Igre

[Miljenko]

Ubacih zadnji update, sa aktuelnim sastavima (od 5. avgusta) i radi cakum-pakum. 

Ko ce me sada odvojiti od ekrana.

[Calavera]

dakle, nakon odigranog bloodbornea, moram priznati da mi je jos teze da zamislim da je bio stvaran u isto vreme kad i dark souls 2. kad stavis ove dve igre onako jednu uz drugu, ds2 izgleda kao delo nekog amatera koji je gledao majstora na delu, pa resio i on da proba. istina, glavna odlika soulsborne serijala je sam gameplay, a on je izmedju ova dva naslova vrlo uporediv, ali skoro sve oko njega preteze na stranu bloodbornea. setting, prica, likovi, lore, soundtrack, kontrole, kamera, animacija, dizajn nivoa, kolicina bagova, sta god da vam padne na pamet. sumnjam da se ovakva razlika u kvalitetu moze objasniti samo miyazakijevim uticajem, ali to su vec pitanja za nadlezne organe 

 

uglavnom, gameplay. kao prvo, rally sistem je super stvar, taj dodatni fokus na agresivnost fino razdvaja igru od glavnog souls serijala. vatreno oruzje je kul novotarija, mada sumnjam da se moze izgraditi lik samo oko toga kao u ovom novom remnantu sto je izasao pre neki dan. melee borba je jos uvek prijatno freneticna, hit detection je pristojan, a ni ragdolovi vise ne izazivaju podsmeh. bosovi su poseban spektakl, koliko zbog mehanike borbe, toliko i zbog samog dizajna. vecinu je dovoljno videti jednom da bi saznao nesto o nacinu na koji se bore, tipa da cleric beast forsira levu ruku ili da paarl nije pretnja iz blizine. jedina zamerka mi je sto velika vecina bosova ipak upada u 1 od dva sablona (agilni lovac / velika zver), ne bi smetalo da su dodali jos par trik borbi poput micolasha ili vestice. dizajn nivoa je takodje izvanredan, pogotovo ona velika isprepletena oblast koja obuhvata centralni yharnam i cathedral ward.

 

sto se narativa tice, ovo je ista fora kao i u ds2, gomila razbacanih hintova koje cete gotovo sigurno propustiti ako se bas ne fokusirate na njih. holisticki gledano, svakako nije idealno sto je u lore gotovo nemoguce proniknuti iskljucivo preko informacija iz same igre. s druge strane, bloodborne bar igracu daje nekog razloga da se zainteresuje za to sto krije u svojim sokacima i rusevinama. glavni razlog za to je naravno neverovatni setting, ja ne znam da sam u nekoj igri video bolji prikaz gotskog horora. mislim, kad te igra baci u svet koji je ovako pametno osmisljen i realizovan, normalno je da obratis i nesto paznje na likove koji ga naseljavaju. ako izuzmemo metod pripovedanja, i sam scenario je vrlo dobar, ima tu dosta kratkih odlomaka koji bude znatizelju.

 

inace, sve pohvale koje sam uputio glavnoj igri vrede i za dlc (old hunters), koji usput ubacuje pregrst novog i zanimljivog oruzja. ako cemo posteno, osnovna igra se ne moze bas pohvaliti velikim arsenalom, mada to u velikoj meri nadoknadjuje tako sto svako oruzje cini donekle jedinstvenim. naravno, najbolji deo old huntersa su opet bosovi, ludwig + laurence + kos su trio iz pakla, i ne znam sta bi bilo da sam dlc odradio na sredini igre umesto pred sam kraj  jedina primedba na dlc mi je sto pocinje malo kilavo, s obzirom da je pocetna oblast prakticno reskin cathedral warda, ali sve nakon toga je 1 seks.

 

no, kad smo se vec dotakli zamerki, vredi pribeleziti jos par stvarcica koje malo kvare konacni utisak. recimo, nije mi se svidelo sto vise nema toliko raznovrsnosti izmedju buildova, sest statistika je ipak malo. plus, ako ste (kao ja) dovoljno obavesteni, znate da nema previse poente ulagati poene u arcane i bloodtinge na prvom prelasku, sto ostavlja vit/str/skl kao jedino sto vredi apgrejdovati  nije da su prethodne igre koje sam igrao nudile mnogo vise prostora za kombinatoriku, ali ovo je ipak korak nazad. spomenuo bih i generalnu nepotrebnost insighta kao valute, to se nalazi u velikim kolicinama, ali ja sam ga koristio iskljucivo za kupovinu bolt i fire papera. s obzirom da su neki protivnici jaci ako imate vise od 15 insighta na sebi, bilo bi lepo da igra nudi neki primamljiviji metod za trosenje istog.

 

te manje primedbe na stranu, bloodborne je zaista medju najboljim stvarima koje ps4 nudi. uzgred, za mene je ovo idealan uvod u soulsborne serijal, jer je em kraci em laksi od druge dve igre sto sam igrao. za kompletnu igru i dlc mi je trebalo manje od 40 sati, i to sa svim opcionim bosovima, s tim sto sam skroz ignorisao chalice dungeone. u interesu istine dodajem i da sam koristio wiki da bih sebi spojlovao optimalan put kroz igru, ali sto bi rekla hannah montana, niko nije savrsen. evo malo video materijala:

 

 

 

 

[Calavera]

dicey dungeons nije klasik kako sam se nadao, ali je svejedno odlicna zabava za 30-40 sati. ovaj tekst pogadja pravo u metu, ovo je uproscena verzija roguelike deckbuildera za ljude koji nisu upoznati sa zanrom. stavise, dicey dungeons je toliko uproscen da se jedva kvalifikuje kao roguelike. neprijatelja ima malo, npc-jeva tek nekolicina, nivoi su uvek isti, a oruzja od kojeg sklapate deck takodje nema previse. mada svaka od sest klasa ima sopstveni set oruzja, na raspolaganju vam je tek nekoliko mogucih buildova, te cete jako brzo videti sve sto standardni mod igre ima da ponudi. uprkos izvrsnoj prezentaciji a la adventure time (marlowe dobbs) i soundtracku (chipzel), ovo nije igra koja podrzava beskonacan broj prelazaka.

 

na srecu, dicey dungeons je zamisljen kao potpuno drugacije iskustvo, pri cemu mislim na epizode koje menjaju pravila igre  recimo, gameplay s robotom se u standardnom modu vrti oko blekdzeka: umesto dobijanja svih kockica odjednom, morate da ih zarolate jednu po jednu bez prelazenja limita. jasno, u takvoj situaciji je najbolja taktika zadrzati sve kockice dok ne pridjete limitu, a onda ih iskoristiti u najoptimalnijem rasporedu za trenutni inventar oruzja. e sad, u drugoj epizodi to odmah pada u vodu jer svi duplikati koje dobijete (recimo, dve sestice) automatski nestaju. treca epizoda onda potpuno izbacuje blekdzek i daje vam beskonacne kockice, s tim sto imate 50% sansi da ce svako oruzje u koje ubacite kockicu zabagovati. epizode 4-6 su iste za svakog lika: elimaciona runda (hard mod), paralelni univerzum (skroz novi set oruzja!) i bonus runda (novi parametri na svakom spratu).

 

s obzirom da ovih epizoda ima 37 (po 6 za svaku klasu, plus finale koje je spektakl), jasno je da su zamisljene kao single-player kampanja. u idealnom scenariju, svaku cete odigrati maksimalno 3-4 puta dok je ne predjete i tako izbeci nerviranje oko slabe raznovrsnosti u pojedinacnim epizodama. no, tu u pricu upadaju problemi s balansom vezanim za vesticu, petu i najtezu klasu u igri. naime, neke od njenih epizoda su toliko zajebane da vam je prosto potrebna velika kolicina srece da ih predjete  to je zapravo jos 1 nezeljena nuspojava one uproscenosti koju sam gore spominjao, igra koja je ovoliko jednostavna neminovno jos vise zavisi od rnga. tu je slay the spire daleko bolji jer neprijatelji imaju definisan set napada, dok ovde cesto zavisite od toga da li ce protivnik baciti keca ili sesticu.

 

problemi s balansom na stranu (cujem da se radi na njima), dicey dungeons je velika zaraza. cim izbace novi dlc, eto mene nazad. u medjuvremenu, malo gameplaya:

 

 

odigrao sam i wolfenstein 2: the new colossus, i moram priznati da nisam ocekivao ovoliki fokus na prici. mislim, ovde imamo vise od tri sata sinematika u igri koja ima manje od 10 sati gameplaya, to je skoro pa mgs/yakuza teritorija. jasno, ko sto je bilo i za ocekivati od 1 aaa naslova, ti sinematici se vise isticu preglumljivanjem i uopstenim nedostatkom suptilnosti nego nekim kvalitetom. zapravo, vecina scena deluju kao da je scenarista hteo da preprica neki kul trenutak iz nekog filma koji je gledao naustrb karakterizacije sopstvenih likova  tu su onda i cudne promene u tonu, igra se iz fantazije o rokanju nacista stalno prebacuje na bi djejeve zalopojke o uzasnom caletu, trudnoj zeni, pogubljenom mentoru, itd. ne ide to bas tako, rodjaci, to su dve odvojene teme i tesko da pripadaju u istoj igri.

 

istini za volju, nije bas da je prica skroz lisena dobrih trenutaka. cim se igra malo nasloni na svoj urodjeni camp senzibilitet, rezultati su uglavnom uspesni. recimo, ona scena kad bi djeju odrube glavu, pa njegovi saborci za sedam sekundi moraju da mu je zasrafe za telo supernaciste koje su cuvali u ostavi je potpuni hit  uprkos tome sto su svi likovi karikature, vecina incidentalnog dijaloga koji nacujete dok se setkate bazom je zabavna i vredna slusanja do kraja. no, u globalu, new colossus ipak ne opravdava svo to vreme potroseno na pricu.

 

sto se gameplaya tice, to je isto skup dobrih i losih strana. svidja mi se sto scenaristi nisu samo retconovali bi djejevu izglednu smrt na kraju prosle igre, nego su ga u prvom nivou zakovali za invalidska kolica. zapravo, ceo taj prvi nivo je suvi kvalitet, super je ta ideja da igraca malo osakatis pre nego sto se navikne na standardno kretanje. uzivao sam i u nedostatku bosova, oni su mi ostali u secanju kao verovatno najgori deo new ordera. prezentacija je prva liga, a igra cak i na obicnom ps4 slimu leti bez zastajkivanja ili preteranih ucitavanja.

 

s druge strane imamo jednolicne nivoe, beskorisnu mapu i mali arsenal oruzja. hit detection je i dalje uzasan, bukvalno vam mogu otkinuti 90% healtha a da to ne provalite dok ne usmerite pogled u donji deo ekrana. ocekivao sam i da ce malo unaprediti stealth, ali ni ovde nema opcija za pomeranje tela, pracenje patrola i slicnih stvari. dual wielding mi je delovao prilicno nepotrebno, jaci killing power apsolutno nije vredan duplo duzeg reloada. kad se sve to sabere, dobijamo solidan naslov koji je ipak nesto slabiji od new ordera. da ne zavrsimo bas na negativnoj noti™, evo 1 od boljih scena u igri:

 

 

p.s. celeste i inside dzabe na epicu, masivna preporuka za obe (ali malo veca za inside) 

Edited September 2, 2019 by Calavera

[Azdaja]

Epic sabija sa ovim dzabnim igrama. Alal im vera.. 

 

 

Počeo da igram wow classic. Ne znam sto mi to treba, al eto. 

 

Impresivno je kako je prošlo 15 godina od izlaska. Tek sad vidi čovek kako su rutinski bili toliko ispred svog vremena. 

 

Fenomen svoje vrste. 

[Calavera]

cuh da je to potpuni hit, ljudi se mahom pitaju sta su u blizzardu cekali s tim do sad  skoro da mi dodje da overim, ali onda se setim da imam samo 1 zivot...

[James Marshall]

Ja igram Starcraft remastered. Znaju u gameplay, znaju i u priču. Majstori. 

[Lord Stef]

Ja cekam Warcraft reforged, WOW nisam ni hteo da probam. Navukao bih se kao som, znam coveka.

[Calavera]

tokom proteklih meseci sam natenane gustirao druge dve igre iz skorog remastera originalne trilogije phoenixa wrighta, pa je red i da prozborim koju o tome. kao prvo, port je relativno siromasan, mada se to i ocekivalo. ima tu nekih quality-of-life dodataka, ali u globalu, ovo je skoro identicno onome sto smo imali na ds-u. najvise mi je nedostajala opcija instantnog prikazivanja teksta, jer se isti skroluje brzinom ranjenog puza. jasno, mozete pritisnuti dugme da odmah vidite ceo pasus, ali to su onda dva klika umesto jednog. ne zvuci kao bitna zamerka, ali ovo je ipak 1 vizuelna novela, pa je kliktanje 99% gameplaya.

 

sto se samih slucajeva tice, justice for all me nije previse ocarao. 2-1 je fin i prijatno kratak uvod u materiju (i dobrodosao, s obzirom da sam prvu igru igrao pre 7-8 godina ), ali 2-2 i 2-3 se prilicno vuku. 2-2 mi je bio narocito naporan jer me je podsetio da postoje i sekcije van sudnice, kao i da su iste najgori deo ovih igara. plus, slucaj se vrti oko kanalisanja duhova™, skandalozno blesave tehnike koja omogucava ovlascenim medijumima da se transformisu u mrtve, sa sve odecom koja se magicno siri ili suzava po potrebi  tako u ovom i gomili drugih slucajeva imamo priliku da procaskamo s rahmetli miom fey koja je zglajznula jos u prvoj igri, ali opet zna sve o svemu sto se izdogadjalo u medjuvremenu. mislim, ove igre jesu prevashodno komedije i ne uzimaju sebe toliko ozbiljno, ali brate mili...

 

na srecu, onda dolazi 2-4, koji umnogome popravlja kilav utisak do tada. ovde nas proslavljeni branitelj po prvi put zastupa krivog klijenta, sto samo po sebi ubacuje dosta dodatne drame u sudski proces. edgeworth u ulozi tuzioca je zabavniji od franziske von karme, mada to i nije neko postignuce s obzirom da je doticna karikatura do zadnjih pet minuta igre. cini mi se i da je ceo narativ logicniji i laksi za pracenje, a pokusaji humora (poput placenog ubice koji svedoci preko radija) su uglavnom uspesni.

 

trials and tribulations je dosta konstantniji uradak, tu vec svi slucajevi variraju od solidnih do odlicnih. pohvalno je sto su autori odlucili da igracu malo olaksaju zivot cescim hintovima i povrenenim brisanjem nepotrebnih dokaza, sto je posebno bitno za avanturisticki deo igre. moram priznati da sam u dvojci zapinjao cesce nego sto bih hteo, dok je ovde sve to islo mnogo tecnije. naravno, moguce da je to zbog toga sto sam ja svaki slucaj razvlacio po nedelju dana i tako zaboravljao kljucne detalje, ali pomoc je svakako dobrodosla  scenario je takodje primetno bolji, animacija je apgrejdovana, a godot je bez sumnje najbolji tuzilac u originalnoj trilogiji.

 

od zamerki imam 1 slabiju (bezvezan prikaz transvestita u 3-3) i 1 jacu (povratak kanalisanja duhova™ u 3-5). stvarno, covek se mora svojski potruditi da ne osvrce na rupe u radnji koje proizilaze iz ove nadasve cudne mehanike. s obzirom da je finale ove igre ujedno i finale cele trilogije, pokojnika koji zele nesto da pridodaju ima na pretek. u principu, 3-5 je zabavniji zbog nacina na koji stavlja tacku na celu pricu nego zbog sopstvenog kvaliteta, no nije to sad neki neoprostiv greh. kapiram da bi mi utisak bio jos bolji da sam ovo igrao na prenosnoj konzoli kako bog zapoveda, ali sta da se radi.

 

 

[Filozof manijak]

On 2.9.2019. at 23:25, James Marshall said:

Ja igram Starcraft remastered. Znaju u gameplay, znaju i u priču. Majstori. 

 

Jesi l platio za instalaciju, ili je free?

[James Marshall]

Free je Anthology, ona osnovna iz 97. a ovaj "remastered" dodatak je paid

Edited September 10, 2019 by James Marshall

[Filozof manijak]

Hvala, imam free verziju i zove me da je igram. Blast form the past

[James Marshall]

Ova na Blizzardovom sajtu je super, apdejtovana, nema onih brljanja boja na novijim Windowsima koje ima ruska™ verzija, skini nju, free je svakako. Sjajna je to vožnja, kao što rekoh, priča je remek-djelo. 

[Calavera]

wilmot's warehouse je naslov koji je tesko svrstati u odredjeni zanr, ali njegova namena je vise nego jasna: ovo je igra za ljude koji vole da im je svaka stvar na svom mestu. koncept je prost: vi ste wilmot, imate na raspolaganju veliko skladiste, i tokom citavog trajanja igre dobijate nove predmete koje treba staviti negde gde cete kasnije moci da ih nadjete. igra je podeljena u dve faze: prijem i svrstavanje novih isporuka (par minuta) i posluzivanje musterija koje traze odredjene predmete (minut i po). posle toga ide pauza tokom koje imate sve vreme sveta da razmestate predmete kako vam dune. tu su i neki apgrejdi koje mozete kupiti zvezdicama koje zaradite kao nagradu za brzinsku isporuku, poput rusenja zidova u skladistu ili malog robota koji je programiran da vam pomaze (a zapravo samo unosi pometnju) 

 

necu se zacuditi ako vam ovaj opis ne zvuci previse zabavno, ali wilmot je 1 od onih naslova koji morate licno zaigrati da skapirate foru. rekao bih da je pravi genije igre zapravo u predmetima koje skupljate i razmestate po tom ogromnom skladistu. neki od njih su prosti (boca mleka), neki komplikovani (profil ajkulinog peraja), a ima ih i par koji ocito ne pripadaju ovoj planeti, poput ove prokletinje koju sam u napadu ocaja sutnuo u odeljak s zivotinjama. ono sto je svim tim predmetima zajednicko je da mogu da se svrstaju u vise kategorija, tako da je kljuc igre rasporediti skladiste kako vama odgovara. normalni mod igre vam daje 200 predmeta za zabavu, a u igri ih ukupno ima 500, tako da ce svacije skladiste biti drugacije.

 

znam da ovo i dalje zvuci kao neplaceni rad, ali ima neceg vrlo opustajuceg u metodicnom slaganju inventara u cilju najbrzeg moguceg pristupa istom. naravno, ko sto rekoh, to ipak vazi samo za odredjenu sortu ljudi. enivej, evo launch trailera s milozvucnom naracijom philippe warr:

 

 

i par reci o logicnoj povezanosti igre koja se odigrava u skladistu s brexitom, krtezi™ of holly gramazio:

 

http://www.hollygramazio.net/blog/2019/9/1/september-games-wilmots-warehouse

 

igrao sam i telling lies, koji jeste her story 2, samo znacajno nezanimljiviji. tu sad ima vise razloga za to, ali najveci je sto je narativ ekvivalent lose serije koju biste po svoj prilici prekinuli nakon 1-2 epizode. koncept postepenog otkrivanja novih klipova i laganog sklapanja delica slagalice je i dalje zabavan, ali dzabe to ako nemate nikakvu motivaciju da saznate sta se zbilo s likovima u prici. cela stvar je previse ozbiljna, bez ikakve primese humora i skroz lisena bilo kakvog sarma. cetvoro glavnih glumaca rade sta mogu s materijalom koji im je dat, ali preko loseg scenarija se ne moze. priznajem da posle ovoga vise nisam siguran ni da li her story stvarno necemu valjao ili sam onomad bio zaslepljen originalnoscu istog (i povratkom fmv-a u igre) 

 

ono sto znam je da vecina promena koje telling lies donosi uglavnom ima negativan ucinak. recimo, u prosloj igri ste nakon svakog uspesnog searcha dobijali listu klipova koje ste mogli da odgledate od pocetka do kraja. ovde vas pak svaki search vodi na prvo mesto u klipu gde se ta rec pominje, pa vi onda morate da premotavate klip na pocetak ako zelite da ga vidite u celosti. naravno, maksimalna brzina premotavanja je uzasno spora, a neki klipovi se priblizavaju granici od 10 minuta, pa je ovo cisto gubljenje vremena. s druge strane, ovde imate opciju da odradite automatski search klikom na bilo koji titl u klipu, sto je fin qol dodatak i doprinosi smanjivanju praznog hoda. s druge druge™ strane, meni se nekako vise svidjalo kad sam licno ukucavao reci u search, sam sebi sam delovao pametnije  mislim, ovo je sitna stvar, ali zapalo mi je za oko.

 

pored gorenavedenih grehova, telling lies ima i tajni time limit. postoje neki sitni nagovestaji na to (poput sata u in-game desktopu), ali mislim da ce ogromna vecina ljudi koja odigra ovo biti uhvacena na prepad kad igra prosto stane. mislim, her story vas je bar obavestio da ste otkrili dovoljno price da donesete odredjene zakljucke, dok ovde mozete zavrsiti igru bez da saznate sta se uopste desilo. kao ultimativni gest lose volje, u svakom trenutku mozete prekinuti svoj istrazivacki poduhvat i zaigrati pasijans, s tim sto vreme i dalje nemilosrdno tece. ja sam igru zavrsio s nesto manje od pola otkljucanih klipova, a opet imam utisak da sam video vise nego dovoljno. don't play it again, sam.

 

 

Edited September 16, 2019 by Calavera

[Svarog]

 

 

 

ja se mnogo, baš mnogo, oduševljavam ovim silovanjima simulacija.

obično ljudi uzmi i iživiljavaju se na Civilization serijalu, ili Football Manager serijalu... ovo je prvi put da vidim da je neko uzeo NBA kao tematiku.

 

ovde su uspeli da nateraju "NBA2K 2019" da kreira iz drafta u draft samo igrače kepece koji imaju sve skilove na minimumu. i ostale atribute.

cirkus.

 

ima da se gleda, preko 40 minuta traje. al zanimljivo je. možda i najbolji deo počinje oko 30og minuta... prvo ima segment sa Jokićem i Janisom koji su postali treneri Denvera i nerviraju se na klupi... onda All Star takmičenje gde niko ne može da ubode trojku niti da zakuca...

 

i vrhunska sezona kada ostane jedan "stari" igrač. koji bukvalno ima jedini kvalitet to što je visok. i onda on odvede svoj tim u finale. u finalu u proseku ima 91 skok i 7 poena  (u proseku, po utakmici, ne u celoj seriji) obzirom da je simulirano i da ovi ne znaju kako se to desilo, oni oni uzmu i izračunaju da je to po nekom NBA proseku oko 23 ofanzivna skoka i da bi iz toga dao 6 poena da je morao da šutira manje od 15% nakon tih ofanzivnih skokova. iz reketa. tu direktno "oko obruča". piš živi.

[Calavera]

dobro je ovo, ali bolje je bilo u tekstualnoj formi 

 

https://www.sbnation.com/nba/2014/6/3/5772796/nba-y2k-series-finale-the-death-of-basketball