Redoran Posted January 31, 2022 Share Posted January 31, 2022 Ne znam gde ste namerili da stignete sa ovom pričom o hrvaćanima i prečanima, ali ako sad krene napušavanje brisaćemo sve to đuture. Quote Link to comment
namenski Posted January 31, 2022 Share Posted January 31, 2022 54 minutes ago, Њујоркер said: A 30 godina kasnije VI licka i III krajiska su samo nastavile tamo gde su im preci stali. Ja i dan danas nemam od istoricara odgovor na pitanje koliko je to Nemaca stradalo u "oslobodjenju Valjeva" od Valjevaca. 1? 2? 22? Nijedan? Ali su zato grad od 12000 skratili skoro za sestinu. Ovoliko o Valjevu septembra '44, i to iz dokumenta koji si sam postavio: ... 17 minutes ago, Њујоркер said: To sto namenski skace ko oparen, jer je slep kod ociju, ne znaci valjda da je i ostatak foruma takav;) I ja se od sveg srca nadam da ostatak foruma nije takav, sa sve moderacijom koja se brine za pristojnost, a koju ne brinu ovi znaci navoda iz posta na koji sam reagovao, sa sve konstatacijom da su partizanske jedinice prispele iz prekatm samo nastavile posao zapocet 1914/15 na unistavanju svega srbijanskog : Quote u "oslobodjenju Valjeva" od Valjevaca. Nego si se ti, bice, ujeo za jezik, red bi bio. Ako nisi, trebalo bi i to pod hitno. 1 Quote Link to comment
Њујоркер Posted January 31, 2022 Share Posted January 31, 2022 (edited) Problem sa tim izvestajem jeste nepreciznost. Kod komunistckih izvora svi su neprijatelji, oni ne razlikuju naciste, ljoticevce i nedicevce (pa ni cetnike, koji su u tom trenutku van grada i bivaju razbijeni). S obzirom da su se borbe vodile uglavnom u centru grada, gde su bili nedicevci i ljoticevci, ja mogu samo da zakljucim da su tih 113 neprijatelja upravo (ili barem uglavnom) oni. Nemacke snage su uglavnom bile u kasarni Petog puka Kralja Milana na Krusiku, to je tada bilo van grada, ali bilo je nekih manjih jedinica i u samom gradu, u zgradi suda (feldzandarmerija). Za pretpostaviti je da je bilo i njihovih gubitaka, ali ja za svojih skoro pola veka zivota nikad nisam saznao koji ih je broj. Otude i pitanje. A ljoticevci i nedicevci su stradali zestoko. I u borbama, a ono sto je prezivelo borbe, nije dugo ostalo u zivotu. A s obzirom da je Valjevo posle Beograda i Smedereva bilo najvece ljoticevsko uporiste u Srbiji, jasno je da je bilo streljanja samo tako. Ni novije knige ne nude precizne odgovore. Ovo je iz pdf izdanja knige Valjevo pod okupacijom. Barem znamo da je bilo zasigurno svapskih zrtava. Spoiler Током 14. и 15. септембра одвијале су се велике борбе за Ваљево, у којима су комунистичке снаге успеле да савладају гарнизон СДК, фокусиране у својим упориштима у центру Ваљева, у Официрском дому и хотелу Бранковина. а немачке тачке отпора изолују, те су се Немци повукли и утврдили на брду Крушик и касарни Петог пука. Судија Јовановић се сећао: „Четрнаестог септембра дошао сам кући у време када се руча, и када смо сели да једемо, чуле су се две детонације. Свет се повукао у куће, а у први мрак почели су да прелећу црвено-светлећи меци.“ Борбе у граду су почеле. Око три сата по поночи у кућу им је ушао један војник, у војничкој блузи, са петокраком на капи. Уз ракију и цигару причао им је „о енглеским авионима који спуштају топове и односе рањенике у болнице у Италији“. У то време велики Џон Бул бије по Официрском дому, штекћу митраљески рафали. Борбе су потрајале и сутрадан, и „У 4 сата после подне престао је отпор из Официрског дома и хотела Бранковина; крајскоманда и фелджандармерија пале су још јутрос“. На све стране се виде трагови пушчане паљбе; мртви леже по улицама и двориштима. Центар Ваљева је слободан, али се и даље воде борбе око касарне Петога пука. Не марећи на то, грађани масовно улазе у зграду крајскоманде. И понављају се слике као и из априла 1941. године. Појединци из ње износе шта им је при руци: завесе, тепихе, фотеље, радио апарате... „Сељаци из оближњих заселака су колима одвукли кревете из болнице, кваке и делове водоводних инсталација“. Партизани отварају војне магацине и из њих деле одећу и ћебад „јел се не зна да ли ће остати“. За то време, борбе око Петог пука се и даље воде. 191 Међутим, Немцима је ускоро стигло појачање, па су партизанске јединице поново потиснуте из Ваљева. Помоћ је Немцима стигла другог дана од уласка партизана, поподне и то из два правца, и од Шапца и од Београда.“ На пола сата пре доласка Немаца сигналним пиштољем партизани су позвани да се повуку. Настало је затишје без иједног пуцња, у вароши нигде живе душе, на улицама само немачке трупе које су дошле камионима. Варош је поново прешла у немачке руке. Око 5 сати после подне два црно обојена авиона надлетала су изненада изнад вароши и бацили бомбе на касарну Петог пука. Једног од њих Немци су погодили из противавионског топа. Два угљенисана леша авијатичара сахрањена су у кукурузишту, без обележја.192 Пред вече 17. септембра у Ваљево су авионом долетели командант немачких трупа у Србији генерал Фелбер и командант Српског добровољачког корпуса генерал Коста Мушицки и ободрили снаге које су се одупирале нападима.193 Сутрадан доподне Немци су попалили војне магацине и сагорели лешеве својих војника у бараци Петога пука. Динамитом су протресли по последњи пут темеље и зидове запаљене зграде Петог пука и кренули пут Београда. „Тачно у 2 часа и 45 минута после подне, у понедељак 18. септембра 1944. године, један фелдвебел из последњег тенка скинуо је са зграде крајскоманде таблу над улазом са црним орлом раширених крила.“194 Тако је Ваљево коначно ослобођено 18. септембра када су се јединице НОВЈ вратиле у град, који су Немци напустили, после 1.253 дана од уласка прве немачке колоне, пошто су претходно порушили своје последње упориште, касарну Петога пука на брду Крушик. Ваљево је било први већи град и центар округа у Србији који су партизанске снаге самостално ослободиле и задржале га под својом контролом.195 И савезничке снаге регистровале су велику победу 1. корпуса: „Стигли су детаљи о недавним борбама око Ваљева. Непријатељске снаге које су судјеловале у бојевима састојале су се од њемачких полицијских и других трупа, Недићеваца и Љотићеваца, нешто Белогардијских Руса и великог броја новорегрутираних четника. У свему заробљено је 1.500 заробљеника, већином четника, који су дезертирали код прве прилике и сада су се прикључили партизанима или су враћени кућама. Велика количина опреме заробљена је.“196 Edited January 31, 2022 by Њујоркер spojler Quote Link to comment
namenski Posted January 31, 2022 Share Posted January 31, 2022 8 hours ago, Hamlet Strašni said: Zar zločine nije činila ona neka vražija lendver kuk regimenta iz zagorja? Ma daj bre, ne primaj se ni ti, pristojnosttm na stranu, kakvo Zagorje, kakvi bakraci, stara kurva Austrija znala je da iskoristi, zakrvi medjusobno: u tim istim istorijama koje se danas ponovo citaju imas i dokumentovane, ne samo iz srpskih izvora, primere poput primera bas iz 1914. negde oko Cera, u kojoj jedna jedinica srpske vojske nekoliko puta napada KuK polozaj koji brane neki zli Licani/Krajisnici, i biva odbijena uz poprilicne gubitke. Da bi jedan od nasihtm jednog trenutka povikao predajte se, ne ginite ludo tako nekako... I dobio odgovor gde si ti cuo da se Srbi predaju... Igrati danas na tim tragedijama, sa sve stradanjem dzumle Zapadnobalkanaca, Srba, Hrvata, Bosanaca, po Galiciji protiv Rusije, Italiji, cak i na Zapadnom frontu, potezati je u savremenim a la 90-te nacionalistickim divljanjima, sa sve stavljanjem navodnika na oslobodjenje Valjeva septembra 1944. je lesinarenje i pišanje po sopstvenoj istoriji. I to pišanje kome ima da zahvalimo i danasnju revitalizaciju Ljotica i ostale bagre, sa sve stajanjem u 5. redu na obelezavanju pobede u WW2. I jos toliko toga: sramota nas da pomenemo da je 1 Lenjin na svo drvlje i kamenje koje je bacao na ogavne izazivace WW1, grabljivce ustremljene na tudje teritorije, kolonije i profite, jasno, glasno i sa postovanjem pisao da Srbija jedina vodi pravedan rat..., sramota nas da pomenemo Dzona Rida i njegove reportaze iz Srbije u WW1, jer je Rid bio crven, trpimo imbecilne spotove sa Florom Sends, Tucovica nam zaboravljaju... Ma daj bre... Quote Link to comment
Hamlet Strašni Posted January 31, 2022 Share Posted January 31, 2022 Just now, namenski said: Ma daj bre, ne primaj se ni ti, pristojnosttm na stranu, kakvo Zagorje, kakvi bakraci, stara kurva Austrija znala je da iskoristi, zakrvi medjusobno: u tim istim istorijama koje se danas ponovo citaju imas i dokumentovane, ne samo iz srpskih izvora, primere poput primera bas iz 1914. negde oko Cera, u kojoj jedna jedinica srpske vojske nekoliko puta napada KuK polozaj koji brane neki zli Licani/Krajisnici, i biva odbijena uz poprilicne gubitke. Da bi jedan od nasihtm jednog trenutka povikao predajte se, ne ginite ludo tako nekako... I dobio odgovor gde si ti cuo da se Srbi predaju... Igrati danas na tim tragedijama, sa sve stradanjem dzumle Zapadnobalkanaca, Srba, Hrvata, Bosanaca, po Galiciji protiv Rusije, Italiji, cak i na Zapadnom frontu, potezati je u savremenim a la 90-te nacionalistickim divljanjima, sa sve stavljanjem navodnika na oslobodjenje Valjeva septembra 1944. je lesinarenje i pišanje po sopstvenoj istoriji. I to pišanje kome ima da zahvalimo i danasnju revitalizaciju Ljotica i ostale bagre, sa sve stajanjem u 5. redu na obelezavanju pobede u WW2. I jos toliko toga: sramota nas da pomenemo da je 1 Lenjin na svo drvlje i kamenje koje je bacao na ogavne izazivace WW1, grabljivce ustremljene na tudje teritorije, kolonije i profite, jasno, glasno i sa postovanjem pisao da Srbija jedina vodi pravedan rat..., sramota nas da pomenemo Dzona Rida i njegove reportaze iz Srbije u WW1, jer je Rid bio crven, trpimo imbecilne spotove sa Florom Sends, Tucovica nam zaboravljaju... Ma daj bre... Ne govorim o borbama, znam za to, nego o zločinima po Mačvi i Pocerini 1914. Quote Link to comment
namenski Posted January 31, 2022 Share Posted January 31, 2022 (edited) 10 minutes ago, Њујоркер said: Problem sa tim izvestajem jeste nepreciznost. Kod komunistckih izvora svi su neprijatelji, oni ne razlikuju naciste, ljoticevce i nedicevce (pa ni cetnike, koji su u tom trenutku van grada i bivaju razbijeni). S obzirom da su se borbe vodile uglavnom u centru grada, gde su bili nedicevci i ljoticevci, ja mogu samo da zakljucim da su tih 113 neprijatelja upravo (ili barem uglavnom) oni. Nemacke snage su uglavnom bile u kasarni Petog puka Kralja Milana na Krusiku, to je tada bilo van grada, ali bilo je nekih manjih jedinica i u samom gradu, u zgradi suda (feldzandarmerija). Za pretpostaviti je da je bilo i njihovih gubitaka, ali ja za svojih skoro pola veka zivota nikad nisam saznao koji ih je broj. Otude i pitanje. A ljoticevci i nedicevci su stradali zestoko. I u borbama, a ono sto je prezivelo borbe, nije dugo ostalo u zivotu. A s obzirom da je Valjevo posle Beograda i Smedereva bilo najvece ljoticevsko uporiste u Srbiji, jasno je da je bilo streljanja samo tako. Ajde? A ti nevino stradali ljoticevci, nedocevci i cetnici koji su se doduse izmakli, borili su se na cijoj strani? Protiv koga? I ciji su to saveznicki avioni pomagali pri oslobodjenju Valjeva? Kome su pomagali? Quote Kod komunistckih izvora svi su neprijatelji, oni ne razlikuju naciste, ljoticevce i nedicevce (pa ni cetnike, koji su u tom trenutku van grada i bivaju razbijeni). Fuj, mrski komunisticki izvori: oni, svi dzumle, pucaju na tebe, a ti ih ne razlikujes. Bljak. I kako su smeli da ih razbijaju kada su oni u tom trenutku van grada, fuj, bljak, pu.. 'Ajde za njih onda, zar borbe, taj rad... Al' je problem danas i ovde, s tobom. Bezi bre. Edited January 31, 2022 by namenski 1 Quote Link to comment
namenski Posted January 31, 2022 Share Posted January 31, 2022 7 minutes ago, Hamlet Strašni said: Ne govorim o borbama, znam za to, nego o zločinima po Mačvi i Pocerini 1914. Znam ja o cemu govoris i tu spora nema: problem je samo sto su te KuK jedinice 90-ih naprasno popunjenetm Hrvatima sa drugom Titom na celu A sada, evo, i Srbima iz preka koji su '44. nastavili zapoceto. Uostalom, eno ti covek gore lepo objasnio... Quote Link to comment
Њујоркер Posted January 31, 2022 Share Posted January 31, 2022 Pa naravno da su komunisticki izvori, nisu cetnicki ni ljoticevski. Imas problem? Quote Link to comment
Hamlet Strašni Posted February 1, 2022 Share Posted February 1, 2022 12 minutes ago, namenski said: Znam ja o cemu govoris i tu spora nema: problem je samo sto su te KuK jedinice 90-ih naprasno popunjenetm Hrvatima sa drugom Titom na celu A sada, evo, i Srbima iz preka koji su '44. nastavili zapoceto. Uostalom, eno ti covek gore lepo objasnio... Nije mi Tito ni pao na pamet. Ne deluje mi logično da su Srbi klali i palili crkve 1914 isto kao sto mi deluje sasvim logično ova priča o “ne predajemo se”. Quote Link to comment
namenski Posted February 1, 2022 Share Posted February 1, 2022 8 minutes ago, Њујоркер said: Pa naravno da su komunisticki izvori, nisu cetnicki ni ljoticevski. Imas problem? Nemam, nikakav... A ti: 16 minutes ago, namenski said: A ti nevino stradali ljoticevci, nedicevci i cetnici koji su se doduse izmakli, borili su se na cijoj strani? Protiv koga? I ciji su to saveznicki avioni pomagali pri oslobodjenju Valjeva? Kome su pomagali? Fuj, mrski komunisticki izvori: oni, svi dzumle, pucaju na tebe, a ti ih ne razlikujes. Bljak. I kako su smeli da ih razbijaju kada su oni u tom trenutku van grada, fuj, bljak, pu.. Ili mislis da bi trebalo da se okrenemo i cetnickim i ljoticevskim izvorima, ne bismo li dobili odgovore na ova moja pitanja gore? Buduci da mi ti ne odgovaras... Sorry, Погледи i Самарџићи su na drugoj adresi, vidi ti to sa njima blago meni, mozda na kraju oslobodite Beograd... Quote Link to comment
gone fishing Posted February 1, 2022 Share Posted February 1, 2022 34 minutes ago, Њујоркер said: Problem sa tim izvestajem jeste nepreciznost. Kod komunistckih izvora svi su neprijatelji, oni ne razlikuju naciste, ljoticevce i nedicevce (pa ni cetnike, koji su u tom trenutku van grada i bivaju razbijeni). S obzirom da su se borbe vodile uglavnom u centru grada, gde su bili nedicevci i ljoticevci, ja mogu samo da zakljucim da su tih 113 neprijatelja upravo (ili barem uglavnom) oni. Nemacke snage su uglavnom bile u kasarni Petog puka Kralja Milana na Krusiku, to je tada bilo van grada, ali bilo je nekih manjih jedinica i u samom gradu, u zgradi suda (feldzandarmerija). Za pretpostaviti je da je bilo i njihovih gubitaka, ali ja za svojih skoro pola veka zivota nikad nisam saznao koji ih je broj. Otude i pitanje. A ljoticevci i nedicevci su stradali zestoko. I u borbama, a ono sto je prezivelo borbe, nije dugo ostalo u zivotu. A s obzirom da je Valjevo posle Beograda i Smedereva bilo najvece ljoticevsko uporiste u Srbiji, jasno je da je bilo streljanja samo tako. Ni novije knige ne nude precizne odgovore. Ovo je iz pdf izdanja knige Valjevo pod okupacijom. Barem znamo da je bilo zasigurno svapskih zrtava. Hide contents Током 14. и 15. септембра одвијале су се велике борбе за Ваљево, у којима су комунистичке снаге успеле да савладају гарнизон СДК, фокусиране у својим упориштима у центру Ваљева, у Официрском дому и хотелу Бранковина. а немачке тачке отпора изолују, те су се Немци повукли и утврдили на брду Крушик и касарни Петог пука. Судија Јовановић се сећао: „Четрнаестог септембра дошао сам кући у време када се руча, и када смо сели да једемо, чуле су се две детонације. Свет се повукао у куће, а у први мрак почели су да прелећу црвено-светлећи меци.“ Борбе у граду су почеле. Око три сата по поночи у кућу им је ушао један војник, у војничкој блузи, са петокраком на капи. Уз ракију и цигару причао им је „о енглеским авионима који спуштају топове и односе рањенике у болнице у Италији“. У то време велики Џон Бул бије по Официрском дому, штекћу митраљески рафали. Борбе су потрајале и сутрадан, и „У 4 сата после подне престао је отпор из Официрског дома и хотела Бранковина; крајскоманда и фелджандармерија пале су још јутрос“. На све стране се виде трагови пушчане паљбе; мртви леже по улицама и двориштима. Центар Ваљева је слободан, али се и даље воде борбе око касарне Петога пука. Не марећи на то, грађани масовно улазе у зграду крајскоманде. И понављају се слике као и из априла 1941. године. Појединци из ње износе шта им је при руци: завесе, тепихе, фотеље, радио апарате... „Сељаци из оближњих заселака су колима одвукли кревете из болнице, кваке и делове водоводних инсталација“. Партизани отварају војне магацине и из њих деле одећу и ћебад „јел се не зна да ли ће остати“. За то време, борбе око Петог пука се и даље воде. 191 Међутим, Немцима је ускоро стигло појачање, па су партизанске јединице поново потиснуте из Ваљева. Помоћ је Немцима стигла другог дана од уласка партизана, поподне и то из два правца, и од Шапца и од Београда.“ На пола сата пре доласка Немаца сигналним пиштољем партизани су позвани да се повуку. Настало је затишје без иједног пуцња, у вароши нигде живе душе, на улицама само немачке трупе које су дошле камионима. Варош је поново прешла у немачке руке. Око 5 сати после подне два црно обојена авиона надлетала су изненада изнад вароши и бацили бомбе на касарну Петог пука. Једног од њих Немци су погодили из противавионског топа. Два угљенисана леша авијатичара сахрањена су у кукурузишту, без обележја.192 Пред вече 17. септембра у Ваљево су авионом долетели командант немачких трупа у Србији генерал Фелбер и командант Српског добровољачког корпуса генерал Коста Мушицки и ободрили снаге које су се одупирале нападима.193 Сутрадан доподне Немци су попалили војне магацине и сагорели лешеве својих војника у бараци Петога пука. Динамитом су протресли по последњи пут темеље и зидове запаљене зграде Петог пука и кренули пут Београда. „Тачно у 2 часа и 45 минута после подне, у понедељак 18. септембра 1944. године, један фелдвебел из последњег тенка скинуо је са зграде крајскоманде таблу над улазом са црним орлом раширених крила.“194 Тако је Ваљево коначно ослобођено 18. септембра када су се јединице НОВЈ вратиле у град, који су Немци напустили, после 1.253 дана од уласка прве немачке колоне, пошто су претходно порушили своје последње упориште, касарну Петога пука на брду Крушик. Ваљево је било први већи град и центар округа у Србији који су партизанске снаге самостално ослободиле и задржале га под својом контролом.195 И савезничке снаге регистровале су велику победу 1. корпуса: „Стигли су детаљи о недавним борбама око Ваљева. Непријатељске снаге које су судјеловале у бојевима састојале су се од њемачких полицијских и других трупа, Недићеваца и Љотићеваца, нешто Белогардијских Руса и великог броја новорегрутираних четника. У свему заробљено је 1.500 заробљеника, већином четника, који су дезертирали код прве прилике и сада су се прикључили партизанима или су враћени кућама. Велика количина опреме заробљена је.“196 tih podataka verovatno ima u ratnom dnevniku vermahta, samardžić ga je koristio kod prikaza 10 najvećih bitaka četnika sa švabama Quote Link to comment
namenski Posted February 1, 2022 Share Posted February 1, 2022 3 minutes ago, Hamlet Strašni said: Nije mi Tito ni pao na pamet. Ne deluje mi logično da su Srbi klali i palili crkve 1914 isto kao sto mi deluje sasvim logično ova priča o “ne predajemo se”. Nije nikome, sve dok nisu zafalili dokazi o srbomrzenju sa svih strana i svacijoj, a ne samo nasojtm krivici za govna u koja smo sebe ubacili i iz kojih ni dandanas ne uspevamo da se izvucemo. Nema u WW1 nikakve logike, osim napora 1 naroda da prezivi suprotstavljajuci se ne samo danas nezamislivo nadmocnijem neprijatelju, nego i sopstvenim saveznicimatm... Imas kod Kisch-a u Zapisi to Kisch, stravican opis 1 srpskog komandosa cetnika i KuK stabu u Bijeljini, inace oficira sa sve opisom njegove ravnodusnosti i nejebavanja bilo koga u ocekivanju da bude streljan kao spijun... Imas i opste cutanje - sve do danas - na temu oficira srpske vojske koji su se posle rata vracali iz zarobljenistva i kojima je sudjeno. Sa sve nekoliko i smrtnih kazni. Quote Link to comment
Њујоркер Posted February 1, 2022 Share Posted February 1, 2022 2 hours ago, gone fishing said: tih podataka verovatno ima u ratnom dnevniku vermahta, samardžić ga je koristio kod prikaza 10 najvećih bitaka četnika sa švabama Vrlo verovatno, svabe su poznate da vode preciznu evidenciju. Tim pre za cudjenje je da se i ne zna broj poginulnih nacista u oslobodjenju grada. Ako se i moze razumeti da onaj prvi rad koji je objavljen sedamdesetih se temeljio na istrazivanjima Vojnoistorijskog instituta, koji je opet isao po zapisima VS NOV, zacudjuje da Belic, Krivosejev i drugi koji se bave tematikom ne posegnu za arhivom vermahta, vec i dan danas imamo neke uopstene ocene. Ali takav smo valjda narod, ni nase ne umemo da prebrojimo i pobrojimo koliko nas je nestalo u vojevanju (za okrug valjevski procene, opet procene!!!!, su oko 4000), sto bi onda se akali sa tamo nekim nemcima... Quote Link to comment
djeneralche Posted February 1, 2022 Share Posted February 1, 2022 Uzeti zlocine nad civilnim stanovnistvom Zapadne Srbije od strane AU vojske, u kojoj jeste bilo i Srba ali postoji i nula dokaza da su te zlocine vrsili Srbi, iako to uopste nije ni bitno, zatim povezati te zlocine sa "precima" i potomcima i reci da je isti zlocin pocinjen u borbama za Valjevo namerno od tih potomaka jer su potomci, iako sam kaze da ima nula dokaza da su ljoticevci/nedicevci/cetnici streljani od strane partizanskih jedinica i to sve u kontekst da Srbiji nikada nece biti bolje dok se tolike lazi ne pretvore u istinu je jedan od najodvratnijih postova koje sam procitao na forumu. 4 Quote Link to comment
pasha Posted February 1, 2022 Share Posted February 1, 2022 On 31.1.2022. at 13:41, BWA said: Srbi Hrvacani su vjekovima ratovali za Cara. Inercija jbg. Sa druge strane bilo ih je dosta i u dobrovoljcima srpske vojske. Ali jeste zanimljivo pitanje. Samo Srbi hrvacani ili Srbi bosancani, Srbi kotorani, Srbi vojvodjani, Srbi budvani...pa oni svi behu 1914 u KuK...Srbi u KuK su slani na Istocni front a onda na Italijanski. Verovatno je bilo nekih Srba koji su slani i na Srbiju ali to nije bila masovna pojava. Stavise, zbog masovnog dezertiranja na Istocnom frontu i prelaska na rusku stranu je stvorena Srpska dobrovoljacka divizija, kasnije nazvana Jugoslovenska divizija koja je imala jednu od znacajnih uloga u proboju Solunskog fronta tj. Bitke na Dobrom polju. Oni Srbi iz KuK koji su prebegli u Srbiju da budu dobrovoljci su imali teske more jer njihove porodice su odvodjene u logore, puno je ljudi ubijeno ili umrlo od teskih uslova. Primera radi, samo u tranzitnom logoru u Kovinu je spaljeno zivo preko 1000 Srba i Rumuna 1918 pri povlacenju KuK vojske... Spomеnik stradalim intеrnicima podigla jе, prе ravno 90 godina, Žеnska zadruga „Kolo srpskih sеstara“, a obnovljеn jе, kako stoji na staroj, sa autеntično sačuvanim tеkstom ploči, 1962. godinе. Obnovilo ga jе tada Udružеnjе pеnzionеra.Na novoj spomеn ploči od mеrmеra uklеsan jе tеkst „Na ovom mеstu sе nalazе posmrtni ostaci višе od 1000 intеrniranih Srba i Rumuna stradalih u požaru koji jе 1918. zahvatio tranzitni logor Svilara u Kovinu“. Zanimljivo je da ovaj spomenik bio totalno zapusten dok je npr. spomenik ubijenim Nemcima , 100 m udaljenog od ovoga iznad, pri napadu na Smederevo u jesen 1915 se redovno odryava i redovno dolaze predsatavnici nemacke i austrijske ambasade. Mozda zato Njujorker nije upoznat sa time. Broj Srba umrlih po KuK logorima u periodu 1914-1918 se merdi desetinama hiljada. Ti Srbi koji su bili dobrovoljci su kasnije dobijali zemlju po Slavoniji i Vojvodini i narocito su njihove porodice nastradale tokom NDH perioda. Quote Link to comment
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.