Dan studenata - Otvaranje Male prostonarodne digitalne čitaonice

April 7, 2014

Ako hoces da teras mak na konac, a vidim da hoces, onda ti sada ja moram staviti primedbu u tvom stilu da u potpunosti omalovazavas i verovatno namerno iz istorije uklanjas, da ne kazem cenzurises, antifasitsticki doprinos kosovskih Albanaca i naroda Vojvodine, posto se Pristina i Novi Sad sigurno nisu sami oslobodili, a ne vidim ih nigde na tvojoj listi

Двадесетог октобра обележава се шездесет пет година од дана када је совјетска Црвена армија, у садејству са јединицама Народноослободилачке војске Југославије, коначно заузела Београд, из кога су протеране и последње немачке окупационе трупе.

Salu na stranu, mislim da malo preterujes trazeci samoispunjenje predvidjanja da u institucijama, izvini, to suvise ozbiljno zvuci za ovaj slucaj, bibliotekama ove drzave, rade samo klonovi koji zele povrtak u tridesete i da se mladje zenske osobe oslovljavaju sa gospodjice po mogucnosti Hadzipesic.Sa druge stane ti i ne zameram jer sta bi drugo posten covek i mogao da ocekuje posle svih ataka na zdrav razum i pristojnost koji dve decenije i duze dolaze iz muzeja, pozorista, putem knjiga, slika, instalacija, performansa, pa i iz bibllioteka, da ne zalazimo sada u neke ozbiljnije oblasti. Ako boldovano nije dovoljno da implicira da je nesto oslobodjeno onda ne znam sta se dogodi kada proteras okupatora, a to da je nesto zauzeto je svakako vojni termin, opet ako hoces da teras mak na konac necu ti vise kvariti to zadovoljstvo.

Sto se tice politike nje ce uvek biti u nasim organizacijama koje finansira drzava dok one ne postanu institucije jer na zalost danas na dnevnom nivou zavise od dobre volje polticara da li ce ili nece omoguciti minimum funkcionisanja, na nivou da ima struje, grejanja itd. Za to su se valjda ti politicari toliko i borili i svaki dan nastavljaju da se bore da bi od njih zavisilo. To ne implicira stav da te grupe ljudi koji treba da izrode instiucije kulture treba da se uvlace majci ovoj ili ocu onom, ali to isto tako znaci da moraju da obrate paznju na to sta se oko njih desava, sto po mom misljenju i nije tako lose. Decenijama imamo ljude u kulturi i nauci, rukovodioce, strucnjake koji se iznenade svake dve-tri godine kada se to nesto desi, pa nas je onda zadesila neka visa sila itd. Sad ukoliko se ne vodi debata o tome da li je Beograd oslobodjen ili ''oslobodjen'' onda ne znam sta rade svi oni uzaludnici koji po raznim medijima i drugde godinama vec iskopavaju Drazu, hiljade streljanih bez suda itd. Da li su u pravu ili nisu nije na biblioteci da sudi vec da omoguci da oni koji treba to da rade imaju sto laksi posao pronalazenja vec objavljenih materijala, ja naravno imam svoj stav koji verujem nije tesko prepoznati i ne zelim da trosim vreme da ga objasnjavam, ali ako postoji interes javnosti za odredjeni period, a vidno postoji, onda je valjda ideja da se materijali vezani za taj period sto lakse pronadju u biblioteci i da onda neko koga bi mogli da nazovemo istrazivac, naucnik, a takvih na zalost nema bas preterano puno u ovoj drzavi, na osnovu tih materijala, arhivske gradje itd naucnom metodom ukaze na neke dogadjaje, veze izmedju ljudi itd. u datom istorijskom kontekstu kako bismo svi nesto naucili o ljudskoj prirodi i kako bismo lakse razumeli dogadjaje ovog i buducih vremena koji se odigravaju u drugom istorijskom kontekstu ali uz iste pokretace i motivatore vezane za ljudsku prirodu. A iz novina se valjda najbolje i najbrze moze videti, cak i na nivou hobiste, kakva je vlast bila u Beogradu pre 20. oktobra 1944. a kakva posle. Dakle da li bi pre podrzao da se neki vazan aktuelan spoljnopoliticki dogadjaj pomene i da cak i bude jedan od motivatora za odredjene aktivnosti u biblioteci ili bi vise voleo da imamo te grupe ljudi od kojih ce nadajmo se jednom nastati institucije koje nemaju pojma sta im se desava ispred vrata kancelarije i ''da ako vam treba ta knjiga gospodine slobodno je potrazite u katalogu, mnogo srece, samo nemojte sada jer je pauza, dodjite za sat vremena, jos bolje sutra jer je koleginica izasla da poseti bolesnu majku u bolnici, pa i ona je covek, hvala na razumevanju''

I samo jos jedan pomalo insajd info, nevezan od svega do sada pomenutog, ali cini mi se ilustrativan za ovu diskusiju.Afera aflatoksin u mleku traje vec duze vreme, kazu u junu ce vratiti nivo na 0.05 itd. U jeku medijske paznje, ako me secanje ne vara prethodne zime, u bilbioteci su izdvojeni naucni clanci na tu temu, posto se ocekivalo veliko interesovanje i strucnjaka i sire javnosti.Na zalost procenjeno je da nema vremena da se formira posebna kolekcija na tu temu, jer ljudi samo sto nisu poceli masovno da dolaze i traze materijale, ali bila je spremna sasvim informativna grupa clanaka na engleskom jeziku koja je cekala svoje citaoce. Oni nikad nisu dosli. Nikada niko tokom svih meseci velikog interesovanja javnosti nije dosao da potrazi naucni clanak na tu temu. Ni novinari, ni istrazivaci, ni hobisti, ni zabrinute majke, ni predstavnci mlekara, ni stocari, niko. Ni sa jedne strane debate. E sad zasto se meni ovo cini ilustrativnim za nas prethodni razgovor. Po meni dva su moguca razloga za ovo. Ili su ljudi bili zainteresovani ali im nije palo na pamet da biblioteka sluzi za to, jer vec dugi niz godina imaju lose iskustvo sa njihovim radom ili iz hiljdau drugih razloga. Ili su bili zainteresovani da projektuju sliku interesovanja i stava i znanja, a da su za sustinu u stvari bili jako malo zainteresovani. Jer da jesu sve su mogli saznati za nekoliko sati/dana citanja, stvar je ispitana i naucno dokazana, samo se kod nas pitanja uticaja pojedinih materija na coveka/zivotinju dokazuju na sudu a ne u labaratoriji, a rezultati objavljuju na toalet papiru a ne u nacunim casopisima. Dakle da li bi podrzao fromiranje kolekcije o negativnom uticaju aflatoksina, koja bi bila prezentovana uz pominjanje aktuelane debate u medijima? Uz naravno mogucnost da se naknadno formira i kolekcija koja obuhvata clanke koji ukazuju na to da aflatoksini u stvari nisu stetni u toj meri i da ih prirodno ima u mnogim plodovima koje svakodnvno jedemo, jer i takvih clanaka ima, takodje u naucnim casopisima. Ili bi bio primereniji stav da se biblioteka ne mesa u dnevnu politiku, a da se prepusti korisnicima koje ova tema zanima da clanke i knjige na ovu temu sami pronadju u katalogu?

Da ne preterujem u monologu, uloga bibliotekara kako je ja vidim je da za korisnike pripreme sto laksi pristup do materijala, a da prilikom izbora tema i nacina prezentacije, koja mozda treba i da podstakne interesovanje za neku oblast, a mozda i ne treba, o tome treba diskutovati, budu obazrivi da ne zauzimaju stav koji nije primeren za nekoga ko je tu samo da obezbedi materijal na osnovu koga ce neko drugi izvoditi naucne zakljucke.

April 7, 2014

Kakav si utisak stekla, pošto ovaj forum verovatno nije jedini koji si posetila?

April 7, 2014

@b-ubsm

* kvotovi su italici jer ne umem da ih iseckam.

u vesti kojom si otvorila temu stoji da su novinski tekstovi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, pa me je zainteresovalo zašto baš ćiriličnom. jer, fond ubsm ima na latinici, na primer, borbu iz 1923-1924. koju je uređivao triša kaclerović; jedan od networking partners projekta europeana newspapers je nbs, a ona u fondovima ima i latinične novine, na primer, glas juga iz 1914, grafički radnik iz 1920. (vremenski raspon vašeg projekta je, ako se ne varam, od poslednjih godina 19. veka do kraja 1920-ih).

jasan odgovor još čekam jer:

srpski jezik i cirilicno pismo se pominju pre svega zbog tehnickih problema koji su postojali u procesu ocr-ovanja ovih novinskih sadrzaja, a koji su ipak uspesno reseni na kraju

ovo nije dovoljno odgovora, a druga polovina i ne stoji, u šta se može uveriti svako ko pogleda rezultat pretraživanja po zemlji-biblioteci i pokuša nešto da pročita. Vidim da su, recimo, i islandjani uneli dosta građe, ali ne znam njihovu latinicu, pa ne mogu da diskutujem o čitljivosti :( .

Jedan od poslova kojima se bave biblioteke je da prave kolekcije. Da li su revizionizam i anitrevizionizam ideologije pa je onda i kolekcija ideoloska o tome mozete diskutovati.

ako pravimo zbirku o wwwI kriterijum je faktografija jer taj događaj jeste bio. odlučujemo binarno; sve što se odnosi na stogodišnji ili rat dveju ruža u njoj se neće naći. (anti)revizionizam nije ideologija, ali ideologija služi kao osnova za gledište, stav s kojeg odlučujemo da li su oni tamo teroristi ili borci za slobodu.

e, to odlučivanje nije posao biblioteke. ne zato što su bibliotekari van mesta i vremena, nego zato što im je dužnost da stoje iza prava na mišljenje i slobode izražavanja! da prikupljaju, čuvaju, itd. svu građu, bez obzira na ovuonu pripadnost. uostalom, pogledaj etički kodeks struke

u ovoj zemlji nisu lenji samo naučnici, novinari, zabrinute majke, nego i bibliotekari koji bi mogli ponešto da pročitaju ne bi li stekli teorijski okvir za svoje odlučivanje. na primer, o tretmanu takozvane contested history: baker, kim: information literacy and cultural heritage. neka te ne zavara naslov koji naizgled nema veze s ovim o čemu pričamo. autorka je iz jar, a oni su sporne istorije imali podosta.

uopste mi nije jasno zasto se ovde pominje cenzura, sve knjige su dostupne na svaki nacin i preko elektronskog kataloga...

... da imamo te grupe ljudi, od kojih ce, nadajmo se jednom nastati institucije, koje nemaju pojma sta im se desava ispred vrata kancelarije i ''da ako vam treba ta knjiga gospodine slobodno je potrazite u katalogu“

cenzuru si jedina ti pomenula.

oko prednosti/nedostataka e-kataloga moramo da se dogovorimo da bismo dalje pričali. iznad stoji da se do svega može doći preko kataloga, tako reći je na dohvat ruke, a u nastavku da autistični i lenji bibliotekari šalju ljude da pogledaju u katalogu ne bi li ih skinuli s vrata. pa, valja li gledati u katalog, ili ne?

generalna primedba: ljudi se neće preobraziti sami od sebe, od duga vremena, niti će izgraditi institucije. ta gradnja je svakodnevni rad koji podrazumeva i odbijanje da se bude ketering dnevne politike.

generalna primedba 2: imala bih poštovanja da je neko rekao: hoćemo digitalnu, potpuno pretraživu zbirku ćiriličnih novina koje o ulozi srbije u www1 govore sa stanovišta odbacivanja krivice za njegovo izazivanje. i da je to napravljeno. ali, nije. o državnom trošku napravljeno je bućkalo da navata ribe kojima je toma bacio udicu u "politici" kad mu se javilo otkrovenje. utoliko to jeste "materijal na osnovu koga će neko drugi izvoditi zaključke". a da bi sve bilo partiotski na kvadrat, upregnuta je sirota ćirilica koja izgleda tako da se same sebe stidi.

ili, kraće: poštujem mlaćenje, ali temeljno. i isključivo svojim.

uloga bibliotekara kako je ja vidim je da za korisnike pripreme sto laksi pristup do materijala, a da prilikom izbora tema i nacina prezentacije (…) budu obazrivi da ne zauzimaju stav koji nije primeren za nekoga ko je tu samo da obezbedi materijal na osnovu koga ce neko drugi izvoditi naucne zakljucke.

eto vidiš! krivo sjediš, al' pravo besjediš :D

(osim što bih izbacila "samo". daleko je to više od samo.)

poz

Edited April 7, 2014 by le petit nicolas

April 8, 2014

Kakav si utisak stekla, pošto ovaj forum verovatno nije jedini koji si posetila?

Lurkujem ja ovde vec godinama, nedavno krenulo na poslu sve nesto po meni lepo i korisno pa reko' da podelim. Nije slika Srbije svakako, ali jeste ugrubo jedne grupe, sloja, mozda bi najpribliznije bilo grupe koja deli neke elemente istog kulturnog modela, od koje valjda bolju nemamo, a za koju bih volela da je jos bolja, ali se uvek pozitivno iznenadim da je i ovakva kakva je imajuci u vidu sta nam se sve dogodilo i cemu smo sve svakodnevno izlozeni.

April 8, 2014

Hvala.

April 8, 2014

u vesti kojom si otvorila temu stoji da su novinski tekstovi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, pa me je zainteresovalo zašto baš ćiriličnom. jer, fond ubsm ima na latinici, na primer, borbu iz 1923-1924. koju je uređivao triša kaclerović; jedan od networking partners projekta europeana newspapers je nbs, a ona u fondovima ima i latinične novine, na primer, glas juga iz 1914, grafički radnik iz 1920. (vremenski raspon vašeg projekta je, ako se ne varam, od poslednjih godina 19. veka do kraja 1920-ih).

to je pitanje izbora materijala za projekat koji je koiliko ja znam vrsen na osnovu vise kriterijuma, pa je ta Borba otpala zbog nekomletnosti u fondu ubsm, druge neke stvari zbog drugih razloga, na pr Politika nije usla zbog nekompletnosti u fondu ubsm, tako se u projektu naslo bas ovih 400k cirilicnih novina.

Nbs je networking partner tj. nema mogucnost da ''provuce'' svoje materijale kroz ocr. Jedan kriterijum za materijale je da su pre 1941 zbog autorskih prava. Pomenula sam autroska prava posto su vece kompletne kolekcije na srpskoj latinici u fondu ubsm posleratne i da nije bilo tog problema verujem da bi bile u projektu.

jasan odgovor još čekam jer:

srpski jezik i cirilicno pismo se pominju pre svega zbog tehnickih problema koji su postojali u procesu ocr-ovanja ovih novinskih sadrzaja, a koji su ipak uspesno reseni na kraju

ovo nije dovoljno odgovora, a druga polovina i ne stoji, u šta se može uveriti svako ko pogleda rezultat pretraživanja po zemlji-biblioteci i pokuša nešto da pročita. Vidim da su, recimo, i islandjani uneli dosta građe, ali ne znam njihovu latinicu, pa ne mogu da diskutujem o čitljivosti :( .

ajde ovako da kazem, za turske novine u projektu na kraju to nije reseno pa ce oni moci i dalje da gledaju slike svojih novina. ovaj drugi deo mi nije bas jasan, ako mislis da ima svuise gresaka u ocr-u statistika je na 400k strana 97 i nesto % tacnosti, meni ne smeta za citanje a videcemo u narednom periodu kakvi su utisci istrazivaca. ako bude obezbedjen softver moci ce da se radi kraudsorsing korektura, ako ne verovatno ostaje ovako kako je. sve ovo sam pomenula jer je ovo prvi put da je radjen ocr veceg korpusa cirilicnog teksta na srpskom jeziku i bilo je neizvesno kakav ce rezultat ispasti, ali eto, na kraju Srbin pobedijo, kad vec insistiras, a mozes i da zamenis/dodas sa jednim/vise (Austrijanac koji je radio ocr pobedijo) (Rus ciji je softver radio ocr pobedijo) (Nemac koji je koordinator projekta pobedijo)

Jedan od poslova kojima se bave biblioteke je da prave kolekcije. Da li su revizionizam i anitrevizionizam ideologije pa je onda i kolekcija ideoloska o tome mozete diskutovati.

ako pravimo zbirku o wwwI kriterijum je faktografija jer taj događaj jeste bio. odlučujemo binarno; sve što se odnosi na stogodišnji ili rat dveju ruža u njoj se neće naći. (anti)revizionizam nije ideologija, ali ideologija služi kao osnova za gledište, stav s kojeg odlučujemo da li su oni tamo teroristi ili borci za slobodu.

e, to odlučivanje nije posao biblioteke. ne zato što su bibliotekari van mesta i vremena, nego zato što im je dužnost da stoje iza prava na mišljenje i slobode izražavanja! da prikupljaju, čuvaju, itd. svu građu, bez obzira na ovuonu pripadnost. uostalom, pogledaj etički kodeks struke

u ovoj zemlji nisu lenji samo naučnici, novinari, zabrinute majke, nego i bibliotekari koji bi mogli ponešto da pročitaju ne bi li stekli teorijski okvir za svoje odlučivanje. na primer, o tretmanu takozvane contested history: baker, kim: information literacy and cultural heritage. neka te ne zavara naslov koji naizgled nema veze s ovim o čemu pričamo. autorka je iz jar, a oni su sporne istorije imali podosta.

upravo o tome i ja pricam, ali se valjda nismo razumele. kod nas se na zalost tema revizionizam/antirevizionizam dozivljava kao crni djavo sa repom tj kao velika nepoznanica, nesto kao fudbal, svi znaju sve o tome, a posle kad izgubimo od San Marina se pitamo sta se dogodilo. dakle u pitanju je legitimna podela naucnog rada na osnovu kriterijuma dokazvinja prvobitno preovladjujuceg stava o nekom istorijskom dogadjaju ili revidiranja tog stava. ako zelis da proucis detalje ove teme kojih svakako ima preporucujem ti na pr. clanak koji je prvi put dostupan u Srbiji u ovoj kolekciji jer Kobson nema pristup do casopisa Commnetary u kome je izasao, Donald Kagan ''The First Revisionist Historian''. e sad ovde je tema revizija stava o krivici za izbijanje Prvog rata koja je preovladjujuce utvrdjena na Versajskoj konferenciji. od tada pa do danas periodicno se javljaju revizionisticki istoricari koji dokazuju da Nemacka ne snosi iskljucivu krivicu za rat, nego da su, pa u zavisnosti od autora i revizije, svi podjednako krivi, krivi i drugi ali manje, kriva ta i ta druga zemlja itd. ovo pretezno nema nikakve veze sa Srbijom, posto je i laiku vidno jasno da zemlja sa tim brojem ljudi i potencijalima nije mogla izazvati svetski rat. e sad kod nas se ovo pitanje iskrivljuje u dnevno politicke svrhe, a rasprava o reviziji krajnje bizarno svodi na banalni nivo naganjanja oko termina kojim se kvalifikuje Princip i atentat. Koliko je to smesno i uzaludno i koji su dometi nasih elita koje diskutuju o tome i pune novinske stubce bice ti u potpunosti jasno ako pogledas knjigu iz kolekcije ciji je autor jedan od prezivelih atentatora Cvjetko Popovic, u kojoj on jasno iskazuje zelju mladica koji su atentat izvrsili da budu teroristi i da sire teror. Znaci ako je to tema onda je Srbin izgubijo. Srecom to nije tema, nego je tema vezana za istoriju i pokusaj da svi nesto naucimo o prirodi coveka na osnovu analize istorijskih dogadjaja, kako bismo bolje raumeli ono sto se desava danas, na pr. neposredno vezano za temu izbijanja ratova dogadjaje u Ukrajni. dakle mozemo se potpuno sloziti da biblioteke ne treba da se mesaju u odredjivanje termina za ovaj konkretan dogajdjaj, ideoloski opredeljuju na bilo koji nacin ili daleko bilo ista cenzurisu. ali se nadam da smo se sada bolje razumeli da to i nije bila tema. hvala za preporuku baker, kim, vrlo korisno i zanimljivo stivo.

uopste mi nije jasno zasto se ovde pominje cenzura, sve knjige su dostupne na svaki nacin i preko elektronskog kataloga...

... da imamo te grupe ljudi, od kojih ce, nadajmo se jednom nastati institucije, koje nemaju pojma sta im se desava ispred vrata kancelarije i ''da ako vam treba ta knjiga gospodine slobodno je potrazite u katalogu“

cenzuru si jedina ti pomenula.

oko prednosti/nedostataka e-kataloga moramo da se dogovorimo da bismo dalje pričali. iznad stoji da se do svega može doći preko kataloga, tako reći je na dohvat ruke, a u nastavku da autistični i lenji bibliotekari šalju ljude da pogledaju u katalogu ne bi li ih skinuli s vrata. pa, valja li gledati u katalog, ili ne?

mogli bi da splituju na neki bibliotekarski topic, na pr savremeno bibliotekarstvo ali mi nesto govori da bismo onda spale samo na dve citatlejke i dve autorke i dosle u opsanost da zavrsimo negde mnogo juznije. ovako smo bar se nadam ucinile da jos po neko na forumu cuje nesto o ovim temama

pomenula sam katalog jer ako je u katalogu onda nije cenzurisano, zabranjeno, nedostupno, nisam rekla da je na dohvat ruke, posto i mislim da nije. ljudi u Srbiji vecinom po mom iskustvu jedva znaju da biblioteke i postoje, a kamoli katalozi, pa bili i elektronski. zato mislim da je dobra ideja da se za neke vazne teme prave kolekcije, bar toliko kad ne mozemo mnogo vise da uradimo na temu promocija biblioteka. e sad mozemo diskutovati o efikasnosti nase klasifikacije koja bi to vec trebalo da je obavila i sledstveno tome efikasnosti koriscenja nasih kataloga kao sistema. ja nisam mnogo srecna tj. nisam uopste sa tim kakvi su nasi katalozi danas, ali druge nemamo tako da morao gledati u njih valjalo to ili ne. a ja volim da korisnik ima i alternativu tj da moze da pogleda i u kolekciju gde mu je sve vec tu, na klik.

generalna primedba: ljudi se neće preobraziti sami od sebe, od duga vremena, niti će izgraditi institucije. ta gradnja je svakodnevni rad koji podrazumeva i odbijanje da se bude ketering dnevne politike.

potpuno se slazem sa prvim delom, a drugi deo spada u domen mendzmenta tj. dela odnosi sa stejkholderima, to je vrlo sklizak teren, ali ne bih unapred odbacila svaki kontakt sa politicarima posebno u javno finansiranim ustanovama, jedan ekstrem je nemoj da radis u javnom sektoru pa neces imati nikakve veze sa tim, a drugi je da skocis onoliko visoko koliko ti kazu cak i kada se to protivi na pr etickom kodeksu struke, a svako ce se naci negde izmedju, samo ne volim da radim ono sto su navodno radili radnici zelezare Smederevo dok je to bio US Steel kada prime platu a to je da pljunu na mrsku americku kovertu, koja je pri tom podebela i da je onda trose narednih mesec dana.

generalna primedba 2: imala bih poštovanja da je neko rekao: hoćemo digitalnu, potpuno pretraživu zbirku ćiriličnih novina koje o ulozi srbije u www1 govore sa stanovišta odbacivanja krivice za njegovo izazivanje. i da je to napravljeno. ali, nije. o državnom trošku napravljeno je bućkalo da navata ribe kojima je toma bacio udicu u "politici" kad mu se javilo otkrovenje. utoliko to jeste "materijal na osnovu koga će neko drugi izvoditi zaključke". a da bi sve bilo partiotski na kvadrat, upregnuta je sirota ćirilica koja izgleda tako da se same sebe stidi.

ili, kraće: poštujem mlaćenje, ali temeljno. i isključivo svojim.

da pojasnim, posto vidim da je to izvor nesporazuma, novine su jedna stvar koja nema veze sa kolekcijom anitrevizionisticke literature. izvlaciti iz novina tekstove koji dokazuju ovo ili ono a da to rade bibliotekari bi bilo upravo ono protiv cega se ti zalazes u prethodnom delu posta, tako da mi ovo nije bas jasno, no dobro.

generalni komentar: patriotizam, cirilica, izdajnici, latinica, mislim da je pase tema, uvek bila, sada posebno kada su nam kapaciteti kao drzave da pravimo probleme bukvalno na nuli. po meni je tema kompetnecije jedino vazna, daj mi jednog koji zna da uradi nesto pa nek posle ide kuci da jedu gibanicu i sneva neke cudne snove. ja ti dajem 3 ''finih'' koji ce ceo dan da citaju pescanik na poslu i ne rade nista. a ako bi moglo po mom izboru daj mi trojicu ovih drugih i da nesto urade, ali ako treba da se bira izmedju dva onda danas, podvlacim danas, biram ono prethodno. moze neko da ima lepe zelje i dobre zamisli oko kulturne politike i aktivnosti kako da se ona sprovede 2014, ako ne ume i ne zna to je mrtvo slovo na papiru. a mi smo, kao sto pretpostavljam da znas u bibliotekama, a i u ostatku drustva, na nivou da ljudi jedva umeju da izadju iz sobe i da zaposelnih vidno ima X % funkcionalno nepismenih. zato mislim da nije tema da li su novine samo na cirilici i zasto nema latinicnih, nego zasto nismo sami umeli da napravimo ocr tih novina nego nam treba Eu projekat za to i da li cemo nesto iz tog projekta nauciti pa da znamo to da sutra sami uradimo i za Politiku i za latinicnu Borbu ili necemo.

Edited April 8, 2014 by BibliotekarkaUBSM

April 8, 2014

Nbs je networking partner tj. nema mogucnost da ''provuce'' svoje materijale kroz ocr. Jedan kriterijum za materijale je da su pre 1941 zbog autorskih prava.

ovo je šteta, što je ograničeno samo na fondove biblioteke-partnera. skenirana „politika“ do rata jeste na serverima nbs, ali je javno dostupna. to mi izgleda kao propust u koncipiranju projekta a pomalo je i čudno zanemarivanje poprečnih veza jer je digitalna nbs (na žalost, bila) deo europeane, tu je i projekat "prvi svetski rat". čudi me da nije iskorišćeno ono što je već urađeno, što imamo.

ako mislis da ima svuise gresaka u ocr-u statistika je na 400k strana 97 i nesto % tacnosti, meni ne smeta za citanje

pa, ne znam. zato sam linkovala onu stranu.

meni, recimo, ovo:

Цена је огласима (» дин. пара од врств Претилату ваља слати упутпицом ча оаштин- ски суд а све коресаодепције па урелнма РУКОПИОИ 11К ВРАЋАЈУ СЕ. Нбплаћена писма не примају ое.

„smeta za čitanje“.

kako ste stigli do podatka o 97+ odsto? nekakvim uzorkovanjem, pretpostavljam?

e sad ovde je tema revizija stava o krivici za izbijanje Prvog rata...

dakle mozemo se potpuno sloziti da biblioteke ne treba da se mesaju u odredjivanje termina za ovaj konkretan dogajdjaj, ideoloski opredeljuju na bilo koji nacin ili daleko bilo ista cenzurisu. ali se nadam da smo se sada bolje razumeli da to i nije bila tema.

ja sam se javila upravo zbog ovog za šta kažeš da nije bila tema, ne zbog onog prvog – o tome neka raspravljaju istoričari. mogu i bibliotekari, ako su james billington :D .

ljudi u Srbiji vecinom po mom iskustvu jedva znaju da biblioteke i postoje, a kamoli katalozi, pa bili i elektronski.

vaš novi sajt je odličan. primećen je rad male, vredne, moderne grupe :) . lično sam posebno uživala u delu edukacija (i libguides). i bila ponosna što je to kod nas napravljeno. inače, za laike : od svih naših biblioteka, ubsm ima, koliko znam, najdužu i najbolju – doslednu, sistematičnu i kvalitetnu – tradiciju edukacije korisnika.

ja nisam mnogo srecna tj. nisam uopste sa tim kakvi su nasi katalozi danas

zašto?

potpuno se slazem sa prvim delom, a drugi deo spada u domen mendzmenta tj. dela odnosi sa stejkholderima, to je vrlo sklizak teren, ali ne bih unapred odbacila svaki kontakt sa politicarima posebno u javno finansiranim ustanovama, jedan ekstrem je nemoj da radis u javnom sektoru pa neces imati nikakve veze sa tim, a drugi je da skocis onoliko visoko koliko ti kazu cak i kada se to protivi na pr etickom kodeksu struke, a svako ce se naci negde izmedju, samo ne volim da radim ono sto su navodno radili radnici zelezare Smederevo dok je to bio US Steel kada prime platu a to je da pljunu na mrsku americku kovertu, koja je pri tom podebela i da je onda trose narednih mesec dana.

odnosi su obično skliski .

tvoje viđenje bi bilo ok, da je država us steel. ali. javno finansirane ustanove su baš to: sredstva za biblioteku xy ne dolaze od privatne firme. druga je stvar što kod nas „država daje", "ministarstvo daje“, kao da je to njihovo. i za njih.

htela sam reći da je izgradnja institucija i sebe, kao profesionalca, svakodnevni rad i, u našem slučaju, često i rovovski rat. naravno da ekstrem nije odgovor, ali „antirevizionistička kolekcija“ je preko granice koju postavljaju načela struke, starija od nas. e, sad, ako su rekli koliko visoko da skočite, inače... to je druga stvar. najgore bi bilo da nisu rekli, nego da ste vi mislili da su oni mislili... potegla sam kodeks jer (pažnja, ovo je jako otrcano!) ako ne ceniš sebe, neće te ni drugi ceniti.

zato mislim da nije tema da li su novine samo na cirilici i zasto nema latinicnih, nego zasto nismo sami umeli da napravimo ocr tih novina nego nam treba Eu projekat za to i da li cemo nesto iz tog projekta nauciti pa da znamo to da sutra sami uradimo i za Politiku i za latinicnu Borbu ili necemo.

pa, da li ćemo? kakvi su uslovi projekta? da li ste dobili ocr softver na dalje korišćenje i da li ste se obučili da s njim radite? molim te, napiši nešto više o budućim planovima, ako ih ima.

poz

April 8, 2014

Ako hoces da teras mak na konac, a vidim da hoces, onda ti sada ja moram staviti primedbu u tvom stilu da u potpunosti omalovazavas i verovatno namerno iz istorije uklanjas, da ne kazem cenzurises, antifasitsticki doprinos kosovskih Albanaca i naroda Vojvodine, posto se Pristina i Novi Sad sigurno nisu sami oslobodili, a ne vidim ih nigde na tvojoj listi

Nema ih, mislio sam da je opste poznato da su Pristinu oslobodile NOV i PO Albanije u saradnji sa albanskim antifasistima, a Novi Sad bugarske jedinice.

I vojvodjanski antifasisti.

Nece se ponoviti, od sad cu da nabrajam potanko, u skladu sa ustavom iz 1974.

Salu na stranu, mislim da malo preterujes trazeci samoispunjenje predvidjanja da u institucijama, izvini, to suvise ozbiljno zvuci za ovaj slucaj, bibliotekama ove drzave, rade samo klonovi koji zele povrtak u tridesete i da se mladje zenske osobe oslovljavaju sa gospodjice po mogucnosti Hadzipesic.Sa druge stane ti i ne zameram jer sta bi drugo posten covek i mogao da ocekuje posle svih ataka na zdrav razum i pristojnost koji dve decenije i duze dolaze iz muzeja, pozorista, putem knjiga, slika, instalacija, performansa, pa i iz bibllioteka, da ne zalazimo sada u neke ozbiljnije oblasti. Ako boldovano nije dovoljno da implicira da je nesto oslobodjeno onda ne znam sta se dogodi kada proteras okupatora, a to da je nesto zauzeto je svakako vojni termin, opet ako hoces da teras mak na konac necu ti vise kvariti to zadovoljstvo.

KO je ovde posten covek?

Ti ili ja?

I kako da oslovljavam starije zenske osobe ili su sve bibliotekarke gospodjice Hadzipesicke?

Da ne preterujem u monologu, uloga bibliotekara kako je ja vidim je da za korisnike pripreme sto laksi pristup do materijala, a da prilikom izbora tema i nacina prezentacije, koja mozda treba i da podstakne interesovanje za neku oblast, a mozda i ne treba, o tome treba diskutovati, budu obazrivi da ne zauzimaju stav koji nije primeren za nekoga ko je tu samo da obezbedi materijal na osnovu koga ce neko drugi izvoditi naucne zakljucke.

O ovome ti i pricam sve vreme, samo sto ti ne cujes.

Sala na stranu, rekoh da mi je drago sto si ovde, pozeleh ti i dobrodislicu, vidim da si nasla i odgovarajuce sagovornike, pa ne bih da smetam.

Samo da se zna: ona inkriminisana recenica oko koje smo ti i ja poceli, na stranu tumacenje vojnih termina, bi u svakoj normalnoj zemlji bila pa, onako, podobar politicki skandal.

Uzroci i dometi takve tvrdnje su van i moje, a narocito tvoje procene/ocene, na stranu to sto nemaju veze sa temom topika, ali - i ovo cu da kazem jos (samo) jednom: nije na bibliotekama da se time bave, cak ni kao delom odgovarajuceg i bibliotekama, narocito u Srbiji, itekako potrebnog marketinga.

A marketing se jeste malo zaleteo, priznaj.

I sa Crvenom armijom i sa antirevizionizmom: mogao je, na primer, da napise nesto u stilu evo nas, eto vas, mi imamo, sakupili smo i sacuvali i sredili smo i skockali za vas sve sto vam je potrebno da mozete da sami vidite ko muti oko istorije, tako nekako....

Mi (biblioteka, bibliotekari sa sve Hadzipesickama :P ) smo tu da vam u tome pomognemo.

Izvolite i dobro nam dosli.

April 9, 2014

@namenski: hvala ti na dobrodoslici, hvala na sugestijama, prenecu ih onoliko snazno koliko mi moja pozicija u biblioteci dozvoljava, nadam se da ce doprineti da se rad biblioteke unapredi, a bibliotekari treba da budu tu i oni koje ja poznajem se i trude da budu tu da pomognu, koilko mogu i kako mogu u ovim teskim vremenima.

ovo je šteta, što je ograničeno samo na fondove biblioteke-partnera. skenirana „politika“ do rata jeste na serverima nbs, ali je javno dostupna. to mi izgleda kao propust u koncipiranju projekta a pomalo je i čudno zanemarivanje poprečnih veza jer je digitalna nbs (na žalost, bila) deo europeane, tu je i projekat "prvi svetski rat". čudi me da nije iskorišćeno ono što je već urađeno, što imamo.

da, steta je sto sve sto je vec skenirano nije moglo da prodje korz ocr u ovom projektu, pitanje budzeta projekta, ocr se placa, na pocetku projekta je predvidjen odredjen broj strana, koliko ja znam maksimalno je radjeno odavde da udje i Politika ali nije uspelo. plus je problem sa Politikom jer je skenirana sa mikrofilma, a to se u projektu pokazalo kao jako lose za ocr. u principu bi je trebalo ponovo skenirati sa papira ali to zbog formata nije jednostavno. komplikovano je to sa Politikom, sa vise strana, na zalost.

pa, ne znam. zato sam linkovala onu stranu.

meni, recimo, ovo:
Цена је огласима (» дин. пара од врств Претилату ваља слати упутпицом ча оаштин- ски суд а све коресаодепције па урелнма РУКОПИОИ 11К ВРАЋАЈУ СЕ. Нбплаћена писма не примају ое.
„smeta za čitanje“.
kako ste stigli do podatka o 97+ odsto? nekakvim uzorkovanjem, pretpostavljam?

metodom uzorka po svim naslovima, radili partneri iz Austrije, kazu da je tolika tacnost na celom materijalu. svakako ima ovakvih momenata kao ovaj primer koji si navela. nadam se da ce biti obezbedjen softver koji bi omogucio kraudsorsing ispravke, inace ostade ovako.

vaš novi sajt je odličan. primećen je rad male, vredne, moderne grupe :) . lično sam posebno uživala u delu edukacija (i libguides). i bila ponosna što je to kod nas napravljeno. inače, za laike : od svih naših biblioteka, ubsm ima, koliko znam, najdužu i najbolju – doslednu, sistematičnu i kvalitetnu – tradiciju edukacije korisnika.

hvala na lepim recima i pohvalma, ima u svim nasim bibliotekama vrlo finog sveta, mnogi su i vredni pa se nesto i uradi, i u bibliotekama sa manjim brojem zaposlenih i u Nbs i u Matici i u Ubsm.

zašto?

prvi i najvazniji deo razloga je sistemski, imamo sistem za automatizaciju poslovanja koji nije prilagodjen potrebama korisnika, u zapise se unose svakakvi podaci koje posle niko ne pogleda pa onda sve ne da traje predugo, nego tezi beskonacnosti. potrebno je naravno obaviti i posao koji nije neposredno od koristi korisnicima danas vec se radi radi zbog ocuvanja kutlurnog nasledja, ali cini mi se da nema plana, nikada nije radjena ozbiljna evaluacija ko koristi, koliko, kada, kako, dalji deo primedbi bi u Srbiji bio u sferi ekstravagance, to je nasa tuzna slika, ali sistem nema podrsku za semanticki veb, nema podrsku za ukljucivanje korisnika na pr.da se omoguci tagovanje objekata itd. drugi deo primedbi se odnosi na sam rad u sistemu, ovakvom kakav je, opet na osnovu licnog iskustva posto nema neke ozbiljnije analize, klasifikacija ide otprilike, u vecini slucajeva, na pr. sve knjige u jednu grupu, na pr biologija, a onda sistem generise kljucne reci iz naslova i doda se jos po nesto tu i tamo, tako da zavrsimo pretezno u okviru vece oblasti sa jednom grupom od hiljada knjiga i stotinama gurpa sa jednom knjigom. ne vidim neku korist od toga. ideja da se uvede Cobiss 2002-3 je bila odlicna ali na zalost od tada nije mnogo uradjeno, pa smo sada opet u situaciji da kasnimo 10 godina, samo je ovo kasnjenje mngoo slozenije, jer kasne mnogi ali ne na isti nacin vec u relativnom poredjenju sa bogatim bibliotekama, od Bugara, Albanaca, nas pa do Slovenaca. 2002 je bilo prosto, nemas e-katalog - uvedes e-katalog, da je danas tako prosto lako bismo, ovako ne znam.

pa, da li ćemo? kakvi su uslovi projekta? da li ste dobili ocr softver na dalje korišćenje i da li ste se obučili da s njim radite? molim te, napiši nešto više o budućim planovima, ako ih ima.

ocr je radjen u Austriji, placano je po strani za ceo projekat, to ti je najbolji indikator kako stoje stvari,nije softver toliko skup vec proces, obuka. tako da softver nismo dobili. plan je da se prvo nadje nekako softver za ispravke, problem je sto u toj oblasti gotovo da nema OA softvera jer su korisnici velike biblioteke koje plate da se napravi softver prema njihovoj meri. u sustini novine i sva periodika i drugo sa tekstom u kolonama je vrlo zeznuto.

sutina svih planova za buducnost u bibliotekama je da dok ne bude politicke volje da se sistem promeni i da mozes da zaposlis programera u bibltoteci i posteno ga platis, sve se svodi na stap-kanap, a da bi se to promenilo treba da uzmes nekome drugom pare i da ih das programeru, posto vise para od ovoga nece biti uskoro, bice samo manje. u principu i nema tako malo, ako si nekad gledala budzete nasih velikih biblioteka relativno velike se pare daju za plate kad se gleda cela masa, a rezultat je takav kakav je. niko, ali niko od 2000 na ovamo, a naravno ni pre, nije ima hrabrosti da nekome uzme vec date privilegije, a bez toga nema resenja u nasoj situaciji, tako da moja prognoza nije optimisticna.

April 9, 2014

Једно практично питање за библиотекарку:

Прво увод: мене занима Други светски рат код нас, и посебно волим кад материјал може да се претражује преко рачунара. Нека истраживања је немогуће урадити без тога, а успут су нас размазили са Знацима.

Питање: у којим нашим библиотекама има материјала из ДСР, и какав је приступ?

April 9, 2014

metodom uzorka po svim naslovima, radili partneri iz Austrije, kazu da je tolika tacnost na celom materijalu. svakako ima ovakvih momenata kao ovaj primer koji si navela. nadam se da ce biti obezbedjen softver koji bi omogucio kraudsorsing ispravke, inace ostade ovako.

koliko sam videla tekstualne ekvivalente skenova crowd će imati dosta posla. ipak, sad bar imamo početni materijal a od nas, naših istraživača, će zavisiti koliko će (im) biti upotrebljiv.

cini mi se da nema plana, nikada nije radjena ozbiljna evaluacija ko koristi, koliko, kada, kako

segment cobiss ispisi služi za takve analize. šteta što on ne postoji kao jedan kurs, nego se deo sa ispisima smandrlja na kraju drugih kurseva. takođe, bibliotekarstvu hronično nedostaju egzaktna istraživanja. na fakultetu studenti i postdiplomci pišu sve neke epske naracije, istorijate; matične službe slažu statistike po unesco metodologiji staroj pola veka i iso standardu s kraja osamdesetih; služba za istraživanje i razvoj nbs je pretvorena u volontersko pravno savetovalište.

klasifikacija ide otprilike, u vecini slucajeva, na pr. sve knjige u jednu grupu, na pr biologija, a onda sistem generise kljucne reci

ovo ne shvatam: rečenica počinje klasifikacijom, a završava indeksiranjem

ideja da se uvede Cobiss 2002-3 je bila odlicna ali na zalost od tada nije mnogo uradjeno... 2002 je bilo prosto, nemas e-katalog - uvedes e-katalog, da je danas tako prosto lako bismo

kako prosto: nemaš-imaš? ubsm, nbs, bms (i jubin) celih 90-ih nisu ni prestajali da rade u atlasu, kasnije cobissu.

problem je drugi, izumova pipavost i sporost, i naša potpuna zavisnost od njega. ruku na srce, nije da smo se pretrgli od nekih inicijativa, traženja...

ocr je radjen u Austriji, placano je po strani za ceo projekat, to ti je najbolji indikator kako stoje stvari,nije softver toliko skup vec proces, obuka.

jasno :( .

sutina svih planova za buducnost u bibliotekama je da dok ne bude politicke volje da se sistem promeni i da mozes da zaposlis programera u bibltoteci i posteno ga platis, sve se svodi na stap-kanap ... ako si nekad gledala budzete nasih velikih biblioteka relativno velike se pare daju za plate kad se gleda cela masa, a rezultat je takav kakav je. niko, ali niko od 2000 na ovamo, a naravno ni pre, nije ima hrabrosti da nekome uzme vec date privilegije

programeri u bibliotekama se nigde na svetu nisu ovajdili od velikih plata i sve kubure s tim ljudima. najbolja rešenja su ona koja su ih privezala za biblioteke i, istovremno im omogućila, kao referencu i kroz resurse, da rade i za druge. primer: češka nacionalna.

bile velike ili male, preko 90 odsto budžeta ide na plate i materjalne troškove.

mislim da ne treba hrabrost za uzimanje privilegija, nego za redefinisanje poslova. umesto sistematizacije s "opisom radnog mesta", bolji su organigrami kojima se definišu radni procesi i faze/tačke-ljudi koji ih obavljaju u nekom delu svog radnog vremena. primer: nuk ljubljana.

za one koji nisu pomrli od dosade čitajući naše čaršave, evo, ako je neko od forumaša u usa, moze da koristi happy hour. ups! week. OUP časti:

Libraries are a vital part of many communities, whether it is a school, a town/city, the government, a corporation, or a hospital, and we have freed up this unprecedented amount of content to show our appreciation for these libraries.

poz

April 10, 2014

Једно практично питање за библиотекарку:

Прво увод: мене занима Други светски рат код нас, и посебно волим кад материјал може да се претражује преко рачунара. Нека истраживања је немогуће урадити без тога, а успут су нас размазили са Знацима.

Питање: у којим нашим библиотекама има материјала из ДСР, и какав је приступ?

Na zalost jako je malo digitalizovano za period DSR, posto se biblioteke kod nas skoro iskljucivo bave digitalizacijom materijala za koje nema problema sa autorskim pravima a to je period pre DSR. Preko Kobson-a mozes doci do velike kolicine materijala na ovu temu na engleskom jeziku. Ako te interesuju detalji mozes i ako nisi clan biblioteke doci u Univerzitetsku sredom u 12 na obuku gde ce ti koleginice pokazati sta sve ima. Nesto clanaka na srpskom sigurno ima ovde http://scindeks.ceon.rs/

April 10, 2014

za one koji nisu pomrli od dosade čitajući naše čaršave,

bojim se da su preziveli pobegli :P pa cu probati najkrace moguce, uglavnom se slazem sa vecinom onoga sto si napisala i nadam se da ce i neke nase koleginice i kolege naici ovde i procitati nesto korisno

a da dodam i ja nesto sto moze biti zanimljivo za sve http://learningrevolution.com/ gomila zanimljivih i korisnih materijala u OA, besplatni vebinari, ljubazni domacini ako neko zeli da izlozi svoja iskustva u obrazovanju, bibliotekama itd.

April 29, 2014

nema b-ubsm, pa ću ja:

kako da digitalizujete i sačuvate vašu porodičnu arhivu.

bilo bi lepo da b-ubsm svrati i da nam kaže da li se vebinar može pratiti preko nekog linka.

poz

April 30, 2014

Да ли може да се види негде ово предавање?

Sign In

Dan studenata - Otvaranje Male prostonarodne digitalne čitaonice

Recommended Posts

BibliotekarkaUBSM

Link to comment

bergasa19

Link to comment

le petit nicolas

Link to comment

BibliotekarkaUBSM

Link to comment

bergasa19

Link to comment

BibliotekarkaUBSM

Link to comment

le petit nicolas

Link to comment

namenski

Link to comment

BibliotekarkaUBSM

Link to comment

vathra

Link to comment

le petit nicolas

Link to comment

BibliotekarkaUBSM

Link to comment

BibliotekarkaUBSM

Link to comment

le petit nicolas

Link to comment

vathra

Link to comment

Join the conversation

Browse

Activity