Šta je najbitnije što se u istoriji dogodilo na današnji dan?

[apostata]

Na današnji dan 1898. u Odesi se rodio Narodni heroj Jugoslavije maršal Rodion Jakovljevič Malinovski.

 

[namenski]

On 22.11.2019. at 22:35, apostata said:

Na današnji dan 1898. u Odesi se rodio Narodni heroj Jugoslavije maršal Rodion Jakovljevič Malinovski.

 

Izmedju ostalog nadnicar, besprizorni u Odesi pocetkom 20. veka sto, ako je po Babelju, nije bilo ni malo naivno zanimanje, vojnik carske armije u WW1, dvostruki dobitnik Georgijevskog krsta za hrabrost sa pratecih nekoliko ranjavanja, pripadnik postrojbe poznate kao  Русский экспедиционный корпус, pozajmice na Zapadnom frontu deficitarnog topovskog mesa od strane carske i potonje necarske vlade Francuskoj, opet tesko ranjavan, ucesnik u ruskim pobunama u Francuskoj glede zahteva da se ide kuci, pripadnik Legije stranaca, prisilni graditelj puteva po Severnoj Africi...

1916, Pariz, teska vremena po Francusku, parada 14. jula, tradicionalna….

Sa sve pridodatim Rusima i mladim Malinovskim medju njima...

 

A sto se rodjendana tice, najverovatnije bi mu ga najsladje^tm cestitao strateski i takticki genije^tm po imenu Erich von Manstein.

Ako je ikako moguce u mestu zvanom Котельниково, gde je zamalo pa uspeo da oslobodi opkoljene staljingradske kamarade.

Samo da ne bese sudbe klete i gresnog Hitlera da podmece nogu i pomracuje slavu svojim generalima i ostalim feldmarsalima...

Ili u zimu 1945. izmedju Budimpeste i Balatona gde propade poslednja velika nemacka ofanziva u WW2, doduse ni izbliza tako fotogenicna I filmicna kao Ardeni...

 

[apostata]

1 hour ago, namenski said:

A sto se rodjendana tice, najverovatnije bi mu ga najsladje^tm cestitao strateski i takticki genije^tm po imenu Erich von Manstein.

Ako je ikako moguce u mestu zvanom Котельниково, gde je zamalo pa uspeo da oslobodi opkoljene staljingradske kamarade.

Samo da ne bese sudbe klete i gresnog Hitlera da podmece nogu i pomracuje slavu svojim generalima i ostalim feldmarsalima...

Ili u zimu 1945. izmedju Budimpeste i Balatona gde propade poslednja velika nemacka ofanziva u WW2, doduse ni izbliza tako fotogenicna I filmicna kao Ardeni...

[namenski]

Na danasnji dan, pre 3/4 veka, godina vise ili manje, u Teheranu su se sreli, po prvi put oci u oci.

Velika trojka.

Ono, jeste da se te jeseni 1943. godine lakse disalo i bez bronhi bombona: Osovina je bila, ako ne jos uvek slomljena, ono barem naceta do neprepoznatljivosti, toliko da su na dnevni red mogla da dodju i pitanja poput 'a sta cemo posle rata, kada pobedimo, a hocemo?...'

Saveznistvo rodjeno iz nuzde izgledalo je, a bogami i bilo, vise nego ikada i pre i posle, cvrsto.

 

 

 

Tek, kako i ne bi: iza te cvrstine stajali su Staljingrad i Kursk, Severna Afrika, Italija kojoj je bilo dosta svega, Tihi ocean na kome je Japan dobijao zasluzene batine...

 

Stajali su i ljudi koji su - svi Cercili i sve Imperije na stranu - iskreno verovali da neki sutrasnji svet moze i mora da bude bolji od jucerasnjih...

 

Sto se Zapadnobalkanije tice, negde pod tackom razno obimnog dnevnog reda, zakljuceno je da je prica o 1 ђенералу шарена лажа i da se - uspesne borbe zarad, a protiv zajednickog neprijatelja - ubuduce ima da pomaze 1 drugi pokret otpora kome u okupiranoj Evropi dokazano nije bilo premca.

 

[đorđe geprat]

praznično svinjokolje

[apostata]

01.12.1896-18.06.1974.

 

[namenski]

Le Soleil d'Austerlitz

 

Na danasnji dan 1805. godine ili, buduci da je jos bio na snazi kalendar Revolucije 11 frimaire an XIV...

 

 

Njegova, tacnije njihova najveca pobeda, labudova pesma u neku ruku: mali artiljerijski porucnik, sa sve svojim marsalima, nekadasnjim podoficirima, pekarima, svasta nesto, ili cak ni to, nadbio je - kako to inace uvek biva - skolovane oficire od zanata i pedigrea...

Ali i pre svega, svi oni na stranu, zahvaljujuci alatu - armijama Revolucije neporazenim od dana Valmija.

 

N’interrompez jamais un ennemi qui est en train de faire une erreur…

Otprilike 'nikada ne prekidaj neprijatelja kada gresi, pravi gresku...' kazu da je rekao mali porucnik kada je, kroz maglu koja se dizala ugledao neprijatelja kako napusta Pracenske brezuljke: tada je mogao da bude siguran onako kako nikada nije bio.

 

[namenski]

 

Na danasnji dan, 5. decembra 1941. godine - pocelo je.

Najmocnija, kazu, ratna masina od kako je sveta i veka, zakurblala je, zatrokirala i - dobila prve ozbiljne batine.

I ne samo to: sahranila je vec tada - za one koji su hteli da vide - sve sulude snove o svetu u kome ce plavi Hansevi I jos plavije Gretchen, sa sve buljukom plave dece, da uzivaju spokojan farmerski zivot okruzeni paznjom i svekolikom brigom dodeljenog im, po trebovanju, roblja.

Sahranjena je i legenda o na celom svetu i od kako je sveta i veka najboljim oficirima i vojnicima: oficiri nisu predvideli mogucnost da u Rusiji zna da padne sneg i da bude poprilicno hladno.

Nasli su se, a ima ih i danas, razmnozavaju se prostom deobom, onih koji tvrde da je pod Moskvom Sovjetima bilo lako: em sneg, em im je javljeno da Japan nece da udari na istoku pa mogu da dovuku vojsku otuda...

Da nije bilo toga, vec bi oni videli svog boga, a Moskva Nemce na ulicama.

Sve u svemu, Barbarosa je pukla skroz i definitivno.

I to ne zbog zime niti zbog sibirskih jedinica, nego zbog upornog otpora, nadmudrena u svakom pogledu.

Najbolji oficiri sveta su se tih dana smotali do koske: trebalo je da 1 kaplar iz WW1 koga su feldmarsali i ostali generali bespogovorno slusali i samo izvrsavali naredjenja sve se drzeci zakletve, podvikne i izvadi, spase stvar u zadnji cas - da tih dana nije bilo Hitlerovih naredjenja da se ne odstupa lako je bilo moguce da se барбаросићи raspadnu po svim savovima i dozive zimsku sudbinu jedne prethodne armije.

 

 

Tih stotinak kilometara oslobodjenih, povracenih od Nemaca tog decembra 1941. pokazali su jos nesto: dim na horizontu je poticao ne od borbi nego od stotina sela, cesto spaljenih sa sve stanovnicima.

Skinuo je i poslednje maske jednog rata koji se dotle - na zapadu Evrope pogotovo - jos uvek krio iza sarenih laza o viteskom postupanju, ferpleju i slicnim budalastinama: nemacki rat je pokazao svoje pravo lice, a neki racuni su poceli da pristizu na naplatu:

 

Sa sve rusenjem predstave o arijevcima i mladim, nepobedivim bogovima mehanizovanog rata koji su samo tako prohujali Evropom donoseci joj novi poredak:

[Meazza]

Hvala ti sto ovo pises. Vecna slava Crvenoj Armiji.

[Glass Joe]

Dovlacenje znatnih nemackih pojacanja je zaustavilo sovjetsku kontraofanzivu pod Moskvom

[čekmeže]

Jedna od 5 mini podmornica koje su učestvovale u napadu Na Perl Harbor, nasukana na plaži. Zajedno sa njom zarobljen je i prvi japanski vojnik od strane Amera u ww2

 

 

[namenski]

Danasnji dan 1903. godine, belezi se kao prvi covekov let masinom tezom od vazduha.

 

Dvojica brace, proizvodjaca bicikla, uspeli su ne samo da polete nego i izistinski lete.

Dalje je islo brzo, sve brze, sve dalje I sve vise, toliko brzo da se sa tehnoloskm brzinom razvoja aviona mogla - tek pred kraj 20. veka - da meri brzina tehnoloskog razvoja elektronskih mozgova.

 

Od izgleda slicnog polici za knjige:

 

...do

 

 

 

[namenski]

Na danasnji dan je, 1972. godine, zapocela takozvana operacija Linebacker 2, americki diplomatski napor da vrati Severni Vijetnam na pregovore o konacnom zavrsetku rata koji je trajao vec vise od 15 godina.

Sto se Vijetnamaca tice, njihov rat je tog trenutka bio star vec dobrih 30 godina.

Ideja je bila da se u nekoliko dana na Severni Vijetnam sruci sto je vise moguce svega i svacega, na podrucje Hanoja I Hajfonga posebno, a glavni izvodjac radova bio je B-52, cudoviste od aviona i to kakvo cudoviste.

Njih preko 200, sto je u tom trenutku predstavljalo dobru polovinu americkog takozvanog strateskog bombarderskog potencijala.

 

Na suprotnoj strain bilo je nekih 30-ak MiG-21 aviona, nesto vise MiG-17, ali i manjak pilota osposobljenih da lete i biju se nocu:  ceni se da ih je bilo manje od 20.

Ali, bila je tu i stari borac:

 

С-75 Десна, u SAD i NATO vodjena kao SA-2 Guideline, veteranka, u sluzbi jos od 1957. godine, poprilicno dokazana doduse.

Bilo je i nesto sovjetskih savetnika.

 

Bilo je da su u narednih 10-ak dana zabelezene najvece vazdusne borbe posle WW2, sa angazovanih i preko 100 aviona buduci da je americka strana pored B-52 pripustila sve moguce manje borbene avione, ometace, skrivace, spasioce...

B-52 su, velika vecina, uredno dolazili sa Guama, snabdevali se gorivom u vazduhu, manjina iz Tajlanda.

 

I, iznenadjujuce, a mozda i ne: B-52 su padali kao kruske: ni danas se, doduse, ne zna tacan broj, u najmanje jednom slucaju su visoki vazduhoplovni oficiri USAF lagali Kongres SAD, u najmanje 10-ak potvrdjenih slucajeva ispostavilo se da u izgubljene nisu racunati avioni koji su po povratku u bazu bili toliko osteceni da ih se moglo mirne duse baciti sto se i uradilo. 

Sve u svemu, bice najblize stvarnoj brojka od nekih 35 - 36 izgubljenih, vecina od delovanja raketa, ali nekoliko i od strane MiG-21.

Na vijetnamskih manje od 10 izgubljenih aviona i sve u svemu nesto preko 200 ispaljenih raketa.

U vremena pre nego je izmisljen izraz kolateralna steta: ciljevi su bili tepihovani, sirokogrudo probrani i zasuti sa nekih 20,000 tona bombi.

 

 

 

 

[namenski]

 

Ovih dana se navrsava 75 godina od takozvane Ardenske ofanzive, poslednjeg nemackog pokusaja na zapadu da se nesto promeni.

Ali, navrsava se i 75 godina od kako je Amerika upoznala jedno od lica nacizma: slike masakriranih sopstvenih vojnika, palih u ropstvo nastupajucim vitezovima mehanizovanog rata, u ovom slucaju, recimo poznatim kao Kampfgruppe Peiper....

Nije bilo lako: prve izvestaje o prvom oslobodjenom koncentracionom logoru, Majdaneku kod Lublina, oslobodjenom od strane PKKA, sam BBC je odbio da objavi podvodeci ih pod uobicajena preterivanja sovjetske propagande...

Tog decembra 1944, mnogim glavama je doslo iz dupeta u glavu.

Ne dovoljno: sam Joachim Peiper je na kraju srecno izbegao da omasti konopac.

Dohvatio ga se rasni advokat, branilac, koji je dokazao da je Peiper tokom boravka u istraznom zatvoru posle rata, bio maltretiran od strane americkih cuvara, inace vojnika, da je bio tucen, da mu je u hladnoj celiji bilo uskracivano drugo cebe...

I da je u nekoliko navrata bio izvodjen na fingirano streljanje.

Razocaran, povukao se u svoju nekretninu u Francuskoj da bi ga u njoj, nekih 70-ih jedne noci ubili neidentifikovani napadaci, verovatno komunjarske provenijencije.

 

Da i civilizovana Zapadna Evropa nije postedjena balkanskih specijaliteta govori i tadasnja sudbina 11 americkih vojnika, crno obojenih, pripadnika neke inzenjerijske jedinice, koji su se od opkoljavanja od strane Nemaca dokopali belgijskog selo Wereth  u kome ih je sakrio jedan belgijski paor.

Pomenuto selo je pre WW1 pripadalo Nemackoj, posle rata ga je prisvojila Belgija: u njemu je ostalo da zivi nekoliko nemackih porodica

da bi hausfrau iz jedne od tih porodica uredno prijavila - selo k'o selo, sve se zna i svako svakoga zna - skrivene americke vojnike.

Koje su pripadnici prolazece nemacke jedinice, zli esesovci naravno, masakrirali sa posebnim naglaskom na izrazito nearijevsku boju koze.

Uz nekoliko odgovornih belgijskih civila.

Cudno, posle rata niko u Wereth-u nije zazalio sto su nemacke komsije naprasno otputovale u Nemacku.

Niti je Belgija kartirala izvinjenje shodno modi poslednjih godina.

[namenski]