Jump to content
Sign in to follow this  
betty

phd studije - kako biti uspesan?

Recommended Posts

kul

Kako biti uspesan - pa, izabrati pravog mentora.

Share this post


Link to post
Prospero

...

 

The other week I asked people on Twitter to send me the best examples of bad PhD advice for a workshop I was putting together and it triggered a huge flood of tweets. The advice ranged from laughable to the seriously offensive and you can read most of them under the #unhelpfulphdadvice tag I started. So much of the advice was questionable, but there was just enough of a kernel of truth in some of them that people found the hashtagtoo real and had to turn away.

...

Share this post


Link to post
Yeya.haq

 

 

There aren’t many jobs in academia anymore”

“You’ll end up being over qualified and underemployed”

Wow, ovo me je iznenadilo da je unhelpful, možda u smislu neke negativne energije? tipa da ne crnimo kandidatima, samo ja u tome vidim istinu i ništa iracionalno

Share this post


Link to post
MilenaS

kako uskladiti brak i studije sa mentorom koji je sve manje zainteresovan za ono što radite?

Kako onda objasniti svojima da to što radite nije lenčarenje, več konkretan posao. i kako kasnije poslodavcu budućem objasniti da tema disertacije nikada neće biti ista ma ni približna onim čime želite kasnije da se bavite? jedna godina mi je ostala do kraja, i shvatam da sve što sam radila jedinu svrhu ima da mi pruži tu diplomu doktorsku i to je sve. 

Share this post


Link to post
maharaja

Ne znam gde radiš doktorske, ali si valjda tokom njih stekla određene transferable skills, koje ćeš predstaviti kada budeš tražila posao ako je van akademije. Moj savet je da odeš u career centre i popričaš sa njima, kada očigledno od mentora nisi dobila korisne savete oko toga.

 

Za brak, porodicu i studije isto zavisi od zemlje do zemlje. Da li je part-time ili full-time, kakav je childcare omogućen kroz graduate school, kakav je povraćaj poreza i slično. Sve to zavisi od slučaja do slučaja, i koliko te partner/ka podržava.

 

 

edit: Takođe pogledaj koje kurseve tvoja graduate škola/GSA/Career Centre nudi za razvijanje/brušenje veština za poslove van akademije. Njima je uglavnom cilj da se zaposliš što pre, tako da sigurno nude dosta. Ti veštine već imaš, samo bi ti to pomoglo da ih definišeš.

Edited by maharaja

Share this post


Link to post
MilenaS

e sada, transferable skill, da znam da izvedem neki naučni projekat i napišem rad ili proposal for grant. Da, svakako.

Izabrala sam ovaj univerzitet, ad hoc zbog blizine posla mome suprugu... kardinalna greška. Umesto da biram mentora prema njegovom kredibilitetu i oprobanom pedagoškom radu, ja sam kao svaki debil birala po temi koja mi se sviđa i zvuči primamljivo. Zajebah žestoko prvu godinu tako jer sam mislila da će mi rad u takvom labu, značiti veoma puno za dalje. Nisam ni slutila da je područje biomedicine puno takvih ljudi ko što je bila ta mentorka, sva sreća još uvek nije bilo vreme za kvalifikacioni ( to ovde da dobiješ statust doktoranda, tj phd candidatea) i proposal submition, pa sam našla novi tim ljudi naspram onog što sam čitala i istraživala samostalno u tih godinu dana, jako je u to vreme drug delivery i biodegradable polimeri bili u trendu, i ta veza sa biomedicinom, i odlucih da se prebacim na material science department, ali isti i dalje program, što ni ne znam ni dan danas kako je to head of program dozvolio, mislim zato sto prva mentorka nije imala zvanje koje omogucava da nadgleda phde, tipa nije imala assistent ili assos poziciju... ispravite me, tako sam skoro načula. elem, mentor je rekao okej biću ti supervizor ali ti da nađeš grant, nađoh ga preko  tu nekog centra, ali sada moram da uzmem dva komentora sa hemije, sto i nije problem da oni ništa nisu pomogli u vezi sa koriščenjem njihovih laboratorija i sprava koje su imali. bilo mi je dojadilo čekanje i uzela sam drugi rad da pišem iz teorijskog dela, iz nečega što se zove technology transfer, neka ekonomija i menadzment inovacija. Što će verovatno dovesti do toga da ja ime svoje teze promenim...

Partner podržava nula posto, gleda me kao nesposobnu za lab rad, ne veruje zasto meni kao ekstrovertiranoj osobi nije uspelo da se uklopim, a njemu DA... inace on je u IT sektoru.

misli da se dovoljno ne trudim i da ne dajem sve od sebe, a ja evo zbog datih okolnosti menjam temu 3. put!! i sada kada se blizi kraju, kada mi ostaje samo da napisem tu disertaciju, što mi nije nešto strašno...osečam taj osečaj praznine, kao da je ceo trud bio samo za to parče diplome. Smešno. nemam više pogleda gde bih i šta bih.ali nije burn out! e sada tu sam gledala neke druge forume koje se bave tim temama, tipa stack exchange, i slični ali generalno nikoga nisam opazila da je u takvoj situaciji, cak vecina pise kako je nemoguce promeniti mentora. da moras odustati skroz od studija. nesto da sami studenti samoinicijativno menjaju teme, ni to nisam naisla, ali znam za primere gde su im mentori vise puta menjali.

Ovo za kursee je jako dobra ideja, oni zaista sada nude jako puno. misliš da može pomoći?

Share this post


Link to post
maharaja

samim tim što umeš da izvedeš istraživanje i napišeš grant proposal imaš mnogo veština, samo još ne znaš kako da ih nazoveš i predstaviš. Samo zato ti kursevi mogu biti korisni. Nećeš bog zna šta naučiti ali ćeš ovladati tim jezikom i shvatiti da to već znaš.

 

Sudeći po ovome što si napisala, ako ne bi jurila postdok u svojoj oblasti, nema granica šta možeš i umeš da radiš (ili ćeš vrlo brzo naučiti). Tj. granice su samo stručna zanimanja poput medicine, prava i slično, ali sve ostalo je otvoreno. A i malo nazirem čime se baviš i šta su teme koje te zanimaju, definitivno nema granica.

 

Što se tiče trenutnih studija, od mentora moraš da izvučeš maksimalno koliko možeš, i da održiš dobre odnose. Trebaće ti preporuke bez obzira da li ostaješ u akademiji, ili ulaziš u "industriju".

Share this post


Link to post
MilenaS

nikako ne bih jurila postdok u svojoj oblasti, mislim sada kada razmislim, koja je to moja oblast, otišla sam na phd posle PMF sa razlogom da dobije usko specijalizovano znanje, a na kraju se ispostavilo da je sve ovo zapravo jako opšte ( inter ili cross disciplinarno ). Nikada neću moći sebe da nazovem ekspertom u nekoj oblasti. E sada kakav je to materijal za post doc, zar se ne traži poseban skill set za takvu poziciju, tj da se podrazumeva da ti kao postdoc imaš nešto tj nekakva konkretna znanja u vezi te oblasti. Post doc je semi indipendant?ako ne i skroz?

Share this post


Link to post
Braća Strugacki

uradi phd, pusti ta velika ocekivanja i ne menjaj teme, nego je uradi kako god, ekspert u oblasti neces postati doktoratom niti zbog teme doktorata

 

stekao sam do sada gomilu beskorisnih znanja po raznim visokim skolama, ali osim sto je bilo tracenje, ne smeta

Share this post


Link to post
Indy

kako uskladiti brak i studije sa mentorom koji je sve manje zainteresovan za ono što radite?

 

 

Definitivno menjati mentora koji ne pokazuje 1 entuzijazam za tezu (ili kandidata, štagod da je.) To može da bude stresno, ali vredi stresa.

 

Drugo, nema se potrebe (a ni smisla) posipati pepelom zbog toga što se nešto nije znalo pre nego što se sa avanturom i otpočelo. Kad ja pomislim šta sve nisam znao (kada mi je bilo zgodno da to znam), to je u najmanju ruku epskih dimenzija.

 

Inače, da li ćeš moći ili ne da se "nazoveš ekspertom" zaista nije ključno.To je nešto što drugi treba da kažu za tebe. (Mada je ponekad zaista zgodno imati taj osećaj "ja sam zaista, zaista, dobar u ovome"... ali to je onako 1 prolazni osećaj, iza koga obično sledi ledeno-sažižući osećaj totalne izgubljenosti i besciljnosti... Ili sam to samo ja.)

Share this post


Link to post
MilenaS

uradi phd, pusti ta velika ocekivanja i ne menjaj teme, nego je uradi kako god, ekspert u oblasti neces postati doktoratom niti zbog teme doktorata

 

stekao sam do sada gomilu beskorisnih znanja po raznim visokim skolama, ali osim sto je bilo tracenje, ne smeta

mozda sam se loše izrazila, prvu mentorku sam promenila jer nismo našle zajednički jezik, tipa nije htela da priča samnom o tezi sve dok ne položim kvalifikacioni. To mi je veoma bilo čudno, pitala sam ostale studente i profesore kako je to kod njih, svi su mi rekli da do detalja razrade tezu i na taj kvalifikacioni idu na potpisivanje proposalsa,

ovo treće, menjam naziv teze jer ne mogu da čekam komentore da mi omoguće da koristim njihov lab, zato sam drugi rad uradila čisto ono teorijski, policy for technology transfer, to mi je bilo u tom nekom periodu čitanja i isčekivanja slobodnog vremena komentora. 

 

Definitivno menjati mentora koji ne pokazuje 1 entuzijazam za tezu (ili kandidata, štagod da je.) To može da bude stresno, ali vredi stresa.

 

Drugo, nema se potrebe (a ni smisla) posipati pepelom zbog toga što se nešto nije znalo pre nego što se sa avanturom i otpočelo. Kad ja pomislim šta sve nisam znao (kada mi je bilo zgodno da to znam), to je u najmanju ruku epskih dimenzija.

 

Inače, da li ćeš moći ili ne da se "nazoveš ekspertom" zaista nije ključno.To je nešto što drugi treba da kažu za tebe. (Mada je ponekad zaista zgodno imati taj osećaj "ja sam zaista, zaista, dobar u ovome"... ali to je onako 1 prolazni osećaj, iza koga obično sledi ledeno-sažižući osećaj totalne izgubljenosti i besciljnosti... Ili sam to samo ja.)

da, upravu ste. Mislila sam isto za taj osečaj da je možda zgodna startna pozicija za neki budući posao, nisam baš sigurna kako ide tj koji je princip izabira za poziciju predavača ili assist, profesora. Mislim znam kako je to iško kod jedne moje poznanice koja je otišla u Češku na phd, ali večina mojih je ili otišla u industry ili post doc, ili odustalo! ili tek sada kreće. Nekako imam utisak da fakulteti i instituti žele eksperte da zaposle. 

Share this post


Link to post
Indy

Nekada je (posebno u rahmetli YU) doktorat radio samo onaj kome je to zaista neophodno radi dalje promocije u akademskoj ili istraživačkoj poziciji koju su već zauzimali (i koja se, u principu, nije gubila... osim emigracijom  :D ili penzijom/smrću). 

 

Danas je to sve sasvim drugačije, naravno... S jedne strane, imamo nas (iz ex-YU i sl. zemalja bez stvarne šanse za većinu omladine) koji pokušavamo da otvorimo neku perspektivu, a s druge strane su (svetski) univerziteti... Koji spadaju, grubo rečeno, u 2 kategorije: institucije od renomea (kojima se sliva puno istraživačkih sredstava) i wannabe institucije komercijalne orijentacije (studiranje-kao-biznis). U oba slučaja, treba im jeftina radna snaga, a jeftinija od PhD studenata skoro da ne postoji (čak i laboratorijski tehničari tipično imaju primanja koja su negde duplo iznad prosečnih PhD školarina, koje naravno ne dobija svako).

 

S tim da u prvom slučaju (elitne institucije), uz jakog mentora, šanse tog PhD studenta posle doktorata nisu male, tj. vredno je uloženog (ne malog) truda, a bogme i finansijskih sredstava (čak i tamo gde su studije "besplatne" ili gde se radi o stipendiji... ne ide to bez velikih odricanja s mnogih strana, posebno od roditelja.) Kad je u pitanju ova druga (znatno brojnija) grupa institucija, to je bliže lutriji... Može da bidne dobro, al' ne mora da znači.

 

U tom drugom slučaju, svakako je odlična ideja da se do komercijalne upotrebljivosti u toku PhD studija usavrši neki drugi traženi "zanat", recimo programiranje, data science, rad sa bazama podataka, podučavanje tj. edukatorski rad, ili nešto peto... zašta neko već ima prirodne naklonosti ili interesovanja. Posle studija (uspešno završenih, ili ne - a koliko se sećam, oko 70% PhD studenata nikada ne stekne zvanje) onda uvek ima nekih (možda čak i odličnih) opcija za dalji rad, posebno ako se radi o relativno mlađim osobama (recimo, svakako dobro ispod 40 u vreme kada shvate da moraju da uhvate neki "drugi voz", jer je akademski odavno napustio stanicu... Što više ispod 40, to bolje. Ejdžizam je globalno toliko dominatan, da je to teško prepričati.)

 

 

Share this post


Link to post
MilenaS

mene je ispirisala ova profesorka, Sylvia McLain zavrsila je zoologiju, pa onda za nastavnika, pa je uradila doktorat iz kristalografije. Vidim da je to njeno multidisciplinarenje (ne znam sada da li je inter ili multi ti pojmovi nisu mi najjasniji) jako bilo korisno. E sada, kao što ste rekli Indy, verovatno tu ima povoljnosti jer je završila zvučne univerzitete, sada ona je sigurno duplo starija od mene, ali je sama rekla da je krenula u 30tim na phd. Poklopio joj se momenat kada je rad u sinhrotronu popularan i naučni trend.     generalno sam zapazila da se PhD pozicije koriste, kao jeftina radna snaga na dugogodišnjim projektima, ili da mi koji nemamo nikakvo znanje praktično sa BSCa, idemo dalje u nekoj konkretnoj potrazi za nečim.

https://www.youtube.com/watch?v=SaSntOkK-Vk

Sylvia McLain  

 

 

edit

 

mada sada sam se setila i da sam danas ovo pročitala

https://www.theguardian.com/us-news/2017/sep/28/adjunct-professors-homeless-sex-work-academia-poverty

Edited by MilenaS

Share this post


Link to post
maharaja

Nekada je (posebno u rahmetli YU) doktorat radio samo onaj kome je to zaista neophodno radi dalje promocije u akademskoj ili istraživačkoj poziciji koju su već zauzimali (i koja se, u principu, nije gubila... osim emigracijom  :D ili penzijom/smrću). 

 

Danas je to sve sasvim drugačije, naravno... S jedne strane, imamo nas (iz ex-YU i sl. zemalja bez stvarne šanse za većinu omladine) koji pokušavamo da otvorimo neku perspektivu, a s druge strane su (svetski) univerziteti... Koji spadaju, grubo rečeno, u 2 kategorije: institucije od renomea (kojima se sliva puno istraživačkih sredstava) i wannabe institucije komercijalne orijentacije (studiranje-kao-biznis). U oba slučaja, treba im jeftina radna snaga, a jeftinija od PhD studenata skoro da ne postoji (čak i laboratorijski tehničari tipično imaju primanja koja su negde duplo iznad prosečnih PhD školarina, koje naravno ne dobija svako).

 

S tim da u prvom slučaju (elitne institucije), uz jakog mentora, šanse tog PhD studenta posle doktorata nisu male, tj. vredno je uloženog (ne malog) truda, a bogme i finansijskih sredstava (čak i tamo gde su studije "besplatne" ili gde se radi o stipendiji... ne ide to bez velikih odricanja s mnogih strana, posebno od roditelja.) Kad je u pitanju ova druga (znatno brojnija) grupa institucija, to je bliže lutriji... Može da bidne dobro, al' ne mora da znači.

 

U tom drugom slučaju, svakako je odlična ideja da se do komercijalne upotrebljivosti u toku PhD studija usavrši neki drugi traženi "zanat", recimo programiranje, data science, rad sa bazama podataka, podučavanje tj. edukatorski rad, ili nešto peto... zašta neko već ima prirodne naklonosti ili interesovanja. Posle studija (uspešno završenih, ili ne - a koliko se sećam, oko 70% PhD studenata nikada ne stekne zvanje) onda uvek ima nekih (možda čak i odličnih) opcija za dalji rad, posebno ako se radi o relativno mlađim osobama (recimo, svakako dobro ispod 40 u vreme kada shvate da moraju da uhvate neki "drugi voz", jer je akademski odavno napustio stanicu... Što više ispod 40, to bolje. Ejdžizam je globalno toliko dominatan, da je to teško prepričati.)

To sve zavisi od slučaja do slučaja i nisam siguran da je ova podela tako čista. Ja sam doktorat uradio na jednoj od "najeltinijih" institucija na svetu, i fellowship posle na jednoj isto tako "elitnoj". Tu sam stekao najviše transferable skills i upravo su na ove dve institucije studenti tretirani kao biznis mnogo više nego na svim drugim fakultetima koje sam od tada posećivao/radio. Za ove dve institucije cilj je 100% graduate employment u roku od šest meseci i na tome rade. Često na manjoj i siromašnijoj instituciji možeš dobiti mnogo veću posvećenost. Nit crno nit belo.

 

ps. sa vrhunskim stipendijama, nikakva odricanja nisu potrebna ni tebe, a kamoli roditelja (oni nisu u priči od srednje škole). Naprotiv, može se jako puno i uštedeti. Istina, mnoooogo je lakše upasti na neku od ovih škola, nego dobiti jaku stipendiju.

 

 

 

Definitivno menjati mentora koji ne pokazuje 1 entuzijazam za tezu (ili kandidata, štagod da je.) To može da bude stresno, ali vredi stresa.

 

Drugo, nema se potrebe (a ni smisla) posipati pepelom zbog toga što se nešto nije znalo pre nego što se sa avanturom i otpočelo. Kad ja pomislim šta sve nisam znao (kada mi je bilo zgodno da to znam), to je u najmanju ruku epskih dimenzija.

 

Inače, da li ćeš moći ili ne da se "nazoveš ekspertom" zaista nije ključno.To je nešto što drugi treba da kažu za tebe. (Mada je ponekad zaista zgodno imati taj osećaj "ja sam zaista, zaista, dobar u ovome"... ali to je onako 1 prolazni osećaj, iza koga obično sledi ledeno-sažižući osećaj totalne izgubljenosti i besciljnosti... Ili sam to samo ja.)

+1!

Edited by maharaja

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...