Jump to content
Sign in to follow this  
slow

Plamene zore bude me iz sna

Recommended Posts

slow

Došlo vreme da konzervativci otvaraju topic u o radničkim pravima, sindikatima i sindikalnoj borbi -_-. Da se ne bi na drugim temama preganjali o mrskim crony kapitalistima, što domaćim što stranim, mislim da ovde treba odvojiti raspravu o tome (i naravno ne samo o tome) jer je položaj radnika očajan i treba se fokusirati na ono što ih muči.

 

Za početak jedan članak koji dobro ilustruje u kakvim uslovima će se raditi u budućnosti i šta se sprema zaposlenima:

 

 

 

Kostićev “Carnex” otpustio skoro hiljadu radnika za manje od tri godine

OBJAVLJENO: 04/06/2014 · VESTI

Sedamdesetdvoje radnika napustiće ovih dana “Karneks” i naći se na evidenciji nezaposlenih zajedno sa više od 800 Vrbašana koji su, u tišini, kao tehnološki višak prošli kroz fabričku kapiju da se ne vrate- otkako je novembra 2011. godine većinski vlasnik Karneksa najznamenitiji Vrbasanin Miodrag Kostić.
Carnex-received-international-certificat


Ovim su se obistinili najgori strahovi Vrbašana da se iza javnih obećanja menadžmenta MK Grupe kako “nijedan radnik neće bez svoje volje napustiti Karneks” kriju talasi otpuštanja “dobrovoljaca” koji će za kratko vreme prepoloviti broj zaposlenih.

Uz sumnju da otkazima nije kraj, broj zaposlenih koji je prilikom preuzimanja vlasništva od Finansijske kuće “Ashmor” 2011. godine iznosio 1.856 radnika smanjivao se drastično. Prema podacima Agencije za privredne registre, samo godinu dana kasnije u Karneksu je radilo 1.238, a 2013. godine 1.112 radnika.

Iako proglašeni za “tehnološki višak”, većinu radnika koji su sa 10, 20 i 30 godina staža završili na evidenciji zaposlenih zamenili su “sezonci”, tvrde u sindikalnim organizacijama fabrike. Njihov broj se, kažu, kreće između 100 i 250.

Oni rade za minimalce, nemaju pravo na topli obrok i putne troškove, a obavljaju stalne poslove u fabrici. Stanje u Karneksu je postalo alarmatno naročito otkako je vlasnik postao Miodrag Kostić koji, kao Vrbašanin, svom rodnom gradu pokazuje svoju socijalnu odgovornost stvaranjem socijalnih slučajeva.

Najnoviji spisak od 72 ljudi pokazuje koliku bahatost sebi može da priušti poslodavac koji je potpuno zaobišao zakonsku obavezu socijalnog programa.

Sindikate je obavestio samo formalno, a na spisku je samo dvoje ljudi koji su se dobrovoljno prijavili. Pitanje je i koliko je bilo iskrenih dobrovoljaca među skoro 800 radnika koji su se dosada prijavljivali da napuste fabriku uz otpremninu.

Sramota je ako vlasnik pokušava da ostvari profit urušavanjem socijalne slike u gradu u kojem je rođen”, revoltiran je Goran Roganović, predsednik Samostalnog sindikata u Vrbasu.

On je najavio punu podršku sindikatu fabrike za bilo koji vid sindikalne borbe se odlučili.

“Ljudi su umorni, malodušni i uplašeni. Pitanje je da li postoji volja da se suprotstave nekom za koga sumnjaju da ima podršku države ili je on sam država za sebe”, kažu u Samostalnom sindikatu.

I predstavnici sindikata “Nezavisnost” su ogorčeni jer je poslodac, kažu, pokazao da više nema nameru ni da vodi socijalni dijalog “reda radi”.

“Generalni direktor Jaroslav Stuparski je javno na lokalnoj TV Bačka obećao Vrbašanima da neće biti tehnološkog viška i mi smo tom obećanju dali veru. Ne samo da je obećanje iznevereno, već su se radnici bez svoje volje našli na spisku. O svemu smo samo formalno obavešteni, a filijala Nacionalne službe za zapošljevanje još uvek nije informisana”, kaže Milojica Živković, predsednik Sindikata “Nezavisnost” u Karneksu.

“Dramatična je činjenica da je u martu istekao kolektivni ugovor koji im je garantovao 250-300 evra otpremnine. Poslodavac nije pokazao ni mrvu interesovanja da obnovi ugovor, već je osvanuo novi pravilnik o radu koji umanjuju ionako skromna prava zaposlenih. Ako menadžent traži način da nadoknadi štetu zbog pada proizvodnje, nedopustivo je da tu cenu plaćaju radnici. Imamo 15 dana da, kao sindikalna organizacija, zauzmemo stav prema ovakvoj odluci i mi ćemo ih iskoristiti na sve zakonite načine sindikalne borbe “, rekao je Živković.

Predstavnici obe sindikalne organizacije u fabrici priznaju da strepe od pritisaka, tužbi i uticaja koje MK Grupa ima.

“Sve što se dešava u Karneksu u poslednje 3 godine dešava se u mraku i tišini. Ne reaguje ni javnost, ni država”, kažu u Kostićevoj fabrici.

Inače, na zvaničnom sajtu Karneksa i dalje stoji podatak da u fabrici “radi 2.000 zaposlenih ujedinjenih u zajedničkom cilju”.

Istine radi, broj zaposlenih u fabrici smanjen je na 1.856 još u periodu vlasništva Finansijske institucije za upravljanje investicionim fondovima “Ashmore” sa Kajmanskih ostrva u periodu od 2006. do 2011. godine.

MK grupa je, prema podacima beogradskogf Instituta za pravo i finansije, u novembru 2011. godine preuzela većinsko vlasništvo nad jugoslovenskih brendom procenjenim na oko 8 miliona evra, 7000 hektara obradive zemlje (oko 2500 pod zalivnim sistemom), tri farme svinja, voćnjakom, 580.000 kvadratnih metara građevinskog zemljišta, više od 16.000 kvadratnih metara mašinskog parka, silosima i upravnim zgradama.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u Karneksu je radilo 1.856 zaposlenih, a Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe rekao je da je “akvizicija dobra i za srpsku privredu i za srpske radnike”. Tek godinu dana kasnije, broj zaposlenih u fabrici pao je na 1.238, a 2013. godine na 1.112 radnika.

Prema navodima Instituta za pravo finansije u analizi “Akvizicija Karneksa od strane MK Grupe”, MK Grupa je preuzela Karneks sa “strateškim planom usmerenim na povećanje proizvodnje, rast izvoza i plasiranje novih proizvoda na tržište”.

Prema finansijskim izveštajima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre ova firma je 2010. godine ostvarila neto dobit od 237,8 miliona dinara, dok je u 2013. godini ona iznosila 619.1 miliona dinara. Pitanja o najnovijem talasu otkaza u Karneksu ostala su bez odgovora, iako su upućena na e-mejl adrese Karneksa i MK grupe, pa je bez odgovora ostalo i pitanje “da li su za gotovo utrostručenu dobit zaslužni i radnici koji su kao tehnološki višak sklonjeni sa tereta kompanije”.

Iako su s početka privatizacije mnogi Vrbašani otvoreno navijali da lokalne fabrike hrane završe u rukama “naših ljudi”, gorku lekciju o surovom biznisu koji ne poznaje sentimentalnost lokalpatriotizma ponajbolje su naučili upravo na slučaju svog najuspešnijeg sugrađanina Miodraga Kostića.

Osim što je gotovo hiljadu Vrbašana završilo na tržištu rada, gazda Kole je svoj autoritet pokazao i nad državnim oranicama, izazivajući revolt vrbaskih paora koji su, prilikom poslednjih nekoliko licitacija državne zemlje pod zakup, otvoreno optužili lokalne funkcionere da rade kao “Kostićevi advokati”.

Na ovakve optužbe ponajviše je uticao rastući broj hektara koji se od 2011. godine prema prečem pravu zakupa dodeljivao Karneksu, ostavljajući paore sa sve manje njiva za licitiranje.

Najveći skandal izazvao je slučaj u junu 2013. godine kada je grupa paora iz Bačkog Dobrog Polja prijavila falsifikovanu dokumentaciju o zalivnim sistemima koju je Karneks podneo kako bi ostvario pravo prečeg zakupa. Tek nakon više inspekcijiskih provera, utvrđeno je da je Karneks obmanuo nadležnu komisiju da ima funkcionalne zalivne sisteme na 1.000 hektara oranica u Bačkom Dobrom Polju, te je utvrđeno da oni pokrivaju tek nešto više od 400 hektara.

Iako su paori zahtevali da se zbog grubog prestupa Kostićeva kompanije stavi u “pasivni polažaj” na predstojećoj licitaciji”, lokalna samouprava nije reagovala.

Paori su zbog čekanja na potpis nadležnog ministarstva, a potom i lokalne izbore 13. oktobra zakasnili na zimsko oranje, a o tome ko u odnosu organa vlasti i Karneksa kosi, a ko vodu nosi otvoreno je progovorio bivši predsednik opštine Milan Stanimirović (DS) rekavši da predstavnici MK Grupe “nogom otvaraju vrata opštine” i da je sporenje oko 400 hektara zapečaćeno pretnjom generalnog direktora Karneksa “400 hektara- 400 otkaza”.

“Tako je rečeno. Sačuvao sam kompletnu prepisku sa Ministarstvom u vezi sa neispravnim podacima iz dokumentacije koju je podneo Karneks. Da li to što niko nije reagovao znači da privatna kompanija ima saradnike u državnim organima ili opština Vrbas nagrađuje poslodavca koji je od preuzimanja Karneksa otpustio gotovo 800 radnika? Očigledno postoji spremnost da se sistem uruši kako bi se namirili apetiti partija i tajkuna koji neodgovorno posluju u našoj sredini“, rekao je Stanimirović.

AUTOR: Ranka Ivanoska
Edited by slow

Share this post


Link to post
Hella

vrbas je glasao za sns i sps nek se njima žale ako im nešto nije pravo :fantom:

Share this post


Link to post
namenski

Došlo vreme da konzervativci otvaraju topic u o radničkim pravima, sindikatima i sindikalnoj borbi -_-. Da se ne bi na drugim temama preganjali o mrskim crony kapitalistima, što domaćim što stranim, mislim da ovde treba odvojiti raspravu o tome (i naravno ne samo o tome) jer je položaj radnika očajan i treba se fokusirati na ono što ih muči.

 

Za početak jedan članak koji dobro ilustruje u kakvim uslovima će se raditi u budućnosti i šta se sprema zaposlenima:

Timeo Danaos et dona ferentes :P .

 

I mani bre dobre i crony lose kapitaliste, licite mi ponekad na lenjiniste/staljiniste dvadesetih/tridesetih, te trockisti, te desna opozicija, te ovo te ono...

Ili si kapitalista ili nisi.

 

 

A od ovih karneksijanaca najbolji je ovaj sindikalac koji pledira na Koleta i njegova osecanja glede rodnog grada  :isuse:

Share this post


Link to post
Miralem

vrbas je glasao za sns i sps nek se njima žale ako im nešto nije pravo :fantom:

smaras.

Share this post


Link to post
Dagmar

Isto ovo uradio je DS u mom mestu jos pre deset godina. Naprednjaci samo prate.

Share this post


Link to post
teacher

vrbas je glasao za sns i sps nek se njima žale ako im nešto nije pravo :fantom:

Ih, Titov Vrbas je glasao za sve moguće vlasti. Nijednom niko osim vladajućih partija nije pobedio uT.Vrbasu. Ah, da, kad su spoznali da su godinama tlačeni od strane Tita odmah su promenili ime i ime glavne ulice...

 

 

Sent from my iPad using Tapatalk HD

Share this post


Link to post
Hamlet Strašni

Ah, ta ljubav prema komšijama :wub: 

 

U zar u Vrbasu nije glavna Njegoševa ulica?

Share this post


Link to post
maximus

Ovim su se obistinili najgori strahovi

Stanje u Karneksu je postalo alarmatno

koliku bahatost sebi može da priušti poslodavac

Sramota je ako vlasnik pokušava da ostvari profit urušavanjem socijalne slike u gradu u kojem je rođen

I predstavnici sindikata “Nezavisnost” su ogorčeni

Ako menadžent traži način da nadoknadi štetu zbog pada proizvodnje, nedopustivo je da tu cenu plaćaju radnici

Sve što se dešava u Karneksu u poslednje 3 godine dešava se u mraku i tišini. Ne reaguje ni javnost, ni država

gorku lekciju o surovom biznisu koji ne poznaje sentimentalnost lokalpatriotizma

Očigledno postoji spremnost da se sistem uruši kako bi se namirili apetiti partija i tajkuna koji neodgovorno posluju u našoj sredini

....

ocigledno, proci ce neko vreme dok trzisna ekonomija ne zazivi pa ovakve stvari postanu sasvim normalne

btw, ako carnex malo poveca %pilece jetre, srca I/ili doda vitamin B I taurine, fish oil, vitamin E, zumanca, etc. - eto kvalitetne macje hrane u konzervama. mada, to bi mozda nastetilo imidzu njihovim pastetama za ljude; mozda I ne - mogli bi da ih reklamiraju kao 'kvalitetne I za ljude a kamo li I macke' /mislim da bi ovo narocito upalilo u US/

Share this post


Link to post
gospa buba
 

Sramota je ako vlasnik pokušava da ostvari profit urušavanjem socijalne slike u gradu u kojem je rođen

ih. kako sam upropastio privredu rodnog kraja. ni prvi ni poslednji, nebitno pod chijim barjakom.

 

shteta shto kapitalizam ispade da ima tako ruzno lice, mislili smo da je lepshi, onomad <_<

Edited by gospa buba

Share this post


Link to post
maximus

shteta shto kapitalizam ispade da ima tako ruzno lice, mislili smo da je lepshi, onomad <_<

ma mislio sam I ja da panduri kod konja 9.marta nece da biju al kad su presli u kontraofanzivu iz francuske, makedonske I kolarceve bila je frka

Share this post


Link to post
расејан

Ovim su se obistinili najgori strahovi

Stanje u Karneksu je postalo alarmatno

koliku bahatost sebi može da priušti poslodavac

Sramota je ako vlasnik pokušava da ostvari profit urušavanjem socijalne slike u gradu u kojem je rođen

I predstavnici sindikata “Nezavisnost” su ogorčeni

Ako menadžent traži način da nadoknadi štetu zbog pada proizvodnje, nedopustivo je da tu cenu plaćaju radnici

Sve što se dešava u Karneksu u poslednje 3 godine dešava se u mraku i tišini. Ne reaguje ni javnost, ni država

gorku lekciju o surovom biznisu koji ne poznaje sentimentalnost lokalpatriotizma

Očigledno postoji spremnost da se sistem uruši kako bi se namirili apetiti partija i tajkuna koji neodgovorno posluju u našoj sredini

 

А ја чуо да је Серво Михаљ спижђен да не би сметао Врбасу. А они сами себи сметају.

 

 

ocigledno, proci ce neko vreme dok trzisna ekonomija ne zazivi pa ovakve stvari postanu sasvim normalne

btw, ako carnex malo poveca %pilece jetre, srca I/ili doda vitamin B I taurine, fish oil, vitamin E, zumanca, etc. - eto kvalitetne macje hrane u konzervama. mada, to bi mozda nastetilo imidzu njihovim pastetama za ljude; mozda I ne - mogli bi da ih reklamiraju kao 'kvalitetne I za ljude a kamo li I macke' /mislim da bi ovo narocito upalilo u US/

 

 

Би, у еСАДу, чим им објасниш шта је то "квалитетне Ај за људе а камо ли Ај за меки".

 

Наслушао сам се тих прича о томе како је дошла корпорација, обећала да ће да отвори погон ако добије погодности, па им локална самоуправа изгради пут и комуналије до бесплатног плаца, па их ослободе пореза на десет година, и... након девет ипо година ови прогласе фабрику неисплативом, спакују је и однесу другде, где су неки други наивци обећавали куле и градове. Пример који ми је на уму је Блек & Декер (или беше Хилти?) у Северној Каролини пре више година, негде око Фајетвила.

 

А имаш и о Опеловом погону у Мађарској где се правила Астра деведесетих, чујем да је нестао али нисам баш пратио; Манесманов погон где су правили штампаче је саставио неколико година па пресељен у Украјину... Шта фали 1 Костићу да игра исту игру.

Share this post


Link to post
slow
Благоје С. Бабић Излазак из кризе на споредна врата

Србија спада у најбоље кандидате за акционарство запослених. Има вапијуће високу незапосленост, али и вапијуће велику оскудицу у капиталу

babic-blagoje-foto.jpg

Висока незапосленост, висок спољни и унутрашњи дуг и разорне последице природних непогода затвориле су привреду Србије у депресију. Домаћа штедња и прилив страног капитала заједно не обећавају инвестицијe којe би омогућилe нужну стопу привредног раста. Званична економика, чак и уз најразумније мере, не може извести привреду из депресије у сагледивом времену. Зато држава треба да примени и мере алтернативне економике, као што су акционарство запослених и амнестија избеглог капитала. То су, старински речено, главне унутрашње резерве Србије.

(1) Шта је акционарство запослених? У развијеним капиталистичким земљама, особито у САД (ESOP – Employee Stocks Ownership Plan), оно се поодавно примењује. То значи да запослени поседују предузеће, у потпуности или делом, као власници акција. Они, као приватни власници, бирају управни одбор, деле профит и сносе последице могућих губитака. Главна добра страна ЕСОП је посвећеност запослених успеху сувласничког предузећа. У овим предузећима су производност и профитабилност обично виши него у другим предузећима. У многим земљама власти дају пореске олакшице акционарству запослених, јер у њему гледају самозапошљавање односно решавање питања незапослености без трошка за државу.

Србија спада у најбоље кандидате за акционарство запослених. Има вапијуће високу незапосленост, али и вапијуће велику оскудицу у капиталу. Такође, велики број бивших друштвених предузеће је под катанцем. Она су део националног богатства које пропада. Сада је на дневном реду приватизација преосталих бивших друштвених предузећа. За многа се тврди да ће ићи у стечај. Питање је да ли је друштвено оправдано да она буду придодата маси предузећа која су доспела под катанац и предата зубу времена. Има ли ишта природније него да се та предузећа уступе незапосленима по цени по којој су шећеране у пуном погону продаване појединцима – за три евра по шећерани. Зато су предузећа која су сада предвиђена за приватизацију најбољи кандидати за увођење акционарства запослених, поготово она за која држава не нађе одговарајуће стратешке партнере.

Овдашњи синдикати су показивали заинтересованост за искуства других земаља у развоју акционарства запослених. Али власти нису. Разлог је бојазан да би то био повратак самоуправљању. То је предрасуда. У акционарству запослених својина није ни друштвена, ни државна, ни задружна него приватна као и у сваком другом капиталистичком акционарском предузећу.

Сигурно је да би људи који су затварањем предузећа остали или ће ускоро остати без посла, учинили све да их оживе и учине рентабилним. Тако би и овде акционарство запослених могло имати облик самозапошљавања. Разуме се, то не би смело да се ради кампањски. У том погледу треба се угледати на Кину. Она је сваку меру реформе прво проверавала на малом броју предузећа. Код нас би било разумно да се у десет градова по једно напуштено или запуштено предузеће преда запосленима, односно бившим запосленима. Потом би најуспешнија искуства требало ширити на нова предузећа. То је могуће по нашем важећем привредном законодавству.

(2) Шта је амнестија избеглог капитала?У транзицији, Србија је запала у огромну оскудицу капитала. Истовремено, њени најспретнији људи изнели су у иностранство, према проценама, више десетина милијарди долара. Питање је како обезбедити враћање бар дела тог капитала у домаћу привреду?

Најбољи пут био би добровољан повратак избеглог капитала. Такав капитал је у неким земљама дао велики допринос обнови и развоју домаћих привреда. Питање је како обезбедити добровољност тог повратка? Чини се да је у том погледу за наше прилике најпримереније искуство Русије, где је донет посебан закон о амнестији избеглог капитала. Било је одзива, али не у очекиваној мери. Грешка је што је законом било прописано да се десет одсто враћеног капитала поклони држави. Ипак, у Русији је држава успела у великој мери да прибави пристанак олигарха да свој капитала укључе у развој домаће привреде. У Украјини се догодило обрнуто. Олигарси су успоставили власт над државом, одвели домаћу привреду у дубоку депресију и довели у питање и сам опстанак државе.

Имајући у виду искуства других земаља, чини се да би у нашим условима требало применити нежно ојачавање добровољности враћања овог капитала. У ту сврху, требало би донети закон о амнестији по коме би власници задржали својину над целим враћеним износом уложеним у домаћу привреду. Могући су и други облици ојачавања добровољности. Управо сада, када је Србија притиснута големим невољама због обнове земље после великих поплава, код наших богатих људи требало би радити и на буђењу родољубља.

На крају, треба рећи да се може сумњати у остваривост мера алтернативне економике. Али треба имати у виду и нешто што се зна од памтивека – може успети само онај ко покуша.

Економиста, Београд

 
Благоје С. Бабић
објављено: 09.07.2014.

 

Edited by slow

Share this post


Link to post
Hella
њени најспретнији људи изнели су у иностранство, према проценама, више десетина милијарди долара.
код наших богатих људи требало би радити и на буђењу родољубљa

 

što ovaj nije na dnevnom tupanu :fantom:

Share this post


Link to post
расејан

Сад се сетио... тако је требало извести приватизацију пре 24 године. Сад... ако би успели да саватају довољно радника који би били вољни да се акају са зарђалим машинама које не раде већ 5-7-10 година, и притом и знају посао, супер, можда би понегде и упалило.

Share this post


Link to post
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...