Jump to content
kgmr

8. mart soundtrack

Recommended Posts

Lucia
Да ли смо данас срећније? Не знам
ja znam -_-
I ja :) Dobro je ako ovakvi datumi mogu da nas podsete kakva je sistemska diskriminacija bila do pre nekoliko decenija. I koliko je svaka diskriminacija besmislena, nešto što je prethodnim generacijama bilo frustrirajuće ograničenje, nama je sada nezamisliva budalaština. Zato mi nije jasno zar takav "pogled unazad" ne otrežnjava one koji sada zagovaraju neke druge diskriminacije (napr. prema homoseksualcima, izgleda da je to jedini preostali vid diskriminacije čiji zagovornici se ne skrivaju već mašu sličnim argumentima koji su ranije korišćeni protiv žena i crnaca). Ako već ne moram da se borim za svoja prava, mogu bar malkice da doprinesem ukidanju aktuelnih sistemskih diskriminacija. Ako znamo da ih za koju deceniju sigurno neće biti, zašto čekati do tada?

Share this post


Link to post
Teja
I ja :) Dobro je ako ovakvi datumi mogu da nas podsete kakva je sistemska diskriminacija bila do pre nekoliko decenija. I koliko je svaka diskriminacija besmislena, nešto što je prethodnim generacijama bilo frustrirajuće ograničenje, nama je sada nezamisliva budalaština. Zato mi nije jasno zar takav "pogled unazad" ne otrežnjava one koji sada zagovaraju neke druge diskriminacije (napr. prema homoseksualcima, izgleda da je to jedini preostali vid diskriminacije čiji zagovornici se ne skrivaju već mašu sličnim argumentima koji su ranije korišćeni protiv žena i crnaca). Ako već ne moram da se borim za svoja prava, mogu bar malkice da doprinesem ukidanju aktuelnih sistemskih diskriminacija. Ako znamo da ih za koju deceniju sigurno neće biti, zašto čekati do tada?
Moze ovo malo preciznije jer je "pre nekolilko decenija" i 3,4,5 decenija.Ne razumem na kakvu to sistemsku diskriminaciju mislish.Ovde diskutujemo o zenama i njihovim pravima, a postoji drugi topik o diskrimanicijihomoseksualaca.

Share this post


Link to post
Lucia
Moze ovo malo preciznije jer je "pre nekolilko decenija" i 3,4,5 decenija.Ne razumem na kakvu to sistemsku diskriminaciju mislish.
Mislim na razne slobode i prava. Na primer pravo slobodnog izbora što obuhvata i pravo glasa ali i slobodu izbora načina života, partnera, pravo na obrazovanje (a zatim na posao tj. finansijsku nezavisnost), sopstveno telo (uklj. abortus)... Uglavnom sve govorim na osnovu neslobode, ograničenja i frustracija koje su trpele moje dve bake, jedna u seoskoj druga u gradskoj sredini. Od njihovog do mog rodjenja prošlo je 50-60 godina.

Share this post


Link to post
cyberwor/L/d

Zavisi da li stvari posmatramo iz mikro ili makro perspektive. Skoro sam citala pa mi sada pade na pamet. O sistemskoj diskriminaciji je pisala Naomi Wolf u The Beauty Myth. Humphrey Institute of Public Affairs u jednom svom raportu kaze da zene cine 50% svetskog stanovnistva ali rade 2/3 ukupnih radnih sati, sleduje im 1/10 ukupne zarade i raspolazu sa 1% ukupnih prihoda. I FN je potvrdio takvo stanje stvari u jednom od svojih raporta i dodao da kada se zaracuna rad u kuci onda zene u celom svetu rade duplo vise (radnih sati) od muskaraca. Zena u Pakistanu provodi 63 sati nedeljno baveci se kucnim poslovima. Domacica na (razvijenom) Zapadu radi samo sest sati manje uprkos modernoj skalameriji koju ima. Malo malo pa se cuje da se rad u kuci ne racuna kao rad. Mislim, muskarci to ne racunaju kao neki ozbiljan posao. Postoje istrazivanja koja kazuju da ukoliko bi se rad koje zene obave u kuci placao da bi prihodi prosecnoj porodici skocili za 60%. Kucni poslovi iznose 40 milijardi sati u Francuskoj. U Americi se vredn?st procenjuje na 18 milijardi dolara godisnje. 90% zena i 85% muskaraca u USA potvrdjuju da zena radi skoro sve kucne poslove. Arlie Horshield kaze da u slucajevima gde oba partnera rade van kuce zene obavljaju 75% kucnih poslova. Americki muzevi obavljaju samo 10% vise kucnih poslova nego sto su to cinili pre dvadeset godina. Radna nedelja zeni je duza za 21 sati nego muskarcu. Zena na (razvijenom) Zapadu ima u proseku 33% manje slobodnog vremena nego muskarac.Chase Manhattan Bank je izracunala da americke zene rade 99,6 sati nedeljno jer zene rade punom parom i u kuci i van kuce. S druge strane desili su se i pomaci u profesionalnom zivotu. 50-tih godina prolog veka na americkim univerzitetima je studiralo 20% zena. Danas ih ima 54%. Broj zena sudija u USA je izmedju 1960 i 1990 skocio sa 7 500 na 180 000, lekara sa 15 762 na 108 200, inzenjera sa 7 404 na 174 000.

Share this post


Link to post
Viloticka
pa ovo je opis nacina na koji se slavi (skoro) svaki praznik. sto bi te u celoj toj prici 8 mart nesto narocito zuljao?
Nemogucnost izbora. Hocu da izaberem da necu da znam za 8 mart. Evo sad mi je poslo za rukom.cyberwor/L/d, ovo sto pises je strasno. Ubi statistika.

Share this post


Link to post
djordje geprat

osmi mart doš'o i proš'o. k'o i uvek, pored mene. ranije, forme radi, u kancelariji sam učestvovao u skupljanju para da bi kupovali poklončiće koleginicama. uglavnom cveće.u kući, mislim da je mojoj gospođi svaki dan osmi mart. ravnopravni smo. delimo poslove ukući, ko šta može i zna, dogovaramo se, planiramo, volimo se. sada je svakog dana u jutro otvorim vrata (feder na kvaki je prejak za njen zglob), poljubim, neki put dobrodušno pljesnem po..... jutarnju kafu donosimo jedno drugom u krevet. kada ima profesionalnog posla u kući, odrađujem sve. i, 35 godina je prošlo munjevito.mislim da je to važnije od svih onih jednodnevnih, osmomartovskih, izliva pažnje. "izvođenja" i cvetka.da, uvek se setim one da je muškarac glava u kući a žena vrat koji pokreće tu glavu. često glupavu i drčnu.sve najbolje svim ženskinjama, ovde.

Share this post


Link to post
pacey defender

Inače, u feminističkim krugovima koristi se termin "ženska ljudska prava". šta više, to je naziv jednog kursa na specijalističkim studijama roda na fakultetu političkih nauka. Tako sročeno, deluje mi potpuno nejasno šta bi (koja prava) bi to moglo da obuhvata. Zna li neko o čemu se radi?

Share this post


Link to post
kgmr

e da, zanimljivo pitanje, i mene to zanima.

Share this post


Link to post
palchica

pa kao sto imas osnovna ljudska prava, ili manjinska (ljudska) prava, tako imas i prava koja se odnose na jednu polovinu stanovnistva.mislim da je to.

Share this post


Link to post
pacey defender
pa kao sto imas osnovna ljudska prava, ili manjinska (ljudska) prava, tako imas i prava koja se odnose na jednu polovinu stanovnistva.mislim da je to.
ako su ljudska, onda su takva prava za sve. ako su ženska, onda se radi o pravima koja se dodeljuju samo ženama i svim ženama. sporno je objedinjavanje dva (naizgled) različita koncepta.recimo, pravo na život je ljudsko pravo. ono nije žensko pravo, baš kao što nije ni eksimsko, niti pravo slepih osoba. ono je univerzalno, ljudsko. Edited by pacey defender

Share this post


Link to post
palchica

pa i zene su ljudi :lol:salu na stranu - ali uz malu ogradu, ipak nisam strucnjakinja - ako imas *osnovna* ljudska prava, zasto je problem da imas i posebna ili prosirena ljudska prava?maybe i'm having a blonde moment, ali ne vidim problem, niti kako su ti koncepti suprotstavljeni.

Share this post


Link to post
pacey defender
pa i zene su ljudi :lol:salu na stranu - ali uz malu ogradu, ipak nisam strucnjakinja - ako imas *osnovna* ljudska prava, zasto je problem da imas i posebna ili prosirena ljudska prava?maybe i'm having a blonde moment, ali ne vidim problem, niti kako su ti koncepti suprotstavljeni.
pa da - žene su ljudi. zato nema potrebe naglašavati da je pravo na život žensko ljudsko pravo. to pravo je ljudsko pravo.što se tiče pitanja prostih i proširenih prava, o tome se ovde zapravo i ne govori. recimo, ljudsko pravo je pravo na život, ili recimo na imovinu. proširena prava bi mogla biti sva ova nova moderna u sferi ekologije, socijalne zaštite. ja sa time nemam problem, već mi je samo čudno da se pravo na život odjednom izmešta iz domena opštih prava. šta sad kao, žene imaju pravo na život jer su žene, a muškarci zato što su muškarci. Neće biti. Imaju pravo na život jer pripadaju ljudskom rodu. U tome se ogleda jednakopravnost.

Share this post


Link to post
palchica
pa da - žene su ljudi. zato nema potrebe naglašavati da je pravo na život žensko ljudsko pravo. to pravo je ljudsko pravo.što se tiče pitanja prostih i proširenih prava, o tome se ovde zapravo i ne govori. recimo, ljudsko pravo je pravo na život, ili recimo na imovinu. proširena prava bi mogla biti sva ova nova moderna u sferi ekologije, socijalne zaštite. ja sa time nemam problem, već mi je samo čudno da se pravo na život odjednom izmešta iz domena opštih prava. šta sad kao, žene imaju pravo na život jer su žene, a muškarci zato što su muškarci. Neće biti. Imaju pravo na život jer pripadaju ljudskom rodu. U tome se ogleda jednakopravnost.
pa cekaj... oces da kazes da se u zenska ljudska prava ubraja i pravo na zivot?

Share this post


Link to post
pacey defender
pa cekaj... oces da kazes da se u zenska ljudska prava ubraja i pravo na zivot?
pa ne znam. pitam. ali, deluje mi da sama konstrukcija "ženska ljudska prava" podrazumeva shvatanje da žene ljudska prava konzumiraju zato što su žene, preko svog ženskog identiteta, a ne na osnovu toga što pripadaju ljudskom rodu. nagađam. a možda je poenta u tome da se naglasi da žene nisu oduvek imale pravo na sve ono što se označavalo ljudskim pravima, a zapravo je bila privilegija muškaraca, što bi bilo vrlo ispravno reći. no, onda se moglo doći do nekog ispravnijeg termina. zaista ne znam koje konkretno "žensko ljudsko pravo" ovde može da dođe u obzir. prošao sam na četvrtoj godini jednosemestralni predmet "ženske studije" tako da sam se solidno uputio u feminističku literaturu, ali mi je ovaj koncept krajnje nejasan.

Share this post


Link to post
palchica

hmmm... imho, zenska (ljudska) prava se ne odnose na osnovna ljudska prava. tj. oljp se odnose na sve, ukljucujuci zene. zljp bi, s druge strane, mogla biti ona koja se odnose na pravo da raspolazes svojim telom, na pravo da ne budes ugrozena fizicki (obicno to rade muskarci, jelte) bez obzira da li si u braku ili ne, na pravo da biras (ili ne) partnera, tj. da ne mozes da budes vencana za nekog jer su roditelji to dogovorili, na pravo da ti se potencijalna trudnoca ne uzima kao minus prilikom zaposlenja, tj. da imas jednake sanse kao i muskarci... mislim, da se ne lazemo, ja sve ovo sad nagadjam, sigurna sam da negde postoji spisak na koja prava, specificna izvesno, se misli kada se kaze zenska ljudska prava.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×