Objektivizam Ayn Rand

[Bojan]

Ova filozofija u osnovi govori da objektivna realnost postoji nezavisno od toga kako je čovek interpretira i nezavisno od toga da li je čovek uopšte opaža. Čovek je u stanju da objasni realnost jedino razumnim rezonovanjem, odnosno izvođenjem zaključaka. Razum je čovekovo sredstvo opstanka i prosperiteta. Koristeći razum čovek prosperira, čime uvećava kvalitet života. Emocije postoje, ali odluke i akcije ne treba bazirati na njima.Bog i bilo kakva transcendentnost ne postoje. Apsurdna pitanja ne treba ni uzimati u obzir.Moralno je istaći (čak je to i moralna obaveza) svoju sebičnost, odnosno sopstveni interes u prvi plan. Altruizam i obaveza pomaganja drugima je apstrakcija koju je nametnulo društvo, kao moralnu obavezu, a zapravo je potpuno nemoralan i lažan pristup u odnosu sa drugim ljudima. Imajući u vidu sopstveni interes i koristeći sopstveni razum čovek formira vrednosti na bazi kojih ulazi u odnose sa drugima, što uključuje i pomaganje drugima. Čovek će pomoći drugima ukoliko taj čin predstavlja nekakvu vrednost za njega i to može biti isključivo akt slobodne volje. Altruizam i druge nametnute moralne vrednosti, koje ne proizilaze iz sebičnosti, stvaraju nepovoljnu atmosferu u društvu. Interesi ostaju skriveni u mraku dok se u javnosti promoviše altruizam. Ne možemo apstraktno tvrditi da svakoga volimo (jer bi to značilo da volimo nikoga), već možemo voleti samo onoga ko za nas predstavlja određenu vrednost.Ekonomski sistem bi bio čist kapitalizam, bez uplitanja države. Država ne treba da ima bilo kakvu ulogu u ekonomskoj sferi, već samo da obezbedi svim članovima zajednice zaštitu njihovih prava. Ekonomski odnosi se, opet, formiraju na bazi sopstvenih interesa pojedinaca, pri čemu svi pojedinci imaju jednaka, garantovana prava. Svi ljudi nisu jednaki po svojim kapacitetima i vrlinama koje su razvili. Međutim, svi ljudi moraju imati jednaka prava.U političkom smislu ideal je Amerika, ali onakva kakvom su je osmislili njeni osnivači (Founding Fathers) – Ustavna Republika, sa garantovanim pravima za sve građane i potpuno slobodnim tržištem. Rand smatra da je posleratna Amerika izgubila one vrednosti na kojima je osnovana i da politika u kojoj se promoviše altruizam vodi u propast. Iako je tvrdila da ne podržava ni liberale ni konzervativce (što je tačno), više su joj gravitirali ovi poslednji. Filozofija Ayn Rand je naišla na odličan prijem kod Amerikanaca, što govori i broj prodatih knjiga. Smatra se i da je izvršila značajan uticaj na Ronalda Regana i politiku koju je vodio dok je bio predsednik (1980-1988). U čisto filozofskom smislu ova teorija je problematična pošto svodi čoveka i njegov odnos prema svetu na čist razum. Rand tvrdi da to i jeste glavni cilj svakog čoveka i da to predstavlja vrlinu. U tom smislu za današnje stanje krivi Imanuela Kanta koji u filozofiju uvodi transcendentni um, gde zapravo čovek ostaje nemoćan da objasni realnost. Tako zbunjenom čoveku se dalje postavljaju određene apsolutne dužnosti koje on treba da sledi.Ipak, čovek uočava transcendentnost i želi da je dokuči, čime ne uspeva sebe da svede i zadrži na čistom razumu. Oni koji možda tvrde da to i uspevaju zapravo samo odbacuju transcendentnost, kao nešto što uopšte ne treba razmatrati. Ali i oni koji se bave transcendencijom kao nečim što značajno određuje čoveka mogu biti okarakterisani kao neko ko je uvek na granici fantaziranja ili je čak duboko zašao iza te granice. Šta zapravo znači fantazirati neka ostane nedefinisano, za sada. Ovde bih u razmatranje uključio Hajdegera, koga mnogi drže za jednog od najvećih filozofa u novijoj istoriji, dok ga drugi smatraju naprosto nekim ko dobro fantazira. U svakom slučaju svi će se složiti da se on bavi onim čime objektivisti ne žele da se bave.Vrlo je teško uopšte nešto reći o Hajdegerovoj filozofiji, jer on ne dopušta da bude interpretiran. Tako se ne može jasno uputiti ni bilo kakva kritika na račun njegove filozofije, kao što je to slučaj kod objektivista. Objektiviste može kritikovati bilo ko, jer su jasni, dok je Hajdeger za mnoge nejasan, ali se to smatra dubokom filozofijom.Da krenemo možda od upućivanja ka zaboravljenom bivstvovanju. Bivstvovanje je shvaćeno kao postojanje samo po sebi, za razliku od bivstvujućeg koje je predmetna stvarnost. Bivstvovanje je ono „jeste“. Iako je bivstvovanje zaboravljeno ono vlada jer obezbeđuje izvesnost predstavljanja bivstvujućeg. Današnji čovek metafizike nije u stanju ni da osvetli zaborav bivstvovanja, ali je i istina bivstvujućeg osuđena na propadanje. Metafizika je neminovna kob Zapada i pretpostavka njegove planetarne dominacije. Popredmećujući sve oko sebe čovek u centar stavlja bivstvujuće, ali s obzirom da se radi o bivstvovanju bivstvujućeg metafizika sama po sebi nije u stanju to da objasni, odnosno spoji bivstvovanje i bivstvujuće. Čovek metafizike nije u stanju da rasvetli razliku između bivstvovanja i bivstvujućeg i tako ostaje zarobljen u toj dvojnosti.Hajdeger upućuje na prevladavanje metafizike. Ali tu se već nalazimo pred opasnošću od neuspeha, jer se metafizika ne može prevladati metafizikom. Tu se radi o novom načinu mišljenja koje upućuje na zaborav bivstvovanja. Prema Hajdegeru planeta se nalazi u epohi dovršene metafizike, koja sa sobom nosi pustošenje planete.Evo i par citata:„Još skrivena istina bivstvovanja uskraćena je ljudima metafizike. Radna životinja je prepuštena zanosu svojih proizvoda, da bi sebe razorila i pretvorila u ništavno ništa.“„Pre nego što bude moglo da se u svojoj početnoj istini dogodi, bivstvovanje mora da se skrši kao volja; svet mora da se dovede do sloma, zemlja – opustoši, a čovek – prisili na puki rad. Tek posle takve propasti događa se, kroz dugi period, nagli trenutak početka. U propasti okončava se sve, to jest bivstvujuće u celini istine metafizike.“Ovo čak deluje obespokojavajuće. Šta to nama Hajdeger nudi i predviđa? Kakva je to mutna budućnost čovečanstva? Ima li tu nekakve političke agende? Ono što je sigurno jeste da je Hajdeger razmišljao i u domenu politike. Znamo za njegov izlet sa nacistima i govor na Univerzitetu u Frajburgu. Vrlo brzo se i povukao i distancirao od toga. Bilo bi suviše plitko na osnovu toga doneti neki ozbiljniji zaključak. U svakom slučaju izgleda da njegovo filozofiranje, posle tog događaja (izleta), nije promenilo pravac, ali je u političkom smislu ostao „tih“. U jednom od svojih poznijih pojavljivanja on zagovara novi način mišljenja, onaj koji se odnosi na prevladavanje metafizike (koji sam prethodno pominjao). Istina je da će samo nekolicina ljudi biti sposobna za takav način mišljenja. Oni će druge učiti i navoditi na takav način razmišljanja. Većina i ne mora znati pozadinu toga, kao što većina korisnika računara nezna kako on u osnovi funkcioniše.Zanimljivo je ovde nadovezati i ono što on kaže o jeziku, odnosno o suštini jezika. Naravno, jezik ne vidi samo kao govorni i pisani, već i kao misao, ali i mnogo šire od toga. Njegovo razmišljanje o jeziku karakteriše stih: „Nijedna stvar ne može da bude tamo gde reč nedostaje.“ Moramo govoriti o jeziku ne pokušavajući da ga definišemo, već moramo dopustiti da se on nama obrati. Jezik govori. Mi smo u stanju da budemo na putu ka jeziku. Hajdeger vidi jezik kao „kuću bivstvovanja“ (insistira da ovo ne treba uzeti kao definiciju, već kao sliku za bolje razumevanje). Jezik se obraća pre nego što se samo bivstvujuće predstavi. To bi bilo možda nešto kao: „U početku beše reč...“Mi možemo biti na putu ka jeziku. Ako smo na putu ka suštini jezika, moguće je da nam se obrati jedan drugi jezik, a to je pesnički jezik. Zapravo u smislu toga da jezik govori mi više ne možemo govoriti o jeziku kao jeziku. Zato Hajdeger uvodi novu reč za jezik, a to je: „kaža“. On ovu reč obznanjuje u toku razgovora sa japanskim profesorom Tezukom, ali insistira na tome da se ona ne sme mnogo upotrebljavati.Ovo bi bilo nešto što se nadovezuje na novi način razmišljanja, a može biti odslikano Helderlinovim stihom: „...pesnički stanuje čovek...“ Tu se ogleda i četvorstvo – smrtnici, nebo, zemlja i božanstva; kao i spasavanje zemlje od strane smrtnika, spasavanje u smislu stavljanja nečega u njegovu suštinu.Ayn Rand se sa druge strane bezuslovno divi delima zapadne civilizacije. Divi se upravo onome što je postigao čovek metafizike, rukovođen čistim razumom i nadahnut sopstvenim interesima i sebičnošću. Divi se i vrednostima koje takav čovek uspostavlja, jer su takve vrednosti jedino ispravne i moralno utemeljene. U tome, prema njoj, leži i ključ daljeg prosperiteta. Da li izvan toga treba tražiti nešto i lutati stazama u magli?Ima li to i smisla pitati ako je već propadanje istine bivstvujućeg neminovno, kao što je i metafizika bila kob Zapada?

[hazard]

Ayn Rand

[Phoney Bone]

Ayn Rand

Znaš kako je, oba dela BioShocka su se dobro prodala, pa je '80 retro dystopia opet cool. Altruism is the source of all evil, itd.

[Calavera]

[расејан]

Ayn Rand

Да, али је чудо колико се људи овде пали на њу. Очигледно су је гурали, као главног идеолога реганомике, похвале похлепи, економије запишавања (trickle down) и целог тог пртљага испливавшег на површину у осамдесетим.Није лоше знати тај пакет. Кад чујем неког да се залаже за нека спореднија места из њеног дискурса, одмах проверим да ли је и остало из његовог текста плес на исту музику, и обично јесте.

[maxivida]

Imam prijateljicu kojoj je Ayn Rand prilično uništila život. Pričala je o njenim knjigama s nekim verskim žarom, čak mi je poklonila Fountainhead ne bi li me obrlatila. Prvo, ta njena posvećenost je bila toliko ozbiljna da je isključivala bilo kakvu ironijsku distancu, kao drugo, ta žvaka "ne treba mi niko, sam sam sebi dovoljan u životu" je zvučala toliko smešno i tinejdžerski naivno da mi je bilo fascinantno kako je jedna izuzetno inteligentna osoba mogla da se posveti tim idealima. U skladu s učenjem je počela da gura neku svoju veoma ambicioznu umetničku karijeru pa to nije ispalo kako je zamislila i sada se bavi loše plaćenim poslom koji je daleko ispod njenih intelektualnih mogućnosti i sama je. Ako postoje neke emotivne veze u njenom životu, ona ne smatra da su vredne pomena. Pitanje je koliko je ona zadovoljna takvom egzistencijom, ja mislim da je više sebe nabedila da jeste, nego što objektivno (no pun intended) jeste.

[Аврам Гојић]

Za prave fanove Ayn Rand priznajem samo one sa vise od milion evra na kontu. Ostali su najobicniji wannabe.

[Bojan]

Ako bih imao hiljadu dinara u novčaniku i na ulici mi priđe mi čovek u nevolji (ili makar onaj koji tvrdi da je u nevolji, jer ja zaista ne znam da li jeste ili nije u nevolji), sigurno mu ne bih dao sve pare. Možda bih mu dao sto dinara, ali ni tih sto dinara mu ne bih dao ako sam planirao da na nešto potrošim svih hiljadu dinara. Nije li poštenije to reći nego stalno pričati o nekakvom pomaganju i to imaginarnim osobama i govoriti kako ja stavljam sopstveni interes ispod interesa drugih. Meni je ovde već dosta ljudi koji pričaju kako su pošteni još pre nego što i počnem bilo kakav posao sa njima. O interesima i novcu se retko razgovara otvoreno, a kada dođe vreme onda ne budete plaćeni za ono što ste radili.Ovom zemljom dominiraju ružni, prljavi i zli kojima su usta puna morala, ali ako im ugrozite neki njihov, makar i mali interes u stanju su da vas zgaze kao bubu. Pri tome nam se poslednjih godina na televiziji prodaje srpski seoski moral kao nešto najsvetlije što imamo, iako je jasno da je iz te poluretardirane sredine pobegao svako ko iole ima mozga.

[Аврам Гојић]

Ne znam, ja dajem pare i narkomanima (bolje da mu ja dam nego da prodaje caletov televizor), desavalo mi se da dam i poslednjih 100 dinara iz dzepa. Nije poenta u postenju, vec u prilicno cudnoj ideji da sva sreca lezi u ostvarivanju materijalnih teznji.

[расејан]

Ako bih imao hiljadu dinara u novčaniku i na ulici mi priđe mi čovek u nevolji (ili makar onaj koji tvrdi da je u nevolji, jer ja zaista ne znam da li jeste ili nije u nevolji), sigurno mu ne bih dao sve pare. Možda bih mu dao sto dinara, ali ni tih sto dinara mu ne bih dao ako sam planirao da na nešto potrošim svih hiljadu dinara. Nije li poštenije to reći nego stalno pričati o nekakvom pomaganju i to imaginarnim osobama i govoriti kako ja stavljam sopstveni interes ispod interesa drugih.

Постоји и "чист рачун, дуга љубав", стара трговачка мудрост. Дугорочна политика да не зајебемо један другога, јер треба да послујемо и сутра.Те алтруизам и, још пре, солидарност (на коју се овде гаде, читава генерација ранд-оваца израсла на тој хомо хомини лупус прекрупи) имају смисла; данас ти помогнеш мени, сутра ја неком другом, једном ће неко и теби и сви заједно на крају боље стојимо него у случају свеопштег одјебавања.Но, тада смо некако сувише способни да се сами међу собом снађемо, теже нас је посвађати и поробити, него је исплативије да се масовно убедимо у то да је најбоља свака вашка обашка, јер онда веће вашке могу лако да нас изјебу, опљачкају &тд.Уосталом, ево доброг, наизглед невезаног коментара на овакву цивилизацију.

[Otto Katz]

Za prave fanove Ayn Rand priznajem samo one sa vise od milion evra na kontu. Ostali su najobicniji wannabe.

klUostalom Max Stirner je to davno regul'so: Der Einzige und sein Eigentum. Samo je bio rekao bih zeru doslijedniji. Onoliko koliko je individualni anarhizam pošteniji od reganizma.

[Bojan]

Imam prijateljicu kojoj je Ayn Rand prilično uništila život. Pričala je o njenim knjigama s nekim verskim žarom, čak mi je poklonila Fountainhead ne bi li me obrlatila. Prvo, ta njena posvećenost je bila toliko ozbiljna da je isključivala bilo kakvu ironijsku distancu, kao drugo, ta žvaka "ne treba mi niko, sam sam sebi dovoljan u životu" je zvučala toliko smešno i tinejdžerski naivno da mi je bilo fascinantno kako je jedna izuzetno inteligentna osoba mogla da se posveti tim idealima. U skladu s učenjem je počela da gura neku svoju veoma ambicioznu umetničku karijeru pa to nije ispalo kako je zamislila i sada se bavi loše plaćenim poslom koji je daleko ispod njenih intelektualnih mogućnosti i sama je. Ako postoje neke emotivne veze u njenom životu, ona ne smatra da su vredne pomena. Pitanje je koliko je ona zadovoljna takvom egzistencijom, ja mislim da je više sebe nabedila da jeste, nego što objektivno (no pun intended) jeste.

Upoznao sam i ja jednog Amerikanca koji vodi život po istim principima.Meni ta posvećenost isto nije svojstvena i ne verujem da bih tek tako upao u to. Prosto ja sebe ne bih mogao da redukujem na čist razum. Niti mislim da je čist kapitalizam sa potpuno slobodnim tržištem nešto što obezbeđuje stabilnost i prosperitet. Ipak, ne vidim ništa loše da formiramo vrednosti koje su bazirane na razumnom zaključivanju. Čak i kada su prijatelji u pitanju. Na kraju i onaj koga volim za mene predstavlja veliku vrednost i sigurno sam spreman mnogo da dam za njega. To nikada nije sporno. Pogrešno je gurati neku patetičnu definiciju prijateljstva ili ljubavi. Ako takve definicije razložimo tek onda ćemo videti da niti imamo prijatelja niti partnera.

[Bojan]

Ne znam, ja dajem pare i narkomanima (bolje da mu ja dam nego da prodaje caletov televizor), desavalo mi se da dam i poslednjih 100 dinara iz dzepa. Nije poenta u postenju, vec u prilicno cudnoj ideji da sva sreca lezi u ostvarivanju materijalnih teznji.

Uh, ćuti... Mene jednom sreo neki prijatelj iz škole - narkoman. Uzeo mi je sve pare iz novčanika i još se ljutio sto imam tako malo.

[Bojan]

Постоји и "чист рачун, дуга љубав", стара трговачка мудрост. Дугорочна политика да не зајебемо један другога, јер треба да послујемо и сутра.Те алтруизам и, још пре, солидарност (на коју се овде гаде, читава генерација ранд-оваца израсла на тој хомо хомини лупус прекрупи) имају смисла; данас ти помогнеш мени, сутра ја неком другом, једном ће неко и теби и сви заједно на крају боље стојимо него у случају свеопштег одјебавања.Но, тада смо некако сувише способни да се сами међу собом снађемо, теже нас је посвађати и поробити, него је исплативије да се масовно убедимо у то да је најбоља свака вашка обашка, јер онда веће вашке могу лако да нас изјебу, опљачкају &тд.Уосталом, ево доброг, наизглед невезаног коментара на овакву цивилизацију.

OK je i to, pomoć, solidarnost. Ali ne može današnji svet funkcionisati na bazi pomoći. Pomoć ništa ne rešava niti postavlja na mesto. I čini mi se da uvek isti pomažu i isti traže pomoć. I uvek se od istih očekuje pomoć. Shvatam da ti govoriš na individualnom planu i to je OK. Ali evo ti recimo ovaj skorašnji primer Grčke. Razbacivali su se ljudi nečim što nisu zaradili - 14 plata, penzije 2000 evra i tome slično. I sada traže pomoć i razbijaju okolo, dok recimo Italijani koji su razvili respektabilnu privredu mnogo manje troše. Pa ko koga tu iskorištava?Ne znam dokle više ta priča da nas neko stalno potkrada, iskorištava i sprečava razvoj naših sjajnih potencijala. Kakva crna tranzicija. Mi nismo u stanju sebe ni u tranziciju da dovedemo. Vidiš da ove krize nemaju nikakvog efekta ovde. Ovde ti je stalno milion ljudi bez posla. Valjda više ne može... Ovo ne znam ni da li se može nazvati Azija, a kamoli tranzicija.

[расејан]

OK je i to, pomoć, solidarnost. Ali ne može današnji svet funkcionisati na bazi pomoći.

Данашњи свакако не, али не може ни без ње. Тј може: сва власт корпорацијама, ви сиротињо туците се између себе, ево вам коске па се глођите, колач вам смањујемо а ви не видите даље од величине свог комада, ако се снађете да га увећате, хвала, узећемо.

Pomoć ništa ne rešava niti postavlja na mesto.

Да? Дефиниши то место.

I čini mi se da uvek isti pomažu i isti traže pomoć. I uvek se od istih očekuje pomoć.

Тако је Реган спиздио комплет сиротињу, испаливши израз "welfare queen". Постојећи систем добротворних установа углавном служи богаћењу посредника и немењању стања, јер ако сиротиње нестане, нестаће и протока пара кроз њихове корпорацијске џепове. А што се тиче помоћи организоване од стране државе, то је само трошак, то је социјализам, то нећемо, итд итд. То је самоиспуњујуће пророчанство: с једне стране створиш слој људи који немају другог излаза до да се појаве са порцијом пред казаном, с друге стране им одсечеш друге шансе - извезеш све послове у Кину, причаш на све стране како је незапосленост од 6% одлична за све (и кад стигне до 20%), и кад ни сутра немају шта да једу, причаш како увек једни те исти долазе на казан. Онда сликаш једног од њих са мобилним телефоном и кажеш како код нас ето бајаги сиротиња има мобилне (мада без телефона не можеш да се запослиш - јер, ако немају где да те зову да ти кажу да си примљен, ни не постојиш).Добро ти се чини, јер је стварање такве слике одлично организовано. То је и требало да видиш, и та слика је неопходна за разградњу социјалне бриге на путу ка рандовској утопији.

Shvatam da ti govoriš na individualnom planu i to je OK. Ali evo ti recimo ovaj skorašnji primer Grčke. Razbacivali su se ljudi nečim što nisu zaradili - 14 plata, penzije 2000 evra i tome slično. I sada traže pomoć i razbijaju okolo, dok recimo Italijani koji su razvili respektabilnu privredu mnogo manje troše. Pa ko koga tu iskorištava?

Како рекох горе, коска је бачена, са глодањем почињи. Добра идеја, да завадимо Грке са Италијанима, југ са севером, стару Европу са новом, малог Курту са малим Муртом, протестанте са католицима, све њих са православцима, хришћане са муслиманима, једнобошце са многобошцима, све њих са безбожницима... дивота. Дакле, друштвени уговор грађана једне наоко суверене земље, исказан кроз тзв демократију (гласање, странке и шгјз), кроз деоничко учешће у пословању земље (види под порез) и све те међусобне обавезе, то пуј пике не важи. Уговор између шачице на власти и којекаквих банкара, то је светиња. Држава сме да пропадне, банке не смеју. Од грађана сме да се закине, од банака никад. Грађани морају да стежу кајиш, банке да појачају обезбеђење. Ако има неко да није чуо: шта је са тајним уговором Голдман Сакса и мафије Папандреу? Поделили нешто мрвица раји да би ћутали, и сад раја крива што није одбила паре?Гледе тога ко кога искориштава, колика ће то бити камата Грчкој, и колико је то по глави становника у наредним годинама?

Ne znam dokle više ta priča da nas neko stalno potkrada, iskorištava i sprečava razvoj naših sjajnih potencijala. Kakva crna tranzicija. Mi nismo u stanju sebe ni u tranziciju da dovedemo. Vidiš da ove krize nemaju nikakvog efekta ovde. Ovde ti je stalno milion ljudi bez posla. Valjda više ne može... Ovo ne znam ni da li se može nazvati Azija, a kamoli tranzicija.

Транзициона пљачка је трајни циљ и тежи се томе да буде заувек. Нема светла на крају тог тунела, чак ни воз не долази. Погрешан тунел.