Jump to content

Nemačka - Srbija


Boza_zvani_Pub

  

185 members have voted

  1. 1. Ko pobedjuje?



Recommended Posts

Ne bih se bash slozio da smo igrali ofanzivno. Popili smo 6 jer je Djukic igrao levog beka, a odbranom komandovao Mihajlovic. Nadavali smo se golova jer je Drulovic konacno dobio shansu, a Savo kao retko do tad nije smatrao vaznim da se nalazi u shansi, vec da ga i metne.

Link to comment
  • Replies 1,9k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • tsva

    48

  • Кристофер Лумумбо

    68

  • BlackGeorge

    72

  • Milogled Bluff

    47

pa sto onda pljujes vujadina. primili smo sestardu ali smo imali dojajne tekme protiv norveske, slo i spanije. to je to o cemu svi pisu. ispadnite ali pokazite da niste sise, da znate nesto zbog cega ste otisli u JAR. mene su za vreme tekme protiv spanije zasipali ortaci iz engleske sa porukama kakve nikada ni za jedan nas tim nisam dobijao - you can't beat the great team down - ljudi su stvarno navijali za nas zbog te lude ofanzive, bez ikakvih uobicajenih (rud gulit) predrasuda da smo ciganija.
upravo tako. protiv spanije smo izgubili ali im NIKO ZIV rec nije prikenjao posle te tekme. pa to je proglaseno za najbolju utakmicu evropskih prvenstava u toj dekadi valjda. nek igraju otvoreno (ne bezglavo da napadaju) protiv nemaca, jer znamo DA UMEJU, pa i ako izgube, koliko god (a SIGURNO ce izgubiti manje nego kad bismo igrali nasu prepoznatljivu destruktivnopickarsku igru), niko im nista nece zameriti. Edited by 8-walker
Link to comment

Dva glavna utiska sa tog prvenstva su mi bila povlacenje u peterac nakon svakog gola protiv Spanije i, za mene, fenomenalno prvo poluvreme protiv Norveske. Gol, 4-5 odlicnih sansi, udarci na gol bez mnogo komplikovanja (cini mi se da je Piksi imao jedan lep sut sa ivice 16erca iskosa, pas-prijem-sut-za malo pored gola). I naravno Savin gol protivu Spanije, tacnije cela akcija

Link to comment

EP 2000 bila je objektivno poslednja šansa starih asova da naprave neki značajan rezultat u reprezentaciji. Otuda i ta labudova pesma, to jest neki trenuci dobre igre koje ćemo pamtiti. Mada smo na kraju dobili po tamburi, moj je utisak da se plasman među osam najboljih može smatrati veoma dobrim rezultatom, a da je plafon u tom trenutku bilo polufinale (za šta bi imali šanse da nismo primili jeftino dva poslednja gola od Španije i tako im prepustili prvo mesto u grupi). Zenit te naše generacije bio je Mundijal u Francuskoj 1998. Od igrača koji su već 1990. nagovestili svoj potencijal (što je kasnije kulminiralo Zvezdinim osvajanjem Kupa evropskih šampiona), nastale su dve vrlo respektabilne reprezentacije (Hrvatska i SRJ), pri čemu je SRJ možda bila i kvalitetnija, ali je stigla samo do osmine finala. U nekoj hipotetičkoj situaciji, da se SFRJ nije raspala, mislim da bi 1994. ili 1998. doživeli finale Mundijala, možda čak i osvajanje trofeja.

Link to comment
Jedina šansa je da se pojedini sete da igraju u prvacima i bivšim prvacima Italije, Evrope, Engleske, ili da učestvuju godinama u CL, igraju najjače lige, imaju desetine sličnih i težih mečeva iza sebe itd. i da se sete da čak i ako "ostave srce na terenu" je jako mala šansa da će neko pauzirati više meseci zbog povrede. Džaba razglabate taktiku, kompletan problem je u glavama. Poserem im se u usta ako se uplaše od ovih razigranih kraut dječaraca pojačanih sa par turaka. Ako se uplaše još pre početka meča, ne vredi im ni da im SAF, Murinjo, Van Gal, Hidink, Kapelo i Lipi zajedno spremaju "taktiku". Mislim, mogu i da izgube, ali ako budu bezmudo igrali ima svim srcem da navijam za Ozije da ih rasture sa tri gola razlike u poslednjem meču. Nek im rade šta hoće, nek im vrše decimaciju, nek im puštaju mix partizanskih, četničkih i pesama iz prvog svetskog rata, nek im puštaju filmove i slike iz 1941 i 1914-te, nek ih lože svaki dan 24 sata bez prestanka, svih izgubljenih utakmica od Nemaca reprezentacije i klubova, samo nek ih spreme psihički. Uopšte igrački nisu toliko lošiji od Krauta, ako su i uopšte.
"We shall go on to the end, we shall fight in South Africa,we shall fight on the seas and oceans,we shall fight with growing confidence and growing strength in the air, we shall defend our goal, whatever the cost may be,we shall fight on the beaches,we shall fight on the landing grounds,we shall fight in the fields and in the streets,we shall fight in the hills;we shall never surrender!!!"http://www.youtube.com/watch?v=MkTw3_PmKtcUprkos tome shto dosad vidjeno tera na defetizam, smatram da je besmisleno unapred narikati nad zlom sudbinom. Kvalitetne igrache imamo na (skoro) svim pozicijama i ako pruzhe 100% od svog potencijala, uz pravu taktiku mozhemo se nadati povoljnom rezultatu.
Link to comment
upravo tako. protiv spanije smo izgubili ali im NIKO ZIV rec nije prikenjao posle te tekme. pa to je proglaseno za najbolju utakmicu evropskih prvenstava u toj dekadi valjda. nek igraju otvoreno (ne bezglavo da napadaju) protiv nemaca, jer znamo DA UMEJU, pa i ako izgube, koliko god (a SIGURNO ce izgubiti manje nego kad bismo igrali nasu prepoznatljivu destruktivnopickarsku igru), niko im nista nece zameriti.
Evo zashto mi ta pricha o zatvorenoj bezmudosti najvishe ide na qrac. Prijatelju, kao shto neko reche, mi smo protiv Shpanije (dodushe sa igrachem manje), igrali u svojih 16 veci deo mecha, protiv Slovenaca nismo shansu napravili u sat vremena (a mozda i vishe), 'krenuli sa 5 u napad' kad smo gubili 3-0, a protiv Holandjana imali mozda dve shanse u 90 minuta (jednu na 6-0). Jedino smo protiv Norvezana odigrali neshto, ali s druge strane to su Norvezani, a za nas su tad igrali Piksi, Jugovic i tako neki igrachi, kao i Savo i Ljubinko u zivotnoj formi. Odnosno, taktika nam je bila go qrac, samo su igrahi kao bili malo bolji.Moze do prekosutra da se ponavlja taj koncept u kojem prednjachi Dimitrije, a to je: dobili smo = valja, muda, hrabrost, guts, glory; izgubili smo = ne valja, jajare, pichke bez obzira da li smo odigrali potpuno isto - i dalje ce biti besmislen.
Link to comment
Evo zashto mi ta pricha o zatvorenoj bezmudosti najvishe ide na qrac. Prijatelju, kao shto neko reche, mi smo protiv Shpanije (dodushe sa igrachem manje), igrali u svojih 16 veci deo mecha, protiv Slovenaca nismo shansu napravili u sat vremena (a mozda i vishe), 'krenuli sa 5 u napad' kad smo gubili 3-0, a protiv Holandjana imali mozda dve shanse u 90 minuta (jednu na 6-0). Jedino smo protiv Norvezana odigrali neshto, ali s druge strane to su Norvezani, a za nas su tad igrali Piksi, Jugovic i tako neki igrachi, kao i Savo i Ljubinko u zivotnoj formi. Odnosno, taktika nam je bila go qrac, samo su igrahi kao bili malo bolji.Moze do prekosutra da se ponavlja taj koncept u kojem prednjachi Dimitrije, a to je: dobili smo = valja, muda, hrabrost, guts, glory; izgubili smo = ne valja, jajare, pichke bez obzira da li smo odigrali potpuno isto - i dalje ce biti besmislen.
pretpostavljam da smo protiv spanaca poveli tako sto smo ispucali loptu iz svojih 16 a ona lobovala kanjizaresa ? kapiram, isto tako, da su druga dva gola postigli spanci da im bude zanimljivije ?takodje protiv argentine, pre 3 godine, smo gubili 3-0, pa nije bilo 3-3 vec 6-0.da skratimo sranje™, DAVALI SMO GOLOVE, prijatelju™, sto nam u proteklih par utakmica na sp to ne polazi za nogom. i shvati jednom zauvek. nije poenta u TAKTICI vec u GLAVI.
Link to comment
EP 2000 bila je objektivno poslednja šansa starih asova da naprave neki značajan rezultat u reprezentaciji. Otuda i ta labudova pesma, to jest neki trenuci dobre igre koje ćemo pamtiti. Mada smo na kraju dobili po tamburi, moj je utisak da se plasman među osam najboljih može smatrati veoma dobrim rezultatom, a da je plafon u tom trenutku bilo polufinale (za šta bi imali šanse da nismo primili jeftino dva poslednja gola od Španije i tako im prepustili prvo mesto u grupi). Zenit te naše generacije bio je Mundijal u Francuskoj 1998. Od igrača koji su već 1990. nagovestili svoj potencijal (što je kasnije kulminiralo Zvezdinim osvajanjem Kupa evropskih šampiona), nastale su dve vrlo respektabilne reprezentacije (Hrvatska i SRJ), pri čemu je SRJ možda bila i kvalitetnija, ali je stigla samo do osmine finala. U nekoj hipotetičkoj situaciji, da se SFRJ nije raspala, mislim da bi 1994. ili 1998. doživeli finale Mundijala, možda čak i osvajanje trofeja.
Prvi bold - tesko da bismo i u slucaju pobede nad Spancima mnogo bolje prosli u ctvrtfinalu, jer bismo isli na Francuze u naponu snage. Verovatno nam ne bi utrpali pola tuceta, ali bi nas svakako rutinski izbacili.Drugi bold - tacno, s tom razlikom sto Hrvati nisu imali degenerika na klupi. Degenerika koji nakon sramotnih 1-0 protiv Amerikanaca, rezultata koji nas umesto sa Meksikom ukrsta sa Holandijom, izjavljuje nesto tipa "pobedi se u zube ne gleda" i "vazno je da smo prosli medju 16 najboljih".
Link to comment
Evo zashto mi ta pricha o zatvorenoj bezmudosti najvishe ide na qrac. Prijatelju, kao shto neko reche, mi smo protiv Shpanije (dodushe sa igrachem manje), igrali u svojih 16 veci deo mecha, protiv Slovenaca nismo shansu napravili u sat vremena (a mozda i vishe), 'krenuli sa 5 u napad' kad smo gubili 3-0, a protiv Holandjana imali mozda dve shanse u 90 minuta (jednu na 6-0). Jedino smo protiv Norvezana odigrali neshto, ali s druge strane to su Norvezani, a za nas su tad igrali Piksi, Jugovic i tako neki igrachi, kao i Savo i Ljubinko u zivotnoj formi. Odnosno, taktika nam je bila go qrac, samo su igrahi kao bili malo bolji.Moze do prekosutra da se ponavlja taj koncept u kojem prednjachi Dimitrije, a to je: dobili smo = valja, muda, hrabrost, guts, glory; izgubili smo = ne valja, jajare, pichke bez obzira da li smo odigrali potpuno isto - i dalje ce biti besmislen.
I ja sam ovo tako zapamtio. Ali bilo je zabavnih trenutaka tad, ova 2 ipo svetska koje ja pamtim su za povracanje. Izuzev meca sa Nemcima 98.
Link to comment

Hrvatski je zenit bio 1996. i 1998, dok bi to za SRJ realno bio 1992-1996, a to stoga sto su Dejo i Piksi nesto stariji. Te 2000. smo bili vec solidno matora ekipa. Ova tekma sa Norvezanima u Lijezu je ujedno i poslednja repkina na kojoj sam bio. Bilo zabavno, nadglasali smo tisuce Norvezana cija je demografska struktura bila na fazon citatelja Politikinog Zabavnika, od 7 do 77. Secam se i da su se ovi nasi drugo poluvreme valjali po terenu pa jedno 20 minuta. E, da, i na stadionu gomila Japanaca u nasim dresovima i ne spustaju tri prsta. Kao da je juce bilo, jebem ti sunce.

Link to comment
Guest
This topic is now closed to further replies.
×
×
  • Create New...