Jump to content
Skyhighatrist

Zoran Živković drugi put među Srbljem...

Recommended Posts

bradilko
Mini jako smeta ovo ime "Nova stranka". Sta ce to ime znaciti za jedno desetak godina?! Kao da prave stranku sa ogranicenim rokom upotrebe.
"nova.." je beskrajna prica,bajka,basna neogranicenost jedna koja privlaci poput magneta i babe i zabe, mame i tate i ostali buljuk najsmelijih mastarija

Share this post


Link to post
bradilko
Tanko je ovo.1. Nikada ne bih stavio EU na prvo mesto jer to pokazuje ogranicenost ideja. I svodi politicku debatu i zakone na "trazila nam EU". EU, ako se pisu opsta nacela, treba staviti kao sredstvo a ne kao cilj.2. MM je vec govorio o tome. Cemu promena Ustava osim preambule? Sta u njemu ne valja? Iskustvo govori samo da autoritarci vole da donose Ustave kako bi se legitimisali, tretirajuci Ustav kao potrosno dobro (Sloba 1990, masa latinoamerickih drzava - Caves u Venecueli, Korea u Ekvadoru, recimo).Nije kocnica vladavine prava Ustav.3. Opet brkanje ciljeva i sredstava. Zasto stranku odmah postavljati kiljentelisticki, kao zastupnika interesa srednje klase? Srednja klasa moze da se brani opstim subvencijama svega i svacega, dinkicevskim zaposljavanjem u javnom sektoru, i na druge, klijentelisticke nacine koji ne da ne ojacavaju demokratiju vec je slabe.Zato mi je cudno da se umesto npr. "ekonomije usmerene na stvaranje umesto na distribuciju u kojoj ce se prosperirati kreativnost i rad, i koja ce biti garancija demokratije i socjalne stanilnosti" direktno navodi uspon srednje klase kao cilj.
1 EU je ultima i baba deda sere.i to da ne postavis kao najvisi cilj il uslov?2 studentski..eej ustav menjati.to je jakost i dostojanstvo ponizenih3 klijentelizam hoho.pa to je zelja iznad svega.srednja klasa je san.to ne postoji.biti klijent vlade je ihajj.to su vlazni snovi.srednja klasa je minimum.nece da priziva krv,znoj i ostalo.niz dlaku uz malo slobode

Share this post


Link to post
Budja
Jesi li to promenio misljenje?
Ne, preambulu treba promeniti, ali ne i ici na Ustavotvornu skupstinu i menjati Ustav u celosti.

Share this post


Link to post
hazard
Ne, preambulu treba promeniti, ali ne i ici na Ustavotvornu skupstinu i menjati Ustav u celosti.
Pa, treba promeniti i svasta jos nesto, ako mene pitas. Pocnimo recimo od pitanja broja poslanika u parlamentu i pitanja decentralizacije.

Share this post


Link to post
reg
Zoran Živković ekskluzivno za Danas
 
Amerikanci su mi rekli: Srbija ima tri problema - Miloševića, Draškovića i Đinđića
Ulazim u stranku i postajem potpredsednik opštinskog odbora* Meni u to vreme politički lideri izgledaju kao da su izašli iz muzeja * Zoran Đinđić je bio Evropa * Čovek koji demonstrira jednu modernost * Ja sam u Nišu, on u Beogradu * Ja ga nikada nisam zvao Šef, zvali smo se po imenu * Moraš da se posvetiš potpuno politici * Niti je on bio moj idol, niti sam ja bio neki poseban politički talenat*
 
AUTOR: RADE RADOVANOVIĆ
 
Moja najveća satisfakcija, moj najveći politički uspeh je činjenica da sam bio jedini zamenik predsednika Demokratske stranke Zorana Đinđića. Dva puta me je on predlagao, i dva puta me je predsedništvo stranke biralo – kaže u intervjuu koji je pred vama- Zoran Živković, predsednika NOVE stranke.
 
  Kada se vi,  i u kakvim okolnostima,  prvi put srećete sa Zoranom Đinđićem ? 
Bilo je to u Nišu, nekog avgusta 91. Demokrati  su imali sednicu glavnog odbora, a posle toga večeru sa sponzorima i prijateljima stranke. I ja sam bio jedan od sponzora DS za Niš i taj region, i tu se srećemo ... Tu su i Mićunović, i Koštunica, i neki drugi ... ali je Zoran među njima najmlađi i ja sedam za sto sa njim... Tako smo se upoznali... Negde na kraju večere pita me što nisam i član stranke, kada sam već sponzor? Ja mu kažem da sam hteo da se učlanim, ali su oni izašli sa predlogom da princ Tomislav Karađorđević bude kandidat za predsednika Srbije... što je jedna od većih gluposti u političkoj istoriji Srbije... Rekao mi je da to nije bila njegova ideja, i da razume moj razlog.
 
A kada vi postajete član Demokratske stranke ?
 Nakon tog susreta  čuli smo se nekoliko puta... I on kaže ... - Ajde, bre, zaboravi Tomislava... uđi da unesemo malo preduzetničke krvi u stranku...  I ja to ozbiljno shvatim...to je  april 92... Videlo se da privreda propada... ratovi su već bili počeli ... a meni se rodila ćerka Milena ... Ulazim u stranku i postajem potpredsednik opštinskog odbora, a već naredne 93. sam prvi predsednik Gradskog odbora DS u Nišu.
 
 Šta je Đinđića, u to vreme, razlikovalo od vođa opozicije, i uopšte,  ljudi na političkoj sceni Srbije?
 Meni u to vreme politički lideri izgledaju kao da su izašli iz  muzeja. Ovi na vlasti, kao da su izašli iz Kuće cveća... Građanska opcija, tipa Nikola Milošević, Koštunica, Mićunović... kao da dolaze iz muzeja istorije Srbije...  Vuk i  Šešelj,  i ti ostali statisti... izgledaju kao da su se napili posle nekog snimanja, pa se probudili ...u politici ...  U odnosu na sve njih Zoran Đinđić je bio Evropa ... Čovek koji po manirima, po načinu razmišljanja,  po svom enciklopedijskom znanju... demonstrira jednu modernost  a da to nije manekenstvo koje se posle pojavilo u politici... On tada postavlja relaciju :  – politički cilj i kako do njega doći,  a da se cilj ne deformiše ! Pri tom, ja govorim o vremenu kada on  još uvek nije politički lider, nego predsednik  izvršnog odbora u stranci... više filozof koji je politički aktivan.
 
 Otkuda taj , rekao bih, i lični, prijateljski  odnos između vas i Đinđića ?
 Ja ne mislim da smo mi bili neki veliki prijatelji u nekom osnovnom smislu tog pojma. Između nas je razlika od skoro deset godina... Ja sam u Nišu, on u Beogradu... On je živeo u inostranstvu... Jeste da delimo neke postmodernističke vrednosti... rok kulturu, recimo ... Čitali  smo Kosinskog, svako na svoj način ...  ali generalno, mi nismo bili prijatelji u klasičnom smislu... Mislim da smo porodično...Ružica i on, Biserka i ja... da smo za sve to vreme večerali zajedno ... možda tri, četiri puta. Ali smo  imali dnevnu političku komunikaciju, koja, naravno, nije bila samo to... 
 
 Koliko mi je poznato, većina iz centrale tadašnje DS imala je odnos strahopoštovanja prema Đinđiću. Zvali su ga - Šef ?
 
Zoran je bio energičan, pun znanja, dosta hrabar... Pravi lider koji vuče ! Onaj koji ličnim primerom pokazuje kako treba da se radi...  Ja ga nikada nisam zvao Šef, zvali smo se po imenu... A evo, recimo,  kakav je on bio šef : - negde 94. on predloži svoja četiri kandidata za potpredsednika stranke... Labus, Mile Perišić, Gavrilović i Goca Čomić. Mene predložu, pre svega, ovi s juga Srbije... I ljudi me pitaju ... jesi li ti razgovarao sa Đinđićem... Kažem, nisam, šta imam da razgovaram ...  On me zove par dana pred samu skupštinu i kaže : - Jel ti znaš šta ti ta kandidatura sve znači ? ... Kažem,  ne znam šta on misli da to sve znači ... – To znači, kaže, da ako budeš izabran, nema više firme... nema pola politika, pola život... Moraš da se posvetiš potpuno politici... Na skupštini on izloži ko su njegovi kandidati, i ova trojica prođu, a ja pobedim Gocu Čomić ... On mi čestita, i radimo kao da sam ja bio njegov kandidat.
 
Na njegov predlog, vi ste dva puta birani za zamenika predsednika Demokratske stranke ?
 
Da, ali  tu nije bilo nikakve političke fascinacije. Niti je on bio moj idol, niti sam ja bio neki poseban politički talenat... Naprosto, mi smo jako dugo radili zajedno, i tu se radilo o merenju rezultata. Ono što smo se dogovorili, a  bilo je u mojoj nadležnosti, znao je da će  sigurno biti urađeno... Naravno, ako sam protiv nečega, buniću se i on će da prihvati moje argumente ako misli da vrede ... I ne samo moje. Zoran je nekoliko puta bio preglasan... Na predsedništvu, na izvršnom odboru, čak i na glavnom odboru...Bio je, recimo, protiv koalicije Zajedno ali je bio preglasan.
 
 Zbog izborne krađe u novembru 1996. iz Niša kreću veliki građanski protesti ?
Po završetku izbora  uhvatimo socijaliste u krađi ... Uhvati ih moja supruga Biserka, koja je član izborne komisije u Nišu u ime Demokratske stranke... i ja to naravno prenesem Zoranu... Vuk i on dođu u Niš , mi im pokažemo dokazni materijal dobijen zahvaljujući nekim savesnim ljudima ...  To veče bude veličanstveno ! ...Ostajemo u dnevnoj komunikaciji, protesti se šire... Mi smo u Nišu imali tajni dogovor sa šefom niške policije... On je svojim šefovima  svakodnevno govorio da nas je nekoliko stotina na ulicama... bez obzira koliko nas je stvarno bilo. Za ta tri meseca protesta mi se ni jednom nismo sukobili sa policijom , niti je bilo ikakve štete...
 
U tim protestima i Zoran Đinđić i vi izrastate u prave lidere... ne samo protesta ?
U protestima, dok  Vuk Drašković ima tu svoju epsku priču, Zoran Đinđić  od filozofa koji je sklon pragmatizmu , prerasta u lidera u najboljem smislu... Postaje grandiozni političar koji preuzima na sebe ne samo odgovornost za organizaciju protesta, nego i pendreke po svojim leđima... na Brankovom mostu, u februaru 97... Naravno, i stranka tu sazreva, i ja sa njom ... Prosto, odrastamo !
 
Posledica tog vašeg odrastanja je i činjenica da vi nakon protesta postajete gradonačelnik Niša, a Đinđić  gradonačelnik Beograda. Gradonačelnik koga koalicioni partner  SPO od početka ruši ?
 
Čuli smo se uveče tog dana kada je izabran za gradonačelnika, i ni malo nije bio zadovoljan. Rekao mi je da su mu Spoovci postavili nekakvih pet, šest uslova zbog kojih je bio na ivici odluke da odmah izađe iz cele te priče... Nije to učinio, samo da ne bi Milošević  vratio Beograd... Ali, već posle par meseci, njega su smenili ...
 
Navodni razlog za tu smenu bilo je  neslaganje oko predsedničkih  izbora ?
 
Mahniti Vuk Drašković umislio je da će  postati  predsednik Srbije na tim izborima 97. ako ga mi podržimo... A  mi smo odbili da izađemo jer smo znali da su ti izbori očigledna nameštaljka ... I zato su oni smenili Đinđića... Sećam se,  na dan bojkota izbora  rodio mi se sin Marko... I Spoovci prvo dođu da mi čestitaju  rođenje sina, a  onda  podnesu zahtev za moju smenu...  Ali, kada su shvatili kakav će biti odgovor  građana- sutradan  povuku zahtev.
 
Polovinom aprila 99, tokom bombardovanja, zbog pretnji  da će biti ubijen, Đinđić  odlazi u Crnu Goru ?
 
Na Uskrs je ubijen Slavko Ćuruvija. Dolazim u Beograd na sahranu. Znamo ko je ubio Ćuruviju... Režim... Milošević, Mira Marković... Dolazimo na sahranu da iskažemo solidarnost sa porodicom, ali i da pokažemo  svoj bunt... Idemo prema grobu, u koloni, i Zoran mi kaže : - Usput,  i meni su pretili... Dobio sam poruku iz  Službe da sam ja sledeći. Pitam... koliko je to pouzdano ? ... Kaže da je potpuno pouzdano i da  je  preporuka da beži iz Beograda... Ja mu kažem – Kada ideš ? ... On kaže:  – Ne idem ! ... Zašto !?! ...  -. Ako sada odem  nema ništa od Demokratske stranke... Ja sam već izdajica a ovo bi bio još jedan dokaz ... Ja pobegao, vas će da razbucaju jer ste saradnici izdajice ... I više ne možemo da se operemo  od te priče...  Kažem  da mu nije loša analiza ali da nam mrtav Zoran Đinđić još manje koristi...  Da ima ljudi koji će misliti kao on, ali  ima i onih misle  potpuno suprotno... -  Ajde, kažem, da rizikujemo pa da ti ostaneš živ ... A onda  da vidimo šta ćemo kada prođe ovo ludilo sa bombardovanjem ... - Ne, ne, kaže on, to ti je potpuno pogrešno !
 
I, šta vi uradite ?
 
 Skupim nekako ljude iz najužeg rukovodstva...  Održimo neformalni sastanak  predsedništva i  svi kažemo da on treba da ide odmah... On pruža otpor... Kaže da je to i njegova lična stvar, što je donekle tačno... Da ne može tek tako da nas sluša ... Da mora da odluči ... Ipak se dogovorimo da on još jednom  sve to proveri i iz nekih drugih izvora ... Posle dva dana je  otišao u Herceg Novi ... i ostao do kraja bombardovanja.
 
Dok je Đinđić u Herceg Novom u stranci ima čudnih dešavanja, čak i pokušaja neke vrste puča ?
 
Dakle, traje bombardovanje...  Ja sam zamenik predsednika stranke i po statutu moram biti obavešten o svim sastancima... Saznajem da je zakazan sastanak Saveta za lokalnu samoupravu i Političkog saveta  Demokratske stranke... Zajednički sastanak... Kažu, neka tekuća pitanja...   Bombardovanje uveliko traje... a odbor za lokalnu samoupravu  razmatra tekuća pitanja ... Rešim ja da odem tamo , ali bez najave organizatorima... A organizatori su ... Samardžić ...  Koje smo mi budale bili !?! ... Koštuničin   Slobodan Samardžić  je bio predsednik Političkog saveta demokratske stranke... Zatim Svetlana Stipčević,  žena akademika Stipčevića... Gojko Đogo... Tu je i Mile Perišić ... i još neki likovi ... Ja malo zakasnim pa uđem ... i čujem takvo pljuvanje Zorana Đinđića da bi im pozavidela i Mira Marković... Šta sve ne ! ... Te  on je pobegao iz zemlje kada je Srbiji najteže... Te mora da se pokaže patriotizam...  Te, ako treba ... neka svi izginemo ... Te ovo, te ono ... I to priča  Gojko Đogo,  čiji je sin, vojni obveznik, pobegao... Pitam  ga...  gde ti je sin ? ... Otkuda ti pravo da  govoriš tako ? ... Naravno, bilo je tu i ljudi koji su negodovali ...
 
 Dakle, raspravlja se o smeni predsednika Đinđića ?
 
Raspravlja se ne samo o smeni predsednika, nego da se Zoran Đinđić isključi iz stranke ! ...To je glavna inicijativa  tog sastanka... I ja po statutu, po pravilima, prekinem sastanak  i suspendujem dalji rad Političkog saveta... Ljudima iz obezbeđenja kažem da izbace iz zgrade  sve ... koji su bili na toj strani ! ... Izađem i odem da popijem kafu u kafani Njujork... I tu mi dolazi jedan od učesnika... da mi objasni kako ja grešim ... da je ispravno to što oni rade ... da mi treba da se priklonimo vojsci... da vojska brine o nama ... da i meni u Nišu vojska čuva leđa... Kažem mu ... Kolega potpredsedniče, u teškoj si zabludi  ... Taj tvoj patriotizam ti je pomračio um...
 
Imate li u to vreme bilo kakvih kontakata sa međunarodnim faktorom ?
I takoznavi međunarodni faktor ima neke svoje ideje... Bombardovanje traje, a Džems Dobins, pomoćnik amerićkog sekretara za ... valjda Balkan... poziva me da dođem u Banja Luku. Odem i kaže mi u četiri oka: - Tri su problema koje Srbija ima  da bi postala demokratska zemlja... Slobodan Milošević... Vuk Drašković  i Zoran Đinđić... Pitam, po kom osnovu Zoran Đinđić ? ... On kaže... I on je nacionalista srpski... Dobins meni nudi da izvršim tu svetlu dužnost ... da  smenim Đinđića u stranci ... Neko drugi će da sredi Draškovića ... a onda ćemo svi zajedno da smenimo Miloševića... Pominje on tu fondove, pare, pomoć za unutarstranačku kampanju ... – Gospodine, kažem mu, pravite  bar dve greške... Prva je...  potpuno pogrešna procena Zorana Đinđića,  a druga... da tako nešto govorite i nudite  meni... Posle toga su zvali  Vuksanovića  pa je on uzeo te pare i pokušao... tamo, januara 2000. godine... obračun sa Zoranom Đinđićem...  Ja sam pravo iz Banja Luke otišao u Herceg Novi i, kako smo se mi uvek šalili pri susretima,  kažem Zoranu: -. Slušaj, spasao sam ti fotelju! ... Odbio sam pare koje su mi nuđene, a ti ne bi mogao ni da se žališ  ... jer si van zemlje... On uzvraća: - Što nisi uzeo pa da podelimo ?
 
A kako Đinđić prima  suštinu svega toga ? 
Kaže :  – Kreteni ! ... Napišemo zvanično pismo State departmentu...  Tražimo  da nas ubuduće oslobode pomoći Dobinsa, da nam ga ... skinu ! ... Zorana  su tada razni mračni umovi hteli da sklone ali se on ipak vraća u Srbiju.
 
Početkom 2000. ipak se drži  stranačka skupština na kojoj delegati odlučuju da li će i dalje predsednik  biti Zoran Đinđić ili Slobodan Vuksanović ? 
Da, protivkandidat Vuksanović ide po Srbiji i obećava sve i svašta... Meni kaže da se ne sekiram... ostajem na svom mestu ... Nudi mi neke kompjutere... Po medijima ide kampanja protiv Zorana... koji nije morao da zakaže skupštinu ali je  hteo da proveri  uživa li on poverenje ili ne ... - Da vidimo, govorio je, koliko je stranka zrela ? ... Čak nije hteo da ide u kampanju... niti je nama dozvoljavao bilo šta da organizujemo  ...  Kampanje je ipak bilo jer smo morali da objašnjavao o čemu se  radi... Zoran je i tada pobedio ali sa jedva nekih sto trideset i nešto glasova...  što se neopravdano pripisivalo meni ... Navodno sam ja kontrolisao neke  sigurne glasove,  što nije bilo najbitnije ...  Zoranu je bilo teško što na taj način mora da dokazuje svoju pravovernost , ali  je pobedio i stranka je postala jača nakon toga. Bio je to dobar start pred izbore 2000. ali smo se često pitali :  Šta bi bilo da je Zoran Đinđić izgubio na tim stranačkim izborima ? Da li bi, recimo, bilo 5. oktobra 2000 ?
 
- nastavak u  narednoj Nedelji -
 

 

 

 
Imali smo spreman plan za obračun sa mafijom Koštunica treba da bude naš kandidat * Počinju pripreme za izbore * Posle nekoliko dana dolazi Voja Koštunica * Mi smo potpuno spremni za izbore *. Spremni da se tučemo, ako treba * Uveče ne možemo da nađemo Koštunicu da se obrati narodu* Koštunica ne dolazi više na sastanke predsedništva DOS * Pucali su u šefa * Mislim da je to uradio Miloševićev klan.

AUTOR: RADE RADOVANOVIĆ

Dvanaest godina nakon ubistva Zorana Đinđića i dalje su nerazjašnjena neka bitna dešavanja koja prethode ovom zločinu. Zoran Živković, predsednik Nove stranke, bivši premijer i jedini zamenik predsednika Đinđića, po prvi put otklanja neke od tih dilema.

 

 

 

Kako Vojislav Koštunica postaje kandidat opozicije na izborima 2000?

Mi u martu 2000. već razmišljamo o izborima koji dolaze 2001. Američki IRI , preko Instituta društvenih nauka, radi jedno istraživanje samo za nas, za uži sastav predsedništva DS, da bi se videlo ko bi bio najbolji protivkandidat Miloševiću, i tu su tri imena : - Avramović, Dinkić i Koštunica... Tim redom su postavljeni ... Avramović je pri tom ozbiljno bolestan... Dinkić dobar jer pravi te ekonomske analize, ali nekontrolisan, svojeglav... I Zoran kaže: – Koštunica treba da bude naš kandidat ! ... Mi ga gledamo zapanjeno ... Objašnjava: - Miloševića može da pobedi samo neko sa kim će da se poistoveti većina Srbije ! ...To je neko ko Srbiji izgleda tako da sa njim niko ni cipele ne bi menjao... Neko ko je pošten... u smislu, da tako deluje... Zato što je smušen, zato što ćuti... Zato što je mutan, pa svi misle ... taj je mnogo pametan.

Zoranove reči ili vaša interpretacija ?

To su Zoranove reči ! ... I tako mi, uže predsedništvo DS, donesemo odluku da ćemo, kada budu raspisani izbori ... da ćemo pokušati da stvorimo veliku koaliciju protiv Miloševića, i da će naš predlog za kandidata za predsednika Srbije biti Vojislav Koštunica...

Milošević vas iznenadi raspisivanjem preveremenih izbora ?

Dođe leto, odemo na more... Ali, bukvalno par dana pošto sam otišao na letovanje – Milošević raspiše izbore. Zoran u Grčkoj, komplikovano da se odmah vraća, kaže ... Idi ti u Beograd... Sastanci, pravi se DOS... Počinju pripreme za izbore... Neko je pomenuo Ivana Stambolića, više kao razmišljanje, ne kao predlog ... I sam Stambolić je bio protiv toga ... Dođe Zoran i kaže : – Koštunica ! ... Svi u DOSu iznenađeni... Sve su mogli da pomisle , ali ne da će da predloži Koštunicu... I mi to izglasamo... Naravno, ništa ne ide u javnost... Prođe dan, dva... ništa se ne dešava... Pitam Zorana , kaže: - Ne možemo da ga nađemo. - Gde je ? - U Belanovici ... Poslata mu je poruka, ali ćuti... Posle nekoliko dana dolazi Voja Koštunica i kaže: - Prihvatam... pod nekim uslovima... Mi kažemo - važi!

Kakva su reagovanja iz inostranstva na vašu ideju ?

Amerika je bila protiv da mi učestvujemo na izborima. Madlen Olbrajt je eksplicitno rekla : - Ne izlazite na izbore jer će Milošević da vas pokrade, a nećete biti u moguićnosti da ga ponovo uhvatite u krađi ! ...Ubedila je Mila Đukanovića da ne izađe na izbore... zbog čega smo posle imali probleme i morali da sa crnogorskim snupijevcima ... SNP ... budemo dve godine na vlasti... Tako da su te priče da su desetine miliona dolara došle iz Amerike da bismo mi oborili Miloševića... potpuna glupost !... Amerika je bila protiv izbora.

Ali se vi na američke sugestije i protivljenja ne obazirete ?

Mi smo potpuno spremni za izbore... Spremni da se tučemo, ako treba ... Pretimo režimu, Miloševiću : - Nemoj slučajno da te uhvatimo da kradeš ! ... Ali je najvažnije bilo da je narod rešio i samo je bilo pitanje da li to može da bude bez krvi ... I tu je taj nesretni... neophodni, ali nesretni dogovor sa Legijom... Da oni ne pokušavaju ništa ... Paralelno su bili i dogovori sa još nekima, sa Gurijem ... Sa ljudima iz vojske ... Ja sam imao uveravanja aviotehničara iz Niša da 63. padobranska brigada sigurno 5. oktobra neće moći da poleti za Beograd ... Da će helikopteri biti neispravni, a prvi servis je u Moskvi ... 4. oktobra držim govor pred petnaest hiljada ljudi u centru Nišu i šest puta ponovim ... - Nemoj slučajno da je neko poneo bilo kakav komad oružja! ... Što građani shvataju kao : – Svako ko ima nešto – neka ponese !

Kako na sve to reaguje policija ? Vi ste gradonačelnik u Nišu ?

Čovek koji vodi PJP... Posebne jedinice policije... meni kaže : - Mi ne idemo na vas! Nećemo na narod! ... I sutradan mi polazimo prema Beogradu... Policija nas blokira ... Pozovu PJP... Dobiju naređenje da idu na autoput, na naplatnu rampu, da nas rasteraju ... Oni se postroje ispred Doma vatrogasaca gde su bili smešteni ... Njihov komandant klekne ... Spusti pušku, spusti uzo ... Skine kapu ... Skine opasač ... Sve stavi pored sebe... I kleči ! ... Njih ima 150 i svi to urade ! U sred grada ... Ljudi koji su to gledali ... a taj prostor je okružen zgradama... kažu da je to bilo - kao antička drama !

Je li taj komandant još uvek u policiji ?

Jeste.

Kako se plan odvija tokom dana?

Dogovor je da u Beogradu sve počne u tri kada nas nekoliko desetina hiljada stižem iz Niša... Dođe Velja Ilić u pola jedan ... da pokupi slavu sam , sa svojim Čačanima ... Pokuša da uđe u Skupštinu, dobije batine i više ga nisu videli... Celo posle podne, kažu neki njegovi, bio je kod Pavkovića u Generalštabu... Uveče ne možemo da nađemo Koštunicu da se obrati narodu... Konačno se pojavi iz nekog šteka... Ode u televiziju , RTS... Sa njim razgovara Aleksandar Mandić ... Preuzmemo sve televizije... Režim je upotpunom raspadu...

Šta se dešava u Beogradu, u noći 5. i 6. oktobra?

U Skupštini grada vodi se diskusija o tome šta mi da radimo dalje ... Naš je predlog da idemo od institucije do institucije i da izbacujemo aktuelnu vlast! Jasan i brz diskontinuitet sa pobeđenim režimom je neophodan. Praktično da proglasimo vanredno stanje u zemlji... Da suspendujemo ustav, da se sutra raspišu vanredni izbori za ustavotvornu skupštinu... Da Srbija do kraja godine dobije novi ustav i da se time označi i pokaže diskontinuitet sa prethodnom vlašću... To je uslov za uspešne reforme i prosperitet... Da se tako završi... na jedino normalan način... velika demokratska narodna oktobarska revolucija.

To je Đinđićev predlog. Da li se usvaja?

Sa nama Demokratama slaže se Labus , ljudi iz Građanskog saveza i praktično više niko !... DSS kaže...Ne, nismo mi rulja.. Tu je Vladeta Janković ili Šami ... Nije Koštunica tu, ne znamo gde je... Ovi drugi se nešto premišljaju ... I mi duboko u noć ulazimo praktično bez ičega rešenog ... A ideja je bila da se ode preko puta kod Milutinovića i da mu se kaže ... Podnesi ostavku ! ... A pre toga raspiši izbore za ustavotvonu skupštinu ... Da se ode u Generalštab da se kaže : – Razrešen si dužnosti, a prvi pukovnik postaje načelnik ... Da se ide dalje jer imamo snagu naroda, imamo energiju pravde... Ali, ne! Nema energije kod većine prisutnih – plaše se ! ... U neko doba pred zoru, raziđemo se bez donošenja neophodne odluke.

Znate li uopšte gde je i šta radi predsednik Koštunica?

Doznajemo da je Koštunica te noći bio sa Ivanovim, ruskim ministrom spoljnih poslova, i Miloševićem. Dobra vest je da će Milošević da prizna rezultate izbora, a loša, da mu je obećano da će biti aboliran za sve ... Gorak ukus u ustima... Ista situacija kao kada je Zoran postao gradonačelnik Beograda... sa tom razlikom što sada nije Vuk nego Koštunica... Zoran kaže: - Shvatiće Koštunica ... da je to što radimo prava stvar ! Na žalost, pogrešio je... Predsednik SRJ, iza maske kvazilegalizma, počinje da stvara velike probleme...

U januaru 2001. formira se vlada DOS čiji je predsednik Zoran Đinđić Vi niste u toj Vladi ?

Vlada ima jedan političko-koalicioni deo... Svi koji su rekli ... DOS ! ... su dobili neko mesto, ali praktično bez operativne moći uticaja... I ima ekspertski deo gde su neki ljudi koji su u tom trenutku bili zaduženi za operativno sprovođe nje reformi. A ja sam još novembra 2000. otišao u saveznu vladu kao politički koordinator, kao neko ko zastupa DOS... Pored toga, vodim Savezno ministrastvo unutrašnjih poslova.

Đinđićeva vlada, praktično od početka, teško ili nikako ne može sa predsednikom Koštunicom?

Vlada počinje borbu za reforme, a Koštunica, od prvog dana, povuče ručnu i ne pušta je do kraja svog mandata. On ima svoje saveznike u DOSu, ali i među poraženim snagama bivšeg režima, njihovim ideolozima, novinarima, policijsko–vojnim mafijašima, tajkunima.... Koštunica ne dolazi više na sastanke predsedništva DOSa, ali ima redovne kontakte sa Miloševićem... Mi to znamo, i on to ne krije... Štiti od smene i krivičnog gonjenja, privremeno ili na duži rok... Radeta Markovića, Pavkovića i moge druge.

Pokušava li Đinđić da taj sukob ikako reši?

Zoran mu u prvih sedam, osam meseci desetak puta šalje poruku : - Hej, veruj da to što radimo – radimo sa najboljim namerama ! Pomozi nam u tome ! ... Posle godinu dana počinje privatizacija... Koštunica kaže: – To je krađa ! ... Zoran mu kaže: – U svaku komisiju , za svaku privatizaciju, stavi svog čoveka... Ti budi dnevna provera za svaku priuvatizaciju ! ... Ovaj neće ! Hoće da pljucka sa strane, a da ne radi ništa što podrazumeva posvećenost i odgovornost ! I to je tako !

Ima i prvih naznaka pobune JSO koja demonstrira snagu blokirajući autoput kod Sava centra?

JSO izlazi jer su svesni da se sprema obračun sa kriminalom. Oni su praktično militantno krilo zemunskog klana, a zemunski klan je , zajedno sa nekim ljudima oko Koštunice i oko Miloševića, političko krilo JSOa. Izlaze i dobiju podršku od Koštunice, ali ne samo od njega ... Još neki iz DOSa su tu, što javno, što polujavno, „imali razumevanja“... To je ta velika prelomna tačka kada je praktično jasno da Koštuničina politika i politika Demokreatske stranke Zorana Đinđića nemaju nikakve veze i da to mora hitno biti rešeno.

Rešenje se traži u dogovorima sa Crnogorcima?

Rešenje će uslediti Ustavnom poveljom državne zajednice SCG i formiranjem Saveta ministara državne zajednice gde Koštunica ispada iz igre... Ispadaju i SNPovci Crne Gore ... Bulatović, Žižić... a dolazi DPS koji realno pretstavlja vlast Crne Gore... To su naši partneri u procesu mirnog, prijateljskog i bratskog razvajanja dve države, članice jedne nemoguće federacije... gde je jedna država sedamnaest puta veća od druge...

Šta podrazumeva formiranje Saveta ministara državne zajednice?

Formiranje Saveta podrazumeva i novi izbor ministara.To je način da prvi put posle 5. oktobra, prvi put u istoriji vlasti Srbije, da demokratske vlasti preuzmu kontrolu nad vojskom... I to tako što ja treba da postanem ministar vojni sa planom da u prvih petnaest dana smenim sve generale i pošaljem ih u penziju ... Naravno, oni koji su se bavili kriminalom - da dobiju krivične prijave i budu gonjeni ... Imali smo sedam, osam pukovnika koji će biti unapređeni u činove generalpotpukovnika ... i koji treba da čine novi, moderni vrh srpske vojske ... Plan je bio da mi za petnaest dana preuzmemo vojsku i da time stavimo pod kontrolu ... 63. padobransku brigadu iz Niša ... 72. specijalnu iz Pančeva ... Kobre i sve druge jedinice... To je preduslov da uđemo u konačan obračun sa svim kriminalnim grupama, a pre svega sa Zemunskim klanom. Za to nam nije potrebna upotreba vojske ali je nužno da znamoda vojska neće biti protiv nas.

Sećam se, Zoran Đinđić mi je u to vreme pričao da generali nikako ne prihvataju da vi budete ministar vojske. Imali su svog kandidata ?

Vojska, generali boljševičko-sovjetskog kova... sa svim svojim zabludama i privilegijama ... protiv su bilo kakvih promena.Vojni vrh pokušava da se tu politički aktivira... Gunđaju... Kažu da je nedopustivo da civil bude na čelu vojske... što je apsolutno neshvatanje suštine demokratije i civilne kontrole oružanih snaga... A ako to baš mora da se desi, oni bi da to bude Tadić ... a nikako ja ! ... To samo dodatno utemeljuje Đinđićev stav koji glasi : - Ako nećete da vam ministar bude Živković, podnesite ostavke - odmah !

A onda dolazi do pokušaja ubistva Đinđića kod hale Limes?

Da. Ja sam tada u Americi, čujemo se ... Vraćam se i dolazim kod njega u rezidenciju... Pitam ga: - Jesi li bezbedan ? ... Kaže: – Sinoć su mi bili sestra i zet. Pričali smo do pola jedan ... Onda oni odlaze i vraćaju se za tri minuta... Klipan, policajac koji sedi u kućici na izlazu iz dvorišta... spava i ne mogu da ga probude, da im otvori kapiju da izađu kolima... Onda ja zovem centar veze republičkog MUP, pa centar veze zove ovoga telefonom da ga probude... - Sada ti zaključi koliko sam bezbedan !... To je četiri, pet dana pred ubistvo... Tada mu ja kažem šta planiram sa vojskom ... i koga za šta ! ... On kaže da je to OK, da idemo dalje ... U ponedeljak, 10. marta, Mićunović, predsednik skupštine Državne zajednice, organizuje večeru sa Crnogorcima... Tu je i Svilanović, ministar spoljnih poslaova, Zoran, ja... Milo i Filip Vujanović... Pričamo o svemu, posebno o diplomatiji ... Dogovaramo kadrovska rešenja za najvažnije ambasade... Zoran kaže: - Sada su mi javili da je zaštičeni svedok Čume... sakriven negde u Slovačkoj... potpisao svaku stranicu svog iskaza ... čime su stvoreni i formalni uslovi za početak velikog obračuna sa organizovanim kriminalom... - Samo da Zoran... pokazuje na mene... preuzme vojsku ! ... Meni šapne : - Za petnaest dana ... čistimo !... Sutrada, 11. marta smo se poslednji put čuli.

12. mart2003 ?

Oko 12 sati ja idem kolima u stranku... Praktično sam već izašao iz ministarstva unutrašnih poslova, jer ono više od prekosutra ne postoji... Radim u stranci, u Krunskoj, konsultacije oko vojnog kabineta... Prolazim pored vlade i vidim neka gužva, ali mi to ništa posebno ne znači... Uvek je gužva oko vlade - protesti, delegacije... Zove me supruga Biserka, inače tada Sekretar za zakonodavstvo vlade Srbije ... kancelarija joj je tu u Nemanjinoj 11. Kaže: – Pucali su u šefa ! ... Okrenem odmah auto, dođem u dvorište vlade... Policija je sa dugim cevima okrenutim ka Geozavodu ... Uđem na ta peta vrata, tamo gde je Zoran ulazio svaki dan ... Vidim lokvu krvi ... Otrčim do kancelarije... Tamo Biljana, sekretarica, kaže : - Pucali su u šefa ! - Gde je ? – Odvezli su ga u Urgentni centar... I ja shvatim ... da ništa nevalja ! ... Odlazim u Urgentni centar... Srećem Đorđa Bajeca, direktora Urgentnog ... Kaže mi, tužan ali pribran : - Nema šanse ! ... Prostrelana rana ... Dve... Jedna ogromna, rastureno srce ... Potpuno! ... Nema pulsa, mozak je već 20 minuta bez kiseonika... U tom trenutku izlaze bolničari ... Guraju nosila na kojima je Zoran ... otkrivene glave... Uđemo u neku ambulantu ... Gledam ga... Đorđe kaže: - Izađite, mi ćemo da učinimo sve, ali ... Kaže: – I ovaj momak iz obezbeđenja je ranjen, ali je imao sreće... Prošlo mu je kroz stomak, ali je promašilo skoro sve što mu je važno... Ostaće živ... Šaljemo kola po Ružicu i Milu, Zoranovu majku ... Ja se vraćam u vladu... Usput se isplačem ... Dolaze ministri ... Svi plaču...

Da li neko u tim trenucima pokušava da preuzme odgovornost, da bar operativno rukovodi ?

Držimo sastanak proširenog kolegijuma vlade... Tu su potpredsednici, tu sam ja kao zamenik predsednika DS... Tu su i ljudi iz policije, tužilaštva ... Zakazuje se Savet za bezbednost gde policija kaže : -To su uradili ovi iz zemunskog klana ... 99 odsto da su to oni! ... BIA potvrđuje da je to – to ! ... Donosimo odluku da se preporuči vd predsednici Nataši Mićić da zavede vanredno stanje...

Sama istraga ?

Pitam na Savetu nadležne tužioce, policajce, bezbednjake ... Da li mogu da sprovedu ozbiljnu istragu? ... Svi odgovaraju pozitivno, osim tužilaca. Oni kažu da nisu baš sigurni... Da nemaju dovoljno procesnih mehanizama... Da je Zakonik o krivičnom postupku previše liberalan... Da nije to jednostavno ... Ja im kažem: – Podnesite ostavke ! ... Oni to i urade... Donesemo i odluku da su osumnjičeni ovi iz zemunskog klana ... 99 odsto smo sigurni, a onih 1 odsto - rizikujemo . Tako , praktično, spasimo Srbiju od daljih velikih potresa jer oni u tom trenutku misle da se mi raspadamo... Oni čekaju sledeću fazu ... da preuzmu vlast.

Kažete – Oni ... Ko su Oni ? Ko je ubio Zorana Đinđića?

I tada, i danas, sa ove distance, mislim da je to uradio Miloševićev klan... Klan koji obuhvata porodicu Milošević ali i njihove saradnike iz SPSa, Jula... mangupe iz DOSa... kriminalni milje... vojno-kriminalni milje... spoljno-politički kriminalni milje... mafijaške novinare... lekare ... jatake... To su oni koji su branili... i dan danas brane Miloševića kao najvećeg sina srpskog naroda.

Da li mislite da će ikada biti otkriveni konkretni nalogodavci ubistva Zorana Đinđića?

Nalogodavci... inspiratori ... politička pozadina... To su tri formulacije koje se uobičajeno koriste ... Pet odsto je mogućnost da je to bila autonomna ideja Zemunskog klana ... Legije, Šiptara i Lukovića... Ja mislim da to treba da se odbaci... Ostale sumnje : - Strani faktor ? ... Potpuna glupost! ... Zoran je kao predsednik vlade odgovarao svima ... i Istoku, i Zapadu... jer je u medjunarodnoj politici važno da nemate dilemu – sa kim pričate... I da kada se s njim nešto dogovorite ... da to stoji, da se poštuju obaveze. Zoran je bio najbolji mogući sagovornik i za Vašington, i za Moskvu, i za Zagreb, i za Prištinu... Čovek od integriteta kome možete da verujete - bez obzira da li se sa njim slažete ili ne !... Ostaje da je to neki unutrašnji faktor. Dve su škole mišljenja oko toga ... Jedna je da je to bio Koštunica... Ja to ne isključujem ali mi ne deluje dovoljno racionalno... Moje je stanovište, rekao sam već ... Klan Milošević... Klan u kome su i mnogi koji su viđeni i u okruženju Koštunice, ali su suštinski bili u klanu Miloševića... Naravno, ja to ne mogu da dokažem, ali je nužno obnoviti ozbiljnu i ptofesionalnu istragu, kao u Sablji ... Da konačno budu saslušani svi za koje se priča da imaju bilo kakve veze sa tim ubistvom... Ako se priča o meni - onda i ja treba da budem saslušan ... Ali, sigurno da pre svega moraju biti saslušani ... Vojislav Koštunica, Mira Marković, Voislav Šešelj, Nikolić i Vučić... I svako drugi ko se 12.marta 2003. veselio na vest o Zoranovom ubistvu. Dakle, svi za koje se osnovano sumnja da su bili u nekoj vezi sa izvršiocima atentata.

Kraj

Ko su Oni ? Ko je ubio Zorana Đinđića?

I tada, i danas, sa ove distance, mislim da je to uradio Miloševićev klan... Klan koji obuhvata porodicu Milošević ali i njihove saradnike iz SPS-a, JUL-a... mangupe iz DOS-a... kriminalni milje... vojno-kriminalni milje... spoljnopolitički kriminalni milje... mafijaške novinare... lekare ... jatake... To su oni koji su branili... i dan-danas brane Miloševića kao najvećeg sina srpskog naroda

Imali smo sedam-osam pukovnika koji će biti unapređeni u činove generalpotpukovnika ... i koji treba da čine novi, moderni vrh srpske vojske... Plan je bio da mi za petnaest dana preuzmemo vojsku i da time stavimo pod kontrolu... 63. padobransku brigadu iz Niša... 72. specijalnu iz Pančeva... Kobre i sve druge jedinice... To je preduslov da uđemo u konačan obračun sa kriminalom, sa svim kriminalnim grupama, a pre svega sa Zemunskim klanom. Za to nam nije potrebna upotreba vojske,ali je nužno da znamo da vojska neće biti protiv nas

 

 

 

Odgovor Gojka Djoga

 

Nikada nisam pljuvao po Đinđiću
Odziv na proziv Zorana Živkovića
 
AUTOR: GOJKO ĐOGO
 
U dodatku "Nedelja" lista "Danas", od 14 - 15. marta 2015, objavili ste intervju sa Zoranom Živkovićem pod naslovom "Jedini zamenik predsednika Đinđića".
 
U tom razgovoru Živković pominje nekakvu sednicu Političkog saveta Demokratske stranke u vreme bombardovanja Srbije 1999. g. pa, odgovarajući na jedno od pitanja, kaže: "Dakle, traje bombardovanje. Ja sam zamenik predsednika stranke i po statutu moram biti obavešten o svim sastancima. Saznajem da je zakazan sastanak Saveta za lokalnu samoupravu i Političkog saveta Demokratske stranke. Zajednički sastanak. Kažu, neka tekuća pitanja. Bombardovanje uveliko traje a odbor za lokalnu samoupravu razmatra tekuća pitanja... Rešim ja da odem tamo, ali bez najave organizatorima. A organizatori su Samardžić... Koje smo mi budale bili! Koštuničin Slobodan Samardžić je bio predsednik Političkog saveta Demokratske stranke... Zatim Svetlana Stipčević, žena akademika Stipčevića.. Gojko Đogo... Tu je i Mile Perišić i još neki likovi... Ja malo zakasnim pa uđem i čujem takvo pljuvanje Zorana Đinđića da bi im pozavidela i Mira Marković... Šta sve ne! Te on je pobegao iz zemlje kada je Srbiji najteže. Te mora da se pokaže patriotizam. Te, ako treba neka svi izginemo. Te ovo, te ono. I to priča Gojko Đogo, čiji je sin, vojni obveznik, pobegao... Pitam ga gde ti je sin. Otkuda ti pravo da govoriš tako? Naravno, bilo je tu i ljudi koji su negodovali...
 
Dakle, raspravlja se o smeni predsednika Đinđića? (pita ga novinar).
 
"Raspravlja se ne samo o smeni predsednika, nego da se Zoran Đinđić isključi iz stranke! To je glavna inicijativa tog sastanka. I ja po statutu, po pravilima, prekinem sastanak i suspendujem dalji rad Političkog saveta. Ljudima iz obezbeđenja kažem da izbace iz zgrade sve koji su bili na toj strani! Izađem i odem da popijem kafu u kafani Njujork..." Tako pripoveda Živković.
 
Radi javnosti, radi mrtvih prijatelja i radi vlastitog obraza, osećam obavezu da opovrgnem bar nekolike Živkovićeve laži:
 
- Nikada nisam prisustvovao Političkom savetu - sa Savetom ili odborom (?) za lokalnu samoupravu ili bez njega - na kome je pripreman bilo kakav "puč" ili isključenje Đinđića iz stranke, ni pre ni za vreme bombardovanja. Ni pre ni posle njegova bekstva iz Srbije. Ako više ne postoje zapisnici, ima još živih članova Saveta pa se istina može utvrditi.
 
- Nikada nisam "pljuvao" po Zoranu Đinđiću ni pre ni posle napuštanja stranke, ni pre ni posle njegove smrti.
 
- Nikada Živković, "po statutu, po pravilima", ili bez njih, nije "prekinuo sastanak, a kamoli "suspendovao dalji rad" Političkog saveta. Niti je imao to pravo. Ne, bar dok sam ja učestvovao u njegovom radu.
 
- Nikada me nikakvo obezbeđenje nije izbacivalo iz prostorija Demokratske stranke a, koliko znam, nije ni pokojne Svetlanu Stipčević i Mileta Perišića.
 
- Nikada me Živković nije pitao, ni prijateljski ni na drugi način, gde mi je sin. Jer, da me pitao saznao bi da moj sin, "vojni obveznik", nikud nije "pobegao" nego da se uredno odazvao vojnom pozivu i, u raketnoj brigadi koja je branila Beograd i Srbiju, služio do kraja tog rata, kao što je odslužio i onaj rat pre toga, početkom devedesetih. Neka to Zoran proveri kod vojne pošte br. 5787 Beograd.
 
Dakle, da me vajni partijski drug nekad nešto pitao ili pozvao na kafu u Njujork, ne bi bilo ove laži ni mnogih drugih. Možda bi i njegova postdemokratska mržnja prema onim koji drukčije misle bila nešto blaža. A istorija Demokratske stranke bar malo istinitija. Nije, valjda, "postmodernista" Živković zaboravio da sam je ja osnivao.
 
Uzgred, priznajem da sam vazda, na skoro svakom stranačkom sastanku, za razliku od Živkovića, na ovaj ili onaj način, ukazivao na nacionalne i patriotske obaveze Demokratske stranke, i to je dobro poznato svim njenim članovima. Pa ko je odveo Demokrate na Pale?! Ali, nikog nisam prozivao niti ikad pominjao srpske izdajnike, niti bilo koga pitao zašto se ne odaziva na vojne pozive. Nisam ni Živkovića, premda je i on, čini mi se, mogao biti "vojni obveznik". Nije on bio toliki škart da ga ni u vojsku nisu hteli.

 

 

Share this post


Link to post
Hamlet Strašni

Nalupetao se Zoran za medalju

 

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока

Share this post


Link to post

×
×
  • Create New...