Priča o pesmi

[April]

http://www.youtube.com/watch?v=eryKY1fhUloGodina je 2005., jedan od bezbroj izgovora za izvođenje obožavanog standarda...ima Sting i sasvim pristojnu studijsku verziju iz '99. koju peva sa jako puno vazduha, samo se podvlačeći pod važniju međuigru kontrabasa i klavira. Njemu to pristaje, još od uspešnog pokušaja sa Moon over Bourbon street i kreće se poznatim stazama...ali to nije važno za priču.Važan je kontekst: plavuša u publici je Trudi Stajler sa kojom je Sting tih dana evocirao 25 godina ljubavi. Pričalo se da su u krizi, a sam Sting se nikad nije ustezao autovanja. Sving lajfstajl i eksperimenti sa halucinogenima u Brazilu tu su tek bili otaljavanje za tabloide; mnogo iskreniji bio je u 320 strana o prapočecima The Police('Broken music'). Triviju u najavi pretvorio je u intimnu konekciju raspada braka njegovih roditelja i predstojećeg raspada njegovog braka u kome će presudnu ulogu odigrati Trudi Stajler. Njegova majka je sačekala da deca odrastu, a zatim ostavila oca i otišla za svojom pravom ljubavi...Sting će uraditi sličnu stvar ali mnogo ranije; klackalica krivice i hrabrosti odjednom postaće važnija od zbunjujućeg uspeha Roxanne i priču o herojskim danima prašinarenja anonimnog trija pokriti ljubavnom pričom u nastajanju:'Proći će tri godine pre nego što Trudi i ja postanemo ljubavnici, ali će uzajamna privlačnost postojati od prvog trenutka, očigledna svima oko nas. Isprva je u tome bilo otvorene detinje nedužnosti, uživanja i spontanosti u društvu onog drugog, ali je opčinjenost postajala snažnija i naterala me da zaratim sa svojim osećanjima. Nisam želeo da ponovim mučni konflikt moje majke između romanse i ljubavi prema porodici, ali sam bio svestan da se zaljubljujem u devojku iz susedstva i da se poda mnom otvara ponor.'Opasne veze rođene iz sitnih flertova umeju da završe mučno čim se skine maska opasnosti i padne koprena zajedničke tajne. Ova ljubav nije bila takva...i posle 25 godina on će joj se udvaratiAnd she is my favourite work of arti stati ispred mladog trubača da mu objasni ko ovde nosi pantalone. I više neće biti bitan ni Miles Davis intro, ni fensi stejdž, ni moćan bend, samo uhvaćen još jedan trenutak ljubavi uz My funny Valentine.

[April]

tuans auoupa ekspuestuans auoupa ekspuestuans auoupa ekspuesti-ti-rititi-titirititiiiti-ti-rititititiihttp://www.youtube.com/watch?v=q4pWqJA5I0k9.maj 2003. - Bečki simfonijski orkestar i hor mogli su masivnim gudačkim aranžmanima da daju širinu studijskoj verziji kako se to inače radi...ili da tehno manir humanizuju akustikom kako je to radio Balanesku...ali ne, oni se ovog puta samo klanjaju kultu analognog sintija iz '77 i zvuku koji je postao klasik...Uopšte, ta Sedamdesetsedma je baš tresla po Evropi. Kraftwerk nije bio nova stvar: postali su velika fora još od Autobana. Na njemu su otkrili minimoog, ritam mašine i vokoder: pravo otkriće, međutim, bio je Emil Schult, slikar i grafičar koji im je kompletirao identitete(a usput i napisao tekst za TEE; malo li je?). Pre njega, izgledali su otprilike kao Drugi način:dok ih je Schult doveo u saglasje sa tradicijom vajmarskih dendija:Posle Autobana, iza njih je stao Phonogram, krenulo se na turneje preko bare, kompletirali su svoj studio(KlingKlang), a i neki ozbiljni muzikanti počeli su da se interesuju za njih. Prvo Bowie, naravno, ko drugi? Čini mi se da u svakoj Priči o pesmi on mora da ostavi svoj trag.Bowie se često motao po Berlinu tih godina i jako uticao na lokalna dešavanja. Dobar izgovor bila je priprema soundtrack-a za Christine F., u SFRJ prevedena kao Mi djeca s Kolodvora ZOO. Bila je to pošten film o zavisnostima, na koji su osnovne škole vodile grupno, u sklopu akcija prevencije protiv dopa, ali smo mi sa projekcija izlazili zauvek navučeni na Station to Station:http://www.youtube.com/watch?v=ZY77zDzNmYwi genijalni dvominutni intro. Intro je zapravo bio posvećen kokainskim bočnim efektima, ali su oni Kraftwerk asocirali na TEE network, prvu evropsku nadnacionalnu infrastrukturu, projekat koji je od 1957. povezivao Evropu šinama. Bio je to simbol koji su Kraftwerk tražili...Bili su potpuno konsternirani Bouvijevom pažnjom, ali novo samopouzdanje koje im je podario beli vojvoda ohrabrilo ih je da mu odgovore na svoj način:http://www.youtube.com/watch?v=qBGNlTPgQIIMada je postojao dogovor da originalni Station to station intro otvori i TEE, Kraftwerk su reskirali sa svojom originalnom idejom...i dobili.Uvodno kloparanje ritam mašine postaće znak raspoznavanja, karanfil u reveru tajnog bratstva slepih putnika TEE vozova...predugo bi trajalo da ih sve pominjem, ali ukrcavali su se razni.Recimo,1988. Iztok Turk šalje pozdrav Igoru Vidmaru. Slušati od 2.38:http://www.youtube.com/watch?v=GVvCUovAk3kkao i tribute intro od Death in Vegas, iz 2004:http://www.youtube.com/watch?v=2qS3wqYr20o

[April]

ti-ti-rititi-titirititiiiti-ti-rititititiiO slavnoj TEE temi Ralf Huter voli da misli kao o elektronskom bluzu. Posmatrajući melanholiju jednoličnog kruženja kompozicija i nikad prekinutog kruga putovanja bez konačnog staništa, oni se bluzu i tematski prikradaju, mada ga, sa svojim klasičnim obrazovanjem i Bauhaus tradicijom i ne bi umeli da upakuju drugačije. Na spookey prizvuk, i tenziju koju stvara kombinacija preterano preciznog minimoog-a i ritmičnog recitovanja kroz vokoder naslanjaće se godinama kasnije umetnici u raznim formama - npr uvod u češki Alois Nebel, film iz 2011:http://www.youtube.com/watch?v=UD5qHg1EALsDo nas su vesti o Kraftwerk dolazile prvo kao trivija, pisalo se o njihovim dehumanizovanim predstavama i dizajnu a preskakala muzička čitanja. Takvu praksu prvi je, naravno, prekinuo Sloba K., nedeljama i nedeljama ne skidajući TEE sa Diskomera. Dok je prvi tehno klasik tavorio na Bilbordovoj listi negde oko 70.mesta, Beograd se tresao od fantastičnog voza - takvo je to bilo vreme. Dok su se ostali valjali u gitarskim komercijalama, Evropa i njujorški klubovi reagovali su trenutno; i sami članovi Kraftwerka bili su zatečeni brzom adaptacijom klupskog koncepta na elektronski voz; Kraftwerk lokomotiva dovukla je i Cabaret Voltaire i Sakamotov YMO :http://www.youtube.com/watch?v=ftoHEK5YP9w

[April]

To, međutim, nije bio jedini talas koji je TEExpress zavaljao. Afrika BAmbaataa će bezizrazno mantranje naslovne fraze umiksati zajedno sa još jednim Kraftwerk klasikom 'Numbers' u Planet Rock, prvu pravu hip hop himnu iz 1982. Iako danas genijalna produkcija Arthur Baker-a zvuči pomalo anahrono, izmenio je tokove crne pop kulture i postao izvor iza koga se probilo mnogo različitih putića:http://www.youtube.com/watch?v=yVcx8Jn23xw1985., David Wise će weather machine u svojim Transformersima nazvati Trans Europe Express. 1993. izdat je Trance Europe Express, hommage tada mladih trans entuzijasta slavnom klasiku, koji je potrajao čak pet izdanja. Na njemu su npr.Mobi, Paul van Dyk, Banco de Gaia, The Chemical brothers, Underworld, Carl Cox i ostala 90's ekipa zaražena TEE virusom:http://www.youtube.com/watch?v=9F2WYnAfbmg Pored bezbrojnih remiksa i re-re-re-remiksa, pojavili su se čitavi potkoncepti inspirisani radom vizuelnih umetnika i audio inžinjera koji su pratili Kraftwerk radove(među poznatijim su svakako 3d-animatorka Rebecca Allen i pomenuti dizajner Emil Schult). Jedan od uspešnijih takvih projekata bio je iz 2007.- Receptors, cover projekat poznatih game audio artista izveden na osmobitnim gaming makinama, kao Gameboy ili C64:http://www.youtube.com/watch?v=vYT16NuF3j8Druga grupa posvećenika nije dalje čeprkala po studijima, već po vajmarskoj tradiciji melodijske linije. U tu grupu definitivno spada i uvodni klip Bečkog simfonijskog orkestra, baš kao i uspešan pokušaj Soma Mestizo koji su stvar vodili u pravcu gotika i noiza, slušati najglasnije:http://www.youtube.com/watch?v=6kom8z48ABYI tako...nije kraj. Tek počinje.tuans auoupa ekspuestuans auoupa ekspuestuans auoupa ekspues

[Sunny Side Up]

April, hvala za sve info o TEE

[April]

Sve na ovom svetu moš zameniti, al trubu i ćemane nikad.Osamdesetih su do nas stigle prve digitalije, semplovi i tako to i bili smo prilično napaljeni. Sećam se da sam jednom bio prilično nezadovoljan što plaćamo Jovu Maljokovića umesto da lepo i besplatno simuliramo sax na sintiju kako se to tad radilo. Evo, prošlo je 25 godina od tada i još ponekad preslušam taj snimak; sve što na njemu iole vredi je baš to Jovino duvanje...Malo mi je lakše kad se osvrnem na neke ozbiljnije(a verovatno i sujetnije) muzikante kojima sleduju slična suočavanja. Svirci moji, možda i Vama posle ove priče bude lakše...'A Change Is Gonna Come', pesma iz 1963., važnija je po svemu ostalom no po trubama. Takvo je bilo vreme. Crna Amerika se budila, nekad prebrzo uz Malkolma X, nekad sasvim polako, uz Martin Luther King Jr-a, ali putevi su se otvarali sami. Na ruku im je išao i beli aktivizam: bilo je to zlatno doba protestne pesme. Legenda kaže da se Sam Cooke odmah nakon prvog slušanja Blowin'in the wind zapitao kada će neki crni brat napisati sličnu himnu. Sebe, međutim nije video kao autora; išlo mu je suviše dobro tih godina, obožavali su ga svi, beli, crni, žuti, latinosi i nije mu bilo potrebno nikakvo talasanje. Život sve uradi brzo. I grubo. Prvo će u junu uzeti Semu osamnaestomesečnog sina, banalno, glupo i tragično. A change je dobila početak:There have been times that I thoughtI couldn't last for longJednom uveden u unutrašnji metež, uzdrmani soul star ponovo će posrnuti samo par meseci kasnije: poznat, bogat, uspešan, ali CRN, biće izbačen iz 'whites only' motela u Luizijani i priveden. Dovoljno. Bio je spreman da zapiše:There have been times that I thought I couldn't last for longbut now I think I'm able to carry onIt's been a long time coming, but I know a change is gonna come.http://www.youtube.com/watch?v=nOYuhLNwh3AAmerika se od ovih stihova nije odmah zatresla. Savršena orkestracija Rene Hola zasnovana na gudačima i Kukov vokal u najboljoj gospel tradiciji nisu odjeknuli na prvo slušanje - to je prosto bio standard šezdesetih.Sledeća promocija, u februaru '64., u The tonight show bila je potpuno potopljena istorijskim nastupom Bitlsa kod Eda Salivena. Školjka se ponovo zatvorila...pri tome će opušteni NBC uspeti da izgubi snimak emisije i ostaje samo da se nadamo da će jednom isplivati iz neke privatne kolekcije...Ipak, šezdesete nisu samo doba velikih autora, bio je to i belle epoque velikih promotera. Jedan od najvećih, Alan Klajn, bio je uporan da izgura stvar. Prvo je ubedio Kuka da skrati pesmu za trideset sekundi i prilagodi je radijskim standardima, a zatim je ponovo objavio kao B side sledećeg singla, i...mašina je krenula. Najjače ubrzanje nažalost, daće joj najveći baksuz: Sem Kuk ubijen je 11.decembra 1964. Fak.Change više i nije mogao biti hit: uzastopne tragedije preoblikovale su je u himnu. Crni afro talas ljuljao je američki brod donoseći svež vazduh i novu svetlost.

[April]

A ni chartovi više nisu mogli biti kriterijum za Change. Promocija joj više nije bila potrebna, samo je trebalo pevati, ponovo i ponovo. Bilo je logično da to prvi shvati Otis Reding. Big O bio je dugogodišnji Kukov fan, a trenutak nije mogao biti bolji: upravo je pripremao Otis Blue, album koji će ga upisati u prvi red soul istorije. Change je bio spreman za novi život.Reding je novu crnu himnu prvo izmestio - dok je Sem Cook snimao u Kaliforniji sa etabliranom ekipom, on je snimanje odveo u Memphis Tennessee. Orgulje i produkciju prepustiće Ajzaku Hejsu. Intimnost i liričnost belih gudača zameniće ljutite crne trube. Pronaći će ih u Memphis Horns. Snimanje je trajalo od subote 9.jula'65. u 10 uveče do nedelje u 2 popodne. Jedna noć, jebote! 16 sati za bukvar iz kog će se učiti decenijama posle...Respect, Change, I've been loving you too long, Shake, My girl, Satisfaction, svi ti biseri odsvirani jedne pijane noći zauvek će izmeniti smer popularne muzike u Americi. Tako odsvirani Change danas se smatra autonomnim masterpisom, jednako značajnim kao i Kukov original:http://www.youtube.com/watch?v=yyhL0ioST_UDiskusije o dve strane ovog zlatnog dukata, Redingovoj i Kukovoj strani, nikad neće biti završene, posebno o uticaju koji su imali na razvoj crnog pokreta. Kuk je svoju široku bazu belih fanova iskoristio za promovisanje antirasnih stavova. Takvo je bilo i njegovo izvođenje; senzualno, intimno, a tonske varijacije u gospel mantranju sa puno vazduha bile su krik žrtve koji razumeju i beli i crni. Prigovori crnih radikala da ta mekana i lirska interpretacija asocira na crnu inferiornost deplasirani su nenasilnim metodama akcija Dr Kinga koje su prihvatile Change i nosile ga kao luču na protestima. Atentat na MLK samo je doprineo njegovoj beatifikaciji i ubrzao prihvatanje principa rasne ravnopravnosti. Change je nakon toga i zvanično postala himna American Civil Rights Movements.Otis Reding je sačuvao njen crni duh, izsurfovao na talas afro emancipacije šezdesetih i predao kolegama i braći na bezbrojna čitanja. Činilo se da svaki afroamerički umetnik svoj aktivizam započinje uz Change. Lično, ja se uvek pre uhvatim za Redingovu verziju. Odrasli smo na brasiranim kantama Džejmsa Brauna i njegov jezik bolje razumem. Mada, baš kao i Respect, jagodu na tortu Redingove inspiracije, staviće Aretha.

[April]

1967., A change is gonna come će zatvoriti album I Never Loved a Man the Way I Love You sa kojim će Aretha postati sledeće soul božanstvo. Neko je tu bio mnogo pametan: aranžmanom svedenim na akustični klavir, suvi bubanj, Hammond i moćni Aretin organ zaobišla su se banalna upoređenja sa prethodnim Change inkarnacijama. Taj neko bio je Jerry Wexler, producent angažovan od Atlantika. Pre ove ploče, Aretha je snimala za Kolumbiju i njen debi za Atlantic label podrazumevao je nov studijski setup za novu prvosveštenicu soula: Wexler ga je kreirao kao pravi posvećenik njenom glasu. Pronašao je The Sweet Inspirations, fantastičnu vokalnu grupu koju je osnovala Emily 'Cissy' Houston(inače majka rahmetli Whitney) i zaokružio mali tim koji će izneti najbolje Aretine godine i albume i popeti je na visine koje ni uz kakve novce, studija i pripreme više neće dostići. Kukov klasik tako je nastavio da se valja uzdrhtalim crnim marševima i osnažuje veru u godinama ('67., '68., '69.) u kojima aktivizam soul zvezda postaje misija...bela Amerika cvili pred Džejms Braunom u panici od opravdanog besa obojenih...umetnost još jednom ispred života.

[francuski sobar]

Lud topik :DJebote kakav flešbek. Moj prvi dečački ulaz na zatvorenu žurku "starijih". Jedna od onih čuvenih kod Žane.Sa strepnjom otvoram tapacirana vrata jednog novog nepoznatog sveta i tu me u trenu pokosi udar nepojamne energije kvadrimilijarde vati direktno u mozak, srce i kroz celo telo

Little old town in TennesseThat's called a quiet little old communityA one-horse townYou have to watch what you're puttin downin old Nutbushhttp://www.youtube.com/watch?v=ipOz_k9zvzo

Dok sam se ushićen probijao do šanka kroz blještavi mrak, grmljavinu Tarnerovih, špalir popularnih školskih devojčica i starijih momaka, opojni zov duvana, alkohola, lakih droga a i onih srednjih, hormona, strasti, greha, seksa i rokenrola, znao sam i radovao se tome da moj život više nikad neće skrenuti sa krivog puta.Al kurac, zajebo sam se. Ne znam kad je tačno počelo a kad završilo ali polako mic po mic sve se vratilo u savršenu groznu normalu. Ona koja te savlada u potpunosti, svikneš na nju i više je ne primećuješ. Dok te nešto ovako tu i tamo ne podseti.

[April]

Meni je teško da se probijem kroz kasnije pokušaje. Ko ima pravo da osudi jednog Solomona Burka(čija se pesma Down in the valley inače nalazi na pomenutom Otis Blue albumu) što je napravio svoj Change? A loš je...veliki Solomon pao je baš kao što je popadala veličanstvena gomila slavnih - The Supremes, The Manhattans, The Band, Grateful Dead, pa čak i Herbie Hancock. Nimalo važniji nisu ni reproduktivci koji jednostavno vole tu pesmu i koriste svaku priliku da se oprobaju: sve je to korektno, a korektno nije dovoljno za ovakav predložak. R.Kelly, Billy Preston, Billy Bragg...Tina Turner je bukvalno uvredila ovaj klasik tezgareći sa semplovanim back vokalima...pri tom nije promašila ni ton, blistala je, videlo se da voli Change...letela iz dubokih registara u falset, dovela Robert Cray-a...Među najvrednija izvođenja svakako upadaju Patti LaBelle koja se drži Aretinog čitanja u bogatim orkestracijama:

Al Green sa duvačkom podrškom u redingovskom maniru, The Neville Brothers sa povratkom u intimnu improvizaciju i Three Dog Night, verovatno najsnažnije belo čitanje koje Change vodi u pravcu elektro bluza s kraja šezdesetih, prepunih gitara i prepunih muda:

Meni su drage i nepretenciozne novije verzije izvođača koji se nisu usudili da polemišu sa slavnim originalima, pa su pravili sopstvene zezalice koji apsolutno imaju smisla; zanimljiva akustična igrarija Laureen Hill, samo glas i gitara, bez drame i mistifikacije; bluziranje Playing for change tribute band-a ili sjajna vokalna minijatura Terence Trent D'Arbyja, tek da nas podseti kakav je bio talenat pre nego što je postao pop zvezda. Možda najprijatnije iznenađenje ostavio je Seal:

Seal mi je uvek bio dosadan, preozbiljan, preteatralan tip na koga se žene seku s ozbiljnim razlogom. Ali za ovakav ispad treba imati hrabrosti u najmanju ruku; on se vratio na sam početak, na gudački aranžman Rene Hola, i to nije bilo sve; gudače je sintetizovao, što je najkraći put do propasti, ali nije propao, uradio je to vrlo zanatski i uzbudljivo; ni to nije bilo sve, jer je i vokalni aranžman smestio negde u registre Sema Kuka i hrabro pustio glas; tu je izbegao staru grešku Al Greena sa sjajnim ravnim početkom i padanjem u prejaku improvizaciju nakon refrena; Seal sve vreme drži dinamiku bez povlađivanja emocijama, u koristeći vokal kao još jedan instrument u međuigri sa gudačima, puštajući samu pesmu da nas najprirodnije pozove...možda ja Silov opus jednostavno ne poznajem, pa me zatekao, aliovo je baš bio dobar povratak korenima.A u samom korenu, napisao sam, bila je stara Dilanova protestna pesma. Sam Cook nije doživeo, ali A Change is gonna come jeste, i ima u tome neke božanske pravde, da inspirator skine šešir i počne:

[April]

Lud topik :DJebote kakav flešbek. Moj prvi dečački ulaz na zatvorenu žurku "starijih". Jedna od onih čuvenih kod Žane.Sa strepnjom otvoram tapacirana vrata jednog novog nepoznatog sveta i tu me u trenu pokosi udar nepojamne energije kvadrimilijarde vati direktno u mozak, srce i kroz celo teloDok sam se ushićen probijao do šanka kroz blještavi mrak, grmljavinu Tarnerovih, špalir popularnih školskih devojčica i starijih momaka, opojni zov duvana, alkohola, lakih droga a i onih srednjih, hormona, strasti, greha, seksa i rokenrola, znao sam i radovao se tome da moj život više nikad neće skrenuti sa krivog puta.Al kurac, zajebo sam se. Ne znam kad je tačno počelo a kad završilo ali polako mic po mic sve se vratilo u savršenu groznu normalu. Ona koja te savlada u potpunosti, svikneš na nju i više je ne primećuješ. Dok te nešto ovako tu i tamo ne podseti.

Što je meni super kad ljudi ovako reaguju.Ceo topik i postoji samo da bi se ljudi podsetili trenutaka kad su ih te pesme pomerile. Tako ih i biram. Samo lični razlozi.

[Аврам Гојић]

jesi li razmisljao mozda da nabavis odnekud dobar mikrofon, nataknes u zvucnu kartu i napravis podcast?jebes mi sve ja bih placao da to slusam

[kralj]

+1Mene rade i price o pesmama, koje (u prilozenim verzijama) ni ne cuh. Genijalan topik.

Edited August 12, 2012 by kralj

[April]

jesi li razmisljao mozda da nabavis odnekud dobar mikrofon, nataknes u zvucnu kartu i napravis podcast?jebes mi sve ja bih placao da to slusam

Mislim da cela ideja ima smisla samo sa YT linkovima kroz koje može da se protrči onoliko koliko ti prija. Verovatno da ima ljudi kojima se ne sluša 10 verzija My funny valentine, pa preslušaju samo one koje ih rade.

[maheem]

dogodilo se na današnji dan...

ON THIS DAY, 26 AUGUST IN 1874 SIXTEEN BLACK PEOPLE WERE LYNCHED IN TENNESSEE

Southern trees bear strange fruitBlood on the leaves and blood at the rootBlack bodies swinging in the southern breezeStrange fruit hanging from the poplar treesPastoral scene of the gallant southThe bulging eyes and the twisted mouthScent of magnolias, sweet and freshThen the sudden smell of burning fleshHere is fruit for the crows to pluckFor the rain to gather, for the wind to suckFor the sun to rot, for the trees to dropHere is a strange and bitter crop