Priča o pesmi

[Borislav]

Registrovao sam se na PPP samo da bih zahvalio Aprilu na ovim fantastičnim mini esejima, uživao sam čitajući ih. Kako, očigledno, nisam jedini koji misli da je ovaj čovek veoma talentovan, ja ga javno molim da - ukoliko mu obaveze dozvoljavaju - nastavi sa pisanjem . Naročito bih voleo da pročitam njegovo viđenje meni dragih kantautora (Cohen, Waits, Brassens, Okudžava, Visocki, Dedić) ili još koji tekst o standardima (kao što je onaj o pesmi My funny Valentine). Hvala unapred!

[Mala_ptica]

Aha dobar je April. Meni se svidela njegova prica o Tini i Nutbush City Limits. Volim tu pesmu.

[April]

Izvinite ljudi, tek sad sam pročitao...nastavljamo danas i hvala!

[Кристофер Лумумбо]

zaboravio si da zalivas topik, samo da te podsetim.

[MocaVukotic]

[April]

Ode i Toni Soprano. Tek da nas podseti na sebe, ekipu i gradivo koje ionako znamo napamet.Ta serija nije bila revolucionarna: ona je samo bila jednako dobra kao i svi crno beli filmići iz pedesetih. Kad njih gledaš, ne razmišljaš o kvalitetu, ne analiziraš, samo pratiš film koji te vozi, vozi, vozi...Od proste reminiscencije na pedesete, seriju je delila muzika. Sopranos frikovi najčešće po automatizmu misle da je selekciju vršio Little Steven(Silvio Dante u seriji) - to nije tačno. David Chase, autor serije, lično je birao numere, uz superviziju muzičke urednice Kathryn Dayak. Vremenom, međutim, kako su postajali ortaci, tako je Little Steven sve više uticao na Chase-a, pa je protokom sezona soundtrack postajao otrovni amalgam britanskog belog bluza, jazza, soula i hip hopa.Tako bih i ja mogao da stavim ruku u vatru da je za moj omiljeni Sopranos klip odgovoran upravo uticaj Stivena Van Zandt-a:http://youtu.be/tXU-e37aL-IZašto? Pa prosto, to je ta generacija, to je ta gitara, to je taj zvuk. Originalni autor The Dolphins je Fred Neil, najuticajniji otpadnik muzičkog biznisa ikad. Brutalno talentovan, a neosetljiv na novac, u deset godina aktivnog prisustva na sceni, nakamarisaće brdo folk klasika koje će najčešće proslaviti njegovi muzički potomci: Tim Buckley, Stephen Stills, David Crosby i Joni Mitchell.Teško je reći ko ga je od pomenute četvorke obožavao najviše. Neki su ga vukli za rukav da nastupaju zajedno, neki smeštali u filmove (Midnight Cowboy - Everybody's talkin'), neki kopirali u svemu, pa i u zavisnostima...a Fred Neil bio je grešna ikona. Lud i fenomenalan.Možda ipak Joni Mitchell...kada je Joni odlučila da napusti sigurnu luku muzičkog biznisa niko nije verovao da je to zauvek; posmatrali su to kao nervozu prezasićene superzvezde. Nisu razumeli da je Fred Neil u njoj posejao Other side of this life i da je seme naraslo toliko da povratka više nema:‘This old world may never change the way it’s been/And all the ways of war can’t change it back again/I’ve been searchin’for the dolphins in the sea/And sometimes I wonder, do you ever think of me.’Ili Tim Buckley? Prvo je kao Fred Neil svoje folk minijature raspustio i muzički i tekstualno u nove širine, zatim se prepustio demonima zavisnosti i prašinarenja po klubovima, da bi na kraju počeo da snima Neil-ove pesme:http://youtu.be/LtU-9EMSYu0Ova Baklijeva živa verzija je po meni i najbolje Dolphins čitanje. Snimljena godinu dana pre njegove smrti, u punoj zrelosti i uz opaku bluz ekipu, za slavni BBC magazin The Old Grey Whistle Test, daleko bolja od studijske verzije sa albuma Sefronia, bolja možda čak i od Neilovog originala. U punoj zrelosti, zaljubljen u obećanja i tajne kojim nas zavode ovi stihovi, Bakli pakuje sve svoje talente u tri magična minuta.Godinama, ljudi su The dolphins tumačili samo kao stond himnu, dovoljno tihu i dovoljno levitirajuću. To prosto nije istina. Ona je mnogo više od toga - ona je zaista pesma o delfinima. Naime, Fred Neil se nakon ovog albuma povukao u Coconut Groove u Kaliforniji i ostatak života posvetio zaštiti delfina. Osnovao je Dolphin Project fondaciju za sprečavanje eksploatacije delfina i vodio računa o Keti, slavnom delfinu iz serije Fliper. Proučavao je ta divna inteligentna stvorenja i postajao njihov prijatelj. Tako je i pustio iz sebe stihove - pesma jeste višeznačna i asocijativna, ali su u njoj delfini zaista delfini. Eto, nekad je dovoljno ostati na površini...

[April]

Inače, prva obrada The Dolphins stigla je već 1968.Uradio je Dion Francis DiMucci, sveamerička zvezda pedesetih u zrelijoj fazi karijere, iskusan i spreman za ozbiljnije studijske radove. Dion će sjajno uhvatiti svu kontemplativnost numere i dati joj novu dimenziju bogatom orkestracijom:http://youtu.be/u_iW_9h9Z9AU gami folk posvećenika The Dolphins pojaviće se velika imena: Kenny Rankin, Linda Ronstadt i Richie Havens, ali ostaje velika praznina što je nikad nije snimio Johnny Cash - on bi to umeo. Mnogo godina kasnije, Johnny je snimio Hurt, po dinamici, zvuku i produkciji na tragu Dolphins, tako da možemo samo da zamišljamo kako bi to izgledalo. Fred i Johnny su šezdesetih bili sjajni ortaci i često radili sešne koje je Fred odbijao da snimi i izda kao live LP čak i za Cash-ov The tonight show 1968. Sa odbijanjem je nastavio i u godinama kad je prestao da snima i svirao samo svojim delfinima, pa su istorijska džemovanja sa Stephen Stills-om, John Sebastian-om, ili Joni Mitchell tokom sedamdesetih takođe ostala bez audio zapisa.The Dolphins će imati i svoja pop čitanja. Radiće ih ozbiljni igrači: Harry Belafonte, Jay Black, Kevin Roth...najbolje je ipak ostavio Al Wilson 1969:http://youtu.be/oiJopDifkHMKlasičan soul aranžman sa kraja šezdesetih u maniru debelog Elvisa, gudači, duvači, Hammond i orkestar koji ne žuri nigde i svuda stiže na vreme. Lako mi je da zamislim sebe kako puštam Al Wilsona i Dolphins iz džuboksa na plaži, nesvestan savršenosti trenutka...takvi su onda bili letnji hitovi.Ali ja nisam bio tinejdžer šezdesetih, mene su zakačile osamdesete. Tad nije bilo strpljenja za tantrička letenja iznad okeana, mada biDolphins itekako imali mesta u npr.Big blue Žan Mark Bara.Iz fioke ih je izvadio The The 1991. u njegovom maniru. Dobro. Ali ni približno dobro kao Billy Bragg iste godine:http://youtu.be/VtLcoOExkNkBilijev epohalni povratak folku sijaće posebnim sjajem u niski bisera koje je ostavljao tih godina. On je sve razumeo. Svedena orkestracija, akustični klavir i njegov vokal, tako intiman i poseban, drugačiji od pređašnjih raskošnih vokalnih rešenja, vratio je The Dolphins u dubinu, tišinu i prostor.Iste godine, pojaviće se i svedena piano verzija Aztec Camera. Tri obrade u istoj godini...mora da je Fred bio jako ponosan. Sakriven od sveta, mogao je slušati kako The dolphins nastavljaju da rone kroz naše krvotoke, pravo do srca.

[April]

Pre Fredovog definitivnog odlaska 2001., doživeće još jedno sjajno čitanje: 1997. Beth Orton i Terry Callier spakovaće akustične gitare, gudače, vibrafon i mnogo svoje intime u 4 minuta i 19 sekundi talasa i leta. Tako će se na najlepši način priključiti fantastičnom tajnom klubu dolphinsfrikova:http://youtu.be/y94zeVfCiXUMuzičari je i dalje rade na probama, na sešnima, na čilovanjima i to ume da buide jako dobro, postoji nešto u toj velikoj pesmi što motiviše, vodi samo od sebe i valjda zato i funkcioniše u toliko pojavnih oblika:http://youtu.be/BU-SxLbOof8Sad valjda razumete zašto verujem da je za Sopranose birao baš Little Steven...trebalo mu je nešto da se opere od onoliko prašine.

[Borislav]

^{Prijatelju, Vi ste majstor od zanata.Prica bi Vam mogla ispred rajskih vratasveca da zadrzi. Ja Vam tvrdim smelo:Objavite knjigu, bice slavno delo.}

[vladavsnarod]

:ziga:

[Indy]

+milion

[April]

Hvala, ljudi. Zalivamo topik...ovog leta češće...pripeklo baš.

[MocaVukotic]

kad već si obradio sopranose, predlažem i johnny-ja thundersa, you can't put your arms around a memory, čuje se u jednoj epizodi a ima milion čitanja.

[pt 2.0]

juče došla kući iza ponoći, u inboxu me sačekala poruka admina "new reply to priča o pesmi". kad dobijem te poruke, ko ljubavno pismo da sam dobila. gustiram tekstove, čitam i slušam natenane, razvlačim uživanje, jer - ko zna kad će biti napisan sledeći post. zaspala na pola tim buckley-ja, sanjala isti onaj mesec koji je sinoć ko umočeni čajni kolutić visio nad savom.

[Kayser]

Pocelo i narucivanje pesama :)