GMO - Monsanto at the door

[dùda]

potpuni sam laik u ovoj oblasti, i verovatno baš zato, a i zbog toga što smo pre skloni da verujemo u loše a ne u dobro, nikako ne volim tu priču oko gmo.ono, nije da nisam razumna i da ne bi moglo da mi se objasni kako je to sve ok, razumem da jeste, tj. da može da bude.jasno je da smo i bez gmo, tj. odavno u problemu sa raznoranim hemikalijama koje unesemo sa hranomsad tu je kažu problem i veći kod indvividualnih proizvođača, aka seljaka , nego na velikim farmama gde se hemija dozira kontrolisano.kažu, sreća pa su ovi naši (seljaci) siromašni, a hemija je skupa :s_d:na stranu što me muči štetan učinak (ako je štetan) po zdravlje čoveka (pa znači i mene), ima ta priča oko semena (da ne moš' da proizvodiš seme kako oćeš, tj. kao sa ''normalnim'' biljkama) koja mi je baš totalno zastrašujućajel' neko može (bez traume) da zamisli svet u kome 3 neka monsenta imaju monopol na seme, tj. hranu. ja ne mogu a da se ne smrznem.jbt, sve atomske bombe ne zvuče toliko zastrašujuće.ipak, priznajem da sam neobaveštena. i više bombardovana informacijama tipa '' monsento - svetski trovač''i da @estel, istina je da se kod nas podrazumeva gmo=monsento, bar je moje iskustvo takvo

[fonTelefon]

Samo da se saglasim sa estel tj. da pohvalim doprinos temi. I još par misli...Horizontalni transfer gena je tolika retkost da se može uporediti sa mutacijama tipa treća ruka. Dakle, čak i ako bi neki gen bio potencijalno problematičan (što je već jako mala šansa s obzirom na sva testiranja koja prođe GMO biljkapre nego što se pusti "u promet"), još da pređe putem digestivnog trakta u genom ljudskog organizma... pa, veće su šanse da dobijete na lutriji ili da ste Džoni Dep.GMO nije bona fide rešenje za gladne u svetu - za sada su se GMO žitarice pre svega pokazale kao način da se poveća prinos na "zapadnim" farmama koje nemaju probleme sa irigacijom ili plodnošću zemljišta, dakle, već imaju veliki prinos po hektaru, ali sa GMO kulturama još bolji. Oni pametniji takođe šaraju, tj. seju ne-GMO zajedno sa GMO žitaricama (konkretno, onim modifikovanim tako da su pogubne po štetočine) kako se ne bi razvila otpornost štetočina (bar ne prebrzo) - što je odgovor na zamerku da GMO menja ekosistem na način na koji pesticidi utiču na stvaranje super-korova. Dakle, GMO žitarice smanjuju potrebu za pesticidima, što je in the long run dobra stvar. (tangenta: konto toga da li će nas biti 15, 17 ili šurnaest milijardi uskoro, ne bih se toliko brinuo, pogledati šta o tome kaže

, baš je eye-opener)Takođe, Mark Henderson je jako dobro analizirao temu, kako dolikuje čoveku orijentisanom ka kritičkom razmišljanju: http://geekmanifesto...to-on-gm-crops/Lepo neko reče - anti-GMO folks are climate change deniers of the left.

Jedino sto je jace od nagona za odrznjem je pomodarstvo.

[Čutura]

zivi bili pa videli, farmerima u indiji je trebalo 5-6 godina da osete sve dobrobiti koje im je doneo monsanto a i argentincima otprilike isto toliko.

[morgana]

jel' neko može (bez traume) da zamisli svet u kome 3 neka monsenta imaju monopol na seme, tj. hranu. ja ne mogu a da se ne smrznem.jbt, sve atomske bombe ne zvuče toliko zastrašujuće.ipak, priznajem da sam neobaveštena. i više bombardovana informacijama tipa '' monsento - svetski trovač''

dobra stvar kod ogromnih korporacija je sto imaju pare i logistiku za r&d, tesko da ce mala firma da razvije i primjeni inovativnu tehnologiju na skali koja joj daje isplativost. ono sto je mozda lose je trajanje patenata, ali, s druge strane, radikalno skracenje patenata bi mozda umanjilo podsticaj za istrazivanje i razvojkorporacije mogu da budu zlo, ali nisu iskljucivo zlo Edited December 25, 2012 by morgana

[Aineko]

estel, sve hocu da te pitam, zasto si demografski pesimista? zasto bismo pretpostavili, ako cak i uzmemo da ce da se ostvare nepovoljnije projekcije (a uvijek ih se radi nekoliko) rasta stanovnistva, da ce se ljudski rod slabije i sa losijim ishodom nego danas tehnologijom nositi sa brojnoscu tj problemom nedostatka hrane.

Ne razumem tacno na sta mislis - sto sam pesimista u vezi prezivljavanja vrste ili sto sam pomenula ono za poljoprivredu. Ako je ovo prvo, ne znam, meni je strepnja dublja od nade kad je nasa vrsta u pitanju, tj nisam bas ubedjena da je inteligencija adaptacija koja obezbedjuje dugo prezivljavanje vrste :). Ako je ovo drugo, kao sto sam napomenula ne znam mnogo o tome, ali pricala sam sa nekim environmentalistima (inzinjeri i slicno) i bilo je reci o impactu danasnje poljoprivrede/stocarastva na okolinu, krcenje suma i slicno. Ali daleko bilo da ja vidim gmo kao nesto korisno samo za spasavanje od gladi/neuhranjenosti, to je samo jedna od primena. Mozda nije jedino resenje ali definitivno moze da olaksa stvari a tehnologiju vec imamo.

... niko se ne potresa oko silnih aditiva...

To je taj emotivni odgovor vezan za gmo. Jednom sam pricala sa nekim greenijem na novom zelandu i vrtesmo se u krug 20min u pokusajuci da razjasnimo sta je tacno njegov problem sa gmo:"It's horrible!""But why exactly?""Because it's wrong!""But why?!""Because it's horrible!"...

Oni pametniji takođe šaraju, tj. seju ne-GMO zajedno sa GMO žitaricama (konkretno, onim modifikovanim tako da su pogubne po štetočine) kako se ne bi razvila otpornost štetočina (bar ne prebrzo)

Da, postoje i tacni proracuni koliki procenat biljaka treba da bude gmo da bi drzao stetocine pod kontrolom a opet smanjio mogucnost razvijanja rezistencije. Vadim iz malog mozga ali mislim da je nesto oko 6%-7%.

[fonTelefon]

dobra stvar kod ogromnih korporacija je sto imaju pare i logistiku za r&d, tesko da ce mala firma da razvije i primjeni inovativnu tehnologiju na skali koja joj daje isplativost. ono sto je mozda lose je trajanje patenata, ali, s druge strane, radikalno skracenje patenata bi mozda umanjilo podsticaj za istrazivanje i razvojkorporacije mogu da budu zlo, ali nisu iskljucivo zlo

Ove su bar dokazano zlo. NPr naslednici Ig Farben i Union Carbide sve se bave GMO.

[morgana]

Ne razumem tacno na sta mislis - sto sam pesimista u vezi prezivljavanja vrste ili sto sam pomenula ono za poljoprivredu. Ako je ovo prvo, ne znam, meni je strepnja dublja od nade kad je nasa vrsta u pitanju, tj nisam bas ubedjena da je inteligencija adaptacija koja obezbedjuje dugo prezivljavanje vrste :). Ako je ovo drugo, kao sto sam napomenula ne znam mnogo o tome, ali pricala sam sa nekim environmentalistima (inzinjeri i slicno) i bilo je reci o impactu danasnje poljoprivrede/stocarastva na okolinu, krcenje suma i slicno. Ali daleko bilo da ja vidim gmo kao nesto korisno samo za spasavanje od gladi/neuhranjenosti, to je samo jedna od primena. Mozda nije jedino resenje ali definitivno moze da olaksa stvari a tehnologiju vec imamo.

mislim na prvo u vezi s drugim, prenaseljen svijet i projekcije o rastu stanovnistva, u odnosu na resurse, ukoliko dobro pamtim tvoj stav sa topika o imanju/nemanju djece.ili evo nacelno, nevezano za tebe, u cemu je uporiste neomaltuzijanizma?

[dùda]

korporacije mogu da budu zlo, ali nisu iskljucivo zlo

pa nisu isključivo zlo, ali ja ne vidim kako može da bude dobro da se na relativno malom prostoru (ili u maloj grupi ljudi, svejedno) koncentriše takva ogromna moć. moć definitivno veća od bilo čega do sada poznatog.ok, priča je hipotetička, ali nekako zvuči moguće.

[Shan Jan]

ne :). meni je fascinantna ova ideja "ako je prirodno, e onda nije opasno". na stranu horizontalni transfer gena koji postoji od uvek u prirodi a koji je prakticno nekotrolisan GM. Kod pravljenja hibrida ukrstas citave genome, tj nemas pojma sta sve ukrstas sa cime, sta moze sa cime da se rekombinuje, kakve su posledice itd. uporedi to sa ubacivanjem jednog poznatog gena u genom.topik o monsanto nije topik o gmo :). gmo je mnogo vise od te price. monsanto je problem potpuno druge vrste.prvo, da se ne stvara dodatna panika, ovi virusi su u stvari virusni vectori koji se prave 'osakacivanjem' virusa. npr. zadrzi se omotac i jos neki geni bitni za integraciju ali se izbace geni odgovorni za sposobnost virusa da se siri. drugo, izgleda da horizontalni trnsfer gmo gena nije znacajno veci od onog koji se vec odvija u prirodi. valja napomenuti i da je horizontalni transfer sa biljke na sisare i to jos kroz digestivni trakt nesto sto je teoretski moguce ali u principu bi bilo izuzetno retka pojava.procitaj rad. postoje mnogi metodoloski problemi koje sami autori naglasavaju u radu. na kraju je zakljucak da nije bas najjasnije sta je efekat gmo a sta pratecih pesticida kao i da nema nikakve garancije da je hrana kontrola bila potpuno gmo free. kao sto i sami autori kazi, ovaj rad ne dokazuje toksicnost gmo proizvoda vec ukazuje na potrebu za boljim studijama. koriscenje soja pacova sklonim tumorima u ovako diskutabilnoj postavci moze i te kako da bude problem. takodje, postoji i pitanje doze i jos trista pitanja. plus se ovde radi samo o monsatovim proizvodima. pogledajte npr pricu o golden rice kome se greenies uglavnom protive samo zato sto je gmo a ne iz nekih konkretnih safety problema. golden rice ima potencijal da spase hiljade dece ali se i dalje ne koristi u ljudskoj ishrani dok su monsanto proizvodi svuda. i na kraju, monokulture takodje nisu striktno gmo problem vec problem naseg sistema poljoprivrede.jednostavno, potrebno je manje panike i emotivnog pristupa a vise istrazivanja i hladne glave. ako bi se vodili idejom "i sama mogucnost potencijalnih negativnih efekata je dovoljna da se upotreba zabrani" mogli bi da se oprostimo od dobrog dela danasnje prehrambene industrije a o medicini da i ne pricam.

Lepo je citati nekog ko je dublje u materiji :)Nakon ovog men se cini da je USA sistem kapitalizma (pare pre svega) nas u ovom slucaju svakako sjebao. Il ce nas preplaviti nekontrolisani GMO ala Monsanto ili cemo zatvoriti potpuno ovu pricu koja moze imati itekako i dobre strane.

[dekki]

А кад уђемо у СТО онда ћемо моћи да купимо прасиће и урмовачу у Саудијској Арабији. Упс, ипак не. Неко нешто може да забрани, а неко не може. Која је то белосветска багра.

[Dagmar]

jasno je da smo i bez gmo, tj. odavno u problemu sa raznoranim hemikalijama koje unesemo sa hranomsad tu je kažu problem i veći kod indvividualnih proizvođača, aka seljaka , nego na velikim farmama gde se hemija dozira kontrolisano.kažu, sreća pa su ovi naši (seljaci) siromašni, a hemija je skupa

Pa zato što smo u problemu sa jednim miksom pesticida ne znači da ćemo situaciju poboljšati tako što ćemo da se preorijentišemo na drugi skup pesticida + genetski modifikovane biljke.Pošto već godinama generalna populacija gunđa zbog nedostatka kontrole onoga što jedemo (upotreba pesticida npr, nikakav problem za hemijsku analizu ali je ipak ne radimo) a ništa nismo uspeli da pokrenemo, koliki stepen kontrole i izbora ćemo tek imati/imamo sa GMO? Ne samo u Srbiji, koliko razumem nigde takva hrana nema nalepnicu koliko mi je poznato.

[dùda]

Pa zato što smo u problemu sa jednim miksom pesticida ne znači da ćemo situaciju poboljšati tako što ćemo da se preorijentišemo na drugi skup pesticida + genetski modifikovane biljke.Pošto već godinama generalna populacija gunđa zbog nedostatka kontrole onoga što jedemo (upotreba pesticida npr, nikakav problem za hemijsku analizu ali je ipak ne radimo) a ništa nismo uspeli da pokrenemo, koliki stepen kontrole i izbora ćemo tek imati/imamo sa GMO? Ne samo u Srbiji, koliko razumem nigde takva hrana nema nalepnicu koliko mi je poznato.

sve stoji, naravno, ali ne znam da li je ispravno stvari odbacivati a priori. pogotovo kada o tome nismo sistematski informisani.mislim, šta znam, ja isto kao nešto gledam te nalepnice i nisam rada (ako mogu da biram) da kupujem gmo, a opet,treba se setiti da je izumitelj kišobrana svojevremeno napadnut (kada se prošetao sa pretečom istog^tm) kao đavolji šegrt :D

[bradilko]

izvinjavam se na upadu. gledah pre neki dan na HRT-u dokumentarac gde autori ostavise strasne podatke o bacanju rane. kazu da su to kolicine ravne da narane ovaj citav prenaseljeni planet i da zapravo ne postoji problem nedostatka hrane vec se spinuje prica da je samo u GMO-u spas planete i naravno profit. reporteri se zove emisija a dokumentarac se valda zove Okus bacene hrane.tudjinska produkcija, HRT samo priredio.je li tome vjerovati?

[belch]

mislim da pričaš o ovom filmu

Edited December 25, 2012 by funk soul sister

[dùda]

je li tome vjerovati?

ma jeste, kako nijejuče, čini mi se bilo na radiju b92, čini mi se onaj radio evropa il' kako se već zove, što ide popodne. pričali o tome koliko se ispravne hrane baci u nemačkoj,sad se neko dosetio da napravi nešto kao neki fud šering. ne znam, slagaću, nisam pomno slušala al' suština je da se izbegne toliko bacanje hrane jer je užasno nemoralno (hvala bogu da se neko dosetio)