Jump to content
IGNORED

Kosovo, plan je potpisan, šta dalje?


radisa

Recommended Posts

Opozicija je nudila Albancima saradnju u zamenu za vracanje autonomije, oni su to odbijali. Koliko se secam Djindjic je isao da pregovara.

Link to comment

a kako je prošao period od kraja 60ih pa do tog štrajka '89? nešto posle titove smrti je počelo sa otkupljivanjem srpskih imanja za basnoslovne sume, posle je bio slučaj martinović...

 

jel uopšte postojao neki period koegzistencije

 

 

 

čitao sam intervju radine vučetić povodom knjige o varioli "nevidljivi neprijatelj" koja je pričala o izveštavanju tadašnje štampe i naročito apostrofirala večernje novosti. sa druge strane nenovosti su stidljivo pisali o prizrenskoj ligi, kosovu kao nerešivom "problemu", bregović je snimio pesmu na albanskom, a "šiptar" je bio pežorativni naziv...

Quote

Proučavanje štampe pružilo mi je još nešto – uvid u kontinuitete zla kad su pojedini listovi u pitanju. Jedna od tema kojima sam se bavila bio je i odnos prema Albancima i prema Muslimanima, zato što je kao „dežurni krivac“ za unošenje variole u SFRJ označen Ibrahim Hoti iz sela Danjane na Kosovu. S obzirom na to da sam se bavila pisanjem štampe krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, i s obzirom da novine i danas čitam svakodnevno, zastrašujuć mi je kontinuitet zla koje se zove Večernje novosti.

 

 

e

sećam se i one fotke iz prekala(čini mi se) al to je priča za drugu temu, a možda i ceo topik

Edited by kud u maglu Simoviću
Link to comment
11 minutes ago, kud u maglu Simoviću said:

a kako je prošao period od kraja 60ih pa do tog štrajka '89? nešto posle titove smrti je počelo sa otkupljivanjem srpskih imanja za basnoslovne sume, posle je bio slučaj martinović...

 

jel uopšte postojao neki period koegzistencije

 

 

Zavisi kako kad i zavisi koga pitas. Ono sto je lako proverljiva cinjenica je da Albanci za sve vreme SFRJ nisu u potpunosti bili prihvaceni kao ravnopravni gradjani te drzave. Bili su sve vreme gradjani drugog reda, mozda ne zvanicno ali su kulturoloski bili poprilicno izopsteni. Da stvar bude ironicna, u proseku su ih najbolje prihvatali Srbi i Makedonci jer su ziveli s njima i najbolje (najmanje lose) su ih razumeli, ova novokomponovana ljubav Hrvata, Bosnjaka i Crnogoraca prema njima je proizvod mrznje prema Srbiji a ne ljubavi prema Albancima. Takodje je lako proverljiva cinjenica da su kosovski Albanci i uopste Albanci u SFRJ u odnosu na sunarodnike iz Albanije ziveli mnogo bolje. Bilo je bezbroj viceva medju kosovskim Albancima na racun ovih iz Albanije, uglavnom oko imovine, siromastva i politickih sloboda.

 

Sto se ovog citata tice, jeste postojala i postoji mrznja prema Albancima u beogradskoj stampi ali primer za to nije najsrecnije izabran. "Variola vera" jeste usla u SFRJ na nacin na koji je opisan, doneo je sa hodocasca Albanac sa Kosova i umro kao nulti pacijent. Nisam znao (ili sam u medjuvremenu zaboravio) kako se zove.

Edited by harper
  • +1 1
  • Hvala 1
Link to comment

ibrahim hoti. da, preživeo je jer je bio vakcinisan

 

 

ovaj citat je i ilustracija baš onoga o čemu pišeš. r.v. je napisala knjigu o varioli i čitala je tadašnju štampu, šta je i kojim tonom pisala o tome

sećam se da je ljiljana bulatović(mnogi je znaju kao intimusa i biografa ratka mladića) tadašnja novinarka intervjua napravila neki specijal o kosovu koji je bio razgrabljen, a njoj bio ulaznica u politici da bude urednica magazina svet, koji je često rabio temu kosova. mislim da su oni otkrili slučaj martinović

  • +1 1
Link to comment

Jugoslavija je prvenstveno bila zemlja Slovena.

Otud su neslovenski narodi bili malo drugačije tretirani i dozivljavani.

Iz ličnog iskustva znam da je su Srbi i Bošnjaci imali identičan odnos prema Albancima u BiH.

Naime, u mom gradu bilo je nekoliko muslimanskih  albanskih porodica - uglavnom poslasticara.

I jedni i drugi su ih zvali šiptarima i gledali kao strance uz obavezno izrugivanje njihovom govoru.

Sad, to je lično iskustvo, ne mora da bude relevantno.

 

  • +1 1
Link to comment

To je bilo i moje iskustvo. Tada najpoznatija (i najbolja) buregdžinica u Mostaru (“Velež”) je bila krcata svaki put, ali su ih svi zvali Šiptarima. Brdo poslastičara, takodje. O predrasudama oko sladoleda (“prljavi”, itd) da ne govorim. Najbolju reputaciju su imali poslastičari koji nisu bili Albanci, ne nužno i najbolji: Mujo Trovač, ABC i onaj što je “Titu pravio torte” Kasato. Znaće @borris_ bolje.

  • +1 1
Link to comment

Predrasude nisu bile vezane samo za Albance. Imate li prijatelja čija se kćer udala za Roma?

Takvi odnosi se grade još od osnovne škole, deca bez problema prihvate inkluziju i svoje autistične drugare, čak se bore za njih. Na Ruse su se navikli posle dva dana, tretiraju ih kao decu gastera koja govore sa naglaskom. Na Rome im, međutim, niko ne skreće pažnju jer njih uglavnom sreću samo na semaforima i nemaju izgrađen stav. Niko ne čini ništa da se te grupe međusobno upoznaju i prihvate.

Iskustva koja sam naveo su iz centralnih vračarskih škola, ne znam kako je van centra.

  • +1 3
Link to comment

Kroz moj razred u osnovnoj (blokovi) je prošlo troje roma, dva dečaka i jedna devojčica. Dečaci su bili koliko-toliko prihvaćeni od drugih dečaka, od devojčica baš nikako. Bukvalno su bežale od njih, čak ni stolica razmaka u učionici nije bila dovoljna. Na žalost, nijedan nije uspeo da izgura do kraja, slomili su se ili oni ili njihovi roditelji.

 

Devojčica je bila žilavija i uspela je, ali je svašta progutala i propatila. Fora je bila da kad ceo razred hoće da te zadirkuje, uzmu pa viču "ti plus ona, to su srca dva" i onda ti treba da umreš od blama zbog takve reference. Ona tiha i povučena, sklanja pogled i ko zna kakav bol nosi u sebi.

 

Da smo imali nekog albanskog drugara u to vreme (80-te, Trepča, Vlasi, mitinzi), sumnjam da bi prošao mnogo bolje.

 

Učiteljice su bile kompletno neobučene i nesposobne da pomognu toj deci.

  • +1 2
  • Tužno 1
Link to comment

@April ima par vrlo ilustrativnih primera odnosa prema albanicima i kako se on menjao kroz sedamdesete i osamdesete iz sveta sporta. sa jedne strane fudbaleri dževad prekazi, mitrovčanin, dan danas je čovek ovde živi i nadam se radi, zufer avdija, prištevac od odlaska iz zvezde živi i radi u izraelu. ne sećam se da je bilo ikada bilo kakvih naznaka incidenata vezanih za njih dvojicu niti omalovažavanja zbog mesta rođenja. 

 

sa druge strane je fadilj vokri, nije ni tu bilo nikakvih incidenata ali je bila primetna promena klime i nešto drugačiji odnos prema njemu(ne među grupom simpatizera čiji je bio igrač)

 

 

u bloku je bio fatmir krasnići moj drugar u jednom periodu, momak sa srcem poput planine, sa kojim sam se družio u jednom periodu. do početka devedesetih njegov nacionalni identitet se apsolutno nije dovodio ni na jedan način u bilo kakakav negativni kontekst od bilo koga koji su bili u tom krugu, već početkom devedesetih se to menjalo

 

ja to jedino mogu da povežem sa vitlanjem moštiju cara lazara, većim uplivom crkve i genralno pojačavanjem ringle na kojoj je bila šerpa sa nacionalizmom. sad, verovatno je to moglo i drugačije da je tzv elita društva bila drugačija

  • +1 3
Link to comment

ja sam odrastao u Prištini. krajem 80ih sam krenuo u školu "Aca Marović" u samom centru grada. kačio sam tu fotku i na pionirski perspic :) ja ne znam kako se to hronološki menjalo a znam da je bilo raznih varijacija u obrazovanju, ali mi smo išli u odvojena odeljenja. dakle, tu u centru grada, bilo je odeljenje samo za šiptarski decu. mi smo imali od prvog razreda i albanski jezik u prgoramu. ono što je bilo i u nama deci je nekakva usađena... pa ne mogu da kažem mržnja, jer smo bili previše mali da bi kontali... ali mi smo se redovno tukli međusobno. na velikim odmorima, posle škole... ja sam živeo blizu velike gradske biblioteke i tu smo imali širok prostor između zgrada gde su šiptarska deca dolazila na organizovane tuče na naš teren. mi smo, i ja tako klinac i nemač pojma, išli u neki njihov kraj. ne znam, iako pretpostavljam, zašto smo se i mi deca tako ponašali. užas.

 

što se tiče poslastičarstva... to će verovatno bolje znati Harper ili neko ko je bio stariji u to vreme, ali ja se sećam jedne poslastičarnice negde u okviru kompleksa "Boro i Ramiz" koju su držali Šiptari. tamo su me vodili da jedem kačamak. to se jelo iz velikih staklenih čaša u kojima su bili nabijeni šampita, sladoled i još koješta. :wub: nadam se da ću nekad za života opet uspeti da probam taj specijalitet.

 

u osnovnoj školi u kojoj sam nastavio posle odlaska iz Prištine bilo je puno Roma, jer je jedna od dve velike Cigan Male u samoj blizini. tako da su ta deca bila uklopljena u društvo. međutim, i oni između sebe su pravili razliku. mislim da to ide po religijskoj, ali i finansijskoj osnovi, i ovi pravoslavni koji obično imaju i srpska prezimena (npr. Stančić) su osetno imućniji od ovih muslimanske veroispovesti. mi smo u odeljenju u nižim razredima imali tu jednu devojčicu koja je i jako smrdela. deca su se sklanjala i stalno je bila sama, iako smo imali još Roma u odeljenju. što reče Redoran, par postova iznad, učiteljice su bile sve samo ne obučene kako da se bave tom situacijom. moja učiteljica je bila "stara škola" i stalno je tukla, i o tome sam već pisao na temi o odrastanju o SFRJ. ta žena ne da nije znala da pomogne u ovo situaciji već je ona vidno više kinjila tu devojčicu. mislim da je ta devojčica nekako dobacila do kraja četvrtog razreda i posle je nestala.

 

sa ovim regularnim Ciganima i danas imam ok odnos. ne mogu da kažem da smo prijatelji, ali povezani smo na društvenim mrežama i u retkim situacijama kada ih sretnem lepo se ispričamo. dosta njih je otišlo za inostranstvo da šljaka. mene još nekako gledaju sa uvažavanjem, jer sam završio škole i otišao u Beograd, a nisam ih zaboravio, i deluje kao da im znači kada se tako ispričamo.

 

inače, zanimljivo, ali jedna od boljih riba iz generacija u školi iza moje je bila Romkinja. njeni su bili puni para tako da sve samo nije bila podređena u tom smislu već naprotiv. obzirom da pričamo o prvoj polovini 90ih, tih dizel 90ih, i ona je bila u tom fazonu i bila u vezi sa jednim od tada jačih šibadžija iz našeg kraja. čisto napominjem kao zanimljivost i pokazatelj da u tom delu grada gde sam ja odrastao Romi nisu bili, ne bar vidno, žigosani ili izopšteni.

 

još jedna zanimljiva situacija - jedan od danas mojih najboljih prijatelja je odrastao u kući na samom obodu te Cigan Male. nikad nikakvih problema nisu imali. ali jednog dana nestala im je bicikla iz dvorišta, koja je ostavljena negde naslonjena i nezaključana jer za tim inače nije bilo potrebe. njegov otac popizdi i ode u Malu da nađe lokalnog šerifa koga je poznavao još iz svog detinjstva. sad ja znam prepričanu verziju, ali ovaj kaže da se taj čovek strašno potresao oko cele stvari i kleo da nije niko od njih ukrao biciklo, te da će oni naći one koji su to uradili. zaista, nekih sat-dva kasnije dolaze vidno dva uplavljena Roma koja vraćaju biciklu i izvinjavaju se. brzo za njima dolazi i šerif sa velikim osmehom i objašnjenjem da su ova dvojica iz neke druge Male. naravno, kuva se kafa, divani, i tako...

Edited by Svarog
  • +1 2
Link to comment

moje iskustvo iz dalmacije je ovako. kada sam rešio da napravim kuću na dedovini lokalni majstor za sve je doveo dva pomoćnika za radove. obojica "šiptari" (namerno stavljam u navodnike). bili su sezonci, oktobar, novembar odlazili su na kosovo da odnesupare i porade na novom potomstvu, vraćali se u mart, aprilu. bili su radni i OK u komunikaciji.

rođak, lezilebović koji teže od kašike i čaše s viom nije digao nekom prilikom kada mu je rečeno da nešto okopa odvratio je sa "ajde ne jebi, dovedi nekog šiptara"

bila je i poslastičarnica, prometna u koju jedan rođak nije dovodio decu, reče mi zbog higijene. kupovao je isključivo "ledo" iz sanduka.

 

ovde je od mog detinjstva naziv "šiptar" čak "šipac" bio uvredljiv, omalovažavajući, zbog toga što su ti ljudi ovde korišćeni za proste, fizičke poslome. i mojoj porodici su oni unosili ugalj u šupu. ne razumem ljude koji ne razumeju uvredljivost tog izraza već ga pravdaju sa "šipnija". beše u "kosančićevom vencu 9" ono kad čovek kaže da je po nacionalnosti šiftaar a po zanimanju šiptar.

Link to comment
×
×
  • Create New...