DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[Time Crisis]

2 hours ago, Plajvi said:

Pa upravo na to sam i mislio, nije mi bas nacisto sta je uzrok a sta posledica? I sta doprinosi tome da s 17-18-19 ne znas ni koji fax bi upisao? 

Mislim da nije sve individualno i do deteta, dosta je do sistema obrazovanja. Da li je za drustvo korisnije da se neko skoluje da bude pravnik/ekonomista, pa na kraju zavrsi u IT sektoru prekvalifikacijom zbog prebukiranog trzista/niske zarade (navodim primera radi), ili je korisnije da ukoliko jak afinitet postoji od malih nogu - krene da se usmerava sto ranije?

Npr. imao sam fiziku i biologiju 4 i 3 godine u drustveno-jezickom smeru gimnazije u srednjoj, umesto da sam recimo imao 2 godine fizike, 2 godine biologije, a da je ubaceno i 2 godine prava (bili samo ustav i sociologija na cetvrtoj, psihologija samo na drugoj. logika samo u trecoj i fizolofija samo u cetvrtoj) i jos neki jezik. Drkas se da ucis organele i lipide, umesto da naucis da pricas recimo osnovni spanski.

 

Možda grešim, ali jak afinitet za npr. pravo možda oni kojima su roditelji advokati/sudije i slično, inače ne sećam se da sam ikad u školi čuo/video nekog da je sa 12 ili 13 godina hteo da bude pravnik.

 

Ustava i sociologije se sećam kao teškog smaranja, da je postojalo pravo verovatno bi bilo još gore smaranje. Uzgred ako ćemo o korisnosti, španski je u Srbiji koristan otprilike kao i te organele.

 

Lično mislim da je nenormalno mnogo bitnije posvetiti se profesorima, a ne predmetima, profesori su ti koji obrazuju decu, a ne to što je dete nabubalo ko je bio Džon Stjuart Mil i prvom prilikom zaboravilo; a kod nas je nastavni kadar skoro zadnja rupa na svirali.

[Sandradjer]

Sistem je krut, tesko se to menja, a moglo bi kad bi bilo interesa. Pisa testiranje pokazuje da nas petnaestogodisnjak kasni 1,5-2 za vrsnjakom u EU, a u OS je 90% odlicnih.

I tako jadna deca zabaguju negde a niko im ne kaze jasno i glasno gde su stigli i tavore dalje skolovanje jureci neke ocene, nekim ucenjem i mucenjem. 

Nastavnici slede plan i program, moraju da ispostuju sva pravila, zadovolje formu, a vecina sebi olaksa. 

Evo jedan primer cu da navedem da budem malo preciznija. 

U prvom srednje dobijem ucenika cije je znanje jedva sesti razred OS, dotle je stigao, to nema veze sa predmetom i materijom nego sa sposobnostima u smislu ucenja i razmisljanja. Njemu je potpuno svejedno sta mi ucimo, koja je nastavna tema. On se muci i uci kako zna i moze i vezba neke sablone, nesto napamet bez razumevanja i tako gura dalje i prolazi dalje. On nema povratnu informaciju jer je bio odlican, polozio zavrsni ispit i nastavlja dalje sledece stepene obrazovanja. Ako neki nastavnik ukaze na problem, hoce da radi i pomogne uceniku postaje crna ovca jer su takvi u manjini, kao sto su u manjini roditelji koji ce podrzati taj rad, a skola, ministarstvo i ostali koji imaju neku moc odlucivanja, e njih tek zabole. 

[ultra plasticni]

1 hour ago, Time Crisis said:

 

Možda grešim, ali jak afinitet za npr. pravo možda oni kojima su roditelji advokati/sudije i slično, inače ne sećam se da sam ikad u školi čuo/video nekog da je sa 12 ili 13 godina hteo da bude pravnik.

 

Ustava i sociologije se sećam kao teškog smaranja, da je postojalo pravo verovatno bi bilo još gore smaranje. Uzgred ako ćemo o korisnosti, španski je u Srbiji koristan otprilike kao i te organele.

 

Lično mislim da je nenormalno mnogo bitnije posvetiti se profesorima, a ne predmetima, profesori su ti koji obrazuju decu, a ne to što je dete nabubalo ko je bio Džon Stjuart Mil i prvom prilikom zaboravilo; a kod nas je nastavni kadar skoro zadnja rupa na svirali.

 

Postoje pravno-birotehnicke srednje skloe.

I naravno da je izuzetno bitno znati Milovovo delo O Slobodi jer na taj nacin upoznajes jedan nematerijalni, intelektualni pogled na svet bez koga licnost nikada ne moze da bude kompletna, ispunjena i samosvojna.

Strasno je sto roditelji i mas mediji guraju decu iskljucivo u pravcu navodnog uspeha i materijalne sebicnosti, jezivo je sve to

[Time Crisis]

2 minutes ago, ultra plasticni said:

 

Postoje pravno-birotehnicke srednje skloe.

I naravno da je izuzetno bitno znati Milovovo delo O Slobodi jer na taj nacin upoznajes jedan nematerijalni, intelektualni pogled na svet bez koga licnost nikada ne moze da bude kompletna, ispunjena i samosvojna.

 

Ne kažem da nije bitno, ali sa 15-16 godina teško da će se neko tome bog zna kako posvetiti, nabubaće zajedno sa svim ostalim sadržajem koji je dobio da nabuba i na tom će ostati, osim ako ne bude posle na faksu to morao detaljnije da radi

[ultra plasticni]

Za ucenje Dzona Loka uopste nisu potrebne skole i fakulteti, vec motivacija, zelja i teznja ka ostvarenju celine.

To je za mene vise neformalno obrazovanje na koje neko treba da te usmeri, uputi i zainteresuje

[đorđe geprat]

obrazovanje u ovom veku mora da bude takvo da osoba posle sticanja znanja za prvi posao koji će da obavlja u životu mora da bude naučena kako da se dalje sama obrazuje, usavršava, prekvalifikuje / promeni struku. prošlo je vreme kada je diploma bila dovoljna za rad na istoj mašini ili sedenje za istim stolom ceo životni vek.

 

druga stvar je da se izbije iz glave da je škola jedino mesto gde se stiču znanja. treba da se stekne informacija šta sve postoji, daju osnovni parametri, znanja a onda, u skladu sa individualnim interesovanjima.

 

treće, primetio sam da je najizrabljenija radna snaga u uslužnim delatnostima. pisano je ovde o trgovini i ugostiteljstvu, kelnerima i prodavačicama. tu se u velikoj meri radi o praktično nekvalifikovanoj snazi (nevezano za završenu školu) obučenoj na kursevima ili tokom probnog rada pa, ako je nezadovoljna osoba statusom i platom, zamena sa nađe.

[Taihoskopija]

Zato i jesu važne humanističke nauke koje nekako prvo otpadnu kada se govori o nepotrebnom u školama, na sociologiji, filozofiji, književnosti, ustavu i psihologiji se uči kako da se izboriš za svoja (radnička) prava, npr.

 

Ne direktno, najčešće, ali sve je to deo skrivenog programa i implicitno je. I tu može mnogo toga da se uradi, baza je ok, samo™ treba da se promeni sistem i treba dobar kadar koji neće biti tretiran kao magare i promene sistema koje neće biti "evo ova tabela da popuniš, super, evo reforme, evo tebe, evo nas. ✓"

 

Edit: Svi ljudi zaslužuju da budu dobro obrazovani u tom smislu,  radili u piljari ispred zgrade, na metkovima u fabrici ili na Kolarcu. 

Edited May 19, 2022 by Taihoskopija

[gospa buba]

 
Ne kažem da nije bitno, ali sa 15-16 godina teško da će se neko tome bog zna kako posvetiti, nabubaće zajedno sa svim ostalim sadržajem koji je dobio da nabuba i na tom će ostati, osim ako ne bude posle na faksu to morao detaljnije da radi

ali ako mu ne predochish, nece znati da to postoji. ideja je da se prikaze shta sve postoji, ljudskig znanja i iskustva, pa koga zabole za mila i loka, naci ce neshto drugo. sad treba da shtedimo mozgove na nechemu shto nam kao nece trebati, sa idejom da se taj segment popuni korisnijim sadrzajem. kojim sadrzajem i ko to da kaze

sent from bash mnogo dobar novi bubamoto

[Vapad]

UUU, kakva je ovo dobra tema. I jako puno dobrih poenti imate kolege.

 

Moram iskomentarisati.

 

Škola od 12-15-17 godina, (8+4+3+2+) meni zaista nema nikakvog smisla. Deluje kao trošenje vrlo lepih godina na nešto što treba kao da ukalupi čoveka u misleću, učeću, socijalizovanu jedinku. Mislim da u tome ne uspeva. To što svi koriste sličan sistem i što svet funkcioniše i napreduje govori da nisam gotovo uopšte u pravu, ali i dalje imam takav utisak.

 

Spoiler

Lično, a i mogu za jako puno ljudi sa kojima sam se susretao reći isto, nisam naučio prave stvari u školi. Nisam naučio da učim, to se učilo kući i ja nisam umeo a moji su imali preča posla u tom periodu. Osnovne se, što se znanja tiče ni ne sećam.

 

Srednja elektro. Fantastična škola, odlični profesori, najbolji. Ali sa ove distance, što geografija i biologija u srednjoj tehničkoj? Muzičko razumem, i podržavam.

Sociologija, filozofija, ustav i prava građana, ne sećam se ničega osim tripleta Kant-Fihte-Šeling, učili smo tako da recitujemo. Nije nas naučilo ničemu a ponajmanje kako da se borimo za svoja prava.

 

Nas je borbi za svoja prava naučio direktor, SPS kadar, koji je tražio u vreme protesta da izaberemo predstavnika i pošaljemo ga da objasni što protestvujemo, mi smo to uradili i dobili prava da odemo i pomognemo gimnazijalcima kada su hteli da ih zatvore. Direktor je cenio dijalog. Takođe organizovao je učenike da pokrivaju upis svake godine, neprocenjivo iskustvo, tada sam prvi put video excel

 

Elektro predmeti - Elektronika 1 i 2, Mikroelektronika, Digitalna elektronika, Materijali i komponente.... Učiti diodu i tranzistor je lepo, zaista jeste, mislim da i dalje mogu da nacrtam PNP/NPN i fundus je definitivno. Ali generalno gledano, osim laboratoriskih vežbi malo šta je ostalo i bilo korisno. Matematika i fizika, nedovoljne, posle se na daljem školovanju pokazalo da gimnazijalci imaju veliku prednost u matematici 1 i 2 jer su neke stvari doneli iz sredne a to se nije učilo u Elektro. Još je profesorka to znala, spomenula i dala direkcije i primere ali nismo je u 4. razredu baš shvatili kako treba.

 

Viša, ne mogu trošiti previše reči, nisam je završio na kraju, stao sam na matematici, pretupav sam bio za višu matematiku i džaba polaganje stručnih ispita, ne možeš dalje bez matematike.

 

 

 

Mislim da bi, gledajući ceo taj period, radije počeo malo kasnije, sa 8-9 godina i onda radio nešto tipa 4+2+2+1+1 ali bez pauza, svaki radni dan, cele godine, sa pravom "godišnjeg odmora". Gde bi se učilo ono što je temelj znanja, i gradilo, ali svakodnevno, intenzivnije. Naučili bi da rade svaki dan, da uče svak dan, da funkcionišu po principima koji su primenjivi u radnom životu. Definitivno više hands on pristupa. Definitivno ulaganje u nastavno osoblje. Posle osnove od 4, treba dati izbor predmeta, i onda granati na više u tim pravcima, prema izabranim predmetima, afinitetima i sposobnostima. Institucije savetnika, psihologa, pedagoga trebaju biti pojačane i više uključene za svakog učenika kao podrška u rešavanju konflikta, razvoju nenasilne komunikacije, psihičkog zdravlja i pronalaženju razvojnog puta i pravog interesovanja. Zanatske škole bi mogle biti specijalizovani centri sa svojim workshopovima, kako je nekada postojala frizerska zadruga a mašinska škola imala svoju garažu, te bi se moglo "izdvojiti" u specijalizaciju tog tipa - ali to ne bi trebalo onemogućiti dalje školovanje, nikako mi nije jasno zašto sadašnji trogodišnji automehaničar ne može na mašinski fakultet, ili na filozofiju...

 

 

[renne]

i evo opet ogroman broj dojava po školama, pogotovo u novom sadu

[nisam ja]

stariji svakako ostao doma jer je dan škole i nema nastave. 

mlađeg vratili jer je vrtić spojen sa školom gde je dojava. 

stvarno nam nije sve dovoljno komplikovano. 

[gospa buba]

danas i sutra mi ne odgovaraju shkole u beogradu. posle moze.

sent from bash mnogo dobar novi bubamoto

[Lezilebovich]

@James Marshall mozda da ove kvalitetne postove vezane za obrazovanje prebacite na odgovarajucu temu 

[zmanic]

Najzad i kod nas dojave, i Pirot je Srbija :)

[radisa]

Danas NS

 

https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Hronika/306140/Nacelnik-Skolske-uprave-Novi-Sad-Dojave-stigle-u-135-skola.html

 

https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Hronika/306137/021-otkriva-Ovo-je-preteci-mejl-koji-je-stigao-u-novosadske-skole-banalan-tekst-s-losim-prevodom.html