Srpski film

[fontis]

da bas o tome sam i pricala.....razlike....samo sto ga upakova ti sa sve masnicom. problem je sto ne osecam smrad (fig. od provokacije)....sto znaci da takav pristup prija ljudima (vama na primer) koji volite da RAZMISLJATE dok gledate film, pa posle osecate ako hocete.ali da si mi lepo rekla da kenjam mnogo...mozda bi mi i zasmrdelo ako mi nos nije zapusen.u slucaju da nije i osetim, to znaci da sam ja od onih sto OSECAJU .... pa posle razmisljam ako hocu i imam cime.jedino sto nadjoh je prica o optimisti. nema o bratu pesimisti. bar nisam uspela da nadjem.

Edited January 23, 2008 by fontis

[dig_chohano]

daj mi jedan naslov, samo jedan naslov savremenog srpskog pisca koji bi mogao da se adaptira u film, pripovetku, pesmu, bilo sta.

Valjarević "Komo".

[porucnik vasic]

Неко рече прашка школа.

[porucnik vasic]

За нас са јефтинијим улазницама може рецензија Урошевог филма?

[kobac]

upravo odgledah 'zavet'.mislim da bi kusti bolje bilo da umesto sto sahranjuje brusa vilisapodigne spomenik vesu andersonu

[porucnik vasic]

upravo odgledah 'zavet'.mislim da bi kusti bolje bilo da umesto sto sahranjuje brusa vilisapodigne spomenik vesu andersonu

Имаш диск на позајмицу?

[kobac]

Имаш диск на позајмицу?

pretpostavljam da moze da se sredi, ali pod uslovom da se nadjemo negde na menhetnu da ti dam disk....jer nema sanse da saljem postom

[porucnik vasic]

pretpostavljam da moze da se sredi, ali pod uslovom da se nadjemo negde na menhetnu da ti dam disk....jer nema sanse da saljem postom

то је ок.молу ли да га вратим UPS-oм ?

[kobac]

то је ок.молу ли да га вратим UPS-oм ?

ma bre... jav se na pm, pa cemo da se dogovorimo

[Hippie]

ha, Klopka i u mom gradu na filmskom internacijonalnom festivalu

[korindjar]

Da li ce ovaj momak da iscupa srpski film, u nedostatku novih kvalitetnih filmadzija?

Publika u Lincu nagradila Arsenijevićev film "Ljubav i drugi zločini"Autor: Tanjug | 30.04.2008 - 14:36Dosadašnjim priznanjima na međunarodnim filmskim smotrama, film Stefana Arsenijevića "Ljubav i drugi zločini" dodao je najnoviju sa festivala "Crossing Europe" u Lincu, gde je osvojio nagradu publike, saopštio je danas Taramaunt film.Arsenijevićevo debitanstsko dugometražno ostvarenje našlo se među 150 filmova iz tridesetak zemalja, a bilo je u takmičarskom programu u konkurenciji 10 filmova mladih reditelja autorskog filma.Film "Ljubav i drugi zločini" će ove nedelje biti prikazan i na festivalu u Ssverinu, u Nemačkoj, a u petak, 2. maja otvoriće prvi međunarodni filmski festival u Banja Luci (BLIFF). Arsenijevićevo ostvrenje je pozvano i na festivale u Edinburgu, Čikagu, Karlovim Varima, Sevilji, Varšavi, Haifi, Veroni, Lisabonu...Pored najnovijeg priznanja film "Ljubav i drugi zločini" dobio je nagradu za najbolju režiju na 12. Međunarodnom filmskom festivalu u Sofiji i nagradu za režiju na festivalu u Visbadenu.Arsenijevićev film, zasnovan na istinitoj priči o ženi koja odlučuje da napusti zemlju, inspirisan je masovnim odlaskom mladih iz Srbije tokom 90-ih, svetsku premijeru imao je na ovogodišnjem Berlinalu, a domaća će uslediti na nekom od letnjih festivala. Naša bioskopska publika moći će da ga vidi na jesen.

Da podsetimo 2004. je Arsenijevic bio nominovan za Oscara sa filmom (A)torzija

[Ulis]

Sve što je u srpskom filmu stvoreno od kraja devetnaestog veka, pa tokom celog dvadesetog i nastavilo se u ovom ovom milenijumu uglavnom je zabeleženo, istraženo i ako nije uništeno - provereno i verifikovano unutar opštih sistema vrednosti. Naši autori se nisu pri tome ničeg odricali, ali se nikad nisu sa postojećim odnosima ni mirili, jer su uvek osećali podsticaje koji su dolazili iz njihovih života. Teško je bilo pomiriti se sa mišlju da nemate svoj film. Nikakav strani, ma kakav bio, nije u stanju da vam to na neki način nadoknadi i učini vas spokojnim ili ravnodušnim pred sopstvenom sudbinom. Svako je stoga film u svim godinama, kroz koje smo prošli ili ih već zaboravili, osećali i nosili sa svojim trajanjem i nadama. Nisu mnogo zavideli drugima što imaju bogate studije i mogu da rade što im je vođa - onaj koji želi svoj film mora da sam oseti wegovu moć, makar i za trenutak, to je ono uvek najdragocenije - a u stvaralaštvu susretanja sa životom kao osećanjem vlastite slobode.Od njenih iluzija oduvek su živeli i živeće zanesenjaci filma. Tuđi uspesi u svetu, pa ni u sopstvenoj zemlji, ne obavezuju niti sputavaju, to su čak pojmovi koji mogu da obeshrabre zato naše ljude dugo nije ni zanimalo u kakvom su odnosu i njihova dela sa tim opštepoznatim i priznatim filmovima. Oni ostrašćeni i prevashodno izrazito talentovani shvatili su to kao snaženjwe sopstvenog duha i podsticaj da se filmovi neprekidno prave, ma kakvi oni bili, jer bez njwih nema ni nade a kamoli budućnosti.Film koji smo stvarali od prvih zapisa sa Terazija ili od ?Karađorđa? do najnovijih ostvarenja sazdan je od samog života. Ali mu nikada nije bio sasvim podređen, jer su pojedini autori verovali da imaju prava da od njega i svoga doživljaja stvaraju neku drugu ili potpuniju, u svakom slučaju subjektivnu i njihovu realnost. Treba li uopšte podsećati na filmove Puriše Đorđevića, Aleksandra Petrovića, živojina Pavlovia, Dušana Makavejeva, Gorana Paskaljevića, Slobodana šijana, Gorana Markovića, Srđana Karanovića ili Emira Kusturice. Uvek je bilo malo autorskih filmova da bi oni bili izvorište masovnih uživanja, beskrajne razonode, agresivne propagande ili moralnih i dogmatskih ograničenja. Jer, to su bile samo propratne pojave jedne umetnosti u nastajanju koja se zasnivala na osećanjima i potrebama duhovne komunikacije.Koliko god domaći film sputavali i ograničavali on se uvek hranio i podsticao na preobraženja svojim sopstvenim iluzijama i zajedničkim težnjama. To ga je i učinilo umetnošću bezbrojnih mogućnosti. Pojedinci, koji su bili u prilici da slobodno stvaraju, shvatali su da to što čine postaje njihova istina čiji smisao se potvrđuje u svakom gledaocu i na svakom mestu. Samo tako lični film postaje univerzalan u svome dejstvu. Zato su i koristili svaku priliku da iskažu sve što žele i osećaju jer nikada se nije znalo da li će se takva prilika ponoviti sutra ili u neko drugo vreme njihovog života. Srpski film se rađao u toj stalnoj neizvesnosti i uprkos svemu što ga je onemogućavalo i svaku situaciju je shvatao kao konačnu u kojoj se mora načiniti izbor, jer inače nema identiteta. Kada je srpski film postao umetnost? Takvih dilema postoji još samo kod onih koji se pitaju - da li je on uopšte umetnost, pogotovo da li je univerzalna umetnost koja izražava sve one vrednosti koje pripisujemo delovanju ljudskog duha?šta bi još trebalo da iskaže pa da mu priznamo karakter autentične, izvorne, savremene umetnosti koja ima svoje vreme ali ne i ograničeno trajanje? Kamo sreće da uvek i u svakoj novoj generaciji možemo da gledamo naše najbolje filmove!Autorski film je izdržao kroz ceo protekli vek mnoga iskušenja dokazujući svoj identitet, ali to više nije za njegovo preobraženje od neposredne važnosti. Od našeg sveta stvorio jesvoj svet. Tu nalazimo sve što su proživeli pojedinci, generacije ovog naroda, što je bilo za pamćenje ali i zaborav, sva razočarawa i kolektivne zablude, pa našta bi naša prošlostličila bez tih dramatičnih, sadržajnih lepih i bolnih slika?(...)Srpski film se nije zasnivao na doktrinarnim stavovima, pa ni onda kada je na to bio prisiqavan, već na ličnim osećanjima pojedinaca koji su u njemu videli prevashodno svoje izražajne umetničke mogućnosti. Vreme prošlo je za mnoge autore bilo vreme afirmacije njihovih pojedinačnih opusa ali i nekih zajedničkih želja. Menjali su se kriterijumi po kojima se procenjivalo neko delo, priznavala su se različita određenja filmske umetnosti, dozvoljavala čak i relativnost kako bi se izbegao dogmatizam forme i nepotrebna hijerarhija vrednosti. Svako vreme je imalo svoje filmove, pa i svoje autore. Ko god je stvarao filmove u ovom vremenu bio je sam sa sobom suočen sa dilemama - da li praviti lične metafore, celine koje će istovremeno pripadati nacionalnoj kulturi i ideologiji trenutka, a uz sve to bazirati se na vrednostima svetskog filma. Zato ne iznenađuje što se u pojedinim razdobljima ovog dugog i plodonosnog perioda osećala i kolebljivost pa i sumnja - da li je to u svemu bilo zaista slobodno i metaforično iskazivanje odnosa prema stvarnosti? Zbog svega toga već dosta rano je istaknuta želja da se izdvoje trajne vrednosti, obezbede preobraženja i očuva putanja razvoja kako bi nove generacije mogle da shvate da je ovo ogromno iskustvo i toliki značajni filmovi tek polazište za ono što će verovatno biti stvoreno u novom vremenu.Oni koji dolaze mogu sve stvoreno da prihvate kao istoriju, iskustvo ili saznae da je film oformljen u sredini koja je uspela da oko njega stvori ipak na kraju potpuno otvoren prostor. Nije uopšte bitno da li je sve to učinilo pet, sedam ili deset generacija stvaralaca. Svakom je film bio polazna tačka u željama, htenjima, shvatanjima, verovanjima i iluzijama, ali i mogućnost da ga sagledamo i modifikujemo u sebi samima. Mnoge zakonitosti, stilske oznake, pa i tendencije izgubile su svoju važnost i aktuelnost, čak su se pojavile i kao zablude, gubili su uz to karakter istinitosti i verodostojnosti, ali su iskušenja ostala trajna. Do kojih smo granica došli? Srpski film postoji!Vreme je njegova egzistencijalna realnost! Da li je dosegnuto ono što su njegovi najizrazitiji autori želeli? Jesu li njihove metafore prirodna mesta iluzija i mogu li biti polazišta za potpuno novo shvatanje izraza? šta će biti kada se na celokupnom iskustvu formiraju noviideali? Jesu li oni modernom filmu ili filmu budućnosti uopšte potrebni?Petar Volk(Iz autorskog predgovora knjizi?Imenar srpskog filma?, izdavačZadužbina Milan Đoković, 2008)

[colonelo]

Vijesti iz Montreala:Na filmskom festivalu u Montrealu Goran Marković je dobio nagradu za režiju, a sam film je dobio (poluzvaničnu) nagradu FIPRESCI-ja za najbolji film festivala.Od ovog filma već duže očekujem da bi mogao biti stvarno dobar, na tragu najboljih momenata domaće kinematografije. I zbog teme, i zbog glumačke podjele, i naročito, zbog samog Markovića.

[mustang]

Da li ce ovaj momak da iscupa srpski film, u nedostatku novih kvalitetnih filmadzija?Da podsetimo 2004. je Arsenijevic bio nominovan za Oscara sa filmom (A)torzija

nadam se da ce film biti uspesan po inostranstvu. za razliku od klopke koja je pokusaj da bude holivudski snimljena, naravno nedovoljno uverljivo da bi glasaci AMPASA imali milosti i uvrstili ga u prvu postavu, kod 'ljubav i drugi zlocini' postoji iskrica, prvenstveno preko sjajne fotografije (vizuelan utisak posebno zgrada), za arsenijevic uspeh u prvu petorku. medjutim, polazeci od toga koja masinerija danas stoji iza arsenijevica (nadam se njegovom zaslugom), moj adut apropo naseg stanja trenutno u kinomatografiji, jeste film 'milos brankovic' (who the fuck is milos brankovic) autorsko delo nebojse radosavljevica. sad koliko je on mlad autor i sta se podrazumeva pod mladim autorima... to je diskutabilno...filmovi u pocetnoj fazi realizacije za ovu godinu odobren od fcs 1. WEST END PRODUCTION"Beli, beli svet" - 25.000.000 RSDps: Milena Marković, Oleg Novkovićr: Oleg Novković2. TESTAMENT FILMS"Kako su me ukrali Nemci" -25.000.000 RSDps: Miloš Radivojević, Vladislava Vojnović, Svetozar Vlajkovićr: Miloš Radivojević3. BRIGADA"Čekaj me, ja sigurno neću doći" - 11.000.000 RSDps: Miroslav Momčilovićr: Miroslav Momčilović4. FILM DELUXE INTERNATIONAL"Travelator" - 19.000.000 RSDps: Dušan Milićr: Dušan Milić5.ART & POPCORN"April u Beogradu" - 19.000.000 RSDps: Bojan Vuletićr: Bojan Vuletić6. DAKAR"Kutija / the Box" - 19.000.000 RSDps: Andrijana Stojković, Slavoljub Stankovićr: Andrijana Stojković7. KISELO DETE"Tilva Roš" - 11.000.000 RSDps: Nikola Ležaićr: Nikola Ležaić8. KINOKAMERA"Tamo i ovde" - 4.000.000 RSDps: Darko Lungulovr: Darko LungulovDUGOMETRAžNI DOKUMENTARNI FILMOVI:1. PRABABA PRODUKCIJA"Prahovo - Las Vegas" - 3.000.000 RSDps: Dragan Nikolićr: Dragan Nikolić Edited September 12, 2008 by mustang

[ubuntu]

medjutim, polazeci od toga koja masinerija danas stoji iza arsenijevica (nadam se njegovom zaslugom), moj adut apropo naseg stanja trenutno u kinomatografiji, jeste film 'milos brankovic' (who the fuck is milos brankovic) autorsko delo nebojse radosavljevica. sad koliko je on mlad autor i sta se podrazumeva pod mladim autorima... to je diskutabilno...

Valjda se mladim autorom smatra covek koji je snimio svoj prvi film. Pa makar bio i u ranim pedesetim.I ja sam za "Milosa Brankovica". Fenomenalna kamera, a ni prica nije losa (uz par manjih rupa i nedoslednosti). Za prvi film - vise nego dovoljno!