Jump to content
IGNORED

SOČIVA


ToniAdams

Recommended Posts

52 minutes ago, Ras said:

Dalji tok priče nije za javnost.

Sočiva su kod mene uz gorak ukus u ustima.

Videću šta dalje, a zainteresovan sam da raščistim stvari (iako mislim da mi je jasna pozadina).

ne može tako! moraš sve da ispričaš kako je bilo

Link to comment

Valjda je jasno da od pritužbi najverovatnije ne bi bilo vajde, da nije bilo intervencije.

Planiram da se obratim Ministarstvu i/ili Upravi carina za tumačenje, pa ću odgovor(e) preneti ovde.

Najprostije, moram da znam šta dalje da očekujem, a savet koji sam dobio bio je da ne naručujem sočiva sa interneta preko pošte, jer navodno imaju instrukcije da ih ne propuštaju. Nisam bio u prilici da se dalje raspravljam i saznam koje su, čije su te instrukcije i na čemu su zasnovane.

Ako se pogleda moj post u kojem je prepiska i odgovor carinske službe, jasno je ko u ovoj situaciji može imati korist.

 

U mom slučaju se radilo o dve kutije sočiva (levo i desno po tri komada), a ukupna vrednost sa troškovima isporuke oko 32-33 evra.

 

Jesam li nešto izostavio?

 

 

 

 

Edited by Ras
Link to comment

Carina sočiva tretira kao lek, ne znam zašto. Mene je čudilo kako vam je i do sada prolazilo da kupite u inostranstvu. Čak je bio sastanak glavnog uvoznika sočiva (ili jednog od njih) sa carinom i bilo je frke, milion nekih papira je bilo neophodno. Naravno, to je glupost, ali carina je bukvalno država u državi i to ne samo kod nas.

Link to comment
36 minutes ago, kiki said:

Carina sočiva tretira kao lek, ne znam zašto. Mene je čudilo kako vam je i do sada prolazilo da kupite u inostranstvu. Čak je bio sastanak glavnog uvoznika sočiva (ili jednog od njih) sa carinom i bilo je frke, milion nekih papira je bilo neophodno. Naravno, to je glupost, ali carina je bukvalno država u državi i to ne samo kod nas.

Onda sam ja krijumčar sočiva. Ne na veliko, samo za sopstvenu upotrebu, u medicinske svrhe, za tetku. :s_dj:

Naime, ustanocio sam, slučajno, da su na Mediteranu gde letujem u njihovim opti radnjama jeftinija, npr. 19 evra po kutiju u odnosu na 26.000 rsd i više kod nas. Pa jiš kad nude 3 kutije na popust. Onda kupim po nekoliko kutija i metnem u kofer. Naravno, da bij bio švercer, morao bih da unajmim čarter kargo i da kupim na hiljade kutija i ovde da ih preprodajem skuplje. Meni bi onda mogli da naplate i sčiva i vitamine u ruksaku, koje nosim za slučaj da zaliuta kofer. 

Ipak mislim da je to diskreciono pravo carinika da zacepi kad mu dođe mala snaga. 

Jednom sam uneo samostrel sa Krita u koferu, plus 2 venca belog luka.

Link to comment
  • 2 weeks later...
Quote
Поштовани,
 
У вези са вашим питањем, које је упућено електронском поштом, обавештавамо вас следеће:
 
Одредбама члана 134. Закона о лековима и медицинским средствима („Сл. гласник РС“, број 30/2010, 107/2012, 113/2017 – др. закон и 105/2017 – др. закон) прописанa је забрана промета лека „ 7) путем интернета “ и  „ 9) поштом, осим слања узорака лека у складу са овим законом “, при чему је чланом 198. Закона о лековима и медицинским средствима, дефинисана сходна примена овог прописа и на медицинска средства: „ Ако у чл. 193-198. овог закона није другачије одређено, на промет медицинских средстава сходно се примењују одредбе овог закона о промету лекова“.
Напомињемо да је Одредбама члана 143. Закона о лековима и медицинским средствима („Сл. гласник РС“, број 30/2010, 107/2012, 113/2017 – др. закон и 105/2017 – др. закон) прописано да лице које улази, односно излази из Републике Србије може да носи са собом само оне количине лекова које су му потребне за личну употребу ( иста Одредба важи и за унос медицинских средстава, у складу са чланом 198. Закона о лековима и медицинским средствима)

 

Ovo je odgovor Uprave carina na pitanje da li je dozvoljen uvoz kontaktnih sočiva za sopstvenu upotrebu, a posebno preko interneta putem pošte. 

Link to comment

I detaljnija pojašnjenja:

 

Quote
Поштовани,
 
У вези са вашим питањем, које је упућено електронском поштом, обавештавамо вас следеће:
 
            Што се тиче питања допреме предметне робе, право увоза робе у нашу земљу регулисано је одрeдбама Закона о спољнотрговинском пословању („Сл. гласник РС“, 36/09...89/15 др. закон) и пратећим прописима донетим на основу истог, док је спровођење одговарајућег царинског поступка над робом коју физичка лица увозе у нашу земљу прописано одредбама Царинског закона („Сл. гласник РС“, 18/10, 111/12 и 29/15) и подзаконских аката.
           С тим у вези, одредбама члана 5. Закона о спољнотрговинском пословању прописано је да домаћа и страна физичка лица имају иста права у спољнотрговинском промету робом и тај промет обављају искључиво за сопствене потребе. Дакле, физичка лица (домаћи и страни држављани) могу увозити робу намењену личној употреби и потребама домаћинства, а која нема комерцијални карактер. Увоз робе комерцијалног карактера од стране физичког лица није дозвољен.
           Робу комерцијалног карактера, сходно напред наведеној законској одредби, могу увозити домаћа и страна правна лица, њихови огранци, као и предузетници (лица која су регистрована за обављање одговарајуће делатности) који спољнотрговински промет робом обављају под једнаким условима. Поступак увоза робе од стране правних лица и предузетника (као и физичких лица која се определе за спровођење царинског поступка у редовном поступку) спроводи се код надлежне царинарнице у редовном поступку увоза (подношењем писмене царинске декларације за стављање робе у одговарајући царински поступак и прилагање одговарајућих исправа за робу уколико је прописано подношење истих за одређене врсте робе).
            У односу на допрему конкретне робе, контактних сочива скрећемо пажњу да је Одредбама члана 134. Закона о лековима и медицинским средствима („Сл. гласник РС“, број 30/2010, 107/2012, 113/2017 – др. закон и 105/2017 – др. закон) прописанa забрана промета лека „ 7) путем интернета “ и  „ 9) поштом, осим слања узорака лека у складу са овим законом “, при чему је чланом 198. Закона о лековима и медицинским средствима, дефинисана сходна примена овог прописа и на медицинска средства: „ Ако у чл. 193-198. овог закона није другачије одређено, на промет медицинских средстава сходно се примењују одредбе овог закона о промету лекова“.
Напомињемо да је Одредбама члана 143. Закона о лековима и медицинским средствима („Сл. гласник РС“, број 30/2010, 107/2012, 113/2017 – др. закон и 105/2017 – др. закон) прописано да лице које улази, односно излази из Републике Србије може да носи са собом само оне количине лекова које су му потребне за личну употребу ( иста Одредба важи и за унос медицинских средстава, у складу са чланом 198. Закона о лековима и медицинским средствима), те да је спровођење царинског поступка у искључивој надлежности царинарнице која у сваком конкретном случају, ценећи пре свега право увоза, даљи поступак спроводи у складу са прописима.
           Такође, с обзиром да се из навода у Вашем допису може закључити да предметну робу намеравате да пошаљете у поштанском саобраћају, скрећемо Вам пажњу да у складу са важећим прописима под пошиљкама мале вредности, некомерцијалног карактера, сматрају се пошиљке које физичко лице прими из иностранства (нпр.куповина путем интернета робе која је намењана личним потребама и потребама домаћинства, која нема комерцијални карактер) и чија вредност не прелази 50 евра, у динарској противвредности. Имајући у виду одредбе члана 29. Уредбе о врсти, количини и вредности робе на коју се не плаћају увозне дажбине, роковима условима и поступку за остваривање права на ослобођење од плаћања увозних дажбина („Сл. гласник РС“, 48/10, 74/11 и 63/13-у даљем тексту: Уредба) ове пошиљке ослобођене су од плаћања царине, али се на исте плаћа порез на додату вредност у складу са одредбама Закона о порезу на додату вредност („Сл. галсник РС“, 84/04, 86/04-испр., 61/05, 61/07 и 93/12). На вредност пошиљке изнад прописане плаћају се и царина и ПДВ.
           У складу са одредебама члана 216. став 1. тачка 5. Царинског закона („Сл. гласник РС“, 18/10 и 111/12) домаћи и страни држављани ослобођени су од плаћања увозних дажбина на пошиљке мале вредности које бесплатно примају из иностранства од физичких лица из иностранства, под условом да те пошељке нису комерцијалне природе и да сходно члану 6. Уредбе њихова вредност не прелази 70 евра,  у динарској противвредности. До вредности 70 евра, у динарској проиввредности,  ове пошиљке ослобођене су од плаћања и царине и пореза, док се на вредност истих, која прелази 70 евра, у динарској противвредности, плаћају и царина и порез. Када је реч о пошиљкама у смислу наведене законске одредбе, а чија је вредност изнад прописане, исте подлежу наплати дажбина у целости  (царина + ПДВ).
          Сходно прописима, при обрачуну увозних дажбина (за пошиљке које подлежу наплати увозних дажбина) вредност пошиљке се  увећава за износ стварно плаћених трошкова превоза, односно поштарине.
          Уколико пошиљка стиже путем  јединица поштанске мреже (поштански саобраћај) царини се уз примену јединствене царинске стопе од 10% плус припадајућа стопа ПДВ.
          Пошиљке које подлежу наплати увозних дажбина, а стижу преко брзих оператора (нпр. DHL, FEDEX, UPS и сл.), царине се по стопи која је прописана Законом о царинској тарифи за робу која је предмет царињења, а не применом јединствене царинске стопе, плус припадајућа стопа пореза на додату вредност.
Скрећемо пажњу да брзи оператори посебно наплаћују своје услуге доставе. Одређивање начина на који ће пошиљке бити испоручене (да ли путем јединица поштанске мреже или путем брзих оператора) није у надлежности Управе царина.
           Такође, указујемо да је спровођење одговарајућег царинског поступка над приспелим пошиљкама у искључивој надлежности царинарнице, па уколико и даље имате недоумице у вези царинског поступка који је спроведен над конкретном пошиљком, за све даље информације можете се обратити надлежној царинарници.
           Напомињемо да је Управа царина извршни орган и да нема законске могућности, нити овлашћења да прави изузетке у погледу примене прописа.  
Управа царина РС је овлашћена да издаје општа обавештења о примени царинских прописа, тако да је потребно да прецизирате захтев у смислу навођења конкретних  питања доставите у писменој форми путем редовне поште,  Управи царина, а не мејлом,  на адресу:  Министарство финансија – Управа царина, Булевар Зорана Ђинђића 155а, Нови Београд у складу са чл. 18 Царинског закона („Сл. Гласник РС“, бр. 18/2010, 111/2012 и 29/2015), са доказом о плаћеној административној такси прописаној Законом о републичким административним таксама („Сл. Гласник РС“, бр. 43/2003...45/2015), а ради добијања обавештења о примени царинских прописа, под условом да се Ваш захтев односи на стварно намеравани увоз или извоз.

 

Rekao bih da uvoz sočiva nije dozvoljen :)

Link to comment

Ministarstvo zdravlja je na upit da li su kontaktna sočiva medicinska sredstva? odgovorilo u njakraćem mogućem roku:

 

Quote
Poštovani,
Kategorizaciju medicinskih sredstava obavlja Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije. Po saznanjima Grupe za lekove i medicinska sredstva, kontaktna sočiva se svrstavaju u medicinska sredstva pa se shodno tome na njih primenjuju odredbe važećeg Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, odnosno Zakona o medicinskim sredstvima („Sl. glasnik RS“ broj 105/17) čija će primena započeti od 01.12.2018. godine.
Za bliže infomacije upućujemo vas na Medicinski sektor Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Srdačan pozdrav
Grupa za lekove i medicinska sredstva

 

Ovo znači da Carinska uprava sa pravom i na kontaktna sočiva primenjuje Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima i da je uvoz kontaktnih sočiva poštom preko interneta zabranjen.

Link to comment
  • 5 weeks later...

Preporuka za optičara u Beogradu?

 

Treba mi kvalitetno određivanje dioptrije, preporuke za odgovarajuća stakla za stalni rad pred računarom...

 

ima ih mnogo, ali ima i dosta nezadovoljnih uslugama. Treba mi neko sa kim ste bili zadovoljni. 

 

 

Edited by slow
Link to comment
  • 7 months later...

Ajd ovde, kad nemamo drugu temu za vizuelna pomagala :)

 

Da li je neko probao one "blue light blocking" naocare, za rad na kompjuteru i generalno? Radi li i pomaze li sto god?

 

Navodno, ta stakla blokiraju mikro-plavu svetlost koju emituju monitori, telefoni, tableti i ostali andraci. Manje ti se zamara oko i regulise ti pospanost i ciklus spavanja uvece jer je plava svetlost ono sto ti umanjuje lucenje melatonina za spavanjac. Noviji telefoni i tableti imaju onaj night-mode kada ekran malo pozuti, pretpostavljam da naocare rade po istoj ideji, s tim sto ove sto vidjam na netu su bezbojne, dakle ne menja ti vizuelni prikaz.

Link to comment

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...