Split: Ich bin 1(TM) Berliner

[Venom]

Ja sam primetio da mnogo vole 'therefore', umesto 'so'. Pretpostavljam da nije netacno, ali je smesno. Znam devojku koja ubaci therefore u svaku cetvrtu recenicu.-Hey E, want something from the shop?-I went shopping already, therefore I'm good.

jasno mi je za ein/kein nacelno, nego je problem sto ne znam kad idu koji clanovisledece sam skapirao, ako je na engleskom not, onda ide nicht, a ako je no ( kao no beer, ili no smoking) tu ide kein... mada je, cini mi se, bilo slucajeva kad mi ta analogija nije pomagala

Pa i nije bas. That's not a beer, it's orange juice = Das ist kein Bier...Mene u engleskom jos povremeno muci da li mi treba odredjeni clan, ili mi ne treba (the 'something' ili 'something'). A posto engleski govorim/koristim/razumem vec deceniju, nije mi tesko da razumem razliku izmedju odredjenog i neodredjenog clana. Mislim da nema leka, nego da prosto naucis/skapiras.

[bus]

Pa da li si svestan, recimo, najbitnijeg pravila koje nije bazirano na određenosti već na brojivosti? (Ovo stalno ponavljam, i na forumu i van njega). Nebrojive imenice u jednini zahtevaju da u svojoj imeničkoj frazi imaju neki determinator. To može da bude i a i the, a i neki prisvojni (my, your, itd.) ili drugi determinator. Ovo pravilo ti ne kaže kad moraš da upotrebiš koji član, nego kad ne smeš da ga ne upotrebiš. Pominjem ga jer upravo najviše muči govornike većine slovenskih jezika, a i drugih jezika bez članova. Recimo, *Hawk is a bird of prey. Ne može. Mora The hawk/a hawk/ ili hawks (is/are), jer je sama imenica brojiva i u jednini, pa ne trpi imeničku frazu bez determinatora. Ili *I went to German embassy. Ne može. Embassy je brojiva imenica u jednini. Mora the. *I read Smith book. Ne može. Mora I read the Smith book. Ali može I read Smith's book, jer imenice sa prisvojnim 's imaju sintaksičku težinu determinatora. Otuda i ne sme *I read the Smith's book.*********Izuzeci od ovog (velikog) pravila postoje, ali su ograničeni.

Edited December 10, 2010 by bus

[onamonamo]

Pa i nije bas. That's not a beer, it's orange juice = Das ist kein Bier...

eto vidis, u pravu sam, ne pomaze mi analogija uvek :(

[dig_chohano]

Pa i nije bas. That's not a beer, it's orange juice = Das ist kein Bier...

Koliko se sećam, kein se koristi i kod, aj sad da lupim, nemerljivih tj nebrojivih supstanci, tipa tečnosti, brašna, pirinča, peska al samo kada nisu nekako dozirane (tipa flaša piva, džak peska, kutija pirinča...).edit: eno bus to stručno objasnio. Edited December 10, 2010 by dig_chohano

[kgmr]

Nebrojive imenice u jednini zahtevaju da u svojoj imeničkoj frazi imaju neki determinator

sad ces da nas ubedjujes da si zapravo hteo da objasnis :Psigurna sam da mozes didaktickije da se izrazavas

[Venom]

Pa da li si svestan, recimo, najbitnijeg pravila koje nije bazirano na određenosti već na brojivosti? (Ovo stalno ponavljam, i na forumu i van njega). Nebrojive imenice u jednini zahtevaju da u svojoj imeničkoj frazi imaju neki determinator. To može da bude i a i the, a i neki prisvojni (my, your, itd.) ili drugi determinator. Ovo pravilo ti ne kaže kad moraš da upotrebiš koji član, nego kad ne smeš da ga ne upotrebiš. Pominjem ga jer upravo najviše muči govornike većine slovenskih jezika, a i drugih jezika bez članova. Recimo, *Hawk is a bird of prey. Ne može. Mora The hawk/a hawk/ ili hawks (is/are), jer je sama imenica brojiva i u jednini, pa ne trpi imeničku frazu bez determinatora. Ili *I went to German embassy. Ne može. Embassy je brojiva imenica u jednini. Mora the. *I read Smith book. Ne može. Mora I read the Smith book. Ali može I read Smith's book, jer imenice sa prisvojnim 's imaju sintaksičku težinu determinatora. Otuda i ne sme *I read the Smith's book.*********Izuzeci od ovog (velikog) pravila postoje, ali su ograničeni.

Od svega ovoga, zajebao bih se samo eventualno kod Hawk is a bird of pray, sve ostalo mi prosto ne zvuci kako valja. Mada bih pre rekao A hawk... Problem je sto cesto i ljudi kojima je engleski maternji ne prave bas razliku. Recimo, cesto vidjam, npr. "We're playing Patriots next week", sto meni ne zvuci ispravno.

[bus]

KM:Engleska imenička fraza (NP) se sastoji od determinatora (a, the, my, some...) ili D, priloško-pridevske fraze, ili AP, imenice, ili N, i, na kraju ili predloške fraze (from France), što se piše PP, ili klauze (who is from France), što se piše S. Formula je, dakle:NP --> (D) (AP) N (PP)/(S)NP --> (the) (extremely tasty) coffee (from Nicaragua)/(that is grown in Nicaragua)Gde zagrade oznacavaju da nesto moze ali i ne mora da se upotrebi. Da li ce se u frazi od iznad upotrebiti the ili ne zavisi od pragmatickih razloga (dakle pitanje je da li je kafa vec poznata sagovorniku ili mu je prvi put pominjem). Ne zavisi od sintaksicko-semantickih razloga. Takodje, zavisi i od toga da li "coffee" odlucujem da koristim kao nebrojivu imenicu ili kao brojivu (= solja kafe). U ovom drugom slucaju, pravilo se menja i postaje isto kao za orange (pogle ispod)....Ali, kada je imenica u jednini i brojiva, onda se brise zagrada oko (D), jer D-mesto mora da bude popunjeno u tom slucaju:NP --> D (AP) N_{countable, singular} (PP)/(S)sto dajeNP --> the/an/my/some... (extremely tasty) orange (from Nicaragua)/(that is grown in Nicaragua)Gde je determinator obavezan ne zbog pragmatike, vec zbog semantickih i sintaksickih specifikacija same reci (cinjenice da je orange brojiva imenica u jednini) i gramatike, tj. sintakse (cinjenice da engleski ima pravilo koje kaze da sve brojive imenice u jednini, osim ako se ne radi o izuzetku, moraju da imaju uz sebe i determinator). Pragmatika ti onda dodatno pomaze da u ovom drugom slucaju izaberes pravi determinator (the za nesto sto i tvoj sagovornik zna, a za nesto o cemu ne zna od ranije itd.). Jasnije ne mogu. Ipak sam lingvista -_-

Edited December 10, 2010 by bus

[onamonamo]

Pa da li si svestan, recimo, najbitnijeg pravila koje nije bazirano na određenosti već na brojivosti? (Ovo stalno ponavljam, i na forumu i van njega). Nebrojive imenice u jednini zahtevaju da u svojoj imeničkoj frazi imaju neki determinator. To može da bude i a i the, a i neki prisvojni (my, your, itd.) ili drugi determinator. Ovo pravilo ti ne kaže kad moraš da upotrebiš koji član, nego kad ne smeš da ga ne upotrebiš. Pominjem ga jer upravo najviše muči govornike većine slovenskih jezika, a i drugih jezika bez članova. Recimo, *Hawk is a bird of prey. Ne može. Mora The hawk/a hawk/ ili hawks (is/are), jer je sama imenica brojiva i u jednini, pa ne trpi imeničku frazu bez determinatora.

cek ovo me zbunjuje, jel brojive ili nebrojive imenice zahtevaju determinator?

[bus]

We're playing Patriots next week

O, ispravno je itekako, jer je Patriots vlastita imenica, a one ne podlezu semantickoj brojivosti na nacin na koji podlezu zajednicke imenice). ...Za the hawk/a hawk samo zavisi da li se radi o referenci na celu vrstu (the hawk = hawks; dakle ne radi se o jednoj odredjenoj jedinki) ili o referenci na jedan genericki primerak te vrste (a hawk). Ova prva upotreba je cesta u naucnim opisima (The hawk nests in a variety of places...). Edited December 10, 2010 by bus

[bus]

cek ovo me zbunjuje, jel brojive ili nebrojive imenice zahtevaju determinator?

U engleskom (nije isto u svim jezicima koji imaju clanove, naravno!) brojiva imenica kad je u jednini MORA da ima uza sebe neki determinator (kazem, izuzeci postoje, ali da vas ne zbunjujem sada njima). Ostale i mogu i ne moraju (sto odlucuje pragmatski kontekst), a nebrojive i ne smeju da imaju "a", naravno. Nemacki, naravno, ima svoja (delimicno) nezavisna pravila.

[Venom]

O, ispravno je itekako, jer je Patriots vlastita imenica, a one ne podlezu semantickoj brojivosti na nacin na koji podlezu zajednicke imenice). ...Za the hawk/a hawk samo zavisi da li se radi o referenci na celu vrstu (the hawk = hawks; dakle ne radi se o jednoj odre]enoj jedinki) ili o referenci na jedan genericki primerak te vrste (a hawk). Ova prva upotreba je cesta u naucnim opisima (The hawk nests in a variaty of places...).

Ma da, OK, the/a Hawk je jasno. Nego ne bih detektovao da je cudno ako neko kaze bez.Za Patriote, prosto mi je malo cudno jer je to 1 specifican tim - New England Patriots. We're playing the Patriots (of New England).

[bus]

Ups, sori, shvatam sta hoces da kazes. Da, za timove se obicno koristi the (dakle trebalo bi the Patriots). Nego ja missio ti govoris o nekakvoj video igri (toliko se razumem u sport ).

[Parsons]

Nemci isto mnogo vole da stavljaju crtice izmedju reci kada pisu na engleskom, i to apsolutno nepotrebno. Valjda je to zbog nemacke prakse spajanja 5 reci u jednu novu, sta li.Ja se ubih od ubedjivanja nemackog kolege da ne mora da pise LC-output filter ili LC-output-filter i da je to na engleskom bezveze i da je sasvim ok napisati LC output filter. No ne, kaze on, mora nekako da se "pokaze" da ovo LC ima veze sa output. A ja pokusavam da objasnim da samim tim sto LC stoji pored output jasno da to dvoje imaju veze. Itd.

jesu nemci cudni, svakakomoram da trolujem:danas imao redovni trogodisnji ispit iz ,,zastite na radu''a instruktor nam pretio - ukoliko ne polozimo, moramo da idemo u berlin na popravnicuj - moramo da idemo u berlin :D ahaha, sta sve ispisah, necu valjda polozitisorry za trol

[bus]

Bas bih bio najgori licimur kad bih nekom prebacivao za trolovanje.

[kgmr]

Jasnije ne mogu. Ipak sam lingvista -_-

:rolajz: