Tehnika narodu

[retronaut]

Specijalke :0.6:http://www.youtube.com/watch?v=gRfIQE3EYNQIli trkacki motori za sirotinju.Nikad vise takvog zvuka, nikad vise takvog umeca voznje naprava na dva tocka: tockova malo sirih od tockova danasnjeg prosecnog bicikla, ovi motocikli su se trkali onako kako to danas malo ko moze da zamisli jer nikakav snimak ne moze da docara trku specijalki.http://www.youtube.com/watch?v=vobmBDQlBzY&feature=relatedEvropa i pedesete, privodilo se kraju posleratno krecenje i doslo je vreme i da se malo zabavi.Nije bilo fensi velikih fabrika, nije bilo redbulskih sponzora: postojale su male fabrike koje su imale nesto svojih modela, ali je sve bilo na zaludjenom pojedincu.A tesko da je bilo zaludjenijih: osim donekle fabrickih vozaca, pa i to samo uslovno, glavni su bili pojedinci koji su sami smisljali sta i kako, a vozac je obavezno morao da bude zamazan i mirise na gorivo.Kazem gorivo, a ne benzin jer se gorivo za ove motore pravilo: radi se o cuvenoj i danas, osim kod jos ponekog vlasnika motorne testere ili vanbrodskog motora, zaboravljenoj takozvanoj mesavini.Mesavini benzina i ulja, koja je tesko bila standardna i na benzinskim pumpama: alhemija je blag izraz za postupke koje su takmicari primenjivali ne bi li postigli optimalnu smesu ova dva i jos ponekog sastojka.I, naravno, dvotaktni motor: pedesetih nije bio toliko redak ni na automobilima, od DKW/Auto Uniona, preko SAAB-a do istocnonemackih Wartburga i kasnijih Trabanta, bio je sve i sva na motociklima i, osim izuzetaka poput BMW-a i ponekog Amerikanca, dok je na trkama bio bez konkurencije.Neuporedivo jednostavniji od svog cetvorotaktnog brata bitku je izgubio kad se svet dosetio ekologije: plavi dim koji se vijori za vozilom sa sve mirisom sagorelog ulja bio mu je zastitni znak.Labudovu pesmu kao nezaobilazan deo istorije svetskog motociklizma doziveo je krajem pedesetih i tokom sezdesetih godina 20. veka.Tu se pojavljuje i jedan veliki inzenjer: Walther Kaaden (1919 – 1996), Peneminde strucnjak za komore za sagorevanje nemackih WW2 raketa, koji se posle rata skrasio u Istocnoj Nemackoj kao inzenjer u MZ Motorrad und Zweiradwerk delu socijalistickog kombinata poznatog kao Industrieverband Fahrzeugbau (IFA). Covek se pozabavio oblikovanjem kompresione komore klasicnog dvotaktnog motora i procesima u njoj, pre i posle paljenja i postao tata modernog dvotaktnog motora ciji su se trkacki motocikli u narednih dvadesetak godina preko 100 puta penjali na ono cuveno GP pobednicko postolje.1961. Kaaden je napravio motor od 125 cm3 koji je prvi i dugo ne dostignut u svetu postigao litarsku snagu od 200 KS; koga ne mrzi moze da pokusa da izracuna sta to i danas znaci, a MZ motori su tih sezdesetih drali imena kakva su Agusta, Ducati, legendarne Engleze kao sto su bili vec zalazeci Norton, BSA i Triumph i da ne pominjemo.Zemlja izlazeceg sunca se tek ostrila da izadje na takozvanu medjunarodnu scenu, a siromasnoj i tehnoloski zaostaloj kakva je tada bila, dvotaktni motori su joj pali kao naruceni; sa njima je motorizovan Japan i dobar deo Azije.50 ccm trkacki motori koji danas deluju smesno, su bili klasa koja je imala najveci broj poklonika, i to onih aktivnih: sa malo para je svako mogao da se trka, a citati danas neki od uradi sam prirucnika za njihovo budzenje predstavlja lektiru nad lektirama.Ko je uspeo da se snadje baratajuci sa konstantama za rezonantni i nerezonantni auspuh, vremenom koje protekne izmedju pocetka otvaranja izduvnog kanala do zatvaranja prelivnih kanala i da se izbori sa proracunom povrsine usisne cevi odnosno difuzora karburatora – to je morao da bude Bing karburator, da ne zaboravim da pomenem i to ime – pristupao je racunanju vremena u kom takozvano talasanje predje dve duzine racunato od pocetka izduvnog kanala pa do kraja protivkonusa, pristupao je daleko zeznutijem poduhvatu: obradi.Obradi standardnih delova standardnih motocikla – fabrike su tek kasnije pocele da nude kitove na kojima je takodje imalo sta da se radi, zavisno od zelja i mogucnosti takmicara – masinski i rucno, beskrajno strpljivo pazeci i mazeci sajdzijski sitne delove ovih maleckih motora.Najomrazeniji deo bio je magnet, omrazena gvozdjurija teska citavih skoro kilogram (kod Tomosa 800 grama), a zahvati da se ta tezina eliminise spadaju u najsvetlije stranice tehnologije poznate kao doseti se i uradi sam.Takvi kakvi su bili, ovi mali motocikli su izguravali svojih petnaestak konjskih snaga i vrteli se i za danas neverovatnih 15,000 obrtaja jureci i preko 200 km/h.Jugoslavija se pokazala: Tomos, naslonjen u pocetku na austrijskog Puch-a, bio je velesila u ovoj klasi, a u Opatiji su redovno vozene GP trke u ovoj i jos ponekoj visoj klasi. Vozene i uredno prenosene na tada jos uvek crno beloj televiziji.Zaboravljeni vozaci kao sto je Miro Zelnik koji je vozio i pobedjivao na Hokenhajmu na kome je Tomos bio senzacija 1960, na prvoj trci nove klase, Zandvortu, itd, stoje zajedno sa imenima kao sto su Hans Georg Ansdheidt, trostrukim svetskim prvakom, vec na Suzukiju ili Belgijancem neizgovorljivog imena Pierrot Vervroegen, prvim pobednikom novoustanovljene klase maleckih.U kojoj meri se radilo o klasi za sirotinju govori i ucesce dve marke iz tadasnje Spanije – Bultaco i Derbi, a sirotinjska kakva je bila, vec rekoh, uvela je Japance na takozvanu svetsku motociklisticku scenu: priznavali su da su ucili i pomalo kraduckali od TOvarna MOtornih koles Sezana.I trebalo je, nije bila mala stvar u toj klasi osvojiti prvenstvo motociklisticke Italije dve godine uzastopno – 1969. i 1970 – nije vazno sto se vozac zvao Gilberto Parlotti.Prvenstva Holandije, Svedske i ostalih Evropa da ne racunamo.Edit: nadjoh nesto.http://www.youtube.com/watch?v=qBd296fSh48

Edited August 28, 2012 by retronaut