GMO - Monsanto at the door

[Dagmar]

sve stoji, naravno, ali ne znam da li je ispravno stvari odbacivati a priori. pogotovo kada o tome nismo sistematski informisani.mislim, šta znam, ja isto kao nešto gledam te nalepnice i nisam rada (ako mogu da biram) da kupujem gmo, a opet,treba se setiti da je izumitelj kišobrana svojevremeno napadnut (kada se prošetao sa pretečom istog^tm) kao đavolji šegrt :D

Mislim da je ta postavka o a priori odbacivanju midifikovane hrane jednostavno lažna dilema.Jednostavno pošto hrane trenutno ima sasvim dovoljno, i više nego dovoljno, nema nikakve potrebe eksperimentisati sa nečim tako fundamentalnim. Zašto bismo onda to radili? Kao što rekoh već, sa hranom treba imati konzervativan pristup, a i realno nam se može jer ne postoji nedostatak iste, a GMOom nek hrane pacove jedno 20 godina i nek nam saopšte na kraju kakav je rezultat naučnih studija. Naravno, situacija je već otišla dalje od toga, ali moje mišljenje je da kad je o hrani, vodi, vazduhu reč bolje biti vrlo vrlo oprezan, ponoviću opet, pre svega zato što nema nikakve potrebe da eksperimentišemo s tim. Ovo sa GMOom je kao kad bi neka kompanija proizvodila gasove koje ispuštaju u vazduh pa da vide kakve efekte to ima na žive organizme, sa razlogom što bi eto možda taj neki gas dao vazduhu lepšu i zanimljiviju boju, duga bi bila raznobojnija ili tako nešto. Who cares? Ne treba nam to, as it is, a ako već spinuju sa tim kako će u budućnosti biti premalo hrane nek sakupljaju novac za istraživanje GMOa na naučnom nivou i nek se lepo bave time.

[Skyhighatrist]

hrane trenutno ima sasvim dovoljno

Između ostalog i zbog GMOa.GMO se "na terenu" radi bar 20 godina, u laboratorijama bar 30, i zahvaljujući GMOu neke zemlje i neke kulture su preživele, dakle ne samo nabile prinose, nego spasile komplet proizvodnju.Mene ovaj stepen GMO paranoje podseća na chemtrails, ili svojevremenu famu oko mikrotalasnih (ništa to ne valja, ja da ti kažem, nije to prirodno, kako može sadržaj tanjira da bude topao, a tanjir hladan - ko se time bude hranio, fasovaće rak garant)...

[bradilko]

Između ostalog i zbog GMOa.GMO se "na terenu" radi bar 20 godina, u laboratorijama bar 30, i zahvaljujući GMOu neke zemlje i neke kulture su preživele, dakle ne samo nabile prinose, nego spasile komplet proizvodnju.Mene ovaj stepen GMO paranoje podseća na chemtrails, ili svojevremenu famu oko mikrotalasnih (ništa to ne valja, ja da ti kažem, nije to prirodno, kako može sadržaj tanjira da bude topao, a tanjir hladan - ko se time bude hranio, fasovaće rak garant)...

nije nikakva paranoja.princip rada mikrotalasne moze objasniti ucitelj fizike vrlo lako. to je stvar civilizacijska;ko za expres lonac svojevremeno. ovde je nekakva misterija na delu i sukob sa demokratskom procedurom.previse agresivno i ne dozvoljava se "drugo" ili "tudje" misljenje da ispliva.ne treba se zajebavati sa ovim. razumem USA vladu.sve jasno ali mnogo je to nedoreceno a i iskustvo nije bajno. malo vise truda bi valjalo.vise volimo onu svinjcad dalmatinsku sto se rane ljudskim drekom nego mek donalds. moguce da se prosula prica ali to vec treba da bude razlog da se npr monsanto potrudi vise.. Edited December 25, 2012 by bradilko

[Skyhighatrist]

I opet: treba odvojiti GMO kao tehniku i Monsanto kao monopolistu.

[bradilko]

I opet: treba odvojiti GMO kao tehniku i Monsanto kao monopolistu.

naravno ali nije jos otvoreno da bi se zajebavali sa tim. to jest potrebna je potpuna demokratska procedura a cini mi se da jos je nema Edited December 25, 2012 by bradilko

[Dagmar]

Između ostalog i zbog GMOa.GMO se "na terenu" radi bar 20 godina, u laboratorijama bar 30, i zahvaljujući GMOu neke zemlje i neke kulture su preživele, dakle ne samo nabile prinose, nego spasile komplet proizvodnju.Mene ovaj stepen GMO paranoje podseća na chemtrails, ili svojevremenu famu oko mikrotalasnih (ništa to ne valja, ja da ti kažem, nije to prirodno, kako može sadržaj tanjira da bude topao, a tanjir hladan - ko se time bude hranio, fasovaće rak garant)...

Da li je tako? Ja se sećam da sam još u osnovnoj školi čitala o tome da hrane ima dovoljno, a tad nije bilo GMOa (počeatk 90ih). I ne samo da je i tad hrane bilo dovoljno, već broj gladnih u svetu raste a procenat gladnih tek nešto niži sa godinama koordinirajući pre svega sa smanjenjem procenta siromašnih u Aziji, iako po stanovniku planete proizvodimo više hrane. Znači proizvodimo više pod izgovorom da je hrana potrebna zbog gladnih u svetu, a onda im tu istu hrane ne dajemo nego podstičemo one koji mogu da plate da jedu više, a višak hrane bacamo. Razlika je samo što sad malo više Kineza može da kupi tu hranu.I pogledaj pik 2009-te - hrane je bilo dovoljno, ali je cena skočila zbog bežanja kapitala u commodities.edit: Broj ljudi koji gladuju u svetu. Edited December 25, 2012 by Evi_

[Skyhighatrist]

Da li je tako? Ja se sećam da sam još u osnovnoj školi čitala o tome da hrane ima dovoljno, a tad nije bilo GMOa (počeatk 90ih).

90te su početak šire primene genetskih modifikacija.

1986 Release of the first GM crop approved. 1987 Disease-Causing Gene Replaced with Gene that Protects Against the Disease. The gene was in the soil. Replacing a gene in the soil shows that not only food can be genetically modified.1987 Genes are added to potatoes to make them produce more protein and nutritonal value. This is happening in the UK. This shows that genetic modification is being spread world-wide and that GM is being used to make food healthier.1994 First GE food product approved by US Food and Drug Administration.By 1995, fully 67 percent of the cheese produced in the U.S. was being made with rennet from genetically modified organisms.1998 40 million hectares of GM crops are planted globally.2001 Gene from Arabidopsis is put into tomato plants so they are able to grow in a salty area. This is important because it shows that genetic modification can be used to able plants to grow in not only farm land.

etc

I ne samo da je i tad hrane bilo dovoljno, već broj gladnih u svetu raste a procenat gladnih tek nešto niži sa godinama koordinirajući pre svega sa smanjenjem procenta siromašnih u Aziji, iako po stanovniku planete proizvodimo više hrane. Znači proizvodimo više pod izgovorom da je hrana potrebna zbog gladnih u svetu, a onda im tu istu hrane ne dajemo nego podstičemo one koji mogu da plate da jedu više, a višak hrane bacamo. Razlika je samo što sad malo više Kineza može da kupi tu hranu.

Ovo (nažalost) nikad nije bio razlog za proizvodnju više hrane, ne znam odakle ti takav utisak. Pre će biti da je povećanje proizvodnje ciljano na potrošače u razvijenim (sic!) zemljama, kako bi imali izbor od šezdeset pet mortadela, osamnaest proizvođača flavoured čipsa ili sedamdespet vrsta majoneza.

I pogledaj pik 2009-te - hrane je bilo dovoljno, ali je cena skočila zbog bežanja kapitala u commodities.edit: Broj ljudi koji gladuju u svetu.

Samo kao primer:Analysis: Five reasons malnutrition still kills in Nepal

The number of children in Nepal with acute malnutrition hovers near emergency levels, something that has not changed even after 15 years of efforts and millions of dollars invested.Below, IRIN explores five reasons experts have identified as the main culprits behind Nepal’s stubbornly high malnutrition rates:Poor healthPoor sanitationPoor early childcare practicesPoor agriculture investmentsPoor priority-setting

Useful reading:Genetics in Agriculture and the EnvironmentTwo questions highlight the main themes of the discussion, that of the base issue of GM acceptance, and the need for which GM will be required to feed a growing population.

Fresco highlighted that in discussing GM people don’t go into the details; there is too much generalisation. Focus on specifics, like perhaps the potato. We’re not talking about wide-crosses here (i.e. jellyfish genes in vegetables), but in fact practise sys-genesis, the back crossing with ancestral Andean types of potato that are resistant to phytophthora blight. We should show that GM can be close to the original, rather than some mutant chimera. Torbjörn agrees, and suggests that GM should be judged crop by crop like anything else. It’s like saying you are against electricity, just because some electrical items can be bad!

Gore pomenuta Louse Fresco na temu feeding the whole world (TED) - nema direktne veze sa GMO, ali ima sa vezivanjem za staaaaru hranu, ručno umešen lebac, pečen u peći na drva u sred Toskane.

[Agni]

Da li je tako? Ja se sećam da sam još u osnovnoj školi čitala o tome da hrane ima dovoljno, a tad nije bilo GMOa (počeatk 90ih). I ne samo da je i tad hrane bilo dovoljno, već broj gladnih u svetu raste a procenat gladnih tek nešto niži sa godinama koordinirajući pre svega sa smanjenjem procenta siromašnih u Aziji, iako po stanovniku planete proizvodimo više hrane. Znači proizvodimo više pod izgovorom da je hrana potrebna zbog gladnih u svetu, a onda im tu istu hrane ne dajemo nego podstičemo one koji mogu da plate da jedu više, a višak hrane bacamo. Razlika je samo što sad malo više Kineza može da kupi tu hranu.I pogledaj pik 2009-te - hrane je bilo dovoljno, ali je cena skočila zbog bežanja kapitala u commodities.edit: Broj ljudi koji gladuju u svetu.

Ne bih se slozio da je procenat gladnih tek nesto malo opao. Ako izuzmemo pik 2009 i uporedimo broj gladnih sa pocetka sedamdesetih i 2010, vidimo da se povecao za oko 50 miliona. U istom periodu svetska populacija uvecala se za oko 3,1 milijarde stanovnika, sto znaci da je procenat gladnih evoluirao od oko 24% svetske populacije do oko 13%.

[Aineko]

Mislim da je ta postavka o a priori odbacivanju midifikovane hrane jednostavno lažna dilema.Jednostavno pošto hrane trenutno ima sasvim dovoljno, i više nego dovoljno, nema nikakve potrebe eksperimentisati sa nečim tako fundamentalnim. Zašto bismo onda to radili?

Evi, mi experimentisemo sa hranom od kada smo poceli da je uzgajamo. Neverovatno mi je da strah od gmo tera ljude da zaborave osnovne cinjenice. Potpuno isto rezenovanje bi mogla da primenis i na pocetke ukrstanja vrsta i pravljenja hibrida - to nije prirodno, kako znas sta ces dobiti, pa sta ce ti to kad ionako imamo dobru psenicu... Jos sada imamo i mnogo bolje nacine da ispitamo nesto pre nego krenemo da ga upotrebljavamo. Gmo uopste nije toliki bauk i alien kolikim se ljudima cini od monsanta - desava se u prirodi odvajkada.

[Aineko]

mislim na prvo u vezi s drugim, prenaseljen svijet i projekcije o rastu stanovnistva, u odnosu na resurse, ukoliko dobro pamtim tvoj stav sa topika o imanju/nemanju djece.ili evo nacelno, nevezano za tebe, u cemu je uporiste neomaltuzijanizma?

Ovo je of topic posto nema veze sa gmo:Pa ne znam za nacelno ali za moju 'strepnju dublju od nade' glede naseg dogorocnog prezivljavanja as a happy species je kriv mix mrgudnog karaktera i razocaranja u ljudsku moc (volju za?) rasudjivanja kad je u pitanju koriscenje resursa. :) Kratkovidost na globalnom nivou.Ne znam sta je bas konkretno uticalo na moj stav (nije iskljuceno i da je vise emotivni nego racionalni, narocito nakon boravka u Africi). Mozda ova knjiga, izmedju ostalog. Ima i jedno dobro predavanje o koriscenju resursa za koje sam izgubila link.

[Aineko]

nije nikakva paranoja.princip rada mikrotalasne moze objasniti ucitelj fizike vrlo lako. to je stvar civilizacijska;ko za expres lonac svojevremeno. ovde je nekakva misterija na delu...

Pa jeste paranoja, jer kakva je misterija na delu kod GM tehnike? (Ili pricas o Monsantu?). Nema niceg misterioznog u gm.

[dùda]

Evi, mi experimentisemo sa hranom od kada smo poceli da je uzgajamo....

e meni je ovo ključno razmišljanje, koje me tera da se ne predam potpuno strahu od nepoznatog, kojemu smo (valjda je to normalno) prirodno skloni.samo jedan primer. šljiva požegača, koju inače obožavam i koja je sjajna, izumire, nema šanse više bilo gde u srbiji da se održi, uništava je šarka (tako se valjda zove ta boljka, nisam sasvim sigurna). ima je još samo po bosanskim nedođijama.e al' zato ima čačanka, koja je isto sjajna i ona je otporna. hvala onima koji su (verovatno ukrštanjem, to već ne znam) napravili čačanku, jer da nije nje, ostala bi nam ona grozna stenlejka.ono nije da ja ne bih više volela da mi u dvorištu umesto čačanke raste požegača, al' ne mere bit, svet se menja. ponekad nažalost, jbg.

[bigvlada]

Boldovano je svakako tvoje pravo, kao sto je moje da nemam nikakav sustinski problem sa gmo, ali kad smo vec na topiku gde se o tome raspravlja, mene jako interesuje zasto tacno nikad ne bi jeo npr pirinac koji ima gen za vitamin A ubacen tako da se u velikim kolicinama ekspresuje u zrnu, koji je prosao ispitivanja (a jeo bi bez problema psenicu nastalu hiljadama godina ljudske intervencije koja veze nema sa svojim 'prirodnim' korenima)?Moguce da ja masim temu i da je ovo topik o monsantu a ne o gmo - ne znam kako da odgovaram na postove gde se kaze monsanto a misli gmo, jer se ja o monsantu sve slazem sa Evi npr, ali gmo je neuporediva sira prica, koja se i ne tice samo hrane.

Baš zato što je ta pšenica menjana izuzetno polako, hiljadama godina. Pa su ljudi imali vremena da odaberu dobre sorte i da ih dalje razvijaju ukrštanjem. Sa druge strane, kinezi šaranima dodaju gene krava kako bi bili veći. Gde je tu granica? Hoćemo li biti u situaciji da Nestle 2025. godine svoje male kooperante/farmere uslovljava nabavkom genetski modifikovanih krava (koje su iste kao i obične samo im je koža ljubičasta) da bi bili u skladu sa njihovom marketinškom strategijom? Kada jednom počneš da se tako iživljavaš nad florom i faunom neće niko moći da kaže ovo je granica, ovo nije dozvoljeno. Što se tiče aditiva i druge hemije u ishrani, (još) uvek imaš mogućnost da kupuješ organsku hranu. Uvek navodim slučaj čoveka u Italiji koji je zasadio voćnjak sa jabukama, posadio travu oko drveća i onda u taj voćnjak pustio jato gusaka. Em ne prska jabuke, em guske imaju fantastično meso jer nisu kljukane koncentratima. Izraelci umesto hemijskog koriste biološko đubrivo, tj. samo sa jedne biljke (mislim da je u pitanju bila divlja pšenica koju su našli u Izraelu) su izolovali nekoliko stotina bakterijskih sojeva koji pomažu rast biljke. I kompatibilne su sa okolnim ekosistemom.Ne mogu ponovo da prepisujem svoje postove, pa ću postaviti link. Ako moderatori smatraju da treba da ga obrišu, to je sasvim ok.http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?f=24&t=755&hilit=urbane+farmeGde podržavam upotrebu genetski modifikovanih organizama? Jedna vrsta je razvijena specijalno da bi jela plastiku Vartburga. Kada više nije bilo plastike bakterije su umrle od gladi. Ili one koje srču naftu. Oba primera pokazuju kako gmo ume da bude jako koristan. Sem kada je reč o jelu.

[Frile]

Baš zato što je ta pšenica menjana izuzetno polako, hiljadama godina. Pa su ljudi imali vremena da odaberu dobre sorte i da ih dalje razvijaju ukrštanjem. Sa druge strane, kinezi šaranima dodaju gene krava kako bi bili veći. Gde je tu granica? ...

Šta je tačno loše u tome što se nove sorte biraju izuzetno brzo, a ne polako kao ranije?Da li sporo biranje znači i veću kontrolu i bezbednost od katastrofičnih scenarija?Šta je tačno loše što je izmena gena za rast prepisana od krave a ne od neke srodne riblje vrste?Zamisli da je je upgrade za gen za rast izmišljen od nule, pa se posle otkrije da isto to već postoji kod krave.Iživljavanje nad florom i faunom, putem staromodnog ukrštanja i (uglavnom neuspešnim) izmeštanjem vrsta u nove ekosisteme postoji odavno, pre genetskog inženjeringa.Priču o korporacijama koje uslovljavaju ovim i onim treba odvojiti,one su loše zbog monopola a ne zbog genetskog inženjeringa.

[gone fishing]

Baš zato što je ta pšenica menjana izuzetno polako, hiljadama godina. Pa su ljudi imali vremena da odaberu dobre sorte i da ih dalje razvijaju ukrštanjem. Sa druge strane, kinezi šaranima dodaju gene krava kako bi bili veći. Gde je tu granica? Hoćemo li biti u situaciji da Nestle 2025. godine svoje male kooperante/farmere uslovljava nabavkom genetski modifikovanih krava (koje su iste kao i obične samo im je koža ljubičasta) da bi bili u skladu sa njihovom marketinškom strategijom? Kada jednom počneš da se tako iživljavaš nad florom i faunom neće niko moći da kaže ovo je granica, ovo nije dozvoljeno.Što se tiče aditiva i druge hemije u ishrani, (još) uvek imaš mogućnost da kupuješ organsku hranu. Uvek navodim slučaj čoveka u Italiji koji je zasadio voćnjak sa jabukama, posadio travu oko drveća i onda u taj voćnjak pustio jato gusaka. Em ne prska jabuke, em guske imaju fantastično meso jer nisu kljukane koncentratima.Izraelci umesto hemijskog koriste biološko đubrivo, tj. samo sa jedne biljke (mislim da je u pitanju bila divlja pšenica koju su našli u Izraelu) su izolovali nekoliko stotina bakterijskih sojeva koji pomažu rast biljke. I kompatibilne su sa okolnim ekosistemom.Ne mogu ponovo da prepisujem svoje postove, pa ću postaviti link. Ako moderatori smatraju da treba da ga obrišu, to je sasvim ok.http://www.beobuild....it=urbane farmeGde podržavam upotrebu genetski modifikovanih organizama? Jedna vrsta je razvijena specijalno da bi jela plastiku Vartburga. Kada više nije bilo plastike bakterije su umrle od gladi. Ili one koje srču naftu. Oba primera pokazuju kako gmo ume da bude jako koristan. Sem kada je reč o jelu.

:lolol:ulepšao si mi dan- pa dobro kako te guske sprečavaju razvoj pepelnice ili drugih gljivičnih oboljenja kod tih jabuka- kako sprečavaju pojavu biljnih vaši na listovima i crva u plodu- ok mogu da pasu travu ali to aznači da taj farmer neće prskati tu jabuku raznim pesticidima 5-6 puta dok ne stigne za branje, a onda će otkupljivači da je dodatno tretiraju hemikalijama kako bi duže sačuvala svež izgled na policama žabarskog maxi-ja