Jump to content
Sign in to follow this  
bigvlada

Kolonizacija Marsa

Recommended Posts

bigvlada

U članku iz Galaksije o tajnim sovjetskim kosmičkim letelicama, pominje se prvi realan projekat broda za misiju do Marsa (ne uzimajući u obzir megalomanštinu fon Brauna), TMK iz 1959.godine. Cilj je bio jedna nepotpuna orbita oko Marsa.Evo skena originalnog crteža, plan je bio da poleti 1971.godine. 2w3dg8n.jpg

Share this post


Link to post
bigvlada

Samo da im držimo palčeve, prošle Fobos 1 i 2 misije su neslavno završile pod neobjašnjenim okolnostima.

Share this post


Link to post
Parsons

izvini na trolu, nisam bas pratio forum poslednjih nedelja :) : jel pominjano na forumu da je sojuz u prosli cetvrtak poleteo iz francuske gvajane? eej, to je bre vest! :D

Share this post


Link to post
Zaz_pi
Samo da im držimo palčeve, prošle Fobos 1 i 2 misije su neslavno završile pod neobjašnjenim okolnostima.
+1Sada ce se videti da li su sposobni da izvrse najkompleksniji naucno-tehnoloski poduhvat, za koji su bili spremni za vreme SSSR ali ne i Rusije.Kakav je tek fijasko bila misija Mars 96?! Licno sam skeptican.Montiranje:http://www.youtube.com/watch?v=t0rJdU3Anp4The agency also confirmed that the Phobos-Grunt mission was scheduled to launch on Nov. 9, 2011, at 00:16 Moscow Time.

Share this post


Link to post
bigvlada

Oni su uvek imali problema sa kontrolom kvaliteta. Jedan od razloga zašto su misije na Veneru bile tako uspešne dok su one koje su išle na Mars bile gotovo neprekidan niz katastrofa. Kada imaš misiju koja traje mnogo kraće (Venera) ima mnogo manje vremena da nešto pođe naopako. Jedini svetli izuzetak je automatski, prvi i jedini let Burana - jeste da je razvoj dugo trajao ali je rezultat bio fascinantan, automatski let mini šatla su amerikanci izveli tek 2011 sa x37b.

Share this post


Link to post
bigvlada

Na Linkolnškom univerzitetu na Novom Zelandu su uspešno oodgajili asparagus i krompir na zemljištu dobijenom mrvljenjem asteroida sa Marsa. U marsovom regolitu uspevaju i bakterije i ostali mikroorganizmi. Biljke uspevaju čak i na izmrvljenim asteroidima koji spadaju u klasu ugljeničnih kondrita (kamenih asteroida). Fina situacija je što i na Fobosu i na Deimosu ima takvog materijala pa se biljke mogu gajiti na njima u staklenim baštama ili zemlja transportovati na Mars da bi služila kao podloga za buduće voće, povrće i žitarice. Proces će biti sličan onom koji se odvija na planinama. Kada uslovi budu bili slični onima na zemaljskim planinama na visin od oko 3km, može se početi sa sadnjom mahovina i lišajeva koji su navikli na takve uslove. Dodatna korist je što UV zračenje na njih ne deluje kao na ostale biljke (a što je naročito važno u prvom periodu, kada nema ozonskog omotača). Drugi benefit je što lišajevi luče kiseline koje lagano razjedaju kamenje, proces koji će pospešiti stvaranje zemljišta pogodnog za razvoj viših biljaka. Sledeći korak je atmosfera sastavljena od azota i kiseonika kao i stvaranje dve velike vodene površine, okeana na severu i kružnog mora na jugu.mars%20okean.jpgKiseonik će se stvarati kroz aktivnost mikroorganizama kao što su cijanobakterije i kroz fotosintezu. Pošto nema viših oblika života koji ga arče, gotovo sve će ići u atmosferu, baš kao što se dešavalo i na zemlji. Više kiseonika u atmosferi znači i stvaranje i kasnije povećavanje ozonskog omotača. Što se tiče azota, Mars trenutno može da priušti pritisak od 0,15 mikrobara azota. Pretpostavlja se da je azota ranije bilo mnogo više u atmosferi ali da je vremenom, kroz oksidaciju, formirao nitrate (NO3) koji obitavaju u regolitu. Denitrifikacija zemljišta se može vršiti kroz bakterijsku aktivnost koja pretvara nitrate u nitrite (NO2). Druge bakterije na pokretnoj traci pretvaraju NO2 u NO i N2O, da bi na kraju procesa dobili čist gasni azot (N2). Postoje i mikroorganizmi koji mogu NO3 da pretvore u amonijak (NH4). Sve ove aktivnosti dovode do smanjenja nitrata u regolitu i poveánja atmosferskog pritiska azota. Kada taj pritisak dostigne vrednost od 5 mikrobara (nešto više od tri puta nego što je sada) počeće prirodan proces učvršćivanja azota i samim tim ciklus azota če biti uspostavljen.Nitrogen_Cycle.jpgPretpostavlja se da ćemo za početak morati da uvezemo određenu količinu azota u atmosferu, pre nego što bakterije budu mogle da preuzmu posao. Srećom, u atmosferi Titana ga ima sasvim dovoljno. Još jedan zadatak je smanjivanje atmosferskog CO2.Ovo mogu obaviti biljke koje spadaju u briofite, poput mahovina. Njihov zadatak će biti da vežu atmosferski ugljendioksid u organskim jedinjenjima koja se neće tako brzo raspadati, u marsovom ekvivalentu tresetnog zemljišta. Kada stignemo do drveća, onda smo na konju :D Atmosfera Marsa kakva nama odgovara nikada neé biti samoodrživa, uvek će biti potreban monitoring i dodavanje i oduzimanje ovoga ili onoga.Postoji lepa priča o gradnji jedne od zgrada koledža na Oksfordskom univerzitetu. Čak i ako nije istinita, vredna je pričanja. Elem, graditelji su napravili sjajnu zgradu koristeći između ostalog engleski hrast. To drvo je izuzetno izdržljivo i moglo je da se nosi sa engleskom klimom (ili nedostatkom iste ;)). Posle par vekova, hrastove grede su počele da propadaju. Rektor je bio očajan jer je shvatao koliko će troškovi renoviranja biti visoki. Dodatan problem, po njemu je što čak i ako bi našli novac, nijedan dobavljač nije mogao da im obezbedi dovoljen količine greda odgovarajućeg kvaliteta. Grede su morale biti izrađene od hrasta koji je navršio određen broj godina. Profesor istorije sa tog koledža je odveo Rektora do prozora i pokazao mu hrastovu šumu pored zgrade. Ispostavilo se da su u vreme kada je zgrada građena, graditelji planski zasadili hrastovu šumu sa specifičnim ciljem da buduća stabla budu upotrebljena za renoviranje zgrade koju su podizali. Morla pričice je da su oni gledali unapred i uradili nešto od čega sami nisu imali direktne koristi niti su očekivali da će doživeti da vide rezultat toga što su radili.

Share this post


Link to post
Skyhighatrist
bigvlada

Lepo, to je dosta duže od prošlog sovjetskog projekta iz 1967-1968 kada su trojica bili godinu dana u maketi broda.

Share this post


Link to post
Zaz_pi

Ostala jos manje od 22 sata do lansiranja:unled1mh.pngVise o svemu na: http://www.astronomija.co.rs/misije/4924-qfobos-gruntq-kree-prema-marsu-u-no-izmeu-8-i-9-novembra.htmlKo bude zeleo moci ce da prati lansiranje: http://www.tv-tsenki.com/live.php

The live broadcast launch of "Phobos-Grunt." Baikonur Cosmodrome. Start time: 11/08/2011 22:16:00 (Moscow time, MSKLV). Closing date: 09/11/2011 1:16:00 (Moscow time, MSKLV). Execution Time: 00:16:03 9/11/2011 (Moscow time, MSKLV).
Vremenska razlika izmedju Moskve i CET je 3 sata, sto znaci da bi lansiranje trebalo da krene po CET oko 21:15.Koga zanima vise o celoj misiji ima sajt koji je posvecen samo Fobos-gruntu: http://phobos.cosmos.ru/index.php?id=559&L=2

Share this post


Link to post
Zaz_pi

Nocas panika u Bajkonuru i celoj ruskoj kosmickoj zajednici.U jednom trenutku mislili su da se ponavlja 1996 i misija Mars 96-eksplozija broda. Reakcija coveka koji radi u Russian Space Science Internet (RSSI):

ЧП, нет телеметрии
ЧП-nepredvidjena situacijaнет телеметрии-izgubljen kontakt sa brodomPa opet:
нет телеметрии
Tokom ranog jutra su locirali brod i nije doziveo eksploziju ali ima problem sa MDU pogonskom jedinicom. Ona je zaduzena da pozicionira brod na trajektoriju prema Marsu. Trenutno brod vegetira u Niskoj Zemljinoj Orbiti. U stvari problem je verovatno softverski tj. racunar. I trenutno je u safe modu i pokusavaju iz Bajkonura da ga resetuju i podignu sistem. Ali imaju samo tri dana jer ce baterije da se istrose a solarne panele ne mogu da rasire. Losija varijnat bi bila da je otisao neki senzor onda bi tesko bila nastavljena misija. Inace, na racunaru je radila NASA. Pa su se i oni nocas uzburkali.Videcemo sta ce biti, ne bi valjalo da pukne misija zbog buducnosti istrazivanja svemira. Jedino sto moze da pogura Kongres da poveca ulaganja u NASAu je uspesna ova misija.Inace, Fobos-grunt je najtezi eksplorer koji je ikada krenuo ka drugim planetama a da li ce stici videce se.http://www.youtube.com/watch?v=AV7V7Je_FDo

Share this post


Link to post
Antares

E pa u persun. Nadam se da ce se izvuci.Na Planetary Society (njihova je kapsula sa mikrobima koju letelica nosi) blogu prate novosti o misiji: link.No za sada nista novo.Ono sto daje nadu je tvrdnja da su se rusi pripremali i za ovakvu situaciju. Valjda...

Share this post


Link to post
Zaz_pi

Covek se zapita kakve su im sigurnosne procedure. Ove godine su vec izgubili nekoliko letelica. Ali to nisu balavci koji prvi put lansiraju, to su ljudi iz Lavockina i Roskosmosa koji su radili na sovjetskim misijama. SSSR slao pre 40 godina misije a ovi sada ne mogu.Najnovija, neproverena, informacija: uspeli su da rasire solarne panele. To bi bila dobra vest ali nije potvrdjena.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...