Igre

[Prlapan]

Jel igrao neko EU4 sa Random New World? Odlepicu, stigao do 1730' i onda nece da loaduje, samo CTD. Citao da imaju problema sa tim. Mapa bila odlicna, dva ogromna kontinenta sa moreuzima odvojenim juznim i severnim delovima, kontinent blizi evropi se protezao od severnog do juznog pola sa samo jednim prolazom na sredini,  sa 3 High Amercan nacije. Igrao sa CN (pravoslavni atlantidjani ), krenuo iz novog zelanda, pa ubrzano krenuo u trku kolonizovanja meni blizeg kontinenta i ratujem sa spanijom uglavnom i kad sam konacno izvrsio sve pripreme da udjem u osvajacki finis, prc. Inace RNW ocajno i nelogicno generise trade nodove, sto je pokvarilo ugodjaj, ali otkrivanje sveta je dosta zanimljivo.

Edited February 3, 2019 by Prlapan

[Calavera]

axiom verge dzabe na epicu, meni se onomad vrlo svideo:

 

https://www.epicgames.com/store/en-US/product/axiom-verge/home

[Azdaja]

Jebte Epic kida šta radi ovih par meseci sa dzabanom. 

 

Skidam im kapu, ako je ovo uvod u masovno otimanje mušterija steamu, pa neka im bude.

[*edited by mod]

RE2 sjajan bas. Dovoljno davno i dovoljno izmenjeno da se stekne utisak da se igra nova igra a opet i dovoljno prepoznatljivo. Doduse odradih samo osnovni run sa Chrisom. Grafika impresivna jedino se ne bih smeo kladiti da nisu ostavili stare glasove, jer prilikom cinematicsa zvuce malo kao iz bureta.

[renne]

malo istorije

 

 

[Moća]

Jedno pitanje vezano za Fortnite, ako ga deinstaliram sa kompa sve sto je u igrici skupljeno ostaje na nalogu jel tako? Znaci ako sutra dan odlucim da ga instaliram ponovo samo se ulogujem preko naloga i sve je tu?

Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk

[renne]

Sve što ti je preko steama ostaje na oblaku

[Moća]

Ovo je na Epic launcheru zato pitam.

Sent from my Redmi Note 5 using Tapatalk

[renne]

Pa vidi šta ti piše u podešavanjima laučera

[omiljeni]

Ostaje sacuvano na serveru, svi skinovi, djuskanja i sve ostalo.

[Moća]

Hvala!

[Calavera]

nakon skoro dve (duge) godine cekanja sam odigrao nier: automatu, i jos jednom se uverio u tacnost one izreke billa wattersona o niskim ocekivanjima. u ovom slucaju nisam imao kuda, s obzirom da su mi ocekivanja posle originalnog niera i prijema koji je automata uzivala kod igraca i kritike prirodno zaista narasla na brutalan nivo. avaj, umesto nezaboravnog iskustva sam dobio "samo" vrlo dobru igru  u sustini, desilo se ono cega sam se pribojavao: automata pozajmljuje gomilu trikova iz niera (a mozda i ranijeg tarovog opusa, za to vec ne bih znao), ali ne cini dovoljno toga da ih unapredi. ako vam je ovo prva tarova igra, velika je sansa da ce vas neki od tih trikova oboriti na dupe, no ja sam uglavnom imao utisak da gledam reprizu odlicne tekme.

 

sto se gameplaya tice, ovo je u sustini i dalje open-world hack'n'slash naslov s jrpg elementima i povremenim izletima u druge zanrove. kontrole su nesto doradjenije i nude fluidniji ugodjaj, ali daleko je to od nekih drugih platinumovih igara u pogledu kompleksnosti. umesto sarkasticnih knjiga ovaj put za magije koristimo podove, mada je svega par magija zapravo vredno koriscenja. podovi se mogu i poboljsavati apgrejdom memorije i dodavanjem raznih funkcija koje se onda i same mogu apgrejdovati na visi nivo ako imate dve funkcije identicnog kapaciteta. ova optimizacija je kul ideja, ali problem je sto su vecina tih funkcija svodi na smaracko povecavanje procenata (+10% melee defense, +5% crits) umesto da uvode nove borbene stilove. od drugih novosti imamo shmup deonice i hakersku mini-igru, koje su skroz okej i uglavnom predstavljaju finu promenu tempa. ukratko, sumnjam da ce previse ljudi hteti da igra automatu zbog gameplaya, ali ono sto je tu dovoljno dobro vozi da omoguci igracu da istera pricu do kraja.

 

narativno gledano, ovo je ambiciozan i prilicno detaljno razradjen ep o nekolicini neposlusnih androida i njihovim putesestvijama u svetu bez ljudi. bez ulazenja u spojlere (jer je ovo definitivno igra u koju valja uroniti bez prethodnog znanja), recimo samo da ja sam na kraju balade bio vrlo zadovoljan vidjenim. doduse, kao i u originalnom nieru, vredi primetiti da je i ovde narativ impresivniji zbog svog koncepta i tematske dubine nego zbog kvaliteta samog teksta. taro je genije, u to nema sumnje, ali u isto vreme je i samo solidan pisac, i cini mi se da neke od kasnijih scena ne udaraju onako jako kako je zamislio. sporedni sadrzaj je odlican u pogledu worldbuildinga, ali nije previse originalan s mehanicke strane (previse fetch questova, mada ipak manje nego u prvom nieru). da ne bude da samo kenjam, weapon stories koje postepeno otkrivate nakon svakog apgrejda su divna ideja, a ima ih i nekoliko pravo dobrih.

 

uglavnom, da se primetiti da su mi konacni utisci prilicno pomesani  ne znam cak ni sta reci ovako na kraju balade, zajebano je kad moras da uporedjujes nesto u odnosu na ono sto si mislio da ce biti. dobra je automata, eto. ako niste igrali nier ili drakengard, slutim cak da bi vam bila i odlicna. probajte!

 

 

mozda sam ja prosto previse glup za wargroove, ali meni ovo ne deluje kao dobra igra. mislim da je osnovni problem u nedostatku komunikacije s igracem, ili se bar meni nakon into the breacha tesko presaltati na igru koja igra na kvarno. svaka misija naizgled pocinje lagano, a onda ai bez upozorenja krece da spawnuje jedinice po krajevima mape ili ih teleportuje pod okriljem fog of wara. to uglavnom rezultira njihovom terenskom dominacijom, gde jedan pogresan potez (ili slucajni misclick) u kljucnom trenutku pravi razliku izmedju pobede i poraza. ovo ne bi bio toliki problem da 1) misije nisu ovoliko dugacke 2) igra dozvoljava sejvovanje tokom misija ili neki bar rewind ala invisible, inc. zao mi je, ali meni je u 2019. godini neprihvatljivo da potrosim pola sata na misiju i onda budem prinudjen da je opet igram jer je ai odjednom spawnovao 6 jedinica pored mog komandanta. dobro, meniji nude neke opcije za podesavanje tezine, ali valjda je posao dizajnera da igracu pruzi optimalno iskustvo, a ne da se ja bakcem s tim 

 

da ne bude da kukam samo na nebitne stvari, spomenucu i jos par jacih™ zamerki. recimo, ne svidja mi se ova tumblr estetika, ne mozes imati igru koja pretenduje da nadmasi darkest dungeon po tezini i onda je uviti u ovako detinjasto ruho. nema nikakvog razloga za ovakav vizuelni stil sem sto je, eto, i advance wars tako izgledao. dalje, sve cetiri fakcije imaju funkcionalno identicne jedinice, pa je jedina razlika sem izgleda u samim komandantima i njihovim mocima. uprkos tome, igra insistira da prednosti i mane tih jedinica prikaze sitnim pikselizovanim avatarima koje neiskusan igrac mora da proucava i po par minuta. uz to, sve se odvija djavolski sporo. protivnicki potez se moze samo ubrzati konstantnim drzanjem dugmeta, pa vi uzivajte u tome dok ai izmanevrise svojih dvaespet jedinica. ako nista, bar su imali dovoljno razuma da omoguce iskljucivanje animacija borbi, to me je smorilo u roku od brat-bratu dva minuta.

 

ako mozete da podnesete sve ovo sto sam nabrojao (ili prosto mnogo volite advance wars), wargroove nudi pristojan takticki gameplay. misije su prilicno raznovrsne, jedinice deluju fino izbalansirane, a vreme i okruzenje igraju bitnu ulogu u borbama. ja usled gorenavedenog ipak nisam imao strpljenja da doteram kampanju do kraja.

Edited February 19, 2019 by Calavera

[Anonymous]

Današnje igre treba igrati godinu dana pošto se pojave. Sad je Kindom Come spektakularan. A X4 (koji se pojavo pre par meseci) je i dalje neigriv, po najavama će biti igriv za nekih godinu dana.

 

Na gejmerma je da finansiraiju nove igre, tako što će skupo plaćati igre u pretprodaji, a kasnije sami ispravljati bagove u vidu 'community patch'.

 

Svi srećni.

[Calavera]

da, to jeste 1 od vecih problema u industriji trenutno. tako je jon shafer skoro izbacio at the gates bez pola obecanih featuresa, usput najavivsi da ce ih postepeno dodavati u mesecima (a mozda i godinama) koje dolaze. nije da ga krivim s obzirom kroz sta je prosao da bi uopste izbacio nesto na trziste, ali ipak, ko ce to igrati sem najzagrizenijih fanatika i ljubitelja lika i dela?

 

nego, uncharted 4 je vrlodobar (4) i solidan povratak u formu nakon kilave trojke. glavni novitet je veci fokus na stealthu, koji je konacno ravnopravna opcija za tamanjenje protivnika. nije to bas savrsena implementacija (nema skrivanja tela ili odvracanja paznje bacanjem predmeta), ali ono sto je tu je pristojno. u krajnjoj liniji, serijalu je svakako trebala neka bitnija promena nakon tri skoro identicna nastavka. vozacke deonice su takodje fin dodatak, s obzirom da su iznenadjujuce otvorene i nude zaista brutalnu kolicinu pejzaza za overiti. prica i dijalozi su i dalje vredni paznje, uncharted je to, a ovo je sad vec i post-tlou faza, tako da se tu nema sta zameriti. sam je zanimljiv lik za uvesti u ovako kasnoj fazi serijala, skoro kao da su u naughty dogu trazili izgovor da pobratime nolana northa i troya bakera.

 

sto se zamerki tice, neki izandjali delovi uncharted formule su i dalje prisutni. tu u prvom redu mislim na cinjenicu da u ovoj igri mozes na prste nabrojati deonice s pentranjem koje ne ukljucuju propadanje™ u pogodnom trenutku. grana, zid, stena, basnoslovno vredan spomenik, sta je da je, ima da pukne pod drakeovim stamenim nogama, ali nikad tako da vas zapravo i posalje u ponor pod vama. cak i da imate 13 godina i da vam je ovo prvi uncharted, kapiram da biste kad-tad provalili da vas igra vuce za nos. mislim, ove deonice su ionako prilicno neinteraktivne, nema potrebe za tim dodatnim vredjanjem inteligencije. tucnjava je zato jos losija nego ranije s obzirom da nema blokiranja udaraca (), sva sreca pa nas tim smaraju tek u par scena. setpisovi nisu moja solja caja, a cini mi se da ovde i duze traju, ali ne moze im se poreci da i dalje izgledaju spektakularno.

 

evo 1 primera uspesnog stealtha (i nesto voznje) s moje strane, mada sam u vecini slucajeva ubijao mozda dvojicu pre nego sto me provale, a onda prelazio na napucavanje.

 

 

gravity rush je 1 od onih igara s odlicnom centralnom idejom i relativno kilavom realizacijom. u ovom slucaju, ta ideja je gravitacioni parkour; junakinja kat moze da leti, ubrzava, menja pravac bez usporavanja, staje na petoparcu™, itd. sve je to u prvih par sati propraceno mukama dok se ne naviknete na kameru, ali letenje nakon toga zaista postaje 1 pesma. naravno, glavni adut ovakvog vida kretanja su trke, koje su mahom smestene u side questove. tu sad ima vise varijacija na tu temu (obicne trke, trke na zemlji, trke s manjkom energije), ali sve su pitke i zabavne. od pozitivnih strana spominjem jos i cel-shaded vizuelni dizajn inspirisan moebiusom, sinematike u formi stripa i tanakin soundtrack.

 

avaj, kao i dalja joj rodjaka mirror's edge, gravity rush pati od preterane kolicine borbe. uprkos solidnoj kolicini poteza koje imate na raspolaganju, borba je konstantno nezgrapna i neintuitivna. to je najvecim delom krivica kamere, koja prosto ne moze da iznese svo to konstantno obrtanje oko sopstvene ose u pokusaju da ispratite kretnje protivnika. stvari postaju jos gore kad skapirate da je najbolji metod za eliminaciju negativaca prosto lebdenje u njihovoj blizini i konstantno bockanje, sto em smara em deluje potpuno blesavo  uz to, animacije su bezveze (mislim, kat trci ko da sedam godina nije osetila tlo pod nogama), prica i likovi uzasni, a dizajn glavnih misija zalosno staromodan. no, dosta se toga da oprostiti kad uspesno iznesete 1 od gorepomenutih trka:

 

 

odigrao sam i ape out, top-down akciju najvecim delom inspirisanu hotline miamijem. glavni kvalitet igre je nesumnjivo audio-vizuelna komponenta, vibrantan™ vizuelni stil u pratnji jazz soundtracka koji se menja u zavisnosti od toga kako vam ide je 1 suvi kvalitet. gameplay nije previse dubok, ali nudi zanimljivu kombinaciju stealtha i klasicnog gung-ho pristupa kakav bi se ocekivao od 1 gorile. opet, ovde nesto fali u poredjenju s hotline miamijem, i mislim da je najveci problem u random generisanim nivoima. u miamiju je pola uzitka bilo u postepenom savladavanju prepreka koje igra baca na vas, dok ovde nakon vecine predjenih nivoa imate utisak da ste imali srece sto usput niste naleteli na previse neprijatelja. svejedno, valja ovo odigrati makar zbog prvog trenutka kad pokupite neciji torzo i zafrljacite ga u pravcu najblizeg stakla 

 

 

Edited March 8, 2019 by Calavera

[Anonymous]

3 hours ago, Calavera said:

da, to jeste 1 od vecih problema u industriji trenutno. tako je jon shafer skoro izbacio at the gates bez pola obecanih featuresa, usput najavivsi da ce ih postepeno dodavati u mesecima (a mozda i godinama) koje dolaze. nije da ga krivim s obzirom kroz sta je prosao da bi uopste izbacio nesto na trziste, ali ipak, ko ce to igrati sem najzagrizenijih fanatika i ljubitelja lika i dela?

 

Postaje opako frustrirajuće, ja sam recimo, najzagriženiji fanatik X serije, ali ovo polako gubi smisao.

 

Posle fijaska sa X Rebirth sam zaista očekivao da se nekako vrate u igru, najave su bile odlične, X4 je rađen godinama, da bismo na kraju za 50 evra dobili neigrivo smeće, sa velikim potencijalom, doduše. Zove se X4 Foundations, čime u startu stavljaju do znanja da je igra nezavršena i glavni izazov je borba sa bagovima, inače se sastoji iz sasvim kratke i glupe priče. Scenariji u X serijama nikad nisu bili naročito bitni, ali je čovek imao čime da se zabavlja mesecima, nevezano za osnovnu priču. Ovde nema ničeg, za par dana zaradiš kintu, kupiš ono malo brodova koji se nude, odigraš par glupih misija koje se stano ponavljaju i to je to.

 

Bagove su u međuvremenu dobrim delom sredili i najave su da će početi da ubacuju nekakav sadržaj, naravno kroz DLC-ove, koji će morati posebno da se plate. Na kraju (za godinu dana) će to sve zajedno ličiti na nešto, po ko zna kojoj ceni, ali ja sam se već umorio.