jugoslavija od nemila do nedraga

[dillinger]

Dejan Jović

 

Quote

Istini za volju, okolnosti dva svjetska rata u kojima su se Jugoslaveni borili jedni protiv drugih i jedni drugima činili velike zločine, nisu išle na ruku stvaranju jedne, jedinstvene jugoslavenske nacije. Iako je kao uzor uzela ujedinjenje Njemačke i Italije, koje se dogodilo samo 40-ak godina prije ujedinjenja Jugoslavije, sjećanja na Prvi svjetski rat – a poslije i još gori, Drugi – u kojem su jedni ratovali protiv drugih bilo je vječna prepreka stvaranju narodnog jedinstva. Ali, nije točno ni da osjećaj zajedništva, jugoslavenstva i pripadnosti Jugoslaviji nije postojao među njenim građanima. On je, zapravo, s novom generacijom – rođenom nakon Drugog svjetskog rata – jačao, često i kao izraz otpora dominantnoj ideologiji koja je nominalno bila antinacionalistička ali je u stvarnosti poticala etničnosti i jačanje posebnih nacija unutar Jugoslavije. Jugoslaveni su postojali nasuprot političkom diskursu koji ih nije priznavao, nego je na Jugoslaviju gledao samo kao na interesnu zajednicu ili polje borbe za nadmoć Srba, Hrvata, Slovenaca i drugih naroda i narodnosti.

Jugoslavija je pogriješila što nije više učinila da stvori Jugoslavene. Nije dovoljno učinila da stvori jugoslavenski demos: favorizirala je, čak i u najvećem dijelu one ‘prve’ Jugoslavije etnose. Ali, istodobno, učinila je ipak mnogo na pomirenju i mirnom životu Srba i Hrvata, Srba i Albanaca, svih naroda u Bosni i Hercegovini i drugdje. Današnji antijugoslaveni među Srbima zaboravljaju da je Kosovo bilo u Srbiji dok je Srbija bila u Jugoslaviji. A oni među Hrvatima zaboravljaju da jedino u Jugoslaviji nije bilo granice između Hrvata u Hrvatskoj i onih u Bosni i Hercegovini, te da nije bilo granice na Bregani. Danas je ima – i to opasane žicom – iako su obje zemlje u Europskoj uniji.

Jugoslavija je bila neuspješna zemlja, jer nije ispunila svoj prvi zadatak: da opstane. Međutim, ni većina njenih zemalja-nasljednica, a naročito tri ključne (Bosna i Hercegovina, Srbija i Hrvatska) nisu to uspjele, nego su se raspale s raspadom Jugoslavije. Da nije bilo međunarodne pomoći – u vojnom i diplomatskom smislu – i Hrvatska bi ostala raspadnuta po etničkim linijama, kao što se raspala i Jugoslavija. Isto bi bilo i s Bosnom i Hercegovinom, a možda i Makedonijom. Tamo gdje takve pomoći nema – npr. u Srbiji (u odnosu na Kosovo) i na Kosovu (u odnosu na sjever Kosova) – tim se državama dogodilo ono što se dogodilo i Jugoslaviji.

https://pescanik.net/yubilej-eu-i-jugoslavija/

[namenski]

9 hours ago, Majo said:

Racunam da si mladji dosta i sa tvoje distance je sasvim prihvatljivo da vreme Juge gledas kroz totalitarizam, pa cak i diznilend. Ono sto je tada bilo prednost, je to da se odrastalo iz pozicije pobede, da je svuda bio prisutan duh polakog osvajanja demokratije i slobode u svakom smislu i to neopterecen religijom i sto je najvaznije s pratecim atributom nadnacionalnog.

Srbija sa svojom imitacijom od demokratskog sistema, pati od sindroma poraza i sveopste patnje i potrebe da bude voljena i cenjena, naravno bez pokrica. Reset, reset i reset (kao u slucaju - koja su tri najvaznija sastojka francuske kuhinje - buter), ako se to ne desi, sve sto se moze ocekivati je samo repriza jucerasnjeg dana, iz dana u dan, jedan isti mrmot. 

 

9 hours ago, Peter Fan said:

Kontam da smo slicnih godina, ali prvi bold mozda u zadnjih 7-8 godina. A  drugi bold ni formalno, niti prakticno,  osim ubjedljive manjine progresivnih ljudi i mozda donekle u Bosni.

 

Glede danasnje Srbije, +1.

 

Kada stignes i ako stignes, bez namere da se upustam(o) u ideoloska nazovi razmatranja koja se po pravilu zavrsavaju na CvP prici voleo bih da pokusas da pojasnis osnove za tvrdnju/utisak iz tvog posta koji sam boldovao.

Naime, svi znaci i meni raspolozivi izvori, pokazuju - ne tvrdim da i dokazuju - da je - nazovimo ga tako - 'osvajanje slobode' pocelo jos pocetkom 50-ih, ako ne i pre.

Primera ima onoliko, ne bih sada da ih nabrajam, ali bi znacilo da pokusam(o) da utvrdim(o) osnove za obe tvrdnje, narocito sa obzirom na ocigledno razlicita iskustva/dojmove iz razlicitih sredina (barem koliko sam mogao da zakljucim iz forumskog uvida).

[Peter Fan]

9 hours ago, namenski said:

 

Kada stignes i ako stignes, bez namere da se upustam(o) u ideoloska nazovi razmatranja koja se po pravilu zavrsavaju na CvP prici voleo bih da pokusas da pojasnis osnove za tvrdnju/utisak iz tvog posta koji sam boldovao.

Naime, svi znaci i meni raspolozivi izvori, pokazuju - ne tvrdim da i dokazuju - da je - nazovimo ga tako - 'osvajanje slobode' pocelo jos pocetkom 50-ih, ako ne i pre.

Primera ima onoliko, ne bih sada da ih nabrajam, ali bi znacilo da pokusam(o) da utvrdim(o) osnove za obe tvrdnje, narocito sa obzirom na ocigledno razlicita iskustva/dojmove iz razlicitih sredina (barem koliko sam mogao da zakljucim iz forumskog uvida).

Ako pod "slobode" podrazumijevamo slobodu govora i politckog udruzivanja, kao i ekonomsku slobodu, a pod "osvajanje" podrazumijevamo pritisak javnosti na vlast da se drustvo demokratizira, onda je jasno da toga nije bilo ni u tragovima dok je Tito bio ziv. Kao sto su harper i bradilko vec naveli, popustanje stege je dolazilo samo sa vrha kao rezultat cost/benefit analize u svrhu odrzavanja rezima i eventualno kao ustupak Zapadu kada je trebalo dobiti neki kredit.
 

[namenski]

OK, hvala  

[namenski]

Победа, Крушевац, новембар 1944.

[namenski]

[namenski]

Jugoslavija, uvoz dugometraznih igranih filmova za period 1945 - 1955:

 

 

 

[namenski]

 

Poljaci u borbi za  istinu, cetnici u borbi protiv partizana mondijalista…

Дража четник - легенда Источне Пољске.Čovek koji je stigao da se bori i protiv Nemaca i protiv partizana mondijalista i protiv boljsevika, komunista Sovjeta...
 

Quote

 

И Совјети, који су садејствовали у борбама за ослобођење Лавова, одликују Сотировића, али га, као и многе друге пољске официре, ускоро хапсе. Он успева да побегне и током августа 1944. постаје командант јединице Д-14 у саставу Групе Варта Пољске армије. Совјети га поново хапсе, а из болнице у Жешову ослобађа га пољска организација која се борила против Совјета.

Априла 1945. године поново се прикључио Групи Варта. Последња акција у којој је учествовао била је напад на совјетску базу код села Домарадз, 25. јуна 1945. године. После расформирања Групе Варта, крајем августа 1945. успео је да емигрира у Француску. Живео је у Монаку, под псеудонимом Жак Роман. Сарађивао је и са пољским и са српским емигрантима. Жалио је што је део Пољске за који се борио припојен Совјетском Савезу. Судбину пољског народа у области Лавова поредио је са судбином српског народа на Косову и Метохији.

 

Sa sve Sovjetima koji su sadejstvovali, pomogli oko oslobodjenja Lavova, 1944. godine, da bi doziveo da taj deo Poljske pripadne CCCP Ukrajini...

 

I pratecim prigodnim uobicajenim dokumentarno igranim filmom:

 

[jms_uk]

Sa sve Sovjetima koji su sadejstvovali, pomogli oko oslobodjenja Lavova, 1944. godine, da bi doziveo da taj deo Poljske pripadne CCCP Ukrajini...

 

 

  

Cela ta oblast (Galicija) je stalno menjala ‘vlasnike’....

Moj pradeda je iz tih krajeva. Deda je rodjen u Kraljevini SHS, a mojoj mami, rodjenoj u FNRJ, u krstenici pise nacionalnost: poljska.

 

 

[namenski]

2 minutes ago, jms_uk said:

Moj pradeda je iz tih krajeva. Deda je rodjen u Kraljevini Jugoslaviji, a mojoj mami, rodjenoj u FNRJ, u krstenici pise nacionalnost: poljska.

Ne znas mozda po kom osnovu je upisana poljska nacionalnost: po licnom izjasnjenju/zahtevu, po prezimenu, neki dokument... (izvini ako su pitanja licna).

Niko do 1918. nije bio rodjen u Poljskoj (naravno, ne racunam Poljske u prethodnim periodima, ali ceo 19. vek sigurno): mogla je da bude samo Austrougarska, Rusija ili Nemacka....

Treba biti - u Srbiji se misli da gore geografsko-istorijske sudbine nema od ovdasnje - Poljak, pa znati sta je prava muka i sta znaci imati za komsije Nemce i Ruse.

Opet, tvrdji i uporniji nacionalizam sam retko gde sretao, cak i u socrealisticka vremena.

 

A price o reviziji istorije su nesto sasvim drugo, tu su danas u punom^tm pogonu, slede trend, jednom recju - ne valja nikako i ni za koga, ali to je vec neka druga prica.

[jms_uk]

10 minutes ago, namenski said:

Ne znas mozda po kom osnovu je upisana poljska nacionalnost: po licnom izjasnjenju/zahtevu, po prezimenu, neki dokument... (izvini ako su pitanja licna).

 

Nisu licna pitanja, ali nemam pojma po kom osnovu joj stoji to

 

Jedino sto mi pada na pamet je da je nekako vezano za [drzavljanstvo] oca, i da je mozda taj deo pripadao Poljskoj kada se deda rodio, 1927.

 

A i njen izvod iz MKR ima tu odvojeno drzavljanstvo i nacionalnost, dvadeset i kusur godina kasnije, moj nema [ni polje, ili upisanu] nacionalnost [IIRC, nije mi pri ruci sada].

 

[namenski]

10 minutes ago, jms_uk said:

Jedino sto mi pada na pamet je da je nekako vezano za [drzavljanstvo] oca, i da je mozda taj deo pripadao Poljskoj kada se deda rodio, 1927.

Onda shvatam, mislio sam da je, posto je o dedi rec da se mozda radi o nekom datumu pre 1918, pa me zanimao osnov upisa: taj deo, Lavov i okolina, jesu bili Poljska sve do pocetka WW2. Posle toga su pripojeni CCCP-u i tako je i ostalo sve do raspada, onda je dosla Ukrajina...

 

10 minutes ago, jms_uk said:

A i njen izvod iz MKR ima tu odvojeno drzavljanstvo i nacionalnost, dvadeset i kusur godina kasnije, moj nema [ni polje, ili upisanu] nacionalnost [IIRC, nije mi pri ruci sada].

Za nove papire koje pominjes, racunajuci i sopstveni, ne znam, nisam ni obracao paznju, ali zato imam sacuvana dokumenta makedonske grane familije, u 3 verzije: bugarskoj, srpskoj i makedonskoj, -oв, -ић, -ски...

 

Edit: postoji i grcki odvojak, -lazos 

Edited February 12, 2019 by namenski

[ultra plasticni]

Ok brate, ali nisu svi 1920-o ko ti, pa da znaju krvnu grupu od cukunbabe

[jms_uk]

44 minutes ago, namenski said:

Onda shvatam, mislio sam da je, posto je o dedi rec da se mozda radi o nekom datumu pre 1918, pa me zanimao osnov upisa: taj deo, Lavov i okolina, jesu bili Poljska sve do pocetka WW2. Posle toga su pripojeni CCCP-u i tako je i ostalo sve do raspada, onda je dosla Ukrajina...

 

Drugi deda [sa oceve strane] je rodjen pre WWI, ovaj je malo mladji.

 

Ja sam bio u tom selu u Ukrajini odakle je pradeda, i tacno se vidi po spomenicima raznim ratovima/borbama i grobljima [kojih ima nekoliko] kako su se menjale prilike tamo.

 

Pitacu mamu, ali nisam siguran da ni ona zna odakle joj to u krstenici...

[namenski]

15 minutes ago, jms_uk said:

Ja sam bio u tom selu u Ukrajini odakle je pradeda, i tacno se vidi po spomenicima raznim ratovima/borbama i grobljima [kojih ima nekoliko] kako su se menjale prilike tamo.

I ja sam se motao po tim krajevima, interesa radi, na zalost nisam mogao da se dokopam i (tada) sovjetskog dela: radi se o verovatno najistorijskijem^tm, posle mozda samo severne Italije, delu Evrope.

Nekada poznat kao Galicija, postojbina najmilitantnijih militanata svih vrsta : od Poljaka, preko Ukrajinaca do Jevreja.

Buduci da je vecito bila podeljena i na nekoj granici, i postojbini najzescih krijumcara, konjokradica, ali ne onih iz kaubojskih filmova, nego pravih, gospode, џамбаса...

Toliko ozloglasenoj da se, primera radi, u KuK vojsci medju oficirima smatralo vecom kaznom biti upucen na sluzbu tamo, nego u Hercegovinu, ondasnju Bilecu recimo, sa sve (istinitom) anegdotom koja je kruzila KuK generalstabom kada je izbio WW1: onome ko izgubi ovaj rat, pripasce Galicija kao kazna...

Izmedju ostalog, smatra se i postojbinom modernog cionizma: odatle su potekli najmilitantniji Herclovi sledbenici koji su se jos pre WW1, odmah posle objavljivanja njegove cuvene knjige, poceli da iseljavaju u Izrael i osnivaju prve kibuce...

Svako mesto, selo, grad, svejedno, ima po nekoliko zapamcenih imena, od nemackih, preko poljskih, ruskih, ukrajinskih, jidis...