Jump to content
stoka

Gde ste bili 5. oktobra 2000. godine?

Recommended Posts

Tresko

Prošao sam sve demonstracije od 9.marta 1991. pa sam čak i kad sam definitivno otišao iz Srbije početkom 2000.te, nakon izbora,u Septembru, uzeo odmor i bio ispred skupštine 5.Oktobra. Tada su se rušili sa vlasti ovi koji su danas opet na vlasti.

Share this post


Link to post
urkozamanje

Skoro pa svuda gde se nesto desavalo. I bas jurio da budem u prvim redovima, gde god se moglo probiti. Citav dan.. i noc. Imao 19, otac umro ranije te godine, keva plakala kad smo burazer i ja krenuli, bila mnogo uplasena, ali nam rekla da je sramota da ostanemo kuci, i da joj je zao sto matori nije doziveo da vidi taj dan.. Prve ozbiljne guzve se secam, cini mi se iznad Madere, bezali od suzavca i gumenih metaka, pao preko nekog dedice i oljustio dlanove skoro do kosti, provalio koliko tek posle 10ak min kad smo se ponovo okupili (8 drugara koji smo krenuli zajedno) u nekom dvoristu, i krenuli nazad. Isli na muriju u naletima sa mokrim maramama preko lica. Standardna rutina u to vreme, uletis nazad, bacis kamenja koliko imas po dzepovima i rukama (secam se burazera kad se vratio sa gomilom belutaka iz, valjda, nekog kamiona sto su dovezli tu), bezis, nadises se vazduha, operes maramu, i ides nazad. Da me ubijes nemam pojma ni priblizno da navedem gde se tacno sta desavalo, ali smo se tukli I gutali suzavac, cini mi se, satima. E da, negde sam cuo da nije bilo gumenih metaka. Ja se nekako bas zivo secam prstanja istih oko nas.. Skupstina. Tu ne mogu da se setim da li sam usao unutra, ili samo stigao do ulaza. Secam se tipa iznad mene kako visi sa prozora zgrade, I da sam izgubio kontakt sa burazerom kad je rulja pocela da bezi nazad. Bila je bas velika guzva I haos. Najiskrenije, NE ZNAM da li je slika hodnika I umetnickih slika koje skidaju ljudi oko mene nesto sto sam video svojim ocima, kasnije, kad se jurilo u zgradu ponovo u drugom naletu, ili nekog snimka. Secam se ljudi koje su kasnije vozili ulicom u koznim foteljama sa istim tim umetnickim slikama u rukama I rulje koja je uzivala u toj sceni. U RTS znam da jesam, jer sam se za malo ugusio pokusavajuci da odgovorim malog Ivana da ostavi monitor, neke tastature, I gomilu kablova koje je vukao sa sobom stepenicama dok smo se provlacili kroz dim. Secam se i koliko me bilo sramota kad nas je neki stariji tip sacekao na izlazu i rekao nam da smo lopovi. Ni tu ne znam za koji sam k uleteo unutra, ni zasto sam razbijao opremu i namestaj. Secam se i da su gospodje vristale dok smo jurili ka zgradi i da se drug kleo u kevu da je cuo kako pucaju na "nas". Ja nisam cuo nista. Ali se secam rulje kako bezi, I nekog tipa za koga sam uveren da je tada slomio nogu. Uglavnom, kao sto rekoh, jurio kao budala u prve redove na svakoj lokaciji gde smo culi da se nesto desava. Zasto? Najvise zato sto sam bio klinac zeljan uzbudjenja I sto mi je tada bilo prirodno i logicno da se sa murijom mora tuci, a onda I zbog tog osecaja koji je citava ekipa delila. Da smo deo necega velikog, i da je tada stvarno bilo DOSTA! Cega tacno, nismo bas najbolje kapirali. Valjda svega.. Danas, kad vidim znak otpora, pomislim na mtv, promrmljam psovku sebi u bradu, malo povratim sebi u usta, I progutam nazad. P.S. A da, da me neko juce pitao kakav je bio taj dan, zakleo bih se da je bilo hladno I oblacno u pm. Ja ga pamtim uglavnom kroz dim.

Share this post


Link to post
porucnik vasic

У Нешвилу у који сам се преселио месец дана пре тога. Плакао сам од среће, мислио да свиће ново доба.

Share this post


Link to post
boshoku

prvo ispred skupštine srj, posle u krunskoj odvrnuo zvučnike sa ovim na ripitu:http://youtu.be/ND3haD-c0lwposle ispred gradske do jutra na ruskoj vodi (i ne, nisam bio naivan; stvari su se dramatično promenile, ne treba slušati dežurne nadžak babe na prozaku)

Edited by boshoku

Share this post


Link to post
April
rol.JPGMoj suvenir iz Skupštine. Sve što više nikad neću videti: kako gore kancelarije, kako mi se ruši stakleni krov na glavu iz Veća republika(odatle je ovaj suvenir), kako tepisi plivaju, kako huligani lome ogledala, kako ne možemo da nađemo izlaz u prizemlje i čovek do mene pada na polomljeno staklo, uske stepenice ka spratu...Onda sam nekako izašao na sporedni izlaz ka parkingu i krenuo Kosovskom. Tek kad sam video kako gori televizija, shvatio sam šta smo uradili.

Share this post


Link to post
Filipenko

Ohoho, sad će Jelisaveta da te tuži zbog uništenja nameštaja Karađorđevića...

Share this post


Link to post
salkodinamitas

Pred skupštinom a posle u DS na terazijama.. Bio Čedin budući punac i još neki. Čim je postalo jasno da je gotovo počelo gadno opanjkavanje dotadašnjih opozicionih kolega. Sada me termin 5.10. prvo podseti na neku radio emisiju u kojoj egzaltirana Biki proziva dotadašnje vedete tada u mišjim rupama: " IIVICAAA.... GDE JE MOJ IVICAAA" sada kad se zajebem i pogledam vesti vazda pomislim: "Evo ti ga jebo te on a i nas blentave.."

Share this post


Link to post
Ryan Franco

Nisam Ćešićev fan ali ovo je najbolja stvar koja se juče pojavila u vezi sa petim oktobrom. :D

Share this post


Link to post
francuski sobar

Sećam se da sam kreno na miting pred skupštinu sa pederušom i prenosnim hard diskom za na posao kasnije popdne, što će reći da nisam očekivao ovakav rasplet. Štaviše, isplaniro mučku diverziju na poslu (poznata medijska kuća) o kojoj bi se brualo samo tako. Ali napolju odmah se videlo po mosovnosti i energiji da ovo nisu još samo jedne demonstracije u nizu kao dosad.Možda sam pomešo nešto ai nekako prvi juriš povezujem sa nekakvim govorom Protića odnekud, gde je on čak mislim pozivo na odstupanje. Uglavnom, besan zbog suzavca a pomalo i radoznalost, nađem se tako neplanirano u skupšitonskom holu maltene u samom početku, još su izvodili pojedine policajce. Sećam se da mi je bilo jednog jako žao gledajući kako masa trga uniformu sa njega. U holu potpuno nadrealno, samo dim i srča, mnoštvo ljudi promiče u toj magli i nekakvoj čudnoj tišini (valjda kontrast u odnosu na graju mase ispred). Za suvernir uzmem bunt novogodišnjih čestitki sa skupštinskim obeležjima, hteo valjda da šaljem okolo iz zezanja ali nisam nikad.

skupstinska_cestitka.jpg

Stignem posle i na posao, tu tek vidim da je sve konačno gotovo. Bilo mi samo malo žao, ništa od moje planirane sabotaže.

Share this post


Link to post
Muwan

Došao sa kumom pred skupštinu taman kada je počela tarapana. Bolelo nas uvo da ulazimo unutra, tog dana smo jedino želeli da vidimo RTS i Večernje novosti kako nestaju u plamenu (ostade želja pusta, ebga). Onda keretina krenula da rabi gas zagušljivac, koji su u maju te godine premijerno predstavili ispred Beogradjanke, na protestu podrške za StB. Meni je taj gas pravio ozbiljne smetnje u disanju pa sam morao da se sklanjam dalje nego od običnog suzavca. Taman krenulo da se razilazi i mi krenemo pored skupštine prema RTSu, kad odjednom ispred nas prodje neki suvonjavi lik sav u crnom, sa crnim povezom preko usta. Izvadi opušteno utoku i potpuno nasumično opali 3-4 puta prema Kosovskoj, gde se jedva nešto naziralo od dima. Neki ljudi kažu da je ispred televizije gusto, da je stigla JSO, i mi odlučimo da ostanemo u Pionirskom parku gde je dosta ljudi, mahom starijih, tražilo pomoć i vodu dok su se oporavljali od zagušljivca. Tako smo ostali tu i pripomogli koliko smo mogli, prošetali se do Terazija i vratili sa nekim sendvičima (ne sećam se da li smo ih kupili ili dobili), vratili se pred gradsku skupštinu taman kada su krenula obraćanja™. Sećam se da su me svi govornici teško smorili, zaključno sa Neobaveštenim Dr Vojislavom, ali i za to me je bolelo uvo jer sam samo hteo da vidim onog skota kako pada, pa makar ga rušio i bašibozuk okupljen u DOSu. Uveče otišao do tadašnje, njeni otvorili flajku nečeg najskupljeg francuskog što postoji, nazdravili i tako... Sutra ujutro krenuo postrevolucionarni medrano, što je bilo i za očekivati.Meni je inače taj 5. oktobar došao kao nekakva rutina kojoj rutinski valja prisustvovati, jerbo se iz aviona videlo da se nešto ozbiljno sprema, da se prevrat organizuje i u unutrašnjosti, da ni vojska ni policija nemaju više interesa niti volje da brane režim (sa izuzetkom par hardcore jedinica sa kojima se moglo izaći na kraj), tako da mi adrenalin nije bio ni blizu nivoa koji je dosegao na kontramitingu u decembru 1996-te. Neko je lepo rekao na prethodnim stranama, to su bila vremena... U Kolarčevoj smo izlazili pred keretinu kao rimska legija jbte... Prvi red baci šta ima pa se skloni, drugi red predje na čelo i baci šta ima pa se i oni sklone, i tako sve dok ovi ne krenu u juriš, onda povlačenje dok oni ne stanu i ponovo formiraju kordon, pa onda iz početka kaldrmom na gmazove. U jednom od tih povlačenja napravilo se zagušenje otprilike kod Tome (pekare) pa je cela rulja zastala, i dok su ovi napred uspeli da se pomere keretina je otpozadi prišla na rukohvat i krenula da mlati. Dobio pošteno preko ledja (perjana jakna donekle amortizovala) ali smo svi nekako uspeli da uzmaknemo a da niko nije oboren na zemlju i unakažen od batina. Sećam se čarki sa pogubljenim kontrašima, haosa u Knezu kada je ono govedo iz Vrbasa upucalo Ivicu Lazovića, nesrećnika iz Kosova Polja koje je predvodio Vojo sa tetejcem kojeg je uredno potezao svaki put kada bi im naši™ prišli na čarku, jabuka i pašteta u konzervi koje su doletale iz njihove mase i ozbiljno povredjivale ljude, i nekih popova koji su preklinjali naše™ da "ne idu na braću". Sećam se i narednog dana, kada je bes okupljenog sveta na Terazijama doslovce mogao nožem da se seče u vazduhu, koliko ga je bilo...U pravu su oni koji kažu da se sa 9. martom ništa ne može porediti. On je po mnogo čemu jedan i jedini. Bio je to poslednji pokušaj da se nešto promeni uoči rata, i poslednji put da je Beograd izvukao iz sebe bukvalno sve kvalitetno što je imao u to vreme. Tu su učestvovale hiljade ljudi koje će u narednim godinama napustiti zemlju, društvena i demografska slika su se neverovatno promenile do protesta 96-te, posle toga su se još toliko promenile do 5. oktobra, a od tada pa do danas... Vredi pomenuti i protest ispred skupštine 93-će, kada je onaj radikalski ološ nokautirao Mihajla Markovića u skupštini. Bilo je puno frke i suzavca, jedan policajac je ubijen i to nikada nije razjašnjeno, Draškovići uhapšeni i odvaljeni od života. Posle toga praktično ništa tri godine, valjda se rat u Bosni toliko osećao da ljudima nije bilo do opozicionog delovanja.Edit: danas bih, da sam u Srbiji, izašao na ulicu ukoliko bi krenuo neki no-name talas preko društvenih mreža (kao u Sloveniji ili Tunisu). Možda na poziv GSA, Roma ili tako nekog. Ali na poziv DS ili LDP pokazao bih dva srednja prsta i poželeo im što više ispadanja sapuna u zatvoru od kojeg treba da ih spasavaju isti oni gradjani po kojima su oni prethodno izvršili masivnu veliku nuždu.

Edited by beowl

Share this post


Link to post
April
U pravu su oni koji kažu da se sa 9. martom ništa ne može porediti. On je po mnogo čemu jedan i jedini. Bio je to poslednji pokušaj da se nešto promeni uoči rata, i poslednji put da je Beograd izvukao iz sebe bukvalno sve kvalitetno što je imao u to vreme. Tu su učestvovale hiljade ljudi koje će u narednim godinama napustiti zemlju, društvena i demografska slika su se neverovatno promenile do protesta 96-te, posle toga su se još toliko promenile do 5. oktobra, a od tada pa do danas...
Meni je noć u Prizrenskoj između 10. i 11.marta bila mnogo luđa od Devetog.Ali se ništa ne može porediti sa 24.decembrom1996. i dočekom Nove 1997. Najbolji Beograd koji ja pamtim. Hajlajt Nove'97 bila mi je jedna fantastično aranžirana kanta za đubre usred Kneza i nikad lepši sneg.

Share this post


Link to post
kapetanm

Meni su tad pri razmišljanju o Miloševićevom padu upael u oči dve stvari koje su se prvi put desile:- Prvi put je voljom glasača otpao, uprkos medijima, krađama, prevarama, izbornim propisima, sudovima, itd. Cela Srbija ga je na izborima oborila.- Opet, ne bi nikad pao da ga njegovi nisu pustili niz vodu, 70%SPS-a zasićen budalom, okrenulo je leđa, spremno na borbu s JUL-om

Share this post


Link to post
Papovac

i piter gabrijel se secahttp://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2013&mm=10&dd=06&nav_id=761935

Share this post


Link to post
Caligula

Bio tamo gde je svaki gradjanin Srbije u toj tachci istorije trebalo da bude. Meni je to jedan od najvelicanstvenijih datuma gradjanske Srbije, bez obzira na kasniji sramni rasplet.edit: secam se dok sam se peo prema skupstini video sam dim. Iz pravca skupstine nadolazili su ljudi (suzavac). Videh momka koji je na duksu imao karticu "obezbedjenje" i secam se da sam ga pitao "sta se dogadja?" a on meni onako beogradski naglasavajuci slogove:"za-pa-li-li sku-psti-nu"Kao da me je obavestio od novom otvorenom soping molu, toliko je uzbudjenja bilo u njegovom glasu :D Popeo se do raskrsnice sa Takovskom i naleteo na stampedo (jer je par bornih vozila, Legijinih mislim, doslo iz pravca televizije).Pored mene ljudi nose fotelje i stolice, u kadru mitoloska scena gde se crni dim vije iz poznatog mi zdanja, pomislih "Salvador bi svoju slavu dao da moze da bude ovde"

Edited by CowBoy

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...