Jump to content
Verterdegete

Scots unthirldom

  

107 members have voted

  1. 1. Kako bi ste glasali

    • yes
      72
    • no
      18
    • beli listić
      7
    • ne bih izašao
      10
  2. 2. Šta mislite, ko će pobediti

    • Yes
      33
    • No
      65
    • neće se ni održati na kraju...
      9


Recommended Posts

Verterdegete

ca1c3666-cada-41ad-a215-b5db96e90e7a-620

 

Tacno sto dana do referenduma u Skotskoj.

 

 

 

Edited by Verterdegete

Share this post


Link to post
Verterdegete

 

Новом председнику Европске комисије Жан-Клоду Јункеру Шкотска није била ни на крај памети када је рекао да Европска унија неће примати нове чланице следећих пет година, али је противницима шкотске независности ова изјава добродошла.

 

Шездесетак дана пред референдум проценат оних који ће гласати за независност попео се са 39 на 41 одсто, али је и број оних који се противе одвајању од Велике Британије такође порастао са 44 на 46 одсто. Број неодлучних смањио се на 13 одсто, а већина неопредељених желела би да Шкотска остане у Европској унији, чак иако Велика Британија одлучи да из ње изађе. Од решења ове слагалице могао би да зависи исход септембарског референдума у Шкотској, од кога стрепе и Брисел и Лондон – и Мадрид и Барселона.

Уколико се за ова два месеца јавно мњење преокрене и Шкоти гласају за отцепљење, то би погодовало и властима у Каталонији које предводе тамошњи покрет за независност од Шпаније и планирају изјашњавање за новембар. Председник каталонске владе Артур Мас отворено је признао да би волео да Шкотска гласа за независност.

Уколико до тога дође, Единбург ће преговарати о положају Шкотске у ЕУ, а то ће бити корисно за Каталонију, каже Мас.

Није једини који очекује да се ЕУ прилагоди новим околностима уколико дође до цепања већ постојећих чланица. Алекс Салмонд, председник шкотске владе, већ месецима иза главне сцене, са експертима у Бриселу покушава да нађе законски оквир по коме би Шкотска глатко прешла у ЕУ као независна држава чим у марту 2016, годину и по дана после референдума, озваничи свој статус.

 

За то има доста саговорника у ЕУ која се неће лако одрећи територије, становништва и природних богатстава Шкотске. Нити је натерати да чека у реду, заједно са Србијом, Црном Гором, Албанијом... државама које тек треба, за више од пет година, да постану чланице. Званично, међутим, челници у Бриселу су више пута пренели став да ће новонастале државе морати да прођу кроз цео процес приступања, баш као и земље на Балкану.

Противницима шкотске независности Јункерова изјава је добродошла. Лондон тврди дасе Шкотска, буде ли гласала за отцепљење, неће вратити у ЕУ пре 2019. Тако би, како тврде припадници покрета „Боље је заједно”, одлазак Шкотске из Велике Британије значио да она напушта и ЕУ.

Шкотска влада то оцењује као застрашивање званичног Лондона. Иронија је тим већа што се у британској престоници води кампања за излазак земље из ЕУ, о чему ће се цела држава изјашњавати већ 2017. буду ли торијевци на власти.

Узалуд је Јункерова портпаролка накнадно објаснила да нови председник ЕК уопште није мислио ни на Шкотску ни на Каталонију када је говорио о петогодишњем мораторијуму на проширење. Шкотска је, тврди она, „потпуно одвојено питање”. То је, како је додала, „унутрашња ствар Уједињеног Краљевства” и Брисел ће „поштовати резултате шкотског референдума”. Ма шта то значило.

 

 

http://www.nspm.rs/hronika/politika-skoti-i-englezi-u-evropskom-pingpongu.html

Share this post


Link to post
stena

Nije mu bio ni Island, koji moze da promeni stajaliste, ne bi im bio prvi put. A sta ako se Norvezani i Svajcarci prEUkrenu? Katalonija, Baskija? 

 

Nista od ovoga nije izvesno, ali to nije razlog da se pukne takva jasno orocena rampa. 

 

Izgleda da EU birokrate kada pominju prosirenje misle samo na Balkan. 

Share this post


Link to post
Verterdegete

 

Комитет британског парламента одбацио је данас било какву могућност постојања валутне уније између независне Шкотске и остатка Велике Британије.

 

Према извештају Комитета за иностране послове Доњег дома британског парламента, Шкотска више неће моћи да користи британску фунту, уколико на референдуму 18. септембра гласа за независност и изадје из састава Британије, пренела је агенција Франс прес.

Комитет је, такође, "осуо паљбу" по шкотским министрима, који, како је саопштено, инсистирају на опстанку валутне уније чак и после отцепљења Шкотске.

"Шкотска влада настоји да покаже да је валутна унија могућа. То није могуће. То је илузија", изјавио је председник британског Комитета, Ијан Дејвидсон.

Шкотска и остатак Велике Британије су у протеклих 300 година делили заједничку валуту, али све политичке партије из Лондона тврде да валутна унија више неће бити могућа ако шкотски гласачи изгласају независност.

 

 

Pritisci se nastavljaju... :fantom:

Share this post


Link to post
teacher

jebem ti raspust

Share this post


Link to post
Cane Vukic Prebranac

Alba gu bràth!

Share this post


Link to post
Dr Arslanagić

Mrka kapa. Dobro je što će SNP suvereno vladati Škotskom sledećih 20 godina.

Share this post


Link to post
Њујоркер

E, al' dobra ova fora sa "ostatkom Velike Britanije"...

 

Kakva je to Velika Britanija bez Skotske?

Ko Jugoslavija bez Hrvatske...

 

Bem ti idiote....

Share this post


Link to post
Prospero

Scottish independence: Remember 2014, the last golden summer of the old Britain

From the vantage point of 2024, the referendum’s yes vote can be seen as the beginning of an unravelling, and a terrible waste of time

 

MartinKettle.jpg

 

Martin KettleThe Guardian

 

Wednesday 30 July 2014 19.39 BST

 

Looking back from 2024 at that last golden summer of the old Britain, it all still seems hard to believe. How did the country’s rulers not see what was about to happen? How did such an articulate and sensible people as the British let such a thing creep up on them?

 

And then one remembers how easy it is for nations to stumble into the unforeseen. By rich irony, many in Britain were unusually conscious of such dangers in 2014. The centenary of the first world war, when a supremely confident imperial Britain collapsed into war in another golden summer, was on many minds. Appropriately, one of 2014’s bestselling books about 1914 was entitled The Sleepwalkers. Yet few realised, even when the Queen travelled to Glasgow to lead the post-imperial nation in remembrance on 4 August, that history was about to repeat itself.

 

There were signs, for those who paid attention, though too few did. No one disputed the vote-winning skills of the nationalist leader, Alex Salmond, reinforced in a televised debate the day after the Glasgow service. Passion for independence among writers and artists helped fan the mood that the time had come. The Glasgow Commonwealth Games in late July made Scots feel good. And the opinion polls, which had seemed to stabilise after a move towards yes in the spring, began to narrow again as the 18 September vote neared.

 

Nevertheless, the announcement of the referendum result at the Royal Highland Centre in the small hours of Friday 19 September was a political earthquake. As dawn rose over Edinburgh a few miles to the east, Mary Pitcaithly stood in front of the cameras (her rostrum is now in the Alex Salmond Museum in Linlithgow) and announced that 1.707 million Scots had voted for independence and 1.603 against. After 307 years, the United Kingdom was no more. By a 52%-to-48% majority, Scotland was an independent country.

 

The result stunned a London that had consistently ignored events in Scotland ever since devolution in 1999. While Salmond stood against a Forth Bridge backdrop to announce “Scotland is a free nation once again”, and total strangers embraced in Princes Street, the UK prime minister, David Cameron, emerged from 10 Downing Street to say it was a profoundly serious day for Britain, but the result must be respected. The BBC’s political editor claimed he was spat at as he left the count.

 

In London the Labour leader Ed Miliband phoned Cameron and demanded the emergency recall of parliament. Cameron agreed, adding that the autumn party conferences should be abandoned in favour of one-day rallies to be addressed by the party leaders. Cameron then rang the Queen, who was at Balmoral, and advised her to return to London. Not amused, the Queen said no. An hour later Gerry Adams gave a press conference in Dublin to call for a referendum in Northern Ireland on unification with the Irish Republic, to take place at Easter 2016. The Northern Ireland government began to totter. Cameron rang Balmoral again, and this time the Queen agreed to return.

 

Fearful of a leak that would hand a propaganda coup to Salmond before 18 September, Whitehall had done no formal contingency planning for the negotiations that now began, though the cabinet secretary, Jeremy Heywood, had made some back-of-an-envelope notes. Once a venue was agreed – the meetings were held in York and may have triggered the rise of the Yorkshire Independence party, which won the 2016 Doncaster North byelection that followed Miliband’s appointment as director of the London School of Economics – the talks were soon bogged down.

 

Salmond’s timetable, which optimistically foresaw completion and full sovereignty by March 2016, was soon binned. Partly this was because the talks, led by Nicola Sturgeon for Scotland and William Hague for the remaining UK, trod water as the May 2015 UK general election approached. Further delays were caused by the failed coalition negotiations between Labour and the Liberal Democrats that followed the election of a second hung parliament.

 

But the main reason for delay was the increasingly uncompromising attitude of the new Cameron minority government, which was permanently under pressure from the Tory grassroots following the “Don’t give the bastards a bawbee” by the new Ukip leader Boris Johnson in May. The second was the dawning that no formal handover could take place until both parliaments had processed the 400-page Scottish independence bill which finally emerged from the York negotiations in March 2016 – the month in which Northern Ireland voted narrowly to join the republic, thus reigniting the Ulster civil war.

 

By the Scottish elections of May 2016 Salmond’s star had lost its sheen. Opponents of the York agreement abandoned the SNP over Salmond and Sturgeon’s compromises on Trident and the currency. The Real SNP took enough votes from the nationalists to bring a Labour-led government back to power at Holyrood headed by Jim Murphy, one of Scotland’s Labour MPs who had not decamped to an English constituency after 2014. Salmond duly stepped down.

 

With the Scottish bill increasingly bogged down in the Commons, Cameron accelerated the promised referendum on EU membership. But the hurt caused by the 2014 vote and increasing media bitterness in England towards Scotland had an unexpected flipside. Insecurity about the future meant that voters took fright at the prospect of a broken UK going it alone. The referendum was a triumph for the Better Together campaign, which won the vote to stay in the EU by the same two-to-one margin as in the 1975 referendum.

 

But it was a pyrrhic victory for Cameron. When his party split over the result, the prime minister resigned and Labour’s Douglas Alexander, now MP for Holborn, took office at the head of an all-party government comprising Labour’s pro-Europe majority and a rump of pro-Cameron Tories. The upshot for Scotland was that weak Labour governments in Holyrood and Westminster, both led by unionist Scots, were left to push through an independence package that neither agreed with, and from which support had ebbed in Scotland.

 

Looking back at 2014 10 years afterwards, it all seems a terrible waste of energy and time. This spring, as the collapse of the pound finally forced the Alexander government to begin negotiations to join the eurozone – with the Murphy government meanwhile urging the UK to keep the pound – the new European commission president, Nick Clegg, was caught on a microphone warning: “Be careful what you wish for in politics.” It is hard not to agree.

:)

Share this post


Link to post
akibono

don't cry for me argentina britain....

 

kakav je ovo zapravo kretenski, nepotreban i uvredljiv tekst - samo je "old Britain" sposoban da kultiviše ta okolna divlja plemena, propašće bez Londonske krune  :isuse:

 

 

 

 

 

samo za Martina, ako prati PPP pa nek pukne od muke  :bee:

 

flag2.jpg

Share this post


Link to post
Kampokei

Juce gledao neku kampanju za ostanak u UK, nesto Scotland is the best friend. Eddie Izzard bukvalno moli Skote da ne idu :)

Share this post


Link to post
hazard

E, al' dobra ova fora sa "ostatkom Velike Britanije"...

 

Kakva je to Velika Britanija bez Skotske?

Ko Jugoslavija bez Hrvatske...

 

Bem ti idiote....

 

Velika Britanija je valjda ostrvo. Dakle ima i van Skotske "ostatak" tog ostrva, narocito jer nije ceo ostatak jedan politicki entitet vec dva (Engleska i Vels). Jugoslavija, s druge strane, nije bila "neutralna" geografska vec cisto politicka odrednica - za razliku od Velike Britanije, koja je postojala kao ostrvo i pre stvaranja politickog entiteta s tim imenom, i nastavice da postoji ako politicki entitet nestane.

Share this post


Link to post
hazard

Inace moja prognoza: 45% za nezavisnost. SNP koristi tih 45% da trazi drugi referendum za "devo max". Vestminster pristaje ali pod uslovom da se uvede moratorijum na referendum od recimo 50 godina. Na devo max referendumu preko 60% za.

Share this post


Link to post
hazard

:)

 

Ja ne vidim nijedan problem sa ovim ishodom :fantom: cak je sjajan, stavise :fantom:

Share this post


Link to post
MancMellow

Inace moja prognoza: 45% za nezavisnost. SNP koristi tih 45% da trazi drugi referendum za "devo max". Vestminster pristaje ali pod uslovom da se uvede moratorijum na referendum od recimo 50 godina. Na devo max referendumu preko 60% za.

 

Ako pobedi "No", bice dalje devolucije sigurno, koliko citam, cini mi se da se i Laburisti i Torijevci slazu oko toga.

Share this post


Link to post
Guest
This topic is now closed to further replies.

×
×
  • Create New...