlazi u javnost sa tim predlogom i predstavlja ga kao gotovo rešenje.

 

– Potpuno je neprihvatljiv takav način ophođenja Ministarstva pravde prema advokaturi. Ministarstvo nas je grubo zloupotrebilo i ja sigurno više neću razgovarati sa ministrom Selakovićem – navodi Đorđević. On dodaje da u ovom trenutku odluka Ustavnog suda više nije ni presudna.

– Čak i da USS kaže da je Zakon o javnim beležnicima u skladu sa Ustavom, to ne menja suštinu naših zahteva. Mi ne odustajemo od toga da odredbe koje daju ekskluzivno pravo notarima u oblasti prometa nepokretnosti moraju da budu promenjene – zaključio je Đorđević.

 

Od Ministarstva pravde juče nismo dobili komentar na tvrdnje advokata.

Prema rečima Dragoljuba Đorđevića, jedan od razloga zbog kog predlog Ministarstva pravde o okončanju protesta do odluke Ustavnog suda nije prihvatljiv jeste iskustvo koje su sa istim slučajem imali advokati u Bosni i Hercegovini. „Na nedavno održanom kongresu advokata, predstavnik Advokatske komore BiH Branko Marić je rekao da oni već sedam godina čekaju na odluku da li je Zakon o javnim beležnicima u skladu sa Ustavom“, navodi Đorđević.

 

Izvor: Danas.

Share this post


Link to post
uros_s78

Selakovic je gotov. Verovatnoca da ce on ostati ministar se meri promilima. Povukao je previse losih poteza i ne vidim kako bi mogao da ostane na funkciji.

Jeste, naravno, gotov je...

Share this post


Link to post
Аврам Гојић

Jeste, naravno, gotov je...

skepsa ili navijanje? uputi nas u svoj mot du jeur, nismo te videli ima tome.

Edited by Грешни Василије

Share this post


Link to post
hazard

ovo prelazi u gubitak vitalne funkcije društva.

 

Podrzavam do krajnjeg sloma.

Share this post


Link to post
Аврам Гојић

Podrzavam do krajnjeg sloma.

 

plus jedan.

 

ovo danas je ozbiljan udarac. navodno je na protest izaslo 4.000 od 8.500 advokata u zemlji. to nije zezanje.

inace imam odredjeni utisak da novcane, hm stimulacije za ulazak u magicni svet notara igraju veliku ulogu u stvaranju sadasnje jako rigidne pozicije drzave spram pregovora sa advokatima u strajku. veliki novac je vec u rukama ekipice™, i mogli bi biti u gadnom problemu ako ispune zahteve advokata.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×