The Place Beyond the Pines (2013)

[Eraserhead]

Odlican.Bradley rezbija. Jos uvek ne mogu da verujem da je taj covek postao ovako dobar glumac.

[Turnbull]

A bre kad si ga pre gledao? Na koju trafiku pazariš?

[Mala_ptica]

Odlican.Bradley rezbija. Jos uvek ne mogu da verujem da je taj covek postao ovako dobar glumac.

Meni se vise gleda zbog Ryan Goslinga

[Eraserhead]

A bre kad si ga pre gledao? Na koju trafiku pazariš?

Ma kad sam bio u Amerikama pre nedelju dana otisao da gledam. :)

[Turnbull]

A, to li je... :)

[3opge]

гледао синоћ. Гослинг је највећа холивудска секс икона 21. столећа.штета што убитачан ритам првог дела није доследно испраћен у другом делу.имам замерки и на сам наратив, могло је да се унесе више перипетије за коју је експозиција у првом делу дала основу.Купер је добар али његов лик је при крају филма доста изашао из фокуса у који је постављен и ослабљен је пребрзим развојем.мислим да се режисер доста опустио у другом делу.можда би чак и бољи едитинг поправио ствар.треба свакако поменути и одличног Лиоту.уз све мане мислим да је ово веома важан филм.************************************************************

Edited April 18, 2013 by 3opge

[Dagmar]

гледао синоћ. Гослинг је највећа холивудска секс икона 21. столећа.штета што убитачан ритам првог дела није доследно испраћен у другом делу.имам замерки и на сам наратив, могло је да се унесе више перипетије за коју је експозиција у првом делу дала основу.Купер је добар али његов лик је при крају филма доста изашао из фокуса у који је постављен и ослабљен је пребрзим развојем.мислим да се режисер доста опустио у другом делу.можда би чак и бољи едитинг поправио ствар.треба свакако поменути и одличног Лиоту.уз све мане мислим да је ово веома важан филм.

Odličan film. Bukvalno savršen prvi deo i zaista malo oslabljen (tempo, fokus, baš kao što kažeš) u drugom, ali ja nekako mislim da je tako i bolje, jer malo ublažava nabijenost (i tempa i emotivnu) prvog dela.

[3opge]

читам баш јуче Филм Комент и човек лепо каже трећи део је малтене дечји филм.с тим се потпуно слажем, уз ово што рекох треба поново нагласити да је ово могао да буде, и вероватно хтео, један епски филм али је спуштање критеријума у трећем делу до нивоа скоро дизнијевске режије осакатило филм.велика је штета што редитељ није истрајао јако и до самог краја™.

[Dagmar]

Uh treci deo ignorisem, on je nekako dosao kao maltene visak. Shvatam da je reditelj hteo da da neko razresenje sudbina sinova jer se u nekom smislu oko njih vrti prica, ali mogao je sto se mene tice i da zavrsi tamo gde Bradley Cooper pravi onu kombinaciju za napredovanje u sluzbi. Ja sam vise mislila da su prvi i drugi meni ok uklopljeni jer mislim da bi ona tenzija iz prvog da je zadrzana i u drugom bila malo too much. A epilog je prosto omasen.

[zakintos]

The Place Beyond the Pines (2012) Derek Kianfrans, je moj omiljeni režiser današnjice. Likovi kao i priče kod ovog režisera nikada nisu jednostavni, već naprotiv duboko kompleksni. Svako ima različite poglede na njih i to mi se sviđa. Zaista istražuje ljudske sudbine i njihove karaktere do tančina... Očekujem svaki sledeći njegov film, da bude bolji od prethodnog.Sjajan film, definitivna preporuka.

[kobni zelaya]

Ajd' da napišem o filmu dok ga ne zaboravim. Povlačim sve što sam rekao za Srdana i Inaritua, sad je Cianfrance i Inaritu. :)Film je jedna mučka konstrukcija, koja u svojoj neveštosti otvara (nenamerno) mnoga pitanja koja zahvaljujući konfekcijskoj Cianfranceovoj režiji ostaju na nivou trenutka. Prvi deo sa Goslingom je naravno najbolji, dok ne shvatiš da je to bio samo početak 1 epske priče. S tim što uloga takvog mentola nije nikako za Goslinga, koji se snalazi kako ume. Mnogo bolje bi tu legao npr. lik iz Rđe i kosti.Najgore mi je što je Cianfranceova režija na fazon "pucanje na muvu iz mitraljeza" - još od Psiha na ovamo ukidanje gledatejskog objekta identifikacije ima ošamućujuće dejstvo na gledaoca, gledaoc gubi oslonac i podložan je svakakvim šokovima. To Cianfrancea uopšte nije zanimalo, već samo kalkulisanje u naraciji, povezivanje "nepovezivih" životnih situacija ponavljanjem mizanscena. Tu ima i ok trenutaka, mislim na scene ispred kuće/pored kola Eve Mendes, ali premalo, preslabo, sve se završi tako što samo racionalno konstatuješ rediteljevu igru s mizanscenima.Najviše me smara Cianfranceov lament nad heroizmom, koji pripada otprilike sedamdesetim godinama prošlog veka. Cooper i Gosling sasvim namerno deluju kao filmske zvezde neverovatnim sledom okolnosti zalutale u Pripizdinu, Texas. Kao i ovaj mali iz Chronicle-a (vrlo simpatičan talentovan glumac) koji je grandžer među čobanima. Ali tako je to kada se heroizam dočarava uz pomoć kostima, površine. By the way, vidim da je glumac izabran jer malkice vuče na Goslinga. I uopšte, zadivljujuće je umeće reditelja kako uspeva da izbegne svaku socijalnu kritiku u situaciji kada scenarijo prosto kipti od socijalnih motiva i da se usresredi na pravljenje arhaičnih heroja.

[BlackGeorge]

The Place Beyond the Pineshttp://www.imdb.com/...ref_=fn_al_tt_1Odličan film, čista desetka. Mnogo mi žao onog dečaka, bez obzira što je izmišljena priča. :( Gledajte ovo..edit: Opet ne pratim topike pa mi premeštate postove. taman sam se istripovao da li sam uopšte nešto pisao.? :)E da, Rajan je opasno dobar glumac. Svetla tačka holivuda..

Edited May 20, 2013 by BlackGeorge

[3opge]

Ajd' da napišem o filmu dok ga ne zaboravim. Povlačim sve što sam rekao za Srdana i Inaritua, sad je Cianfrance i Inaritu. :)Film je jedna mučka konstrukcija, koja u svojoj neveštosti otvara (nenamerno) mnoga pitanja koja zahvaljujući konfekcijskoj Cianfranceovoj režiji ostaju na nivou trenutka. Prvi deo sa Goslingom je naravno najbolji, dok ne shvatiš da je to bio samo početak 1 epske priče. S tim što uloga takvog mentola nije nikako za Goslinga, koji se snalazi kako ume. Mnogo bolje bi tu legao npr. lik iz Rđe i kosti.Najgore mi je što je Cianfranceova režija na fazon "pucanje na muvu iz mitraljeza" - još od Psiha na ovamo ukidanje gledatejskog objekta identifikacije ima ošamućujuće dejstvo na gledaoca, gledaoc gubi oslonac i podložan je svakakvim šokovima. To Cianfrancea uopšte nije zanimalo, već samo kalkulisanje u naraciji, povezivanje "nepovezivih" životnih situacija ponavljanjem mizanscena. Tu ima i ok trenutaka, mislim na scene ispred kuće/pored kola Eve Mendes, ali premalo, preslabo, sve se završi tako što samo racionalno konstatuješ rediteljevu igru s mizanscenima.Najviše me smara Cianfranceov lament nad heroizmom, koji pripada otprilike sedamdesetim godinama prošlog veka. Cooper i Gosling sasvim namerno deluju kao filmske zvezde neverovatnim sledom okolnosti zalutale u Pripizdinu, Texas. Kao i ovaj mali iz Chronicle-a (vrlo simpatičan talentovan glumac) koji je grandžer među čobanima. Ali tako je to kada se heroizam dočarava uz pomoć kostima, površine. By the way, vidim da je glumac izabran jer malkice vuče na Goslinga. I uopšte, zadivljujuće je umeće reditelja kako uspeva da izbegne svaku socijalnu kritiku u situaciji kada scenarijo prosto kipti od socijalnih motiva i da se usresredi na pravljenje arhaičnih heroja.

мислим да си претерао са зановетањем, мени ту уопште не недостаје социјална критика иначе би се добио драјвовани наставак Блуе Валентине. рекох горе да и поред свега лоше урађеног у другом и трећем делу, мислим да је ово важан филм, да покушам кратко да објасним. просто, мислим да је храбро што Цианфранце убија првог носиоца радње по сред филма. могао је ово бити веома занимљив нови приступ, да је, ко што рекох пре, интензитет одржан у другом и трећем делу. још у тами кина после фуриозног првог дела осећао сам трему око тога како ће се филм развити до краја и да ли ће се одржати тензија. на моју велику жалост мислим да редитељ није то успео.

[Ajant23]

Film je jedna mučka konstrukcija, koja u svojoj neveštosti otvara (nenamerno) mnoga pitanja koja zahvaljujući konfekcijskoj Cianfranceovoj režiji ostaju na nivou trenutka. Prvi deo sa Goslingom je naravno najbolji, dok ne shvatiš da je to bio samo početak 1 epske priče. S tim što uloga takvog mentola nije nikako za Goslinga, koji se snalazi kako ume. Mnogo bolje bi tu legao npr. lik iz Rđe i kosti.

Šta je ovo, šala? Naravno da je konstrukcija, i nije režija konfekcijska već je arhetipski kontrastrirana šablonizovanim okvirima koje parodira prekonstruisanim i prenaglašenim šinama javnog i političkog govora.

Najgore mi je što je Cianfranceova režija na fazon "pucanje na muvu iz mitraljeza" - još od Psiha na ovamo ukidanje gledatejskog objekta identifikacije ima ošamućujuće dejstvo na gledaoca, gledaoc gubi oslonac i podložan je svakakvim šokovima. To Cianfrancea uopšte nije zanimalo, već samo kalkulisanje u naraciji, povezivanje "nepovezivih" životnih situacija ponavljanjem mizanscena. Tu ima i ok trenutaka, mislim na scene ispred kuće/pored kola Eve Mendes, ali premalo, preslabo, sve se završi tako što samo racionalno konstatuješ rediteljevu igru s mizanscenima.

Njega nije zanimao ni Psiho ni Frojd. Možda Frojdova ćerka i prekalkulisano ošamućujuće dejstvo kome, recimo, Kjubrik teži u Paklenoj...Njega uopšte ne intresuje naracija zato što naracija predstavlja redukciju drame, a dijegezu gradi na infantilnoj skici socijalne sredine kakvu tretira politički diskurs. On ne ponavlja mizanscen, već ga arhetipizira i, ako ikakav duh trijumfuje nad prostorom, onda je to duh junaka koji drama pribira mimo narativa i uprkos njemu.

Najviše me smara Cianfranceov lament nad heroizmom, koji pripada otprilike sedamdesetim godinama prošlog veka. Cooper i Gosling sasvim namerno deluju kao filmske zvezde neverovatnim sledom okolnosti zalutale u Pripizdinu, Texas. Kao i ovaj mali iz Chronicle-a (vrlo simpatičan talentovan glumac) koji je grandžer među čobanima. Ali tako je to kada se heroizam dočarava uz pomoć kostima, površine. By the way, vidim da je glumac izabran jer malkice vuče na Goslinga. I uopšte, zadivljujuće je umeće reditelja kako uspeva da izbegne svaku socijalnu kritiku u situaciji kada scenarijo prosto kipti od socijalnih motiva i da se usresredi na pravljenje arhaičnih heroja.

Jbg, što reče neko, vlastita imena su metafore i pripadaju trkaćim konjima. Ali, nakon što junak izlazi iz parodije raskoljnikovske bolesti kada ostavlja sina u sobi navodno ga ubivši tupom stranom pištolja, konstrukcija nameće krvavo finale ubistva oca, koje izostaje. Nad prekonstruisanim narativom, koji nameću socijalni okviri, trijumfuje junak drame i to upravo u trenutku kada političar izgovara njegovo vlastito ime.Izvinite, ostali, ja samo da pomognem kobnom, kada me je već prozivao na poslednjem filmu...

[Lancia]

3opge, banuj Kobnog.