On 27. 7. 2014. at 13:10, šarulja said:

Očigledno mu ne odgovaraju moji prilozi, al' ti si bar bila poštena pa to i rekla. :D

 

 

jok more, nego nisam u ovih par dana video neku interesantnu ljubav™ na ulicama pa se nisam ni javljao. A ovde sam odlurkovao sve.

 

btw. meni je na neki nacin ideja bila da se ovde opisuju svi pojavni oblici ljubavi izmedju dva/dve/dvoje ljudi, od onih najbizarnijih do najtananijih (tvoj post se u to savrseno uklapa)

 

Samo da nije ljigavo, to ne volem al ne mogu da zabranjujem. 

Edited July 27, 201410 yr by Caligula

jedna, odnekud skica o ljubavi i paraplegičaru a bez tačke a sa zapetama

 

 

septa septima septa septima sep...ptica pa prepelica zavijujutkom neba negledica oooooo
a sedmog dana u grlu knedla, u knedli vrabac podunavac

dana sedmog kotrajući gladnu daljinu pokrenuh 
paraplegičara ruku pridržavam, prelazno li je..tela kad ritam poremeti se
božanstveno daljom odjekuje leta pokušaj, reči sazvučje

naprotiv, što je sedmog dana uzdanica, šestog tek treptaj budućeg beše

teroristički jedan sunovrat smisla sasvim

čvrsto stegoh ruku, bića dragog damare tabanam

sebe odnekud prepoznajući

Edited July 27, 201410 yr by logoped

  On 27. 7. 2014. at 13:34, Caligula said:

nisam u ovih par dana video neku interesantnu ljubav™ na ulicama pa se nisam ni javljao.

 

 

 

Kauboje.

Zašto nisi to i naglasio - rođaci, braćo i prijatelji, tema je Ljubav. na ulicama! - nego se razbih od opisivanja ljubavnih postmorskih scena, a ni hiruruške mi, video si, nisu strane.

 

I da dodam -  ovo 

  Quote

 

... Autobus stize i iz njega izlazi devojka sa dugom kosom vezanom u konjski rep, vrlo zenstvena, trouglastog, culnog lica. Plava devojka ustaje sa klupe, grle se i ljube kao par. Cini se da je devojci sa konjskim repom neprijatno jer ne vraca zagrljaje tako iskreno, ali njen pogled (kada su odmakle desetak metara dalje, sve grleci se) mi otkriva da je zaljubljena i istinski uzbudjena...

je antologijski.

Ma mislim na ulicama, trgovima, bolnicama, opstinskim sudovima, slavama i preslavama, vatever.

 

Samo da nije, rekoh vec, ljigavo.

skica za dva poljupca, tako mi se može

 

 

 

poljubac za suglasnika vrevu, takav im jezik, zagrcnu se sam da se ne udave

 

uskopistilo se poljanče tek da ga prebegom savladam, al teško, znojim se, sve na meni kao neki metalni oklop

zvonim i stežem uže što se proteže od okvira moje sobe tam daleko početak mu

 

noge mi se spotiču, vruće, nemam kondiciju ja za ovo više..prvo jaknu bacim, pa koferče pa stanem zadihana usred nečega usred sumraka usred srede

otvorim ranac nabrzinu pobacam te tri knjige 

koji će mi one tu u ništa gde sam

 

bezreka upijam njih, njihove žurbe njihove nedeljne fantazije za groš, ispunjavam se svetom što grgolji i koluta plavim očima i slamnatim kosama dok sunce ne zalazi

ne ume da zađe

 

ljubac za nemuštost nadakeke iluzije o prostoru koji sreću menja

  On 28. 7. 2014. at 11:22, Caligula said:

Samo da nije ljigavo.

 

Kaligulo, ja staviću ovo u spojler, ti lurkuj kad stigneš, ti reci ako je ljigavo, ja moliću modove da obrišu ako jeste. Hvala. <_<

 

 

 

Reveal hidden contents

 

„Daj, Zvonko, nismo klinci. Nećeš da se razvedeš, jer voliš ženu. Nikaka NATO-bolest ni petees  nisu  razlog, znamo i ti i ja. Voliš je više nego klinca i pre bi se odreko njega nego nje.“

„Kažeš ti? Znaš da volim ženu više od rođenog deteta? Pokušavam da ti objasnim da bi, u slučaju razvoda, on bio dodeljen meni, zbog njenog psiho stanja. Jesi spremna da budeš keva sedmogodišnjaku?“

„Čoveče, bre! Kad pomeneš ženu, oči ti zasijaju, faca ti zablentavi – pretvoriš se u sopstvenu karikaturu... Ne mešaj klinca u to, nije on razlog. Okej, nema veze, bar znam na čemu sam. Kraj, jer dalje nema."

„Ima dalje. Ako pristaješ, viđaćemo se ko i do sad, al da o mojoj porodici više ne pričamo. To je tako i neće se promeniti. Veruj ako oćeš, nemoj ako nećeš, al ja tebe volim i lepo mi je s tobom. Žao mi je što se nismo upoznali pre nego što sam se oženio, il bar pre nego što se ona razbolela. Pošto nije tako, ne bih da ikad više to pominjemo.“

„Da, al ima jedna sitnica... Ja sam zbog tebe ostavila dečka. Ozbiljnu vezu od tri godine, skoro pred brakom, zamenila za ovo... I gde sam sad? Znaš da ne radim, a da sam s matorima u lošim odnosima. Čuli da si oženjen. A sad ja čujem žena ti najvažnija na svetu. Ona i njena bolest. I tvoja ljubav prema njoj, da naglasim opet...“

„Naći ću ti stan u kome ćeš biti sama. I poso, ako hoćeš - ako ne, ja ću ti davati pare. Al da više ne pričamo o mom razvodu“ – obriso joj je suzu sa obraza. „Dogovoreno?“

„Dogovoreno“ – uzdahnula je rezignirano.

 

„I mamac i udicu i štap, ma sve... Zamal da i mene proguta. Tako da vam ostavljam ove polovnjake, a ja ću stančić da namestim - videćete kako“ – završavajući slaganje garderobe u pohabani kofer, referisala je Nataša cimerkama.

„Poverovo ti da si ostavila momka posle t-r-i godine? Jebote, pa ti tri godine nisi ni s rođenom kevom sastavila“ – krstila se Saška.

„Poverovo iz cuga!“

„Al zamisli da te, ono, baš zgotivi... pa odluči da se razvede?“

„I da mi natovari majmunče na vrat? Nema teorije, nikad se taj neće razvesti. Uostalom, uvek mogu da kažem da sad ja neću“ – zatvorila je bravice na koferu, zapalila cigaru, sa uživanjem povukla dim, a onda uzela mobilni. „Reko mi da ga zovem kad završim, da me odbaci do stana, a posle idemo u kupovinu. Dakle, drage devojke, ode Nataša u bolji život koji se neće završiti brakom“ – trijumfalno je objavila, a onda, promenjenim glasom, prošaputala u telefon: „Evo gotova sam s pakovanjem.“

„Za deset minuta sam pred zgradom, siđi“ – odgovorio je Zvonko. „Idem. Vidimo se večeras“ – rekao je društvu za stolom i izašao iz kafića.

„Kakav ludak! Izmislio i bolesnu ženu i dete i natovario izdržavanje ribe na grbaču – sve, samo da se ne oženi“ – reče jedan od likova iz društva.

„Kakva lujka! Izmislila i momka i vezu-pred-brakom i pobesnele roditelje – sve, samo da se ne uda“ – reče Lila Saški, dok su slušale zatvaranje vrata lifta koji je Natašu odnosio u bolji život.

 

Manješki park. Lepo vreme, kiša je sprala čađ, na klupama su barice pa ti je malo hladno na dupetu kada sedneš. Vazduh miriše na zelenilo i proliveno pivo. Na klupi sede džanki i njegova drugarica. Džanki je jako zaljubljen u drugaricu, i ona u njega, ali im ljubav nije visoko na listi funkcionalnih prioriteta.

 

 - Imaš cigaru...

 - Nemam...

 (Gleda oko klupe)

...nemam.

 - E jebi ga.

 

Ustaje, staje blizu ulaza u baštu SKC-a i žicka, ne za sebe nego za nju. 

Stavila je još jedan jastuk pod glavu, usmerila svetlost lampe na knjigu i malo utišala muziku. Tada je čula zvono.

Stajao je promrzao i neobrijan, nikakav i ničiji, u mračnom hodniku.
"Mogu li da uđem?"
"Jesi kupio?" - pitala je čoveka koji je trknuo da kupi cigare pre skoro dve godine.

Kao se nasmešio: "Hoćeš li me pustiti da uđem da ti objasnim?"
Iz jakne, okačene u predsoblju, izvadila je dvesta dinara.
"Molim te, idi kupi i meni jedno paklo."

single trip is the yellow button

 

Uzela je ovu priču za jednu noć nesanice. Pasijans, da je uzme za zglavke. ako je to sa pričama moguće. i da je baci u ladno Dunavo, za nikad. Dovratak noći prenerazi sobu u koju su je smestili.

 

Kad je prošlo vreme spavanja, rekoše 

- Sad je vreme za kviska. Hajdete vi, za ostale. Nešto kao zanimljiv je svet u kome živimo. Za svakoga se nađe po nešto.

 

Sedela je na ivici kreveta. Vrhom olovke kružići, trouglovi, reke i mora, babadeca i pilići, monokl i šnenokle i dva zbunjljiva pelcera 

 

da im kaže rekagradbiljkaplanina  da ispovrnu doručak na ručak

 

Svetlost kosa ispresecana kao pružni prelaz. Ljudi sa dijagnozom ugledaše  u preseku belo, kao snoviđenje. telo na kome crvenim i crnim parobrodi nebom sa istoka šume zaobilaziše.

 

 single trip is the yellow button

 

U tišini dana na smiraju, svi su pisma pisali

zaboravljeni

ostavljeni

daleko ispred nas ovde. Što jesmo i nismo

nigde se kao na plaži i, uopšte, u časovima apsolutne dokolice

ne vidi tako dobro da se ljudi ne vole.

al ovo nije post o tome.

 

stariji par ispod susednog suncobrana. pola 6 popodne.

cenim, sigurno loše, da su vrlo blizu osamdesete. i da su vršnjaci.

uređuju svoje ležaljke, on odlazi da baci nešto u korpu.

razmene par rečenica.

ustaju i držeći se za ruke kreću ka moru. hodaju vrlo polako, kadar u kome ih posmatram s leđa prilično dugo traje.

ulaze u vodu i ruke su im i dalje spojene. razdvajaju se tek kada ona počinje da pliva. on je neko vreme posmatra, stojeći u vodi. mislim da odmerava jačinu talasa i kako se ona snalazi u svemu tome. možda i ne - samo nagađam njegove motive.

okreće se i vraća da sedi pod suncobranom.

 

otišao je po nju kada je završila sa plivanjem i istim onim sporim hodom vratili su se na svoje ležaljke.

nedugo zatim napustili su plažu.

Edited July 29, 201410 yr by pt 2.0

  On 29. 7. 2014. at 12:05, Грешни Василије said:

Manješki park. Lepo vreme, kiša je sprala čađ, na klupama su barice pa ti je malo hladno na dupetu kada sedneš. Vazduh miriše na zelenilo i proliveno pivo. Na klupi sede džanki i njegova drugarica. Džanki je jako zaljubljen u drugaricu, i ona u njega, ali im ljubav nije visoko na listi funkcionalnih prioriteta.

 

 - Imaš cigaru...

 - Nemam...

 (Gleda oko klupe)

...nemam.

 - E jebi ga.

 

Ustaje, staje blizu ulaza u baštu SKC-a i žicka, ne za sebe nego za nju. 

 

super!

Razgovaraju dva decaka:

Dzenane, gde ti je majka?

Pobegla sa svaljerom... odneli su i tepih!

  On 29. 7. 2014. at 17:46, halloween said:

Razgovaraju dva decaka:

Dzenane, gde ti je majka?

Pobegla sa svaljerom... odneli su i tepih!

 

 

  On 21. 7. 2014. at 20:31, Caligula said:

Ne mora da bude prava ljubav, bitno je da, jel'te, izgleda kao ljubav. 

 

 

Za sada halloween ima najjaču lav (ili bar izgleda kao lav) stori, imho.

 

 

  On 12. 11. 2014. at 17:45, palchica said:

bravo ja. uspela su da mi zagore kuvana jaja.

 
 

 

  On 12. 11. 2014. at 20:18, betty said:

majstorski
 
 
podsetilo me na jednu staaaaru romansu na daljinu. danima smo samo chatovali, i redovno nam je oboma zagorevalo sve sto zagoreti moze. a i mi smo bili zagoreli.