Ljudske posade u međuplanetarnim misijama - za i protiv

[Jolly Roger]

The Star Trek Future vs. The Soylent Green Futurehttp://www.youtube.com/watch?v=-8bIQLiKi3gZubrin je car, jedan od najvecih zagovornika osvajanja svemira...

[Ayatollah]

Kina lansira svemirsku stanicuEto, umesto zajednickog poduhvata celokupnog covecanstva ponovo patkometrija. Ko zna, mozda je tako i bolje, jer se jedino na takav nacin izgleda mogu postici neki rezultati... nazalost.

Da se nastavila svemirska trka SAD i SSSR-a iz šezdesetih, do danas bismo imali barem dve stalne baze na Mesecu i neuporedivo više iskustva u svemirskim letovima sa ljudskom posadom, a možda i ljudsku ekspediciju na Mars. Nestankom te patkometrije, nestalo je i motiva država da ulažu u svemirska istraživanja, i ona se sve više guraju pod tepih - pa mi nismo bili na Mesecu skoro 40 godina, voze se izraubovani šatlovi i remontuje se pohabani Habl po deseti put. NASA se sve više pretvara u servis za servisiranje komercijalnih satelita, a kako je počelo možda ih i ukinu u cilju povećanja vojnog i bezbedosnog budžeta, dok će Rusi da postanu orbitalna taksi služba za ekscentrične milionere.Budućnost kosmičkih istraživanja je mračna ako se nastavi ovom stranputicom, jer ne vidim da postoji volja za ozbiljnim napretkom u ovoj sferi. Mnogo se priča i filozofira, i preovlađuju neki dekadentni stavovi da su ovi letovi suviše skupi i rizični (i jesu, ali se napred ne može ići bez ulaganja i rizika), i da se narednih X godina treba zadovoljiti mahom slanjem automatskih sondi, a i to retko. Navodno, doći će neka bolja vremena, kada će ova istraživanja biti opravdana, iako se ne zna koji to kriterijumi definišu ta "bolja vremena". Stoga nije loše da neko provetri tu učmalu sredinu i razbije letargiju, pa makar i Kinezi.

[woodooinstalater]

Da se nastavila svemirska trka SAD i SSSR-a iz šezdesetih, do danas bismo imali barem dve stalne baze na Mesecu i neuporedivo više iskustva u svemirskim letovima sa ljudskom posadom, a možda i ljudsku ekspediciju na Mars. Nestankom te patkometrije, nestalo je i motiva država da ulažu u svemirska istraživanja, i ona se sve više guraju pod tepih - pa mi nismo bili na Mesecu skoro 40 godina, voze se izraubovani šatlovi i remontuje se pohabani Habl po deseti put. NASA se sve više pretvara u servis za servisiranje komercijalnih satelita, a kako je počelo možda ih i ukinu u cilju povećanja vojnog i bezbedosnog budžeta, dok će Rusi da postanu orbitalna taksi služba za ekscentrične milionere.Budućnost kosmičkih istraživanja je mračna ako se nastavi ovom stranputicom, jer ne vidim da postoji volja za ozbiljnim napretkom u ovoj sferi. Mnogo se priča i filozofira, i preovlađuju neki dekadentni stavovi da su ovi letovi suviše skupi i rizični (i jesu, ali se napred ne može ići bez ulaganja i rizika), i da se narednih X godina treba zadovoljiti mahom slanjem automatskih sondi, a i to retko. Navodno, doći će neka bolja vremena, kada će ova istraživanja biti opravdana, iako se ne zna koji to kriterijumi definišu ta "bolja vremena". Stoga nije loše da neko provetri tu učmalu sredinu i razbije letargiju, pa makar i Kinezi.

Hajde da pokusamo ovako, prvo sporedan i manje vazan problem: kao civilizacija ne raspolazemo pogonom koji bi omogucio medjuplanetarna putovanja racunajuci cak i najblizi komsiluk. Ne postoji ni motiv: od traganja za novim izvorima sirovina do politickih motiva koji jesu izneli kosmicka istrazivanja u drugoj polovini 20. veka. Kosmicka istrazivanja i entuzijazam koji ih je, iz ovih ili onih razloga, odgurao do Meseca su uzjahala talas razvoja raketne tehnike posle i na rezultatima WW2 ali i to kao nusprodukt potrebe za raketama za sasvim druge namene. Lokalne: trebalo je pronaci nesto sto bi se ovde, na Zemlji, bacilo drugome na glavu.Dakle – corsokak koji je, naravno, resiv kao i sve drugo sto se tehnike i tehnologije tice, samo ako se ima/namakne dovoljno para. Ili, ne daj boze, pojavi motiv zvani nuzda zakon menja.Tako dolazimo na najvaznije: pitanje kosmickih istrazivanja danas je, ma koliko to apsurdno zvucalo – civilizacijsko i (ne volim tu rec) kulturolosko pitanje. Mi, jednostavno, kao civilizacija nismo spremni niti posedujemo misaoni ili bilo koji drugi aparat za medjuplanetarna putovanja. Uprosceno: kao civilizacija nemamo strpljenja za trogodisnje putovanje do Marsa. Postmodernisticki smo navuceni na sada, odmah i ovde. Pokusajte da zamislite trogodisnje medijsko pracenje leta na Mars. Tesko. I mnogo medijski atraktivnije teme padaju u zaborav posle nekoliko dana, produkuju se nove, vrteska se vrti u sve suludijoj potrazi za njenim velicanstvom koje zovemo vest. Ne postoji taj CNN koji ce da 3 godine drzi paznju publikuma na ‘potrebnom’ nivou pa makar posadu sacinjavale holivudske zvezde oba pola sa redovnim prenosom kopulacije clanova posade prema afinitetu ili prema unapred napisanom scenariju, svejedno. Dakle, Veliki brat nije odgovor koji ce danasnjeg takozvanog prosecnog coveka da drzi prikovanog uz televizor ili neki drugi medij citave 3 godine. Istine radi i da ne gresim dusu, za te 3 godine su i na Zemlji moguca neka itekako vazna desavanja koja bi ‘odvlacila’ paznju….Kosmicko istrazivenje, bar onaj njegov deo koji se sada nalazi na dnevnom redu, je stvar dugorocnog planiranja. Toliko dugorocnog da ono Kenedijevo izreceno negde ’61. godine u kome je obecao svojima da ce se USA dohvatiti Meseca do kraja decenije izgleda smesno i pored svog vizionarstva, truda i sredstava ulozenih u njegovo ostvarenje.Cenim da bi jedno 40 – 50 godina bila jedinica mere danas. A za to, opet kao civilizacija, nemamo odgovarajuce politicke mehanizme: klasicne demokratije, onakve kakve ih danas znamo su, po svojoj sustini, kratkorocne. Od jednih izbora do drugih, cak i u najstabilnijim demokratijama u kojima promena partije na vlasti ne znaci i kataklizmicku promenu politike, male izmene koje se ticu budzeta ili nekih drugih prioriteta usmerenih za zadobijanje podrske dela birackog tela mogu da uspore pa cak i zaustave bilo koji dugorocni naucnoistrazivacki program. Ovo niposto ne znaci da je diktatura odgovor: jezivo efikasna, ona je isto tako kratkorocna i po pravilu sklona je isto takvim resenjima.Ali, gde god se nalazio odgovor, na pitanje o nedostatku politickih mehanizama za sprovodjenje kosmickog programa, jer o njemu je ovde rec, danasnja civilizacija nema pravi odgovor. Demokratija doduse zna da bude ekstremno efikasna ali pri tom koristi klasicne mehanizme: u frci pribegava takozvanim nedemokratskim sredstvima, samoogranicava se dok frka traje i to se obicno desavalo u ekstremnim situacijama kao sto je rat. Tesko da je ocekivanje nekog znacajnog rata kao potvrdjeno uspesnog mehanizma za brzi tehnicki razvoj odgovor na pitanje o ubrzanju kosmickih istrazivanja.I trece, samo kao moguci pravac razmisljanja: sveopsta nazovimo je tako virtuelizacija naucnih istrazivanja.Primer: LHC. Zamisljen i napravljen kao sredstvo za istrazivanja u fundamentalnoj fizici, pretvoren je medijski (a takozvana naucna zajednica se u potrazi za sredstvima nije suprotstavila) u kreatora crnih rupa. Virtuelnih, naravno, ali prosecnom poreskom obvezniku to otvara pitanje na kome mu se ne moze zameriti: cemu trositi pare da bi se otislo TAMO ako sve to mozemo da vidimo OVDE? I to jos u direktnom prenosu, zgodno smestenom izmedju 2 TV serije. Ovo je, naravno, pojednostavljeno, ali mislim da dobro otslikava stanje svesti danasnje civilizacije.Ostaje za kraj pitanje drago braniocima potlacenih sirom planete: zasto i cemu trositi milijarde za nikome potrebna kosmicka istrazivanja dok na svetu postoji jedno jedino gladno ljudsko bice? Na ovo odgovora nema, zivot jednostavno nije politicki korektan i to ce tako da ostane do daljnjeg. Bas kao sto zaboravljamo da je za vreme najveceg koraka koji je covecanstvo nacinilo od kako se prvi majmun uspravio na zadnje noge, iskrcavanja na Mesec, u nekom Vijetnamu vodio jedan krvavi rat.

[Jolly Roger]

@Ayatollah @woodooinstalaterOdlicne stvari ste napisali, odlicna pitanja ste pokrenuli, prica ide u pravom smeru, svaka cast. Prokomentarisacu cim budem imao malo vremena. Do tada Zubrin daje odgovore a jos pre pokrece esencijalna pitanja glede ovoga u tridesetak minuta sjajnog izlaganja:http://www.youtube.com/watch?v=d9J7HgnxK10

[Њујоркер]

Satlovi se prizemljuju u avgustu, a Obama je ukinuo program Ares, i time obesmislio postojanje NASA-e. Americki astronauti ce u Vaseljenu sa sovjetskim Sojuzima... O zemljo, otvori se A Kinezi, ko da su se probudili u 1960oj. Bacaju pare bez veze, ko da ne znaju da se vaseljenska trka zavrsila poodavno, i to bez pobednika. Kreteni.

[Musharaf]

Зубрин гледа ствари на кратак рок. На дуги рок човечанство нема никакве изгледе, само је питање да ли ћемо црћи једући Сојланд или ће нас појести ентропија док дрхтимо близу апсолутне нуле.

[Roger Sanchez]

Pa i ne trebaju nam ljudi simo i tamo, da još i Mars zaseremo sa svojim stopama i bacilima . Misija s posadom na Mars i na Mjesec je gubljenje vremena i novaca, potencijalno i života. Još sondi sa lijepim i oku ugodnim slikicama, rovera, robotića koji ruju.. to je meni dosta.Što se tiče dubljih™ stvari, očekujem da se netko u sljedećih pola stoljeća (mi ne) isprsi oko gradnje onog, jel, interferometra - nekoliko hubbbleoidnih teleskopa postavljenih u rešetku u svemiru, koji bi onda mogli slikati sa sve spektralnim analizama vrlo vjerojatne zemljice u radiusu od kojih 100 svjetlosnih godina, da si bar zacrtamo neko mjesto kamo bi mogli pobjeći odavde.Ali, čak i ova skromna stvar ima epilog, zasad, u:

Darwin: study ended, no further activities planned

a NASA projekt:

TPF remains without a launch date

(i to kao projekt, ne kao ekšual misija)s tim da stranica ne kaže da je projekt abortiran, ali sve istraživanje što se moglo provesti na sobnim temperaturama (dakle donekle jeftino) je obavljeno. I stojko. Nije da je jeftino, istinabog, i tehnologija koja bi to oživotvorila jest cutting edge, ali stvar stoji.edit: Meni je ovo astronomsko najotkriće desetljeća. Otkriven je na moj rođendan. Edited March 7, 2010 by Roger Sanchez

[Jolly Roger]

Pomenuta je patkometrija. Da, nazalost, razvoj svemirskog programa se uspesno pokazao samo kada je medjusobna trka bila u pitanju. Okupljanje covecanstva oko zajednickog epohalnog cilja je vise utopija koja se neretko poistovecuje sa rasipnistvom. Tako, da je portajao hladni rat, mozda bi covek vec bio na Marsu. Da je pobedio Treci rajh i da se ostvarila vizija Wernher-a von Braun-a i njegov Das Marsprojekt, ko zna, mozda bi vec osvojili Jupiterove i Saturnove mesece. Promisljanje o alternativnoj istoriji u ovom slucaju nam govori jednu stvar: sto gore to bolje po svemirski program. U pravu je woodoo kada je napisao da su savremene demokratije kratkorocne sto se ciljeva tice, prakticno ogranicene mandatom od nekoliko godina. Dodao bih da uspesno funkcionisu jedino ako ih nesto sutira u bulju, na principu odbrane od spoljasnjeg fatalnog ugrozavanja. Kada se stvari smire, kad nastane period relativnog blagostanja, upada se u camotinju, nastaje tendencija davljenja u vlastitom salu. Jedan od najboljih pokazatelja je i svemirski program koji je postao parodija samog sebe, tek puko recikliranje i tapkanje u mestu, taksi servis. Pomenuti su tehnoloski, finansijski i medijski problemi. Cinjenica je da 2010. godine imamo bolje tehnoloske predispozicije da stignemo na Mars nego sto smo imali 1961. godine da stignemo na Mesec (kada je prakticno zapocet Apollo program). Sto se sredstava tice, lepo je Ajatolah napisao: nista vredno i veliko se ne postize bez velikih ulaganja i velikih rizika. Ko hoce na tome da ustedi - ko ga jebe, i ne zasluzuje bolje. Dalje, cak je i pokazano da ljudska bica mogu da podnesu dugotrajan boravak u izolaciji kao jedan od uslova za medjuplanetarna putovanja. Na Medjunarodnoj svemirskoj stanici su ljudi boravili duze od godinu dana a setimo se samo podmornicara koji provode duuugooo vremena u totalnoj izolaciji, bez ikakvog pogleda van. Nije cak u pitanju ni javna/medijska nezainteresovanost - sajt Mars Exploration Rover-a je jedan od najposecenijih na Internetu vec duze vreme. Moglo bi se sve to postici, cak za znatno manje vremena od 50-ak godina sto predstavlja najcesce danas projektovani rok (s druge strane, Zubrin mnogo forsira, 10 godina je ipak malo). E sad, ako posedujemo mogucnosti i potencijal, zasto ne krecemo u realizaciju?Rekao bih da je ponajpre problem kod ljudi koji odlucuju u nedostatku vizije, postenja i hrabrosti da se pokrene danasnji ucmali svet, udobno uljuljkan u neiskrenu borbu za jednakost i ljudska prava. Nedavno je BBC pokazao u svom programu "Disposable Planet?" da nam je potrebno 5,3 zemljolikih planeta da bi 6 milijardi ljudi zivelo podjednako dobro, na nivou zivotnih blagodeti koje ima tipican predstavnik srednje klase u SAD. Pet puta kao nasa planeta Zemlja nam treba da odlazemo otpad, imamo dovoljno kapaciteta za dobijanje ciste vode i povrsine za obradivo zemljiste, i naravno za dobijanje svih drugih sirovina i resursa za udoban zivot. Drugim recima, za americki san nam treba mnooogooo vise od ponudjenog da bi ga svi ne samo sanjali. A trebace nam jos i vise. Ako nastavimo ovim tempom da se kotimo bice nam uskoro potrebno 10-ak planeta kao nasa. Antagonizmi i razlike ce sve vise da rastu. Planeta ce postati - ako se ovako nastavi - potpuno nepodnosljiva za zivot. Ali nema veze, mozda nam za utehu bude to sto od ustedjenih para izlecimo recimo rak. Malo li je? Medjutim, ta bolest nam moze biti jos najmanji problem, nazalost. Ko ce o tome razmisljati ako pijaca voda bude luksuz? Tragicno je to sto je danas mnogo ljudi siromasno, gladno, zedno, bolesno. Zamislite da se taj postotak podigne na 99%. Taj scenario je sasvim realan, da ne kazem isvestan, u svetu koji je zatvoreni sistem konstantno rastucih apetita i sve siromasnijih resursa. Zato treba razmisljati na vreme i videti dalje od nosa. Neko je nekada rekao da i ukoliko smo sami u svemiru i ukoliko nismo, i jedno i drugo je podjednako fascinantno. Ukoliko jesmo sami, imamo tim vecu obavezu prema zivotu samom. Ako se sutra desi nesto sto je slicno dogadjaju koji je doveo do istrebljenja dinosaurusa (a sve je vise glasova koji ne pitaju da li ce se slicna stvar ponovo desiti vec samo kada), zivot ima mnogo vise sansi na nekoliko svetova nego ako je skoncentrisan samo na jednom. O ekonomskoj isplativosti osvajanja svemira namerno necu ovom prilikom, nije bas sve na kantaru, bice vremena i za tu pricu.Na kraju, (re)osmisljavanje postojanja coveka kroz nesto sto ce biti kruna njegovog postojanja. Konacno odrastanje, napustanje kreveca. Budjenje iz ucmalosti i samozivosti na koje smo nazalost odvec naviknuti. Inspiracija na kreaciju, motivacija ljudi da se obrazuju s mogucnocu da doprinesu (u) necemu zaista velikom i znacajnom. Jbg, to nam je u krvi, ako nema pravog izazova stagniramo, a sto je nemerljivo gore, na duze staze okrecemo se protiv sebe, postajemo prvo lenji, zatim malodusni, konacno samodestruktivni. Nasuprot ovoga stoji pionirski duh koga sobom nosi iskorak u nepoznato. Seca li ga se danas iko uopste? :)

Edited March 7, 2010 by Jolly Roger

[Roger Sanchez]

@ gusarNe vidim korelaciju između prva dva i druga dva odlomka.Kakve veze ima šetnja 5-6 Amera/Rusa/Kineza na Marsu sa rješavanjem egzistencijalnih problema čovječanstva. Mars nije utočište, Mars je planet izvan naseljive zone, i ako dođe do korištenja nekih njegovi resurasa, oni se puuuno jeftinije mogu koristiti bez ijednog čovca izvan orbite Zemlje. Isto vrijedi i za Mjesec. Sa drkanjem spaceqrca je gotovo, osim ako Kinezi odluče da je 1 (3?) Kinez(a) na Mjesecu projekt vrijedan dva ekstra desetljeća gladovanja u npr. Shanxiju.

[Jolly Roger]

@Frosty MustacheU pravu si, ako je cilj istraziti teren i dovuci sirovine onda to mogu sasvim uspesno da odrade masine. Medjutim, ako je cilj naseliti druge svetove, rasteretiti nasu planetu, u daljoj buducnosti teraformirati pogodna mesta u Suncevom sistemu, zatim stvoriti jos X planeta nalik Zemlji, onda je ekstremno bitan korak poslati ljude na Mars. Cini mi se da ce uskoro ova planeta postati pretesna za sve, ako vec nije...

[Roger Sanchez]

I dalje te ne pratim. Dakle, pošaljemo ljudove na Mars, 5-6 komata. Postroši netko (koliko ja vidim tuđim kurcem Marsinje mlatimo) hrpu love da ih dovede tamo. 700 dana do tamo, tamo provedu kojih 150-200-300 i vrate se kući, još 700tinjak dana. I što smo s tim dobili, bilo tko, u bilo kojem smislu?Teraformiranje bilo čega u Sunčevom sustavu je pothvat koji je izvan domašaja čovječanstva u ovom stoljeću. Daleko nam je izglednije 1 Great Dying i tehnološka regresija. Među ostalim, nismo sposobni ni obraniti se od eventualnog volšebno pojavljujućeg se kometa, na streljani smo a usprkos svom napretku™ nemamo ni jednu kozmopraćku™ da se obranimo.

[Jolly Roger]

I dalje te ne pratim. Dakle, pošaljemo ljudove na Mars, 5-6 komata. Postroši netko (koliko ja vidim tuđim kurcem Marsinje mlatimo) hrpu love da ih dovede tamo. 700 dana do tamo, tamo provedu kojih 150-200-300 i vrate se kući, još 700tinjak dana. I što smo s tim dobili, bilo tko, u bilo kojem smislu?

A sta bi po tebi trebalo da se dobije prvom misijom? Ta prva misija treba prvenstveno da posluzi kao podstrekac za osvajanje drugih svetova, prvi korak. Dugacak je to put, ali prvi vazan korak se mora napraviti. U tome je poenta.Put do Marsa ne bi trajao 700 dana vec cca 6 meseci. Na Marsu bi se ostalo 2 godine dok ne dodje ponovo u povoljan polozaj za povratak na Zemlju najkracim putem. Tamo bi se vrsili eksperimenti koje ne bi mogle masine da odrade - uticaj Marsa na ljude, zivot na drugoj planeti na duzi period, sve sto sobom nosi taj cin. A sto se para tice, predvidjanja su da bi moglo sve da se odradi za cca $50 milijardi. Nek bude potrebno i duplo vise para. Truli AIG je dobio kao pomoc $150 milijardi, ako me secanje ne vara. Amerikanci trose na igracke, kocku, pice, duvan i slicno svake godine u proseku oko $980 milijardi. Dakle, nije u pitanju nedostatak love vec njeno preusmerenje i pametnija raspodela. I to sve pod uslovom da SAD jedine finansiraju projekat. Ukljucivanjem drugih drzava bi se troskovi znatno lakse podneli.Ovo nema alternativu.

[Jolly Roger]

Samo za Zubrina...http://www.youtube.com/watch?v=L8ZxTpkN8aU:D

[Roger Sanchez]

Postoji i JPLov PlanetQuest geđet za Vistu/Win 7 (i Makos).Bojim se da smo kao i Arapi i Izraelci ja i imenjak manjeviše završili raspravu s mojom sada stvorenom nenalizom™ da je naše neslaganje nepremostivo.Yea, AIG bailout, gasguzzleri i pretilost u Americi, sve je to baš bezveze, ali sve je puno bliže zemlji, želucu i main streetu, što fh sve čini puno razumnijom opcijom za buđet. Đoli osim toga i vrlo lagano odyebava sa tom misijom skopčane čisto ljudske rizike - da u slučaju kvara, havarije uz sve milijarde i meleone zgine i nekoliko ljudskih bića. A zbog čega? Prestiža? Da vidimo da možemo?Opet, prošlo je to doba, i ja potpuno racionalan, ubrojiv i proračunat radije bi htio vidjeti još 15 huygensa, 7 cassinija, 32 hubblea, 8 gallilea, keplere i chandre nego barkasu sa 7 ljudi na putu za kontaminaciju Marsa. Cijena bi bila tu negdje. Dobitak za znanost - nemjerljiv(o veći).Glupost o 50 meleardi za mmm (manned mars mission) ne bih ni komentirao - dovoljno je pogledati sva zbivanja oko budgetiranja ISSa.Na kraju treba napomenuti da ima i ljudi na tim nekim mjestima kao Senat, koji gnjave sirotog NASA administratora oko 'manjka vizije' i 'velikog cilja', poimence uvaženog Seratora Bena Nelsona od Floride, ali kako on bješe astronaut, očekivat od njega da to ne radi je kao očekivat od jadnog™ sitnog hrvackog seljaka™ da u prosvjedima ne koristi Johna Deera.

[Jolly Roger]

Đoli osim toga i vrlo lagano odyebava sa tom misijom skopčane čisto ljudske rizike - da u slučaju kvara, havarije uz sve milijarde i meleone zgine i nekoliko ljudskih bića. A zbog čega? Prestiža? Da vidimo da možemo?

Nazalost, rizici po zivot postoje, nikako zanemarljivi. Kada, recimo, udjes u automobil i vozis po srpskim "putevima" ti drzis glavu u torbi a kamo li na putu do Marsa i nazad. Ovde je spisak nesreca sa fatalnim ishodom u vezi sa svemirskim programima do sada. Koliko je ljudi izginulo u tom vremenskom periodu u zemaljskim vrstama transporta? Nemerljivo vise. Rizik je uvek i svuda prisutan. Pitanje je samo koliko je neko ko se dovodi u takav rizik upoznat sa njim. Za misiju na Mars astronauti bi se birali na bazi dobrovoljaca, niko od njih ne bi morao da ide. Znali bi odlicno za sve opasnosti i ako bi uprkos tome rekli "da", ne vidim u cemu bi bio tvoj ili moj problem sa tim? Kao, mi ih vise volimo? Dalje, o razlozima sam ti vec par puta ponovio, necu da se vrtimo u krug.

Opet, prošlo je to doba, i ja potpuno racionalan, ubrojiv i proračunat radije bi htio vidjeti još 15 huygensa, 7 cassinija, 32 hubblea, 8 gallilea, keplere i chandre nego barkasu sa 7 ljudi na putu za kontaminaciju Marsa. Cijena bi bila tu negdje. Dobitak za znanost - nemjerljiv(o veći).

Da, da... recikliranjem zastarele tehnologije te njenim umnozavanjem na n-ti stepen i, sto je jos nemerljivo gore, recikliranjem zastarelijih ciljeva bi stvarno napravili revoluciju u nauci... Sta mislis, koliko moze za tu kintu da se tek odradi Galilejevih teleskopa?

Glupost o 50 meleardi za mmm (manned mars mission) ne bih ni komentirao - dovoljno je pogledati sva zbivanja oko budgetiranja ISSa.

Mozda ne bi bilo lose da se, pre nego sto nesto obeleziz gluposcu, informises. Prvobitno projektovana cena od $450-500 milijardi je podrazumevala nesto sto je danas manje-vise odbaceno. Po njoj bi se prakticno sve radilo from scratch, nosilo bi se gorivo i za odlazak i za povratak, posada bi imala najmanje 6 clanova, na Marsu bi se ostalo mesec dana i onda bi se nazad vracalo znatno duzim putem, zastita od solar flare opasnosti bi bio preteski kavez od olova, umesto jednog glavnog lansiranja bi se radila 4, neki su cak otisli tako daleko da se ekspedicija lansira sa Meseca... Stvari su se promenile. Prvo bi na Mars bila poslata bespilotna letilica (sa delom zaliha i potrepstina) koja bi po sletanju pocela da pravi gorivo za povratak nazad. Tek kad bi ona to zavrsila, ljudi bi krenuli. To bi mnogostruko smanjilo troskove. Posadu bi cinile 4 osobe, sto bi takodje smanjilo budzet. Voda koja bi se nosila bi posluzila kao solar flare shield bez dodatnog opterecivanja letilice i dodatnog troska za gorivo. Do Marsa i nazad bi se putovalo najkracim mogucim putem tako da bi i tu usteda bila maskimalna. Ako te ne mrzi, pogledaj ovaj dokumentarac, imas ga na youtube-u, tu je sve lepo objasnjeno. I da, poredjenje sa ISS je besmisleno, to su babe i zabe. Znas li samo koliko je puta moralo biti izvedeno preskupo lansiranje satla da bi se sve to odradilo? Kod ekspedicije za Mars bi bilo 3-4 lansiranja, ne vise.

Na kraju treba napomenuti da ima i ljudi na tim nekim mjestima kao Senat, koji gnjave sirotog NASA administratora oko 'manjka vizije' i 'velikog cilja', poimence uvaženog Seratora Bena Nelsona od Floride, ali kako on bješe astronaut, očekivat od njega da to ne radi je kao očekivat od jadnog™ sitnog hrvackog seljaka™ da u prosvjedima ne koristi Johna Deera.

Ma da, siroti administratori NASA-e. Tako je to kad politika postane bliza od nauke. Znas li da u finansiranju NASA-e danas i za vreme Apollo ere (1961-1973) nema prakticno razlike u kinti? Para ima samo neko treba da sutne u bulju te birokrate da pocnu da rade svoj posao - to boldly go where no man has gone before... ;)