Sicilija

[halloween]

4 hours ago, lo zingaro said:

Ako nekog zanimaju drugi gradovi po Siciliji nek javi. Ako smaram, jebte se.

 

Apel za moderaciju i autora da promene boju fonta ispod fotografija da bi bilo vidljiv tekst. Ili je to samo meni?

Hvala @lo zingaro, uživam i jedva čekam da ponovo mogu da dođem.

A Noto?

Edited September 24, 2021 by halloween

[zorglub]

@lo zingaroDaj' brate šta god imaš.

[Indy]

8 hours ago, lo zingaro said:

Ako smaram, jebte se.

Sei pazzo

 

Raspali!

[Milosh76]

14 hours ago, lo zingaro said:

Ako smaram, jebte se.

Ne smaras, naprotiv  

 

Daj neke hidden gems iz Italije.

[Poludziber]

 

Agrigento

Grad koji vecina putnika i turista izabere kao nociste za obilazak Doline Hramova i ne stigne cak ni povrsno da obidje. To me uopste ne cudi jer Sicilija je prevelika da bi se obisla samo jednom pa i poduzom posetom a Dolina Hramova je must see i za krace posete tako da jadni Agrigento dodje kao neki kruzer gde ljudi prespavaju i izadju eskluzivno u posetu hramovima a onda brz bolje u baroknu dolinu gde su Noto, Modica i Siracusa. Taj kontrast se vidi i golim okom. Dolina Hramova (o kojoj cu drugi put) je sredjena kao da smo u Svajcarskoj dok je istorijski centar zvani Djirdjenti bukvalno u stanju raspada. To je zaista velika steta jer takav grad bi u 95% evropskih drzava bio primarna atrakcija.

Mi smo bili 7 dana i ne samo da je ta odluka bila pun pogodak vec smo zeleli da ostanemo i mnogo duze ali nas je vec cekao rezervisan hotel na drugoj strani Sicilije.

Stizuci cestom uz obalu vidi se vec na nekoliko km daljine venac zgrada i kuca nacickanih na brdu iznad Doline Hramova. Kad sam prvi put bio ovde poslom pre 25 godina ulaz je bio spektakularan visekilometarskim vijaduktom koji je od obale vodio direktno u srce grada. Taj vijadukt je projektovao inzenjer Morandi (isti onaj koji je projektovao vijadukt koji se srusio u Djenovi). Zanimljivo je da je ovaj vijadukt zatvoren za saobracaj godina dana pre katastrofe u Djenovi i redak primerak gde je ultrajug ispao manje korumpiran i u “nece valjda” modusu od poslovicno organizovanog severa.

 

 

 

Dakle, danas se pentrate polako krivudavim uskim ulicama kroz donje kvartove da biste dosli do centra. Da napomenem da je glavna ulica pesacka zona od podne do ponoci i najbolje da parkirate nesto nize kod zeleznicke stanice. Vec u tom delu grada shvatate da se nalazite u mestu sa velicanstvenim pogledom na more kao i na Dolinu Hramova u podnozju. Ima dosta klupica gde lokalci, narocito imigranti u predvecerje caskaju oputeno gledajuci nostalgicno prema pucini okrenutoj ka Africi.

 

 

 

 

 

Anticki grcki Agragas potice jos iz 6og veka pre nove ere i bio je u to vreme jedan od najjacih i prosperitetnijih gradova Mediterana. Procenjuje sa sa cak 200.000 stanovnika (danas manje od 60.000). Platon je za stanovnike ovog grada rekao da grade kao da ce ziveti vecno a jedu i piju kao da ce umreti sutra. Dolina Hramova je veca i sacuvanija od Atinskog Akropolja.

Redovni su ratovi sa Kartagenom i Rimom su ih vremenom oslabili i nakon konacnog pada pod Rim u 2om veku p.n. ere grad je i dalje ostao kao vazan i veliki centar ali nikad vise nije povratio stari sjaj.

Nakon pada Rima na par vekova postaje arapska nakon cega je preuzimaju Normani. Vec pre dolaska arapa, grad se sve vise seli na brdo bas zbog njihovih cestih naleta i pljacki. Od tad pa do 19 veka lagano propadanje. Po crkvama se najvise vide ostaci arapskog i normanskog perioda. Katedrala San Gerlando iz 11og veka, koja se nalazi na najvisoj koti grada nismo posetili jer je bila zatvorena zbog rekonstrukcije ali se i spolja vidi normanska arhitektura.

 

 

 

Celi taj kvart desno na gore od pesacke zone je klasican lavirint srednjovekovnog grada sa kratkim klaustrofobicnim ulicama ali i takvom nagibu da je vise rec o stepenistima nego pravim ulicama. Treba biti u dobroj formi da bi se po letnjoj vrucini non stop pentrali i silazili u neobaveznoj setnji.

 

  

 

 

 

 

 

 

 

Bez obzira na komplikovanu konfiguraciju grada, naporna setnja je vise nego vredna napora. Svaki ugao je poseban i lep na svoj nacin i za mene ljubitelja fotografije je bilo pravo groznicno stanje balansa izmedju zelje da maksimalno uzivam ali i da ovekovecim svaki kadar koji mi se svideo. Narocito su sugestivne ulicice pod velikim nagibom iz koji se medju zidovima kuca, gledajuci nizbrdo vidi ogroman plavi prostor i more. Ovo je ujedno i najsredjeniji deo grada u kom se nalazi najveci broj stanova za iznajmljivanje BBa, kafica i restorana. Narocito je zivahno nakon zalaska sunca. Tu je bio i nas BB. Inace, gazda BB je rekao da je celi kvart u fazi preporoda i svake godine su sve brojnije nekada oronule kuce koje se vracaju u nekadasnji sjaj i nude sve vecem broju turista. Odnos srdjenih i raspalih kuca je negde 50/50.

 

 

 

Nastavak o Agridjentu sutra....

 

 

 

[Poludziber]

Glavna i najduza ulica je Via Atenea. Za razliku od drugih slicnih gradova na vrh brda ona nije na najvisem delu vec deli grad na gornji i donji. Gornji sam vec opisao u prethodnom postu. U popodnevnim casovima se pretvara u pesacku zonu na njoj se odvija najveci deo lokalnih aktivnosti zahvaljujuci prisustvu mnogobrojnih prodavnica, restorana, kafica.. Posto je poprilicno uska, za automobile je jednosmerna i pocinje prolaskom kroz imaginarnu, zapravo nekadasnju Porta di ponte, kapiju srednjovekovnog grada na kraju pokretnog mosta koja vise ne postoji ali predstavljenu prolazom izmedju 2 elegantne simetricne zgrade iz 18 veka.

 

 

Ulicu prate lepe palace i zgrade ali vec tu primetite da je grad prilcno zapusten jer se mnoge fasade raspadaju. Dodatan negativan utisak dodaje i mnogo praznih poslovnih prostora tako da vam je jasno da ovom gradu ne cvetaju bas ruze kao nekim komsijskim udaljenim samo nekoliko desetina km. Objasnili su mi lokalci da je tako vecinom zahvaljujuci sprezi politike i mafije i da traje ne godinama vec decenijama ako ne i stolecima. 

 

 

 

 

 

Samo u ovoj ulici postoji nekoliko restorana koji su ultraturisticka prevara i kao sto sam vec pomenuo koriste cinjenicu da vecina turista ovde dodje samo da prenoci i pre spavanja onako umorni i gladni sednu na prvu lepsu terasu. Posle je kasno. Postoje i neke vrste pekara ili mini food prodavnica gde mozete brzinski da probate sve vrste sicilijanskih specijaliteta od arancina do cannola.

 

http://www.ricettegourmet.com/wp-content/uploads/2016/03/Arancini-sicliani.jpg

 

 

 

Jos jedna posebna stvar je prisustvo imigranata koji sede na uglovima i stepenicama iskljucivo s leve strane ulice i posmatraju ljude u setnji i njihovo ponasanje kao da su dosli na neku predstavu. Zasto bas sa leve strane? Za ovo treba malo duze objasnjenje.

 

 

 

Ako iskljucimo ostrvo Lampeduzu, obale Agridjenta su najpogodnije zbog blizine Afrike za ilegalno iskrcavanje imigranata raznim brodovima i brodicima. To je jedna konstanta vec godinama i iako ogromna vecina njih tu ne ostane dugo i krene daljom migracijom ka centralnoj i severnoj evropi ipak su tu neki ostali za stalno a i ovi koji ne ostanu, moraju da odmore i snadju se za dalje barem nekoliko dana. Ta kombinacija grada koji je u poslednjih nekoliko decenija izgubio veliki deo stanovnika koji su takodje italijanski radni migranti na severu ili inostranstvu i koji kao rezultat imaju to da je veliki deo grada nenaseljen i s praznim stanovima dovela je do toga da se od celog kvarta na levu nizbrdicnu stranu od pesacke zone stvori pravi geto.

Imao sam poludramaticno iskustvo kad sam otisao da parkiram auto u donji deo grada kraj stanice i krenuo nazad pesice ka BB. Odlucim da presecem kroz ulicice vertikalno  (vazdusnom linijiom nije dalje od 100m) umesto kruznom ulicom gde treba pesaciti bar kilometar. Na samo 20 metara se izgubite u stravicnom lavirintu razvaljenih kuca bez vrata i prozora iz kojih vire migranti koji su se alarmirali jer tamo niko ne zalazi a ja jos s ogromnim fotoaparatom. Cak su u jednom dvoristu klali kozu i poceli da urlaju na mene. Posto sam bio ne na vise 30ak metara od pesacke zone, ja panicno ubrzam i taman kad stignem na dohvat spasa ispred mene se ispreci zazidan prolaz. Cak si i neko kitnjavo zelenilo stavili sa “civilizovane” strane da ni bi bolo oci (slikao sam ispod).Tad sam otkrio da je ceo taj kvart bukvalno fizicki odsecen od ostatka grada. Panika je bila velika ali me ipak niko nije sledio niti uznemiravao i nekako se ponovo domognem donje ulice. Grozan osecaj da se zivi u takvom gradu ali i slika i prilika kako drzava ovde “resava” problem migranata. Levica virtuelno grli sve migrante a onda se povuce u svoje lepe stanove i prepusti ih ulici. Desnica bi da blokira iskrcavanja i za svako sranje koje se dogodi od kradje cokolade u lokalnom marketu do teskih ubistava odmah kaziprstom na prvog random crnca/arapina.

 

 

 

 

 

[Poludziber]

Da odmorimo malo od istorije i rusevina pa skoknemo do plaza u okolini Agridjenta.

 

Plaze u okolini Agrigenta su neverovatno prazne u punoj avgustovskoj turistickoj sezoni. More nije spektakularno ali ipak nesto bolje od italijanskog jadrana.  Posebna prica je Scala Dei Turchi sto se tice guzvi ali i tu se situacija menja iz sata u sat jer vecina posetilaca dodje da klikne par selfija pa produzi dalje.

 

Gradska plaza

Agrigenta deluje bez kraja i prostire se celom obalom od podnozja Doline Hramova do Porto Empedocle. Smenjuje su bezbroj kafica i restorana koji nude lezaljke i suncobrane ali ima dosta i divljih plaza. Plaza je klasicna italijanska pescana.

 

 

 

Mnogo zanimljivije mesto je Punta Bianca.

Nalazi se 10km levo od Agrigenta kad ste okrenuti moru. S glavnog puta ima oznacen odvojak koji se pretvara u zestok makadam dug barem 3-4 km. Prava patnja sa malim iznajmljenim autom ali prelep autenticno divlji pejzaz idealan za snimanje vesterna. U jednom trenutku sam mislio da se vratim nazad ali je auto nekako izdrzao.

 

 

 

Taman kad popizdite pojavi se u daljini litica iznad bele plaze. U podnozju na beloj steni se nalazi orunula kamena kuca. Plaza skoro sasvim pusta ali treba reci da je more tog dana bilo malo uzburkano i zamuceno.

 

 

 

Kad ste dole, obgrli vas to belilo krecnjackog kamena i sablasno prisustvo ostataka nekad bespravno sagradjene kuce. Desno od stene mala pescana plaza sa nasukanim plavim brodicem, jako fotogenicno. Sve u svemu vredi videti. Na neki nacin je neka vrsta minijature daleko poznatije Scala Dei Turchi s obzirom da je stena od istog materijala.

 

 

 

 

 

Najlepsa plaza je prirodni rezervat Torre Salsa i nalazi se 10ak km na suprotnoj strani od Agridjenta na putu za Sciaccu. Ogromna pescana plaza sa malim uvalama i ponegde sa stenama  i sa kristalno bistrom turkiznom vodom. Veliki prostor i jako jako malo ljudi u spicu sezone. I ovde u pozadini imate klasicnu belu stenu. Nema nikakvih struktura osim ovog furgona sa sladoledima na samom prilazu plazi.

 

 

 

 

 

 

 

Ipak, najveca atrakcija zasigurno je Scala Dei Turchi koja definitivno vredi posete. Ne toliko zbog kupanja koliko zbog toga sto uzivo izgleda zaista impresivno.

 

 

 

Prvo, ogromna je i to se tek shvatii kad ste na njoj i prodjete i s druge strane i vidite svu njenu duzinu. Drugo, ta belina je zaista nesto neobicno i meni koji nisam bio u Pamukalama nevidjeno. Priliv ljudi je konstantan ceo dan i u nekim trenucima ih bas bude previse dok u nekim momentima gotovo da nema nikoga.

 

 

 

 

Sicilija ne bi bila Sicilija da nema pravila koje se striktno krse. Svaki pristup ovom grebenu je strogo zabranjen. Cak je i ogradjena zicom. Ali pogledajte kako to izgleda u spicu.

 

 

Zabranjen je pristup prvenstveno jer je ovaj  krecni kamen jako trosan. I kad sedite i ustanete kostim vam postane beo na zadnjici. Druga stvar, jako je opasan prolaz s druge strane na veliko visini uski greben. Dovoljna je jedna greska u hodu i konkretan rizik da se razbijete o stene na dnu grebena. Na samom dnu pentrajuci se liticom nalazi se pescana plaza uokvirena belom stenom.

 

 

 

 

Gledao sam skoro neki prilog na TV gde su rekli da ce je ili su vec definitivno zatvoriti sa strogom kontrolom. Ko zna, mozda sve ovo dzaba pisem i vise se niko nece pentrati po ovim cudesnim stenama.

 

 

Inace, ima dosta malih uvala sa mini plazicama i samo jednim barom i nikad nije guzva. Ovoj se ni ne secam ime. Pili smo aperitiv sedeci direktno u vodi dok nas je iz pravca pucine cuvala gipsana statua Madonne.

 

 

 

 

Poslednje mesto koje mi pada napamet je jedna mala plaza koja se nalazi pred ulazak u grad Sciacca. Pescana sa jednim restoranom na samoj vodi i takodje bez velike guzve. Preporucujem veceru ovde. Totalno opustajuce bez guzve, buke, bez previse svetla, sasvim neformalno…pravo opustanje. Sveze izvadjena riba i sicilijansko belo vino. Plaza i restoran se zovu Papalè.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Poludziber]

Velle Dei Templi

O dolini hramova necu mnogo detaljisati. Prvo, pun je net podataka kao i strucne literature tako da je glupo da ja tu nesto prepisujem a drugo, mislim da je dosta ppp-ovaca vec i bilo tamo.

U svakom slucaju radi se 1300 hektara parka na kojem se nalazi dvocifren broj hramova iz anticke grcke i ostalih arheoloskih ostataka nekadasnjeg Akragasa osnovanog u 6om veku pre nove ere i koji se prostire od oboda sadasnjeg Agridjenta pa do same obale.

 

 

 

Sajt zasluzuje celodnevnu posetu ali ne morate bas u zoru i obavezno ostanite posle zalaska sunca jer cete doziveti potpuno novu i drugaciju atmosferu.

 

 

 

 

Siroki put koji povezuje vecinu preostalih hramova je okruzen maslinjacima a na visim delovima izmedju rusevina se nazire velicanstven pogled na obalu i more.

 

 

 

 

Poseban ugodjaj daje mesavina i kontrast sa modernim skulpturama i izlozbama koje su rasporedjenje po celom parku. One nisu u stalnoj postavci vec se vremenom smenjuju pa sta zapadne. Mislim da samo ovaj bronzani Ikar Igora Mitoraja tu stoji permanentno. Iza njega je najocuvaniji hram Concordia.

 

 

 

 

Zanimljivo je da je u samom parku decenijama rasla bespravna gradnja. Mnoge vile, restorani pa cak i hoteli su tu nikli bez ikakve dozvole. Secam se pre 25 godina da sam  u proputovanju spavao u jednom hotelu tik uz jedan od vecih hramova i odusevljavao se pogledu kroz prozor. Srecom zakoni su poceli da malo bolje funkcionisu i na siciliji pa je sve ono sto je decenijama dignuto ipak sruseno u samo par godina. Danasnji park je odlicno sredjen i osim spomenika i prirode nista drugo ne postoji. U letnjim danima je obavezan sesir i velika flasa vode jer su vrucine bas bas zajebane.

 

 

 

 

 

 

 

[Poludziber]

Velle Dei Templi 

 

Stvarno sam konj. Valle Dei Templi naravno.