Polemike

[Buck Naked]

Moguće je da sam mislio na ovo (mada sad već nisam siguran):

So long and thanks for all the fish I18 godina nedeljnika Vreme | 11/11/2008Uvodna analizaOlivera Milosavljević Mislim, naime, da smo ovde uveliko raspravljali o nečemu nejasnom, nedovoljno određenom, a ne mnogo značajnom.Stojan Cerović, Vreme, 14. novembar 2002.Tema koja je ovde otvorena je tema kojom će se ovo društvo još dugo, dugo baviti. Ona je neizbežna ako iz svog iskustva treba išta da naučimo.Srđa Popović, Vreme, 7. novembar 2002.Polemika u listu Vreme započela je člankom urednika u broju od 1. avgusta 2002, a nastavljena je u Pošti i Reagovanjima i trajala je neprekidno punih petnaest nedelja. Uredništvo je oglasilo njen kraj u broju od 28. novembra 2002, objašnjavajući da pisama ima još, ali samo onih kojima čitaoci podržavaju uređivačku politiku lista.U polemici je objavljeno 78 pisama (uključujući i tekst urednika D. Žarkovića), koje je napisalo 50 autora. Urednik i članovi redakcije su imali 8 priloga (Žarković – 1, Stefanović – 2, Milošević – 1, Cerović – 4) i jednu intervenciju u broju od 3. oktobra, u osmoj nedelji polemike, kada su naveli da osećaju nelagodnost “zbog usamljene pozicije g. Popovića u njegovom naporu da održi razgovor o jednoj od najvažnijih tema srpskog društva”.Sa druge strane, najveći broj tekstova (9) napisao je Srđa Popović, osnivač lista Vreme. Od ukupnog broja učesnika polemike, desetoro se javilo po dva puta, a četvoro tri, odnosno četiri puta, što znači da je 43 pisama napisalo 15 autora, dok je ostalih 35 javljanja bilo od 35 drugih autora.“Na strani” Vremena i “na strani” oponenata objavljen je precizno jednak broj tekstova. Uz polemiku, uredništvo je objavilo i nekoliko “priloga”: dva intervjua Srđe Popovića data drugim novinama, jedan apel iz 1999. upućen NATO-u i jedno privatno pismo iz 1999. upućeno Sonji Biserko, koje se, po navodu pošiljaoca, “vrtelo” na nekoliko veb-sajtova.Polemika je započela tekstom glavnog urednika lista Vreme Dragoljuba Žarkovića Dehelsinkizacija gospođe Biserko kao odgovor na njene kritike upućene listu a sadržane u citatu navedenom u tekstu trećeg autora u drugim novinama.U početku je izgledalo da će se na napadu i odbrani Sonje Biserko lično, polemika i završiti. To se, međutim, nije desilo. Težište je sa ličnosti Sonje Biserko preneto na njene stavove, i u okosnicu polemike izdiglo se pitanje da li su stavovi – da srpska elita preko nezavisnih medija (B92 i Vreme) čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje – tačni ili ne. Vrlo brzo i vrlo jasno kristalizovale su se dve opcije, jedna koju je zastupala pozicija (u ovom slučaju list Vreme i branioci) sa tezom da je izveštavanje lista objektivno a da zločine treba deetnifikovati jer je njihova etnifikacija isto što i “kolektivna krivica naroda”, i druga koju je zastupala opozicija, koja je smatrala da list relativizuje zločine jer se ne može “deetnifikovati” etničko čišćenje, što ne podrazumeva “kolektivnu krivicu naroda” već moralnu odgovornost društva.Nus-produkti osnovnog pitanja (uloga nezavisnih medija i “deetnifikacija” zločina) bile su i sledeće teme: izveštavanje novinara lista Vreme iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri… Vreme je otvorilo i pitanje “likova i dela” oponenata.Uvek je najteže prepričati nečija stanovišta, posebno ako su u pitanju autori koji umeju jasno i ubeđeno u svoje mišljenje, da ih prezentiraju. Zato će u ovom uvodniku stanovišta dve strane, uslovne pozicije i opozicije, biti navedena njihovim rečima. Iako su postojale izvesne razlike u stepenu radikalnosti pojedinaca u okviru dve suprotstavljene opcije, one ipak nisu bile suštinske, pa njihove svedene teze pokazuju osnovnu liniju razgraničenja učesnika u polemici. Pri tom, nema se utisak da su u pitanju “dve škole mišljenja”, kako su pojedinci voleli da naglašavaju. Reč je o dva međusobno isključujuća odnosa prema bliskoj prošlosti, konkretnije, prema počinjenim zločinima i značaju njihovog rasvetljavanja za sadašnjost i budućnost srpskog društva.

Ostatak na: http://pescanik.net/2008/11/so-long-and-thanks-for-all-the-fish-i/A sigurno ima i linkova za kompletnu polemiku. Edited June 3, 2012 by Buck Naked

[notenoughreasonsforclaire]

Beše pre par godina ona neka debata na stranicama Vremena o Drugoj Srbiji? To je, ako se ne varam, bilo sasvim sjajno štivo i baš je trajalo? Čime je to bilo inicirano, u čemu je tačno bila kvaka? Nešto o Latinki Perović ili lupam? Guglam, ne uspevam...

nisam citao a sada i mene interesuje.

Mislim da je kasnije cela bila prenesena i na stranicama Peščanika i/ili NSFM.

Je l' ovo, Bače und Kime?

[Buck Naked]

A ovako je o svemu pisao Petar Luković:

U beogradskom nedjeljniku Vreme već više od mjesec i po dana traje polemika čije je ishodište itekako zanimljivo za bosanske čitaoce - jer je riječ o suočavanju s prošlošću i ratnim zločinima učinjenim u ime Srbije. Sve je započelo mojim (Lukovićevim) tekstovima za Feral i Dane u kojima sam pisao o uređivačkoj politici "nezavisnih srbijanskih medija" (Vreme i B92); kao potvrdu teze da se zločini relativizuju, iskoristio sam izjavu Sonje Biserko, predsjednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, koja je rekla: "Želim da ukažem na dva problema s kojima se suočavamo skoro svakodnevno: jedan je uopštavanje i relativizacija zločina i drugi je odnos prema Haškom tribunalu. Kako zločin postaje sve očigledniji i kako su dokazi sve dostupniji, srbijansko društvo, ili, da budem preciznija, njegova elita, sve organizovanije čini napor da se zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje. Način na koji se ta nova Istina plasira - naročito preko tzv. nezavisnih medija, kao što su B92 ili Vreme - jednako je totalitarna kao i nacionalizam koji je svojevremeno pokrenuo ratnu mašineriju. Totalitarni način mišljenja je, nažalost, u srbijanskom društvu sada glavna opstrukcija demokratizaciji društva, što se najbolje vidi kroz interpretaciju bliske prošlosti. Sada se govori o građanskom nacionalizmu, o kulturnom i nekulturnom nacionalizmu, a svaki pokušaj da se otvori pitanje ratnih zločina se tretira kao 'revolucionarna pravda'. Zato se, umjesto suočavanja, zahtijeva argumentovana javna refleksija koja treba da pokaže šta se ustvari desilo. Jer svaki zločin, kako kaže jedan član državne Komisije za istinu i pomirenje, ima 'svoju prošlost i budućnost'. Postavlja se pitanje da li je i holokaust imao svoju prošlost kako bi se njime opravdalo šest miliona ubijenih Jevreja..."Potom se javio glavni urednik Vremena Dragoljub Žarković i žestoko napao Sonju Biserko; u odbranu lika i djela B92 tajkuna Verana Matića, a protiv koalicije Biserko/Luković, ustao je Velimir Ćurguz Kazimir; javila se, zar sumnjate, Ljiljana Smajlović, profesionalni fašista iz Nina, da objasni kako su neopravdani napadi na "nezavisne medije koji samo rade svoj posao". Kako se polemika zahuktavala, sve je bilo više učesnika: Svetlana Slapšak i Nataša Kandić stale su u odbranu dvojca Biserko/Luković, isto je učinio Bogdan Bogdanović. Ali, s druge strane javio se kolumnista Vremena Stojan Cerović i vehementno branio stavove svog glavnog urednika… Potom je, na iznenađenje mnogih, pismo Vremenu (vidjeti okvir) poslao Srđa Popović, advokat, doskorašnji vlasnik ovog lista, koji je odgovorio Stojanu Ceroviću. Odjednom, polemika je dobila novi naboj: počelo je da se priča o tome kako srbijanski mediji izvještavaju sa suđenja Miloševiću, o ćutanju o ratnim zločinima, o srpskoj krivici… a u svemu tome Srđa Popović aktivno učestvuje, ne propuštajući nijedan broj Vremena da se u njemu ne oglasi svojim prilogom.Ostatak:http://www.bhdani.com/arhiva/276/t27602.shtml

[bergasa19]

Je l' ovo, Bače und Kime?

Jeste.

[koksy]

ovom polemikom je došlo do neminovnog (i poželjnog) racepa u redovima do tada prividno jedinstvene srpske kritičke inteligencije. mislim da je "radikalnu struju", tada, najviše zabolela činjenica da joj se usprotivio superiorni Cerović (neverica se ispoljila u čuvenom pitanju "šta se događa sa Stojanom?")i dok je "tvrda struja" - uz dalje diferencijacije nivoa tvrdo-tvrđe-pornjava - nastavila da gusla manje-više solidarno, u "mekoj struji" se nakon Stojanove smrti do dan-danas nije pojavio niko ko bi je jasno i argumentovano profilisao. ona je ("meka struja"), praktično, pokopana skupa sa Cerovićem.

[Turnbull]

Polemika je prezanimljiva. Cerović&co., nažalost, zvuče neverovatno naivno, a Ljiki Smaki, očekivano - podmuklo. Ipak najjači utisak za sad mi je nenormalni Milan Ćirković:

Vaš novinar g. Milan Milošević uspešno kombinuje elemente demagogije opštih mesta i ispraznog populizma. Prvo, iskaz "ako nemaju hleba, nek’ jedu kolače" proizvod je zlonamerne propagandne mašinerije revolucionarnih vlasti u Francuskoj (koje su, da podsetim vašeg novinara, za dve godine terora – kojim su se posle dičili svi levičari, od Marksa, preko Kardelja do Pola Pota – pogubile više ljudi nego francuska monarhija za prethodna dva veka). U tobože nazadnoj i tiranskoj francuskoj monarhiji postojao je ZAKON koji je nalagao pekarima da ukoliko nema hleba, tog dana prodaju kolače koje imaju po istoj ceni. O tome je, uostalom, lepo pisao veliki pokojni Borislav Pekić (koga, dakle, vaš novinar nije čitao, verovatno zbog njegove izrazito desne građanske političke orijentacije).

Ne treba, međutim, zanemariti ni ovo pismo, koje čini mi se pokazuje zašto je pitanje bombardovanja jedno od ključnih tačaka suočavanja sa prošlošću. Dokle gode bude negovala ta lažna (ili iskrena, svejedno) zbunjenost - "Ali, zašto su nas bombardovali???", ništa od suočavanja.

Draga Sonja, Već nekoliko dana od naših zajedničkih prijatelja slušam da si napisala 'sraman', 'grozan', 'odvratan'... tekst. Večeras sam konačno dobila iz Pariza preko e-maila tekst koji se zove "Balkanski kraj" skinut sa www.iwpr.net. Dajem ti precizna obaveštenja o izvoru jer se u dnu duše još nadam da ovo ti nisi napisala i ovako pljunula na decenijski napor ljudi iz demokratske alternative. Iz bezbedne pozicije – bez bombi, skloništa, nemaštine, bez straha od mogućih posledica za ono što govoriš, ti deliš savete onima koji nas ubijaju, predlažeš im da nas dokrajče, stave pod protektorat, porobe. U kakvoj vezi su ovi tvoji predlozi sa zaštitom ljudskih prava? Tačno si rekla da će uništavanje koje je NATO izazvao skupo koštati Srbiju, da će poništiti napore nekoliko generacija. I to je jedina istina koju si rekla. Tvoje spekulacije o politici u regionu su "ide Mara posred sela 30% nevesela". Ono što se događa u tvom narodu (ako ovaj narod smatraš svojim) ne može se shvatiti na međunarodnim konferencijama, ni u lobijima i salunima. Treba deliti sudbinu vlastitog naroda da bi ga razumela. Za mene je legitimno da si se uplašila bombi, imala dovoljno novca da odeš i ostaneš tamo gde nema rata i otišla si. Ali, svoj izbor ne moraš pravdati katastrofičnim lamentacijama i pljuvanjem po svima koji su ostali. Kažeš: "Koncerti i druge demonstracije u stvari otkrivaju odbijanje naroda da se suoči sa zločinima koji se na Kosovu čine u njegovo ime." To prosto nije tačno. Koncerti su odbijanje ljudi da prihvate memljive, vlažne, smrdljive podrume i skloništa kao jedini izbor, usud. Ti znaš da sam od prvih antiratnih demonstracija organizovanih još 1991. ispred Skupštine SR Srbije aktivna u antiratnom pokretu i suprotstavljena režimu. U to vreme ti si Sonja još primala platu u Saveznom ministarstvu inostranih poslova i nisi ni pomišljala da budeš aktivna u nevladinom sektoru. E vidiš, i ja sam kao feministkinja i pacifistkinja izašla na prvi koncert na Trgu republike da razbijem u sebi strah od sirena i noćnih udara bombi. Osim koncerata, kojima su se pridružili mnogi – konačno bombe se tiču svih nas – organizuje se i nevladin sektor. Naravno da se plašimo. Ne znamo da li ćemo i kada ćemo doći pod udar vlasti, hoće li još neko od nas završiti kao Slavko. Ali, ipak se sastajemo, pišemo proglase, šaljemo ih preko interneta (dok ga ne ukine Amerika). Srbiji i Jugoslaviji demokratiju ne mogu doneti NATO trupe, niti bi protektorat unapredio ljudska prava Albanaca i Srba. Do demokratije se može doći samo mukotrpnim, strpljivim radom, građenjem ćelija demokratskog društva, pravila i procedura demokratskog odlučivanja. SAD i NATO su unazadili razvoj demokratskih odnosa, obezvredili decenijski napor nevladinih organizacija, obesmislili gandijevski otpor albanskog stanovništva prema kome gajim duboko poštovanje. Nažalost, rasplet nepriznavane, potiskivane i gušene (sredstvima državne represije) dugogodišnje krize izgleda tragično i mimo je volje mnogih ljudi. Takav rasplet ovdašnjoj vlasti omogućili su upravo SAD i NATO. Bez NATO bombi ne bi bilo egzodusa Albanaca. Udari bombi proizvode masakre, pokrivaju i omogućavaju zločine i drže u strahu sve ljude. To nije bilo nemoguće predvideti. Kad već hoćeš da se baviš političkim analizama, zapitaj se zašto su deus ex machina u Kleberu postavljeni zahtevi Jugoslaviji koje nijedna država ne bi prihvatila, za koje nisu znali ni članovi parlamenata zemalja koje nas bombarduju. Zašto humanitarne organizacije nisu Albancima davale pomoć da popravljaju oštećene kuće i zašto su govorili o ratu koji će početi na proleće? Milošević ne uživa moje simpatije. Dosta papira sam utrošila kritikujući njegov režim. Ali, Milošević je mali igrač u opakoj militarističkoj igri, u kojoj smo svi mi samo pokusni kunići. I ti Sonja. Militarizam koji se nadvio nad naše i njegovu glavu gori je od njegovog. Biti u službi tog militarizma za mene je potpuno neprihvatljivo. Ovim što si napisala poništila si prijateljstvo s ljudima koje nazivaš "zanemarljivom demokratskom alternativom" (mnogo nas je više no što procenjuješ, Sonja, seti se zime ‘97). Ako, na našu nesreću – i Srba i Albanaca – dospemo pod protektorat i ti budeš neki potonji Nedić, ne bih ti bila u koži. Niko ne zavređuje tako bednu ulogu. Uz to u Srbiji ti je to pozicija glinenog goluba. Molim te Sonja, izvini se svojim drugovima i prestani da lupetaš. Ti to možeš. Pozdrav Nadežda.

[koksy]

stvar gledanja. po meni - cerović je bio superioran.

[Frank Pembleton]

Jbte jesam li ja bas dobro zaglupaveo, pa sada posle nekoliko godina forumasenja po netu jedva imam zivaca i koncentracije da citam ovo?Doduse vec sam citao ranije, ali nekada sam se mogao na ovakva stiva vracati po vise puta....

[Turnbull]

stvar gledanja. po meni - cerović je bio superioran.

Čuj, Cerović, godinu dana pre ubistva Đinđića, "ironiše" na sledeći način:

Dakle, što se njih tiče, Milošević je još tu, ako nije utoliko gore (to jest bolje, na neki njihov način), pošto se on samo razmnožio, pošto i dalje preti svakome okolo, pošto je cela Srbija za Miloševića, odnosno za ove nove koji, međutim, sve čine da istina ne izađe na videlo, da se zločini prikriju i da se ipak nekako ostvari Velika Srbija. Deo nekadašnjih nezavisnih medija živcira ih najviše zato što priznaju da se desila promena, čak im se to dopada i još šire laži da za Srbiju možda ipak ima neke nade.

-To je stravična naivnost i nerazumevanje ničega. (Pritom, razumem njegova lična bešnjenja na Biserko et al., ali on načelno ne razume šta se u tom trenutnku u Srbiji dešava).Inače, godinu dana kasnije, u vreme Đinđićevog ubistva, u Vremenu će se voditi druga čuvena polemika na istu temu, ovoga puta povodom Antonićevog teksta "Misionarska inteligencija". Tu će se pokazati da je cela priča o "deetnifikaciji zločina", kako je Pavle Rak lepo primetio, zapravo istorijski revizionizam istorije koja još nije ni napisana. Ti si u pravu, Cerović zaista jeste bio "meka" struja u kritičkoj inteligenciji, i u pravu si da nije dobio naslednika. A nije ga dobio, jer se ta pozicija pokazala neodrživom i naivnom. Iza zahteva za "deetnifikacijom zločina", stajali su Smajlovićke, Kotšunice i Antonići. Logičan nastavak te politike bila je akcija DSS-a "

", povodom deklaracije o Srebrenici. Ne sumnjam u Cerovićevu iskrenost i dobre namere, ali da je poživeo, siguran sam da bi sam uvideo neodrživost i promašenost svoje pozicije u ovoj raspravi. Edited June 3, 2012 by Syme

[Turnbull]

Jbte jesam li ja bas dobro zaglupaveo, pa sada posle nekoliko godina forumasenja po netu jedva imam zivaca i koncentracije da citam ovo?Doduse vec sam citao ranije, ali nekada sam se mogao na ovakva stiva vracati po vise puta....

Hahaha, da, isto. Mada ima zanimljivih "mešanja karata" - ko se ne seća, verovatno ne bi pogodio na kojoj je strani u ovoj raspravi Basara.

[Prospero]

Vaš novinar g. Milan Milošević uspešno kombinuje elemente demagogije opštih mesta i ispraznog populizma. Prvo, iskaz "ako nemaju hleba, nek’ jedu kolače" proizvod je zlonamerne propagandne mašinerije revolucionarnih vlasti u Francuskoj (koje su, da podsetim vašeg novinara, za dve godine terora – kojim su se posle dičili svi levičari, od Marksa, preko Kardelja do Pola Pota – pogubile više ljudi nego francuska monarhija za prethodna dva veka). U tobože nazadnoj i tiranskoj francuskoj monarhiji postojao je ZAKON koji je nalagao pekarima da ukoliko nema hleba, tog dana prodaju kolače koje imaju po istoj ceni. O tome je, uostalom, lepo pisao veliki pokojni Borislav Pekić (koga, dakle, vaš novinar nije čitao, verovatno zbog njegove izrazito desne građanske političke orijentacije).

*padobranac mod on:Samo za ovaj detalj, nemojte me poopštavati^tm - sad sam ponovo čitao "Žozefa Fušea" od Š. Cvajga ( :Hail: ), te mi ovo gore zvuči sasvim realno. 1 Fuše je za par nedelja u Lionu pobio par hiljada ljudi, dobivši "lep" nadimak - >mitrailleur de Lyon<.padobranac mod off*Jel "Nadežda" = Nadežda Gaće?BTW, za suočavanja o 99 se ne bih smarao ni sa jednim jedinim domaćim autorom, koje god orijentacije on bio. Poželjno je čitati strane autore (Rauhausa, Volca, Kupčana, Gibsa...), kako bi "istina" bila potpunija, a ne u redukovanoj formi za balkanske paćenike sa njihovom žabljom perspektivom^{by Kim} :) . Edited June 3, 2012 by buffalo bill

[Turnbull]

*padobranac mod on:Samo za ovaj detalj, nemojte me poopštavati^tm - sad sam ponovo čitao "Žozefa Fušea" od Š. Cvajga ( :Hail: ), te mi ovo gore zvuči sasvim realno. 1 Fuše je za par nedelja u Lionu pobio par hiljada ljudi, dobivši "lep" nadimak - >mitrailleur de Lyon<.padobranac mod off*Jel "Nadežda" = Nadežda Gaće?

Ne, nego izvesna Nadežda Radović iz sindikata "Nezavisnost".Inače nije problem sa tim detaljem o broju pobijenih, koji se i meni čini sasvim ubedljivim, nego u hebenom reakcionarstvu (ču - u kraljevini se znao zakon, laže revolucionarna propaganda). Živ je de Mestr, umro nije.

[Prospero]

Ne, nego izvesna Nadežda Radović iz sindikata "Nezavisnost".Inače nije problem sa tim detaljem o broju pobijenih, koji se i meni čini sasvim ubedljivim, nego u hebenom reakcionarstvu (ču - u kraljevini se znao zakon, laže revolucionarna propaganda). Živ je de Mestr, umro nije.

@1 - hvala za info.@2 - naravno, zato sam i napisao onu ogradu. Edited June 3, 2012 by buffalo bill

[kim_philby]

Ne, nego izvesna Nadežda Radović iz sindikata "Nezavisnost".Inače nije problem sa tim detaljem o broju pobijenih, koji se i meni čini sasvim ubedljivim, nego u hebenom reakcionarstvu (ču - u kraljevini se znao zakon, laže revolucionarna propaganda). Živ je de Mestr, umro nije.

pa cak nije ni to. nedavno sam citao de mestra i jedini koji bi bio na njegovoj liniji u srba danas je, paradoksalno, zapravo basara. da li se secate onog njegovog teksta o tome kako je gubitak kosova zapravo bozija kazna (pojednostavljujem i nemam tekst pred sobom)? e pa de mestr kaze da je pad starog rezima plod njegove gresnosti i udaljavanja od hriscanskih nacela. prvo presto sv. petra pa zemaljski tronovi. a to je vec nesto drugacije.sto se nasilja tice meni se u poslednje vreme vrti onaj fenomenalni segment iz filma black power mixtape kada andjela dejvis govori o nasilju (negde od 1:10)http://www.youtube.com/watch?v=lXQxyYllXnM to je najbolje objasnjenje, u praksi, onoga sto je benjamin nazivao podelom na mitolosko i bozansko nasilje.

[Turnbull]

pa cak nije ni to. nedavno sam citao de mestra i jedini koji bi bio na njegovoj liniji u srba danas je, paradoksalno, zapravo basara. da li se secate onog njegovog teksta o tome kako je gubitak kosova zapravo bozija kazna (pojednostavljujem i nemam tekst pred sobom)? e pa de mestr kaze da je pad starog rezima plod njegove gresnosti i udaljavanja od hriscanskih nacela. prvo presto sv. petra pa zemaljski tronovi. a to je vec nesto drugacije.sto se nasilja tice meni se u poslednje vreme vrti onaj fenomenalni segment iz filma black power mixtape kada andjela dejvis govori o nasilju (negde od 1:10)http://www.youtube.com/watch?v=lXQxyYllXnM to je najbolje objasnjenje, u praksi, onoga sto je benjamin nazivao podelom na mitolosko i bozansko nasilje.

Ma naravno, pa eno sad Ron Pol priča kako je građanski rat odneo toliko života uzalud - čemu rat? Mogli smo lepo da otkupimo robove. Pa svaka odbrana status quo-a se poziva na mir i red. Čudna mi čuda, bilo je mirnije dok ste ćutali i slušali.Naravno, meni je u ovoj priči MLK ipak mnogo bliži od Anđele, pa i od Benjamina for that matter.