the king

[Lrd]

Mekonahi je odličan RF ako ima reditelja koji će da ga obuzda. Sjajan kasting, samo da je tu reditelj sa iole integriteta.

 

Ovaj post iznad mog ne bih komentarisao, osim što sam ga riportovao kao najcrnju blasfemiju i apsolutno svesno ignorisanje suštine.

[Weenie Pooh]

Ma daj bre, tebi kao stoji da je Uporište američka verzija Gospodara prstenova? Nemoj samo da mi pominješ "borbu dobra i zla" pošto je po toj logici svaki drugi film neka verzija LOTR...

[Lrd]

Ma jok, obe tvrdnje su besmislene. Ti si opljunuo jednu besmislicu iznoseći drugu, zato sam se pobunio.

[Weenie Pooh]

Eh, pa razlika je što se ja šalim a novinar Guardiana izgleda ozbiljno misli da je pseudo-religijski post-apokaliptični ep u kom 90% čovečanstva umre od gripa a ostali se svrstaju uz boga ili uz đavola isto što i Lord of the Rings.

 

Martina su razni tokom godina poredili sa Tolkinom, to ima neuporedivo više smisla jer je reč o istom žanru ako ništa drugo. Pošto je moderna i američka verzija u pitanju, sve je grimmer & grittier (& tittier), tako da... sličnosti i razlike u formi su prilično jasne. Dok je the Stand poređenje je promašeno od A do Š.

[Прслин]

Мислим да поређење није по квалитету. Господар прстенова је очигледно прилично утицао на Упориште. Није само борба добра и зла, има ту и чаробњака белих и црних, путовања кроз опустошене пределе, групе која се одважује на пут у непријатељско мрачно краљевство... Али, то је скроз легитимно и не видим што би се љутио због тога.

[Weenie Pooh]

Nisu to nikakvi čarobnjaci bel i crni nego straight-up Božja Proročica i očigledni Antihrist. 

 

Da se LOTR dešava u post-apokaliptičnom svetu gde je Middle-Earth opustošen zarazom koju su bioinženjeri Gondora spremali kao Konačno Rešenje za problem orka ali im se otela kontroli, pa onda malobrojne preživele Galadrijela priziva u Lotlorijen da sviraju bendžo i mese lembas hleb, dok ih Sauron zove kod sebe u recimo Osgilijat da se iz dosade međusobno razapinju na krstove, i da se onda smuvaju Sem Gemdži i Jovana™ pa izdajnički podmetnu bombu u Lotlorijenu, pa onda Galadrijela na samrti naredi da Gandalf, Frodo, Aragorn, i Gimli odu pravo u Mordor da se razračunaju sa Sauronom, uzdajući se u Valare koji su sto posto na njihovoj strani iako su nedavno opustošili maltene ceo svet, i da onda tamo ničim izazvan Golum detonira prsten u ključnom trenutku i sve ih zajedno pobije, samo se Sauron reinkarnira negde na obalama Umbara da najavi nastavak priče...

 

... poređenje bi imalo smisla. Ali nema.

[Прслин]

...и да се уместо Упориште зове Америчка верзија Господара прстенова.

 

Некада превише буквално размишљаш, Вини.

[Weenie Pooh]

Samo kad ne mogu da odolim. Ali ozbiljno, nema ničega "legitimnog" u poređenju postapokaliptičnog horora sa epskom fantastikom. Sličnosti koje navodiš su savršeno površne i ne ukazuju ni na šta; to je kao kad ti Gojko kaže da golove za Newcastle od februara postižu samo igrači čije prezime počinje slovima A, B, ili C - faktoid koji lebdi u vakuumu sam za sebe, bez ikakvog smisla koji bi ga povezao sa ostatkom sveta.

[Lrd]

Eh, pa razlika je što se ja šalim a novinar Guardiana izgleda ozbiljno misli da je pseudo-religijski post-apokaliptični ep u kom 90% čovečanstva umre od gripa a ostali se svrstaju uz boga ili uz đavola isto što i Lord of the Rings.

 

Martina su razni tokom godina poredili sa Tolkinom, to ima neuporedivo više smisla jer je reč o istom žanru ako ništa drugo. Pošto je moderna i američka verzija u pitanju, sve je grimmer & grittier (& tittier), tako da... sličnosti i razlike u formi su prilično jasne. Dok je the Stand poređenje je promašeno od A do Š.

 

Okej, nisam skapirao da se zajebavaš.

 

Mada, sad kad sam razmislio malo duže (jedno 7 sekundi sam proveo u razmišljanju), suštinska zajednička crta Gospodara i Standa je što je u obe knjige ključ uspeha vera. Svi oni veruju u malo verovatnu pobedu i na kraju pobede jer im je vera dala snagu.

 

A možda je novinar Gardijana mislio da je "američki Gospodar" u smislu da je glas jedne generacije i delo koje je redefinisalo (pod)žanr?

 

U stvari, neću ni da racionalizujem, netačno je poređenje i kraj.

[Weenie Pooh]

Vera? Ne bih da trolujemo Tolkinom Kingovu temu ali... kakva bre vera? Ne možeš valjda motive prijateljstva i dužnosti i samopožrtvovanja da svedeš na religijski fanatizam. Sem nije nosio Froda kroz Mordor zato što su mu Manwe i Varda to naredili u snovima, nego prosto zato što mu je bio odan.

 

Što se Standa tiče, nisam baš siguran koliko je to žanrovski uticajna knjiga bila, sigurno nije Kingova najpopularnija. Ja je volim uprkos karakterističnoj logoreji autora i nedotupavom ignorisanju sveta van granica Gileada u kom živi izabrani narod koji čak i posle apokalipse peva himnu i veruje u boga.

[Lrd]

Vera? Ne bih da trolujemo Tolkinom Kingovu temu ali... kakva bre vera? Ne možeš valjda motive prijateljstva i dužnosti i samopožrtvovanja da svedeš na religijski fanatizam. Sem nije nosio Froda kroz Mordor zato što su mu Manwe i Varda to naredili u snovima, nego prosto zato što mu je bio odan.

 

 

Ne klasična religija, ali seti se šta Gandalf govori čekajući ente, ili kako Aragorn odbrani hobite od Nazgula. I sve vreme u knjizi Gandalf priča kako Sauron i Nazguli pobeđuju time što šire očaj i beznađe i kako je to njihovo glavno oružje. Celo Tolkinovo delo maltene govori o tome kako treba zadržati čist duh i sl.

Možda si davno čitao, a ona tupost od filma ti je zamenila knjigu u glavi?

[Weenie Pooh]

Pa cela knjiga jeste u tom "svetlo protiv tame" stilu pisana, naravno, ali to su totalno primenjene apstrakcije. Ne zahteva se nikakva posebna vera ni ubeđenje kad imaš fizičko prisutstvo zla i dobra u svetu pred sobom. 

 

Vera može da motiviše Saladina ili Majku Terezu, ali Aragorn je benevolentni nacionalista sa dinastičkim aspiracijama, Boromir isto. Gimli je patuljački politički izaslanik sa sekirom. Meri i Pipin su prosto hteli da pomognu svom prijatelju i rođaku, plus da vide malo sveta. To su motivacije koje čovek može da razume i sagleda bez kačenja na "oni nose crne dresove a mi bele" ideološku osnovu. Da u LOTR postoje likovi (osim natprirodnog Gandalfa) koje pokreće neki krstaški verski fanatizam, bila bi mnogo manje relatable knjiga. Bio bi to u stvari Silmarilion, sa miltonovskim Feanorom i mesijanskim Earendilom itd.

 

On topic, uporedi to sa Uporištem i njegovim deus ex machina motivacijama gde ti starozavetno božanstvo poručuje "Poslao sam pošast da pobije sve do kojih ti je ikad bilo stalo, a sada me obožavaj i sledi reči mog proroka inače će i tebi isto da se desi." Dobar deo horora koji King tu vešto stvara je upravo taj verski aspekt, gde su svi likovi prosto upali u nekakav natprirodni sukob koji niti razumeju niti mogu da razreše, svi su manje-više bespomoćne figure u armagedonskim božanskim zavrzlamama... Tu beznadežnu situaciju najbolje shvata Lloyd Henreid pred kraj knjige, Flagova desna ruka; nije slučajno on Kingov omiljeni lik.

Edited November 26, 2014 by Weenie Pooh

[Lrd]

Pa cela knjiga jeste u tom "svetlo protiv tame" stilu pisana, naravno, ali to su totalno primenjene apstrakcije. Ne zahteva se nikakva posebna vera ni ubeđenje kad imaš fizičko prisutstvo zla i dobra u svetu pred sobom. 

 

Vera može da motiviše Saladina ili Majku Terezu, ali Aragorn je benevolentni nacionalista sa dinastičkim aspiracijama, Boromir isto. Gimli je patuljački politički izaslanik sa sekirom. Meri i Pipin su prosto hteli da pomognu svom prijatelju i rođaku, plus da vide malo sveta. To su motivacije koje čovek može da razume i sagleda bez kačenja na "oni nose crne dresove a mi bele" ideološku osnovu. Da u LOTR postoje likovi (osim natprirodnog Gandalfa) koje pokreće neki krstaški verski fanatizam, bila bi mnogo manje relatable knjiga. Bio bi to u stvari Silmarilion, sa miltonovskim Feanorom i mesijanskim Earendilom itd.

 

Opet ti. Ne govorim o verskom fanatizmu ili svrstavanju uz neku konkretnu religiju, nego o veri koja im daje njihovu istrajnost. Niko tu ne brani religiju, već im njihova unutrašnja snaga daje moć. Kako je Aragorn rasterao Nazgule? Tukao ih sigurno nije. Na više mesta u knjizi Tolkin piše da je najveća snaga Nazgula kada delaju iz pozadine i kada se ne zna da su tu, jer šire sumnju, strah i šta još među ljudima.

Kad se na kraju Vič king pojavi u bici za Minas Tirit, Tolkin to opisuje, da ne hulim sada u parafrazama, na koga padne njegova senka, toga obuzme očaj, a jedino na Gandalfa ne pada senka. Isto im je ta vera dala snage da istraju i ne raspadnu se do zore i dolaska pojačanja, ista vera koja je Jovajni dala snage da ostane uspravna pred Vič kingom, ista vera koja postoji maltene u svakom poglavlju knjige.

 

Dakle, nije to banalno, prizemo i bukvalno "vera" u smislu "religija", da se likovi prekrste urade verski ritual tri puta i znaju da ih čekaju nepregledna zelena polja Valinora, nego im ta unutrašnja vera daje snagu, vera kao istrajnost, nepokolebljivost, unutrašnja čistota, suština dobra. Cela knjiga je takva, non-stop. Mora biti da si veliki cinik ili da nisi nikad trenirao dalekoistočne borilačke veštine ako si potpuno omašio taj koncept.

 

Mada, možda i "vera" nije reč koju ostatak sveta koristi za te stvari, a ja sam u zabludi?

Edited November 26, 2014 by Lrd

[Weenie Pooh]

Pa vidi, ako porediš vrlo religijsku veru u Uporištu sa "verom" u LOTR, onda ja mogu samo da pretpostavim da između stavljaš znak jednakosti. To što Nazguli šire očaj ne vidim kakve veze ima, a kako ih je tačno Aragorn rasterao na Bregu vetrova mislim da ni njemu samom nije jasno. Kao da ih je omanji čopor nekih kljakavih letargičnih vukova napao, u tolikoj su frci bili. Sve u svemu, ako ti zoveš svaki herojski akt činom vere, onda OK, može LOTR komotno da se čita i na časovima veronauke koliko je verski nabijen.

 

(Geek Out +1,000: Gandalf IMHO jeste očajavao pred glavnim Nazgulom na razvaljenim kapijama Minas Tirita, prkos koji tu pokazuje nije iskren kao onaj u Moriji, to je više ono kao hopeless last stand. Da je Rohan stigao pet minuta kasnije, sve bi bilo bitno drugačije. From a mouth unseen there came a deadly laughter. 'Old fool!' he said. 'Old fool! This is my hour. Do you not know Death when you see it? Die now and curse in vain!' And with that he lifted high his sword and flames ran down the blade.)

[Ariel]

Samo da plusjeanujem Lrda za ovaj poslenji post i da dodam da mi se čini da Vini malo robuje žanrovskim odrednicama... Na stranu sad koliko je umesno nazivati Stend američkim Gospodarom prstenova, mislim, ajde, može se povući par paralela (par lela) ali štagod, nego što se ne bi mogla porediti postapokalipsa i haj fentezi te nalaziti srodni motivi u dva žanra?