Propast sela i poljoprivrede

[Indy]

Kako bre nije propala.I nije ti Backa Srbija.

[Braća Strugacki]

Ovo za hladnjače je ispod dunava, a velju i u zapadnoj srbiji. Gazda Zeka iz Arilja, taj rad.

[Dagmar]

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/338420/Paradajz-skuplji--i-do-deset-puta

Paradajz se prošle godine prodavao po ceni od pet do 15 dinara po kilogramu, a ove od 60 do 80 dinara na leskovačkim i okolnim pijacama. Za onaj domaći roze „jabukar“ treba izdvojiti 100 dinara, što se ne pamti u leskovačkom kraju.Miodrag Đorđević iz Poljoprivredne stručne službe u Leskovcu objašnjava da do naglih obrta dolazi zbog neuvažavanja saveta.– Radi se stihijski. Ako jedne godine cena kupusa bude niska, seljaci naredne godine prepolove proizvodnju. To se ove godine desilo pre svega sa paradajzom i kupusom. Zasadi paradajza su sa 2.100 smanjeni na 1.500 hektara, a slično je i sa kupusom, dok je zasad paprike od 1.900 hektara neznatno smanjen – kaže Đorđević.

Meni nisu jasne ovolike fluktuacije u ceni. Kako može kilo paradajza da bude samo pet dinara, pa to se ne isplati ni transportovati na pijacu? Shvatam da je prošle godine bila velika konkurencija, ali opet, ima konkurencije i u proizvodnji flaširane vode pa flaša nikad nije bila 5 dinara.A tek ono što je neko pisao na forumu, kako se prošle godine za pravljenje kečapa paradajz uvozio, sve sa ovom cenom od 5 dinara...

[crtamOrasi]

Poljoprivredna strucna sluzba Partijski kadrovi uposljeni da ne rade nista pokusavaju da prodaju pamet. Ovo kad idaju izjavu za neki medij im je otprilike highlight karijere. Jebo je cvorka onaj koga oni savetuju.Inace, neka jedu govna novinari koji spominju skok od 1000% ili domacice sa cegerima koje zele paradajz od 5 dinara.

[Dagmar]

Poljoprivredna strucna sluzba Partijski kadrovi uposljeni da ne rade nista pokusavaju da prodaju pamet. Ovo kad idaju izjavu za neki medij im je otprilike highlight karijere. Jebo je cvorka onaj koga oni savetuju.Inace, neka jedu govna novinari koji spominju skok od 1000% ili domacice sa cegerima koje zele paradajz od 5 dinara.

Tu izjavu sam i uključila jer me je užasno iznervirala, sve se radi sthijski... Neće seljaci da "uvažavaju savete". Pa kad cena od godine do godine zavisi od toga da li će da udari suša, da li će da se pojave Rusi ili će Miško da uveze kineski beli luk, seljaci se još i dobro snalaze.A te domaćice su možda žene koje svoje rad prodaju za 500 dinara za dan, nije ni čudo da bi im valjao paradajz za 5.

[crtamOrasi]

Niti je ove godine prosecna cena 80 dinara niti je prosle bila 5 dinara. Rekao bih da su to ekstremi koji upadaju u oci. Ali boli uvo novinare za neke preciznije informacije, bitniji je senzacionalizam. Rekao bih da je razlika u tome sto je prosle godine ipak prosecna cena bila na granici rentabilnosti, a ove postoji i neki dobitak od 10-20 dinara po kg.Ne verujem da je susa imala nekog uticaja u povrtarskoj proizvodnji, bar u onoj koja se ovde pominje. Paradajz se gaji u zasticenom prostoru i njegova cena ne zavisi nimalo od kise. Kod kupusa je vec drugacije.A proizvodnja kecapa se verovatno zasniva na ugovorenoj ceni nekog uvoznog, industrijskog paradajza. Ne verujem da bi fabrike uzele domaci, pa sve i da im se dzaba dotera pred portirnicu.

[Braća Strugacki]

da im doteraju džabe, ne bi znali šta sa njim, zato što su opremljeni samo za proizvodnju kečapa iz koncentrata, svež paradajz mogu samo da gledaju i plaču, a koncentrat se uvozi iz italije, sava to je i problem sa cenom - ne bi pala nikad ispod otkupne za koncentrat, da ga iko ovde proizvodiovako kada ima više nego što može da se proda, nemaju gde sa njim, pa onda počne bescenje

Edited August 19, 2012 by Zugurosh

[gone fishing]

Niti je ove godine prosecna cena 80 dinara niti je prosle bila 5 dinara. Rekao bih da su to ekstremi koji upadaju u oci. Ali boli uvo novinare za neke preciznije informacije, bitniji je senzacionalizam. Rekao bih da je razlika u tome sto je prosle godine ipak prosecna cena bila na granici rentabilnosti, a ove postoji i neki dobitak od 10-20 dinara po kg.Ne verujem da je susa imala nekog uticaja u povrtarskoj proizvodnji, bar u onoj koja se ovde pominje. Paradajz se gaji u zasticenom prostoru i njegova cena ne zavisi nimalo od kise. Kod kupusa je vec drugacije.A proizvodnja kecapa se verovatno zasniva na ugovorenoj ceni nekog uvoznog, industrijskog paradajza. Ne verujem da bi fabrike uzele domaci, pa sve i da im se dzaba dotera pred portirnicu.

- prošle godine cena na mojoj lokalnoj pijaci nije padala ispod 40 dinkića (za dobar proizvod, koji je danas 100), za 5 din. su navodno povrtari prodavali taj paradajz na veliko, na jugu srbije- paradajz se gaji u zaštićenom prostoru ali u većem delu i na običnim baštama gde nema navadnjavanja, da nema takvih proizvođača cena paradajza bi stalno ostajala u trocifrenom opsegu- oni su ti koji omogućavaju pad cena u avgustu i isplativost pravljenja domaćeg soka i kečapa- duga zima i katastrofalna suša ove godine su doveli do ove perverzne situacije danas da je u maxi-ju kg paradajza 112 a kg hamburga 96 dinkića

[Zaz_pi]

da im doteraju džabe, ne bi znali šta sa njim, zato što su opremljeni samo za proizvodnju kečapa iz koncentrata, svež paradajz mogu samo da gledaju i plaču, a koncentrat se uvozi iz italije, sava to je i problem sa cenom - ne bi pala nikad ispod otkupne za koncentrat, da ga iko ovde proizvodiovako kada ima više nego što može da se proda, nemaju gde sa njim, pa onda počne bescenje

Zar je moguce da se u Srbiji niko ne bavi proizvodnjom koncetrata?

[mire]

Zar je moguce da se u Srbiji niko ne bavi proizvodnjom koncetrata?

radio jedan smederevac do pre par godina, na relativno sitno, jedan prostor sa dve mašine...sve izvozio, obogatio sejoš ga, relativno skoro, usralo da, na placu gde je fabričica, naiđe na neki besan izvor vodeloto mu ne treba

[aram]

kapiram da je izvozio ovim italijanima koji prodaju nasima :D

[fonTelefon]

Zar je moguce da se u Srbiji niko ne bavi proizvodnjom koncetrata?

Kad ne proizvodimo koncentrate i paste od voca da zaradimo tri do pet puta vise nego na vocu sta ce nam koncentrat paradajiza. Kad mozes da narucis i dobijes zimnicu od svezeg kome treba od koncentrata i taj ogavni kecap.

[mire]

kapiram da je izvozio ovim italijanima koji prodaju nasima :D

taj izvozio u austriju...

[fonTelefon]

kapiram da je izvozio ovim italijanima koji prodaju nasima :D

ako si u srbiji pogledaj po supermaketima osim barila i jos jedne marke koju ne mogu da se setim ostale italijanske firme koje prodaju nijedna nema svoje mlinove vec kupuju griz na trzistu istocne evrope i visestruko skuplje ih prodaju od domacih.

[Dagmar]

Evo još jednog članka, sve sa savetnicima (za koje mi nekako deluje da im je iskustvo u proizvodnji i preradi paradajza tu negde kao moje). Članak je nažalost standardno polovičan. Sem proizvođača koji je nekada prodavao paradajz domaćoj industriji, nemaju nikoga od prerađivača da kažu zašto je pre 30 godina mogao da se prerađuje paradajz a sad se uvozi ta pasta, da li je samo cena razlog, ili i kvalitet paste, to nije baš jasno. Ova žena sa instituta priča neku svoju priču, kako proizvođači treba da se dogovore, ulože u pogon za preradu paradajza i zaposle savetnicu, šta bi im falilo.http://www.tehnologijahrane.com/iz-novina/preradivaci-nece-domaci-paradajz

Posle raspada zajedničke države, Divošani su paradajz prodavali prehrambenim industrijama “Srbijanki” u Valjevu, “Zori” u Molu i “Nektaru” u Bačkoj Palanci. Krstić kaže da je za smanjenje proizvodnje kriv prekomeran uvoz koncentrata pardajza.“Kao i prošle, i ove godine se nudimo svim fabrikama. Kažu da neće da se gnjave sa našim paradajzom. Koncentrat paradajza se uvozi sa svih strana. Iz Kine, a u Novim Banovcima sam video koncentrat paradajza iz Velike Britanije.”, konstatuje Krstić.A kod prerađivača su, kao što smo i očekivali, svi nadležni “bili poslovno odsutni”, tako da nismo močli da čujemo njihovu stranu priče. Nezavisno mišljenje smo potržili na Institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.Naučna savetnica u toj kući Jasna Mastilović kaže da su naše tržište koncentrata paradajza osvojile bolje organizovane ekonomije.“Zemlje koje izvoze koncentrat paradajza imaju uspostavljen sistem proizvodnje na velikim plantažama. Osim toga, imaju pogone za preradu paradajza velikih kapaciteta. Shodno zahtevu svedskog tržišta, imaju proizvod standardizovanog, ujednačenog kvaliteta. To znači proizvod koji je u svakoj šarži istih pokazatelja kvaliteta. Za prerađivača koji će praviti ljute i blage kečape, vrlo je važno da je sirovina homogena.”, konstatuje Mastilovićeva.