Before Sunrise/Sunset/Midnight

[Turnbull]

+1Prvi film je bio super kad sam ga gledao sa 15 godina. Zapravo, bio mi je jedan od omiljenih filmova. Dijalozi, navijanje da budu zajedno i spontanost cele setnje kroz Bec. Drugi film mi je bio kao kad sretnes starog prijatelj posle 10 godina. Nije to bas vise to, ali neke stvari pamtis idealizovano pa onda to ipak bude to. Ovaj treci, ne znam. Nategnuta mi je ona scena kad se posvadjaju odjednom, a i cela prica da li ce da zive u Parizu ili USA je neubedljiva. Da imaju po 22 godine pa se cimaju oko njene karijere ili njegovog sina ok, ali imaju vec dvoje dece zajedno, uspesni su u karijerama - nekako mi je sve to smisljeno da bi imali neku radnju. I jeste ona dosadna, a on malo patetican. U prvom filmu ta patetika moze da prodje na idealizaciju perioda, a posle 8 godina braka.. njah. Dakle, da je ostalo sve samo na setanju i filozofiranju super.

Ma daj, kao da nismo gledali isti film. Kakva patetika, film je surovo realističan, na trenutke možda i preterano.Inače, svađa jeste poseban trenutak. (Stavljam u spojler zbog Singera i ostalih)

Zapravo, tek kad dobiju par sati nasamo, oslobođeni od svakodnevnih obaveza, aktiviraju se svi regrets, i sve zamerke koje imaju jedno prema drugom. Uspešni u svojoj karijeri, pa hm, on jeste, ona ima osećaj da nije ostvarila ništa od sličnog značaja, zato joj je i bitan novi posao. Jasno je da su oboje napravili žrtve da bi bili zajedno. Svakodnevno nekako izaze na kraj sa tim saznanjem, ali čim zastanu da razmisle, to se otvori. Pitanje nije prosto da li će živeti u Parizu ili US, nego da li mogu da spoje sve ono što osećaju da žele od života (on, da bude dobar otac svom sinu, ali i njen muž, itd.) u uslovima kada im vreme za to ubrzano prolazi.

[salerokada]

Ja još nisam odgledao drug i treči, ali prvi film je daleko od patetike.Ja ne podnosim patetiku, a i na romantiku sam osetljiv, ali prvi film je romantičan taman koliko treba. Jednostavno klizi bez trunke patetike.

[maheem]

nema tu nikakve patetike

[Turnbull]

Hvala vam za ove recenzije, posto sam razmisljala da li da gledam trilogiju, sad sam sigurna da necu. Patetika me iritira, a promasenih parova svih uzrasta i ovako imam u izobilju, naslusah se vec svih ovih zivotnih faza. :P

Ma daj, nemoj mi reći da si odlučila na osnovu ovih uanlajnera. Pogledaj filmove obavezno, iako ti se na kraju ne svide, u šta sumnjam, sigurno nećeš osećati da si protraćila vreme.Inače, ne da je to neki knockdown argument, ali na Rottenu ova tri filma imaju, respektivno, 100, 95 i 98%.

[Amos]

Ma daj, kao da nismo gledali isti film. Kakva patetika, film je surovo realističan, na trenutke možda i preterano.Inače, svađa jeste poseban trenutak. (Stavljam u spojler zbog Singera i ostalih)

Jeste realan sa pozicije svadjanja u braku zbog brojnih obaveza i sl. Ali mi je ono medjusobno napusavanje i njegovo konstantno spustanje lopte pateticno. Ja filmove gledam po osecaju, a bez nekog super analiziranja, dakle ako osetim da je to tako - sjajno. I sa tog stanovista kontam da su mi se prva dva dela dopala jer sam, manje vise, u dobima u kojima su i oni, i to jeste bilo tako. Sada kad se i sam svadjam u braku, malo mi je razmazeno i pateticno da se svadjas oko toga da li ce ostati u Parizu ili Americi. Vise gledas sta ces da jedes i super si srecan sto imas dve divne cerke. Takodje, sto se tice njegovog odnosa sa sinom, i to ne ide bas tako u pravom zivotu.

[Turnbull]

Hm, ali to ti je onda druga vrsta primedbe - sa tvoje tačke gledišta, svi njihovi first world problems deluju patetično . Pa dobro, to razumem, ali to ne znači da film nije realističan - takav par u takvoj situaciji zaista će se svađati oko takvih stvari, sad što sa tvoje tačke gledišta to izgleda razmaženo, druga je stvar, ali vođeni tim kriterijumom bojim se da bismo počistili svu veliku umetnost koja se ne bavi elementarnom egzistencijom.Ne razumem šta ti je zasmetalo u odnosu sa sinom, niti pak razumem na osnovu čega sa sigurnošću tvrdiš da ne ide tako u pravom životu? Nemam sina, ali sam sin, i na osnovu tog iskustva su mi one scene izgledale bolno realistično.

[maheem]

Jeste realan sa pozicije svadjanja u braku zbog brojnih obaveza i sl. Ali mi je ono medjusobno napusavanje i njegovo konstantno spustanje lopte pateticno. Ja filmove gledam po osecaju, a bez nekog super analiziranja, dakle ako osetim da je to tako - sjajno. I sa tog stanovista kontam da su mi se prva dva dela dopala jer sam, manje vise, u dobima u kojima su i oni, i to jeste bilo tako. Sada kad se i sam svadjam u braku, malo mi je razmazeno i pateticno da se svadjas oko toga da li ce ostati u Parizu ili Americi. Vise gledas sta ces da jedes i super si srecan sto imas dve divne cerke. Takodje, sto se tice njegovog odnosa sa sinom, i to ne ide bas tako u pravom zivotu.

uf, ovde jednostavno nisi u pravu. oni jednostavno nemaju egzistencijalne probleme tipa šta ćeš da jedeš već se radi konkretno o problemu staništa. njoj treba pariz, njemu pariz ne odgovara. a ko kaže da nisu super srećni sa svojom decom? ovo je ekstrakt iz njihovog života. trenutak. ne predstavlja mi porblem da se stavim na njihovu poziciju, čak sam dugo posle filma razmišljao kako bih se postavio u toj situaciji, šta bih učinio. ne postoji apsolutna sreća, tipa da ne postoje problemi, da probleme ne stvaraš i sam. pa sam si rekao da se svađaš sa suprugom - što niste samo srećni?a što se tiče poslednje rečenice da to tako ne ide u pravom životu, evo ja ću ti reći da ide. imaš milion različitih slučajeva odnosa razveden otac-dete kod majke i ovaj njihov slučaj je potpuno realan i isto tako mogu veoma lako sebe postaviti u njegovu poziciju... ne znam koliko ima forumaša koji imaju iskustva/probleme sa tim pa nisam siguran da li je vredno otvaranja posebne teme. Edited September 18, 2013 by maheem

[Amos]

Dap, u pravu si da mi smeta nivo njihovih problema. Zar ne mislis da bi bilo malo realnije da se ceo film recimo odvija u Americi, gde je ona primorana (ili zeli) da bude uz njega dok traje borba sa njegovom bivsom zenom oko deteta? To bih onda potpuno razumeo, a i cela stvar bi dobila mnogo vecu tezinu od ove svadje na moru. Drugo, mozda sam nesto propustio ali mi nije jasno zasto on ne ucestvuje malo vise u stvarima ako je pisac koji ima dve napisane knjige? Nije kao da radi u rudniku pa ne moze da joj pomogne oko svih stvari koje mu zamera? Sto se tice njene karijere, zar nije on ostao sa njom u Parizu bas zato da bi ona radila na njoj? Priznajem da taj deo nisam bas najbolje razumeo. A sto se tice sina, znam da se deca u takvim situacijama cesto drze kao taoci zaracenih strana. Ovde mi to nije nekako efektno prikazano. Super mi je awkwardness izmedju njih dvojice, za majku govore da je malo sajko, ali kasnije vidimo da klinac ocigledno prolazi kroz pubertet. I ta cela scena mi je opet u fazonu: "what's all the fuss?" Nije majka sa tipom koji je drug addict, ili da ide u krpama u skolu ili ga neko maltretira, ili ga neko pokusava da otme. Jednostavno njih dvoje se malo svadjaju kraj plaze jej je postalo dosadnjikavo u raju. Jebes to.

[Amos]

I da, ja sam sin oca koji je imao decu sa novom zenom. :)

[morgana]

strasno mi je islo na nerve potenciranje zensko-muskih i evropsko-americkih uglova

[Turnbull]

Zašto? Meni je to bilo opet sasvim realistično - to je prisutno od početka trilogije, i potpuno je smisleno i ubedljive da te stvari isplivaju u svađi. Naravno da će isplivati, zajedno sa svim ostalim predrasudama i stereotipima koje imamo jedni o drugima.Meni je recimo bilo jako zanimljiva njihova rasprava o muško-ženskoj podeli poslova. Na trenutak mi se učini da je on u pravu i da ona preteruje kada potencira problem sa rodnom podelom poslova i uloga u braku, ali već sledećem trenutku vidimo da njene primedbe uopšte nisu bez osnova. Teško je odlučiti, i ne moramo da odlučimo ko je u pravu. To ne čini njihove grievances manje stvarnim. A žena poput nje će svakako biti mučena stalnim sumnjama, da li je previše žrtvovala zbog braka, da li je trebalo da radi nešto drugo, da bude samostalnija, ili ostvarenija, itd.Ali meni je zapravo upravo to bilo super - deo života u post-tradicionalnom (a opet, da li baš post-tradicionalnom? dok muškarci napolju, kao kod Platona, diskutuju o umetnosti i životu, žene u kuhinji spremaju ručak) svetu jeste i to da ne znamo kome sleduje koja uloga i koji teret, stalno se raspravljamo oko toga, pa i svađamo, a i stalno imamo utisak da je možda moglo biti drugačije. Film to vrlo lepo hvata, a opet ne pada u milivojevićevski očaj oko modernosti i raspadanja starih rodnih uloga.

[Blueberry]

...Ali meni je zapravo upravo to bilo super - deo života u post-tradicionalnom (a opet, da li baš post-tradicionalnom? dok muškarci napolju, kao kod Platona, diskutuju o umetnosti i životu, žene u kuhinji spremaju ručak) svetu jeste i to da ne znamo kome sleduje koja uloga i koji teret, stalno se raspravljamo oko toga, pa i svađamo, a i stalno imamo utisak da je možda moglo biti drugačije....

:)

[Amos]

Da se razumemo, ne kudim ja ovaj film u potpunosti. Pre imam osecaj da je zagrizao vise nego sto moze da sazvace. Recimo izvrsno je prikazano kako vecina takvih oceva imaju nove porodice i njima pripadaju u potpunosti, ali ce vecito imati momenat da je "someone left behind". Sa druge strane, sto se tice njihovog trokiranja u braku, 'Blue Valentine' je neuporedivo bolji i realniji i tezi.

[Alis]

Pa nije to bio moj utisak. Film jeste gorak, ali ne mislim da je fatalistički.

ma šta znam. možda sam ga ja tako doživela.

onaj njen "mislim da te više ne volim " trenutak.iako rečeno u afektu ima neku težinu. kad se tako nešto jednom kaže, teško se zaboravljaposlednja scena mi je posebno teška. batrgaju se oboje da zadrže to što imaju. ostaje mi utisak da će oni da traju još neku godinu, ali da se bliži kraj.

u svemu ostalom se slažem sa tobom.patetike nema sigurno . a i stvari oko kojih se svađaju su realne čak i da se dešavaju ovde.kapiram i njenu i njegovu stranu što se čitave stvari sa sinom tj preseljenjem tiče, a rešenja za to nema, a da neko ne učini žrtvu koju će posle nabijati na nos ovom drugom

Dobrodošla... Novi forumašu, da ti ja prvim poželim srećno pisanje ovde...

fala

[Indy]

Ja sam gledao jedan od prva dva, ali ne mogu da se setim koji. Jedino cega se secam je da mi je ta Julie prilicno dyebozovna,... nemam šta da dodam.